{"id":156990,"date":"2014-09-04T08:34:21","date_gmt":"2014-09-04T06:34:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=156990"},"modified":"2014-09-04T08:35:39","modified_gmt":"2014-09-04T06:35:39","slug":"obamina-vanjska-politika-i-buducnost-bliskog-istoka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/09\/04\/obamina-vanjska-politika-i-buducnost-bliskog-istoka\/","title":{"rendered":"Obamina vanjska politika i budu\u0107nost Bliskog istoka"},"content":{"rendered":"

Objavljujemo izlaganje ameri\u010dkog diplomate i me\u0111unarodno-politi\u010dkog analiti\u010dara Chasa W. Freemana<\/strong> na konferenciji Bliskoisto\u010dnog politi\u010dkog savjeta: “Kako izraditi dosljednu strategiju za snala\u017eenje po Bliskom istorku, kad su tamo ljudi tako prokleto nedosljedni? Vreme je da se zemljama u regionu prepusti odgovornost za ono \u0161to rade, umesto da im svojim postupcima dajemo slobodu za neodgovorno pona\u0161anje.”<\/em><\/p>\n

\"\"Pre izvesnog vremena, Sjedinjene Dr\u017eave su odlu\u010dile da naprave novi raspored na Bliskom istoku. Poduhvat je ovaj region, pa i na\u0161u sopstvenu poziciju, ostavio u potpunom rasulu. Izgleda da je mnogo toga sada nepopravljivo. Za ovo kratko vreme koje mi je dodeljeno, \u017eelim da govorim o dinamici u regionu. Na kraju \u0107u izneti i nekoliko predloga o tome \u0161ta bi se moglo u\u010diniti, a verovatno ne\u0107e.<\/p>\n

Po\u010dnimo. Ako \u0107emo po\u0161teno, morali bismo priznati da je sramno stanje stvari na Bliskom istoku – u Egiptu, Iraku, Izraelu, Jordanu, Libanu, Palestini, Siriji, Iranu, Persijskom zalivu i na Arapskom poluostrvu, pa i u Avganistanu – posledica ne samo dinamike regiona, ve\u0107 i na\u0161ih propusta u strate\u0161kom promi\u0161ljanju i postupcima. Kraj bipolarnog poretka kao obele\u017eja Hladnog rata, do\u010dekali smo me\u0161avinom poricanja, strate\u0161ke nedoslednosti i nepouzdanosti. Pogre\u0161ne pretpostavke i nerealni dr\u017eavni ciljevi pomogli su stvaranju trenutnog mete\u017ea na Bliskom istoku.<\/p>\n

Ni za koga vi\u0161e nije novost da je ameri\u010dka politika necivilizovana i disfunkcionalna. Na\u0161a spoljnopoliti\u010dka elita dr\u017ei glavu u sopstvenom medijskom balonu, vi\u0161e voli fabule od analiza zasnovanih na dokazima, me\u0161a sankcije i vojnu spremnost sa diplomatijom i misli da se problem sa omra\u017eenim strancima najbolje re\u0161ava upotrebom lete\u0107ih robota koji ubijaju njih, njihove prijatelje i njihove porodice. Imamo vo\u0111e koji ne umeju da vode, i zakonodavnu vlast koja ne ume da donosi zakone. Ukratko, imamo vladu koja ne ume da donosi relevantne odluke, finansira njihovo sprovo\u0111enje, anga\u017euje saveznike za podr\u0161ku ili njihovu primenu. Sve dok se ne saberemo kod ku\u0107e, oni koji o\u010dekuju ameri\u010dko vo\u0111stvo napolju bi\u0107e razo\u010darani.<\/p>\n

U obra\u0107anju na West Pointu, predsednik Obama je ispravno ukazao da “na\u0161oj vojsci nema ravne”. Pronicljivo je dodao i to da “ameri\u010dke vojne akcije ne mogu biti jedina, pa ni primarna komponenta na\u0161eg vo\u0111stva u bilo kom slu\u010daju. Samo zato \u0161to imamo najbolje \u010deki\u0107e, ne zna\u010di da je svaki problem ekser.”<\/p>\n

