{"id":157344,"date":"2014-09-08T08:21:35","date_gmt":"2014-09-08T06:21:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=157344"},"modified":"2014-09-08T08:21:35","modified_gmt":"2014-09-08T06:21:35","slug":"pet-kljucnih-lekcija-za-levicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/08\/pet-kljucnih-lekcija-za-levicu\/","title":{"rendered":"Pet klju\u010dnih lekcija za levicu"},"content":{"rendered":"

Autori: Ethan Corey i Jessica Corbett<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"U svojim prethodnim knjigama, Doktrina \u0161oka: Uspon kapitalizma katastrofe (2007) i NO LOGO (2000), kanadska autorka i aktivistkinja Naomi Klajn bavila se temama kao \u0161to su neoliberalna \u201e\u0161ok terapija\u201c, konzumerizam, globalizacija i \u201ekapitalizam katastrofe\u201c, temeljno analiziraju\u0107i sile koje stoje iza dramati\u010dnog rasta ekonomske nejednakosti i ekolo\u0161ke degradacije tokom proteklih 50 godina.<\/p>\n

Ali u svojoj novoj knjizi, Ovo menja sve: Kapitalizam protiv klime (izlazi iz \u0161tampe 16. septembra), Klajn skre\u0107e pa\u017enju na budu\u0107nost, dokazuju\u0107i da opasnost od klimatskih promena zahteva trenutnu radikalnu akciju kako bi se spre\u010dila katastrofa. Klajn svakako nije jedina koja ukazuje na urgentnost pretnje, ali od ostalih je izdvaja argument da je kapitalizam \u2013 a ne ugljendioksid \u2013 u korenu klimatskih promena, i da nas \u017eudnja za profitom neumoljivo vodi ka ekolo\u0161kom armagedonu.<\/p>\n

Knjiga Ovo menja sve je vredna \u010ditanja (ili dva) od korica do korica, ali smo izdvojili neka klju\u010dna mesta.<\/p>\n

1. Band-Aid re\u0161enja ne rade<\/strong><\/p>\n

Sada nas mogu spasiti samo masovni dru\u0161tveni pokreti. Jer vidimo kuda nas vodi aktuelni sistem koji niko ne kontroli\u0161e.<\/p>\n

Dobar deo problema sa klimatskim promenama svodi se na ono \u0161to Klajn odbacuje kao Band-Aid re\u0161enja, krpljenja problema: profitabilne \u0161eme kao \u0161to su napredne tehnolo\u0161ke inovacije, otkup emisije toksi\u010dnih gasova i tobo\u017enje \u201e\u010diste\u201c alternative poput prirodnog gasa. Po njoj, takve strategije re\u0161avaju suvi\u0161e malo toga i prekasno. U svojoj detaljnoj kritici korporativnog u\u010de\u0161\u0107a u prevenciji klimatskih promena, ona demonstrira kako profitabilna \u201ere\u0161enja\u201c koja promovi\u0161u mnogi think tankovi (i njihovi korporativni za\u0161titnici) u stvari pogor\u0161avaju stvari. Na primer, ona ka\u017ee da programi otkupa emisije ugljenika perverzno podstrekavaju firme da proizvode \u0161tetnije gasove staklene ba\u0161te, samo da bi bile pla\u0107ene za to da ih smanje. U ovom procesu korporacije su zaradile milijarde \u2013 direktno profitiraju\u0107i na degradaciji planete. Umesto toga, tvrdi Klajn, trebalo bi da se oslobodimo tr\u017ei\u0161nog fundamentalizma i primenimo dugoro\u010dno planiranje, strogu regulativu poslovanja, vi\u0161e poreze, vi\u0161e dr\u017eavnog ulaganja i poni\u0161tavanja privatizacija kako bi se infrastruktura vratila pod javnu kontrolu.<\/p>\n