To je istina. Iskustvo nam u izobilju pru\u017ea argumente u prilog uzdr\u017eavanja od uporebe sile. Udari na\u0161eg \u010deki\u0107a na Bliskom isktoku trebalo je da poka\u017eu na\u0161u mo\u0107. Umesto toga, ubedljivo su pokazali njena ograni\u010denja. Umesto da unaprede, vojne intervencije su unazadile stabilnost regiona, njegovu politiku i izglede za budu\u0107nost. Spremnost na\u0161e vojske bez premca nije nam obezbedila nametanje svoje volje u zapadnoj Aziji, u isto\u010dnoj Evropi, ili drugde. Rezultati tajnih operacija u re\u0161avanju politi\u010dkih problema u svim ovim oblastima nisu ni\u0161ta bolji.<\/p>\n

Pitanje je zato slede\u0107e: kakve alternative vojnom \u010deki\u0107u i srodnim delatnim instrumentima dr\u017eavni\u0161tva sada ima ameri\u010dko predsedni\u0161tvo? Normalno, odgovor bi bio “politi\u010dki \u0161rafciger” diplomatije ili druga nenasilna sredstva uticaja, kao \u0161to su dotacije i subvencije. Ali postoji razlog zbog kojeg je Stejt department najmanji i najslabiji izvr\u0161ni organ na\u0161e vlade. Sjedinjene Dr\u017eave retko pribegavaju diplomatiji u razre\u0161enju krupnih razlika sa drugim dr\u017eavama. Gladijatori \u0107e svaki put odneti prevagu nad diplomatama, jer donose spektakl. \u010cak i ako nisu uspe\u0161ne, prinudne mere poput sankcija i bombardovanja izazva\u0107e daleko vi\u0161e neposrednog emotivnog zadovoljstva nego \u0161to to mogu spori i dugi koraci diplomatije.<\/p>\n

Osim ameri\u010dkog refleksnog militarizma, problem je i u tome \u0161to nam je diplomatija bankrotirala. Na\u0161i vojni zapovednici dobijaju d\u017eeparac, na\u0161i diplomati ne. Amaterizam svojstven partokratskom sistemu dalje sni\u017eava u\u010dinkovitost na\u0161e diplomatije.<\/p>\n

Susreti na brzaka koje ameri\u010dki dr\u017eavni sekretari improvizuju sa stranim liderima pokazali su se lo\u0161om zamenom i za strategiju i za strpljivu kultivaciju uticaja na te lidere i njihove centre. Te\u0161ko je setiti se bilo kojeg ameri\u010dkog projekta na Bliskom istoku koji ve\u0107 nije zavr\u0161io u \u0107orsokaku. Mislim i na na\u0161e stavove prema Izraelu i Palestini, promociju demokratije te politi\u010dki kurs u odnosu na Egipat, islamisti\u010dki terorizam, stabilnost Plodnog polumeseca i Levanta, Iran i Zaliv. Dozvolite mi da ukratko pretresem ovu listu.<\/p>\n

U aprilu se na\u0161, \u010detiri decenije dug napor da postignemo konsenzus za bezbedan i priznat polo\u017eaj jevrejske dr\u017eave na Bliskom istoku, raspao u poni\u017eavaju\u0107em epilogu. U finalnoj, tragikomi\u010dnoj fazi takozvanog “mirovnog procesa”, umesto da posreduju, Sjedinjene Dr\u017eave su pregovarale sa Izraelom o uslovima palestinske kapitulacije, a ne sa Palestincima o njihovom samoopredeljenjeu. Ameri\u010dki plan da sklopi dogovor o miru za Izrael, sada je ne samo mrtav ve\u0107 i uveliko truli. Izrael nije verovao u njega, pa ga je odstrelio. Nek po\u010diva u miru.<\/p>\n

Od samog po\u010detka, Izrael je “mirovni proces” koristio kao diverziju pa\u017enje dok je na terenu stvarao realnost u obliku ilegalnih naselja. Izraelski ekspanzionizam i njemu prikladna politika onemogu\u0107ili su miran su\u017eivot Izraela sa Palestincima – a time i sa drugim arapskim susedima. Sjedinjene Dr\u017eave su kreirale moralni hazard i time omogu\u0107ile da Izrael sebe dovede u neodr\u017eiv polo\u017eaj. Tako je \u010detrdeset godina jednostrane ameri\u010dke diplomatije usmerene na regionalno i me\u0111unarodno priznanje Izraela, na perverzan na\u010din rezultiralo upravo suprotnim – porastom me\u0111unarodne izolacije i prezira prema jevrejskoj dr\u017eavi.<\/p>\n

Sada \u0107emo Izraelu “\u010duvati le\u0111a” u Ujedinjenim nacijama, dok ovaj maltretiranjem i povremenim napadima na zato\u010denu arapsku populaciju dovr\u0161ava krug sopstvene me\u0111unarodne delegitimizacije i izop\u0161tenja. Takav stav \u0107e nas politi\u010dki skupo ko\u0161tati, na globalnom planu i na Bliskom istoku, a cena \u0107e mu vrlo verovatno biti eskalacija teorizma protiv Amerikanaca u inostranstvu i kod ku\u0107e. Mo\u017eda takvo pona\u0161anje zadovoljava na\u0161 ose\u0107aj \u010dasti. Ali vi\u0161e li\u010di na asistirani suicid nego na strategiju za opstanak Izraela, pa i na\u0161e sopstvene pozicije na Bliskom istoku.<\/p>\n

Amerikanci vole da grade svoju politiku na moralu. Geologija Bliskog istoka – i ne samo u odnosu na Izrael – pokazala se odvi\u0161e slo\u017eenom za moralne temelje. Uzmimo na\u0161u deklarativnu \u017eelju da promovi\u0161emo demokratiju u svetu. Prakti\u010dno, Sjedinjene Dr\u017eave su ulo\u017eile stvarne napore da demokratizuju samo one zemlje koje napada – kao Irak i Avganistan, ili one koje prezire – kao Palestinu, Iran i Siriju. Ostalima zanovetamo, ali ih prepu\u0161tamo njihovim naslednim dinastijama, diktatorima, generalima i banditima. Kada se na demokratskim izborima ustoli\u010de vlade koje se ne svi\u0111aju nama ili na\u0161im saveznicima – poput onih u Al\u017eiru, Palestini i Egiptu – Va\u0161ington smi\u0161lja kako da ih zbaci i zameni odgovaraju\u0107im despotima. Ako je demokratija poruka, Amerika danas nije njen propovednik.<\/p>\n

Na\u0161a spremnost da oslobodimo region problemati\u010dnih demokrata primirila je Izrael i arapske zemlje iz Zaliva. Ali je bacila ljagu na stav da svoje vrednosti shvatamo ozbiljno. Nije proizvela demokratije. Zato je zbacila nekoliko demokratija i pre nego \u0161to su uspele da se institucionalizuju.<\/p>\n

Egipat je ilustrativan primer. Posle probu\u0111ene nade u demokratsko arapsko bu\u0111enje i glasanja za islamisti\u010dku vladu koja se pokazala nesposobnom, Egipat je sada vojna diktatura koja ekonomski tone i koja se od drugih tiranija razlikuje samo po inscenaciji grotesknih parodija zakona. Tu se ne mo\u017ee mnogo pomo\u0107i.<\/p>\n

Zabrinutost Amerike za izraelsku bezbednost nala\u017ee podr\u0161ku Egiptu bez obzira na karakter njegove vlade ili na\u010din na koji su ti ljudi do\u0161li na vlast. Zalivski partneri Amerike podr\u017eavaju vojnu diktaturu i suzbijanje islamizma u Egiptu. Te\u0161ko je setiti se mesta na svetu gde su ameri\u010dki ideali, preuzete obaveze prema dr\u017eavi klijentu i interesi u ograni\u010davanju terorizma u tako o\u0161troj kontradikciji kao \u0161to je to slu\u010daj u savremenom Egiptu.<\/p>\n

Nije lako odoleti isku\u0161enju zaklju\u010dka da bi, ako \u0107emo biti tvrdokorni realisti, trebalo ve\u0107 jednom da prestanemo da dosa\u0111ujemo licemernim pri\u010dama o demokratiji i ljudskim pravima, i da prosto teramo dalje. Izgleda da nam je to namera. Kako druga\u010dije tuma\u010diti predsednikov predlog za vi\u0161estruka partnerstva sa bezbednosnim snagama u regionu, u cilju istrebljenja islamisti\u010dkog terorizma? Dana\u0161nji Egipat je izvanredan primer regionalne saradnje u represiji. Nemamo drugi model na koji se mo\u017eemo osloniti.<\/p>\n