2. Treba da menjamo sebe, a ne svet<\/strong><\/p>\n

Planeta nije na\u0161 zarobljenik, pacijent, ma\u0161ina,pa ni na\u0161 monstrum. Ona je na\u0161 svet. I re\u0161enje za globalno zagrevanje nije u promenitog sveta, ve\u0107 menjanjunas samih.<\/p>\n

Klajn \u010ditavo poglavlje svoje nove knjige posve\u0107uje geoin\u017eenjeringu: polju istra\u017eivanja koje vodi uzan krug nau\u010dnika, finansijera i medijskih li\u010dnosti. Njihov cilj je re\u0161avanje problema globalnog zagrevanja promenom same planete \u2013 na primer, prekrivanjem pustinja materijalom koji odbija sun\u010deve zrake nazad u svemir ili \u010dak prigu\u0161ivanjem sunca kako bi se smanjila koli\u010dina toplote koja sti\u017ee na planetu. Me\u0111utim, politi\u010dari i ve\u0107i deo svetske javnosti izneli su neke ekolo\u0161ke, zdravstvene i eti\u010dke probleme u vezi sa ovim predlo\u017eenim nau\u010dnim eksperimentima s planetom, a Klajn upozorava na nepoznate posledice stvaranja \u201efranken\u0161tajnskog sveta\u201c, u \u010demu u\u010destvuju mnoge zemlje koje projekte lansiraju simultano. Umesto vra\u0107anja ekolo\u0161ke ravnote\u017ee, ona tvrdi da \u0107e je ove \u201etehno-popravke\u201c samo dodatno naru\u0161iti. Svaka od njih izazva\u0107e novu grupu problema za \u010dije re\u0161avanje su potrebne nove \u201epopravke\u201c. Klajn pi\u0161e: \u201ePlaneta \u2013 sistem koji odr\u017eava na\u0161e \u017eivote \u2013 i sama \u0107e biti priklju\u010dena na ma\u0161ine za odr\u017eavanje \u017eivota, da bismo je spre\u010dili da se okrene protiv nas.\u201c<\/p>\n

3. Bez \u201edobronamernog\u201c korporativnog finansiranja<\/strong><\/p>\n

Mnogi progresivci su istupili iz debate o klimatskim promenama i zato \u0161to su bili uvereni da o tome brinu ekolo\u0161ke grupe, prepune filantropskih dolara. Ispostavlja se da je to bila te\u0161ka zabluda.<\/p>\n

Klajn o\u0161tro kritikuje partnerstva korporacija i velikih ekolo\u0161kih grupa, kao i poku\u0161aje \u201ezelenih milijardera\u201c poput Bila Gejtsa i Ri\u010darda Brensona da koriste kapitalizam u borbi protiv globalnog zagrevanja. Kada je sam kapitalizam glavni uzrok klimatskih promena, tvrdi Klajn, besmisleno je o\u010dekivati da korporacijama i milijarderima planeta bude va\u017enija od profita. Na primer, iako je Gejtsova fondacija finansirala mnoge velike ekolo\u0161ke grupe posve\u0107ene borbi protiv klimatskih promena,od decembra 2013. ona je ulo\u017eila najmanje 1,2 milijarde dolara u naftne komapnije BP i ExxonMobil. Pored toga, kad ekolozi postanu zavisni od korporativnih fondova, oni po\u010dinju da sprovode korporativnu agendu. Na primer, organizacije kao \u0161to su \u201eNature Conservancy\u201c i Fondacija za ekolo\u0161ku odbranu, koje su uzele milione dolara od korporativnih finansijera koji se zala\u017eu za frakovanje, kao \u0161to su Shell, Chevron i JP Morgan \u2013 promovi\u0161u prirodni gas kao \u010distiju alternativu nafti i uglju.<\/p>\n

4. Potrebno nam je divestiranje i reinvestiranje<\/strong><\/p>\n

Glavna snaga divestiranja nije u tome \u0161to kratkoro\u010dno finansijski \u0161teti kompanijama kao \u0161to su Shell i Chevron, ve\u0107 u tome \u0161to erodira dru\u0161tvenu licencu kompanija fosilnih goriva i stvara pritisak na politi\u010dare da uvedu op\u0161teva\u017ee\u0107e propise za smanjenje emisije gasova.<\/p>\n