Ukidanjem svakog prostora za miran protest, Egipat gura bar jedan deo svoje pobo\u017ene ve\u0107ine ka nasilnim politikama. Su\u010deni smo sa rizikom da se najmnogoljudnija od svih arapskih zemalja pretvori u najve\u0107e i najsmrtonosnije uzgajali\u0161te islamisti\u010dkih teorista sa globalnim dometom. Naravno, Egipat nije jedini inkubator takvih neprijatelja Amerike.<\/p>\n

Amerikanci su se otisnuli u inostranstvo u potrazi za monstrumima koje treba uni\u0161titi. Na\u0161li smo ih i sad uzgajamo nove. Neki su nas ve\u0107 dopratili ku\u0107i. Drugi bez sumnje sti\u017eu. Zbog toga nam se dr\u017eava pretvara u garnizon. Na\u0161i protivteroristi\u010dki programi u svetu raspaljuju osvetni\u010dke strasti protiv Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

Zna\u010dajan podstrek \u0161irenju islamisti\u010dkog terorizma pru\u017eili smo napadom na Irak. Na\u0161 deklarativni cilj bio je da spre\u010dimo teroriste – kojih nije bilo – da se domognu oru\u017eja za masovno uni\u0161tavanje – kojeg nije bilo. Po\u0161to smo zbacili funkcionalnu vladu u Iraku, do\u0161li smo na ideju o “udari-i-be\u017ei” demokratizaciji zemlje. Sekularnu diktaturu zamenili smo sekta\u0161kim despotizmom. Projekat ne samo da je propao, izazvao je verski rat iz kojeg je kona\u010dno ro\u0111en D\u017eihadistan, koji se ve\u0107 pru\u017eio do sirijsko-ira\u010dke granice.<\/p>\n

Na\u0161i postupci u Iraku doveli su do cepanja zemlje na tri dela. Sada, prakti\u010dno, radimo na komadanju ostatka Levanta. Izrael grize ostatke Palestine. Transnacionalna koalicija d\u017eihadista secira Siriju i Irak. Sirija gori uz na\u0161u pomo\u0107, i pritom pr\u017ei Liban i Jordan. Kurdi su krenuli na svoju stranu, izvan postoje\u0107ih dr\u017eavnih struktura.<\/p>\n

Sirijska vlada je odvratna, ali se pla\u0161imo da bi se, ukoliko – kao \u0161to \u017eelimo – bude pora\u017eena, na njenom mestu mogli na\u0107i jo\u0161 gori ljudi. Bombardovanje to ne mo\u017ee da spre\u010di, pa u zanosu magi\u010dnog militarizma predla\u017eemo da naoru\u017eamo snage izmi\u0161ljenih umerenih snaga opozicije. O\u010dekujemo da \u0107e se ova najnovija “koalicija najamnika” istovremeno boriti i protiv sirijske vlade ali i protiv njenih najdelotvornijih protivnika, kojima uzvi\u0161eno odbijamo da doturimo oru\u017eje. Zvu\u010di kao plan za pacifikovanje ameri\u010dkog Kongresa, a ne Sirije. No, ako nam je cilj da Siriju dr\u017eimo u plamenu, ovaj plan ima \u0161ansi.<\/p>\n

Mo\u017eda je to ono \u0161to zaista \u017eelimo. Kona\u010dno, anarhija u Siriji posredno uti\u010de na Iran, koji smo ozna\u010dili kao na\u0161eg glavnog neprijatelja u regionu. Destabilizacija Sirije poja\u010dava pritisak na Iran da odustane od programa za nuklearno oru\u017eje, za koji i izraelske i na\u0161e obave\u0161tajne slu\u017ebe odavno tvrde da ne postoji dok iranski lideri ka\u017eu da ga ni ne \u017eele jer bi to bilo gre\u0161no. Na\u0161e \u010deste pretnje bombardovanjem Irana zvu\u010de kao \u0111avolski pametan test moralnog integriteta njegovih lidera. Ako smo im pru\u017eili svaki mogu\u0107i razlog da izgrade nuklearni arsenal, za\u0161to to ve\u0107 nisu uradili?! Sude\u0107i po poslednjim vestima, ovaj eksperiment \u0107e trajati bar jo\u0161 \u010detiri meseca.<\/p>\n

Ovde dolazimo do klju\u010dnog mesta problemati\u010dne politike. Vi\u0161e puta smo akterima na Bliskom istoku stavili do znanja da moraju biti ili s nama ili protiv nas. A oni nikako da se opredele.<\/p>\n

Iranski ajatolasi su protiv nas u Siriji, Libanu i Bahreinu – ali su s nama u Avganistanu i Iraku. Asadov re\u017eim i Hezbolah nam se protive u Siriji i Libanu, ali su na na\u0161oj strani u Iraku. Salafi d\u017eihadisti su sa nama u Siriji, ali protiv nas u Iraku i drugim mestima. Izraelska vlada je sa nama kad je re\u010d o Iranu, ali protiv nas kada blokira samoopredeljenje Palestincima, a podr\u017eava ga u slu\u010daju Kurda. Saudijiska Arabija je uz nas oko Irana i Sirije, a protiv nas u Iraku. U Egiptu su bili s nama, a onda protiv nas, pa su sad opet s nama. Protive se ideji o D\u017eihadistanu u regionu Plodnog polumeseca, ali niko ne razume gde u stvari stoje kad je re\u010d o Salfi d\u017eihadistima u drugim oblastima.<\/p>\n

Pa kako onda izraditi doslednu strategiju za snala\u017eenje po Bliskom istorku, kad su tamo ljudi tako prokleto nedosledni? Odgovor je da stranci ne mogu kontrolisati Bliski istok i ne treba ni da poku\u0161avaju. Vreme je da se zemljama u regionu prepusti odgovornost za ono \u0161to rade, umesto da im svojim postupcima dajemo slobodu da se pona\u0161aju neodgovorno.<\/p>\n

Vreme je za priznanje da Sjedinjene Dr\u017eave ne mogu re\u0161iti izraelsko-palestinski problem, da ne mogu vi\u0161e da \u0161tite Izrael od me\u0111unarodnih pravnih i politi\u010dkih posledica svog moralno devijantnog pona\u0161anja te da SAD nemaju \u0161ta da dobiju, dok bi mogle mnogo izgubiti, ukoliko nastave politiku koja ih identifikuje s takvim pona\u0161anjem. Izrael donosi sopstvene odluke ne obaziru\u0107i se na ameri\u010dke interese, vrednosti ili savete. Mo\u017eda bi te odluke bile bolje, da Izrael nije za\u0161ti\u0107en od posledica ili da mora sam da ih snosi. Amerika bi trebalo da prese\u010de pup\u010danu vrpcu i pusti Izrael da bude Izrael.<\/p>\n

Vreme je da prestanemo da se pretvaramo da Sjedinjene Dr\u017eave pridaju stvarnu va\u017enost demokratiji, vladavini zakona ili ljudskim pravima na Bliskom istoku. Pla\u0107amo za te\u0161ka kr\u0161enja ove tri temeljne vrednosti u Izraelu, podr\u017eavamo njihovu negaciju u Egiptu, ne me\u0161amo se u politiku neliberalnih monarhija kao \u0161to su Bahrein, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. O\u010digledno, ameri\u010dka politika se gotovo u potpunosti zasniva na interesima, a ne na vrednostima.<\/p>\n

Ako je to slu\u010daj, hajde da ne kr\u0161imo sopstvene zakone la\u017enim tvrdnjama da Izrael ne zloupotrebljava ameri\u010dko naoru\u017eanje ili da nije bilo dr\u017eavnog udara, pravosudnog horora i ozbiljnih kr\u0161enja ljudskih prava u Egiptu. Nije dobro da imamo zakone koji nam nala\u017eu kr\u0161enje zakona. Ako se pravi interesi Sjedinjenih Dr\u017eava u Siriji ti\u010du Irana i njegovog spora sa Izraelom i Saudijskom Arabijom, kao i na\u0161eg novog hladnog rata sa Rusijom, hajde da to priznamo i pona\u0161amo se dosledno. To bi zna\u010dilo momentalno okon\u010danje farsi\u010dnog formata \u017denevske konferencije o Siriji – koji izostavlja klju\u010dne u\u010desnike spora, prave\u0107i od svega PR egzibiciju, a ne ozbiljan mirovni napor. Samo ako uklju\u010dimo sve strane koje potajno u\u010destvuju u ovom “posredni\u010dkom” ratu u Siriji, pa i Iran, mo\u017eemo se nadati kraju tog masovnog pokolja.<\/p>\n