Kriti\u010dari pokreta koji zagovara povla\u010denje ulaganja iz poslova vezanih za fosilna goriva \u010desto tvrde da bi divestiranje imalo minimalni uticaj na prihode zaga\u0111iva\u010da. Ali Klajn tvrdi da ovaj na\u010din mi\u0161ljenja proma\u0161uje su\u0161tinu i citira argument kanadskog aktiviste za divestiranje Kamerona Fentona, koji ka\u017ee da \u201eniko ne misli da \u0107emo dovesti do bankrota kompanije koje se bave fosilnim gorivima. Ali mo\u017eemo izazvati bankrot njihove reputacije i oduzeti im politi\u010dku mo\u0107\u201c. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, divestiranje otvara prostor za reinvestiranje. Nekoliko miliona dolara koji se izbiju iz ruku kompanija kao \u0161to su ExxonMobil ili BP osloba\u0111a novac koji se mo\u017ee potro\u0161iti na razvoj zelene infrastrukture ili osna\u017eivanje zajednica da lokalizuju svoju ekonomiju. Neki koled\u017ei, humanitarne organizacije, penzijski fondovi i op\u0161tine ve\u0107 su primili poruku: Klajn izve\u0161tava da se do sada ve\u0107 13 ameri\u010dkih koled\u017ea i univerziteta, 25 severnoameri\u010dkih gradova, oko 40 verskih institucija i nekoliko krupnih fondacija obavezalo da \u0107e divestirati svoje fondove iz vrednosnih hartija i obveznica koje izdaju kompanije za fosilna goriva.<\/p>\n

5. Otvaranje ostalih dru\u0161tvenih, ekonomskih i politi\u010dkih pitanja<\/strong><\/p>\n

Oni koji pori\u010du klimatske promene i tvrde da je globalno zagrevanje zavera onih koji \u017eele redistribuciju bogatstva, to ne \u010dine samo zato \u0161to su paranoi\u010dni. Oni to \u010dine zato \u0161to brinu o svojim interesima.<\/p>\n

U Doktrini \u0161oka, Klajn je objasnila kako su korporacije profitirale na krizama \u0161irom sveta. U knjizi Ovo menja sve, ona tvrdi da klimatska kriza mo\u017ee poslu\u017eiti kao poziv na \u0161iroku demokratsku akciju. Na primer, kada je 2007. tornado uni\u0161tio ve\u0107i deo Grinsburga, grada u Kanzasu, vlasti su odbile hijerarhijski pristup obnovi u korist napora lokalne zajednice, \u0161to je pove\u0107alo demokratsko u\u010de\u0161\u0107e i izgradilo nove, ekolo\u0161ki adekvatnije javne zgrade. Danas je Grinsburg jedan od najzelenijih gradova u SAD. Za Klajn, ovaj primer ilustruje kako ljudi mogu da iskoriste klimatske promene da bi zajedno gradili dru\u0161tvo manje \u0161kodljivo po okolinu. To tako\u0111e mo\u017ee, i zapravo mora podsta\u0107i radikalne promene na\u0161e ekonomije: manje potro\u0161nje, manje me\u0111unarodne trgovine (pitanje relokalizacije na\u0161ih ekonomija) i manje privatnih investicija, a mnogo vi\u0161e dr\u017eavnih ulaganja da bi se stvorila infrastruktura potrebna zelenoj ekonomiji. Klajn ka\u017ee: \u201eTo podrazumeva ve\u0107u redistribuciju, kako bi \u0161to vi\u0161e nas \u017eivelo udobno u okvirima mogu\u0107nosti planete.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/In These Times<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz nove knjige Naomi Klein: This Changes Everything: Capitalism Vs. the Climate.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-157344","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/157344","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=157344"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/157344\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=157344"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=157344"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=157344"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}