Vreme je da to u\u010dinimo ne samo iz humanitarnih razloga, koliko god da su obavezuju\u0107i. Okon\u010danje sukoba i u Siriji i u Iraku klju\u010dno je i za suzbijanje D\u017eihadistana i za zaustavljanje nasilne dezintegracije regiona. Ne bi trebalo da podsti\u010demo vatru u Siriji novim isporukama oru\u017eja (od kojeg \u0107e dobar deo verovatno zavr\u0161iti u rukama d\u017eihadista). Trebalo bi da poku\u0161amo da izdejstvujemo prekid spolja\u0161njeg me\u0161anja u sirijski sukob i usmerimo snage da spre\u010dimo formiranje teroristi\u010dkog bastiona u oblasti Plodnog polumeseca i Levanta, da se ne pretvori u postojbinu sve brojnijih legija razbesnelih muslimana koje na\u0161 rat dronovima okuplja pod zastavom islamizma.<\/p>\n

D\u017eihadistan koji sebe naziva “islamskom dr\u017eavom” predstavlja pretnju i za Iran i za Saudijsku Arabiju. Koliko god im bilo gadno da sara\u0111uju me\u0111usobno, suo\u010deni su sa zajedni\u010dkim interesom. Nova “dr\u017eava” se ra\u0111a iz geopoliti\u010dkog i verskog rivalstva Rijada i Teherana, i bi\u0107e u stanju da je zaustave samo zajedni\u010dki. U zavisnosti od razvoja ameri\u010dko-iranskih odnosa, SAD bi mo\u017eda mogle u tome da im pomognu. Ali, ako Sjedinjene Dr\u017eave i Iran ostanu neprijatelji, o\u010digledna alternativa za SAD bi\u0107e da prihvate nu\u017enost \u0161irenja dr\u017eave kojom vladaju salafiti, a koja \u0107e zavladati ve\u0107im delom politi\u010dke geografije u regionu; sara\u0111iva\u0107e sa Saudijskom Arabijom na kro\u0107enju ekstremisti\u010dkih tendencija u takvim dr\u017eavama i gledati kako da ih upregne u regionalnu koaliciju koja \u0107e biti kontra-te\u017ea Iranu – \u0161to je nekad bio Irak, uni\u0161ten ameri\u010dkom intervencijom.<\/p>\n

Kakav god pristup bude izabran, bi\u0107e potrebne diplomatska imaginacija i ume\u0161nost kakve Sjedinjene Dr\u017eave odavno nisu pokazale. Najverovatniji ishod ove me\u0161avine zbunjenog oklevanja, diplomatske nesposobnosti i militarizma jeste da se pusti da doga\u0111aji idu svojim tokom. Taj tok vodi u porast istinske egzistencijalne pretnje Izraelu, o\u010dekivanu politi\u010dku eksploziju u Egiptu, dezintegraciju Iraka, Jordana, Libana i Sirije, zajedno sa Palestinom, i preusmeravanje zna\u010dajnog dela resursa ovih zemalja u regionalni i antiameri\u010dki terorizam. Mo\u017eemo, i trebalo bi, da u\u010dinimo bolje od toga.<\/p>\n

Izlaganje ameri\u010dkog diplomate i politi\u010dkog analiti\u010dara Chasa W. Freemana odr\u017eano je na konferenciji Bliskoisto\u010dnog politi\u010dkog saveta, Capitol Hill, Washington, DC; 21. srpnja 2014. Izvor: Blog Chas W. Freeman, Jr. (op. ur.)<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n
H-alter<\/a>\/chasfreeman.net<\/a><\/address>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izlaganje ameri\u010dkog diplomate i politi\u010dkog analiti\u010dara Chasa W. Freemana <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":156991,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-156990","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156990","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156990"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156990\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/156991"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156990"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156990"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156990"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}