{"id":156561,"date":"2014-08-31T07:14:28","date_gmt":"2014-08-31T05:14:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=156561"},"modified":"2014-08-31T07:14:28","modified_gmt":"2014-08-31T05:14:28","slug":"boris-dubin-neobjavljeni-intervju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/31\/boris-dubin-neobjavljeni-intervju\/","title":{"rendered":"Boris Dubin \u2013 neobjavljeni intervju"},"content":{"rendered":"
Razgovarala: Marija \u0160ubina<\/strong> <\/address>\n
\n\"\"Ovog prole\u0107a je Marija \u0160ubina za jedno drugo izdanje razgovarala sa Borisom Dubinom, poznatim sociologom, prevodiocem, pesnikom, na\u0161im stalnim autorom i drugom redakcije, jednim od onih retkih ljudi \u010diji stavovi za dana\u0161nju obrazovanu manjinu nesumljivo predstavljaju moralni autoritet. Razgovor tada nije bio objavljen, a danas, posle nepunih \u0161est meseci, mi vidimo da njegov sadr\u017eaj nije izgubio ni trunku od svoje aktuelnosti.<\/address>\n

Rusko dru\u0161tvo se svakim danom sve vi\u0161e raspaljuje. Gotovo svaki novi doga\u0111aj ili u Ukrajini, ili u Rusiji, podi\u017ee agresivno raspolo\u017eenje na svim nivoima. \u0160ta je to, \u0161to se tako odjednom s nama dogodilo?<\/strong><\/p>\n

Kod nas ve\u0107 dosta dugo traje stvaranje svih neophodnih uslova za jednu ovakvu situaciju. Ve\u0107 sredinom 90-ih, u po\u010detku na samom vrhu vlasti, a kasnije i u onim slojevima dru\u0161tva koji su se zaista iskreno odu\u0161evljavali idejom mogu\u0107ih promena, po\u010deo je da slabi intenzitet prvobitnog reformskog impulsa. I tako su postepeno po\u010deli da se kristalizuju takozvani prodr\u017eavni orijentiri, idejni konglomerat koji je Rusiji uvek bio blizak. U po\u010detku se to manifestovalo vrlo umereno.<\/p>\n

Sovjetski savez je mnogima u se\u0107anju jo\u0161 uvek bio relativno blizu i dru\u0161tvo je radije izbegavalo bilo kakve analogije s njim. Bilo je to ne\u0161to, dosta nedefinisano. Jeljcin je po mom mi\u0161ljenju iskreno, bez imalo kolebanja stremio da se Rusija udalji od svega \u0161to je sovjetsko i da pri\u0111e ne\u010demu drugom, ili nekakvoj dosovjetskoj Rusiji, ili ve\u0107 nekakvom modelu koji bi mo\u017eda vi\u0161e li\u010dio na zapadni. Prvim \u010de\u010denskim ratom 1993 \u2013 1994 udaren je i prvi klin kojim je zapo\u010det proces rastanka s idejom o promenama, s idejom o mogu\u0107nostima iznala\u017eenja nekakvog druga\u010dijeg puta u budu\u0107nost. Po\u010dela je potraga za nacionalnom idejom, ponovo su zazvu\u010dale \u201estare pesme o va\u017enom\u201c i o godinama 1995 i 1996, mo\u017ee se govoriti kao o godinama ga\u0161enja euforije izazvane Perestrojkom. Izborna podr\u0161ka u\u010desnicima reformi je ve\u0107 tada bila samo odjek predhodnih godina nade, podr\u0161ka po inerciji. Mnogi su za Jeljcina glasali protiv svoje volje, tek da bi nekako spasli zate\u010denu situaciju, da bi pomogli da se ona odr\u017ei u nekakvom relativno zdravom stanju.<\/p>\n

No osim idejnih i idelo\u0161kih previranja, mnogo ozbiljnije stvari su se doga\u0111ale na socijalnom planu. Uporedo s tim je tekao proces sve o\u0161trijeg odvajanja vi\u0161eg dela dru\u0161tva od onog ni\u017eeg, raskol izme\u0111u mladih i starih, izme\u0111u centra i periferije. Rusija je zemlja sa gigantskom periferijom, i ta \u010dinjenica je kako s istorijske, tako i s kulturne, socijalne i ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta izuzetno ozbijan i va\u017ean faktor. Nakon dr\u017eavnog bankrota objavljenog 1998, zemlja je bila spremna za Putina \u2013 za nekoga koji treba da zavede red. Rezultati tada\u0161njih istra\u017eivanja javnog mnjenja nam govore da kod ve\u0107ine ispitanika, pitanje iz kojih profesionalnih krugova poti\u010de Putin, nije izazvalo nikakvu uznemirenost. Ve\u0107ina ispitanika u KGB-u nije videla ni\u0161ta zastra\u0161uju\u0107e. I up\u0161te, bilo \u0161ta sovjetsko je prestalo da ih pla\u0161i. Osim toga, postojao je i mit o tome da je KGB poslednje mesto u dr\u017eavi gde je sa\u010duvan red. A red se, naravno, shvatao isklju\u010divo kao sovjetski \u2013 stroga hijerajhija i subordinacija. Druga\u010dije predstave o redu prosto nisu postojale.<\/p>\n

Ve\u0107 tokom prvog i drugog Putinovog mandata (a o tre\u0107em, onim \u0161to je protekao pod pseudonimom, i ovom \u010detvrtom da i ne govorimo), Rusija je pretvorena u prirepak televizije. Analiti\u010dari javnog mnjenja su ve\u0107 tada, oprezno i sa izvesnom strepnjom, me\u0111u sobom razgovarali o tome da javnog mnjenja zapravo i nema, i da oni, istinu govore\u0107i, izu\u010davaju samo efekte dejstva sredstava javnog informisanja. Formiralo se to \u0161to smo mi bez ikakvog predhodnog dogovaranja spontano po\u010deli da nazivamo \u201eve\u0107ina\u201c, a \u0161to je sasvim nedavno Kiril Rogov nazvao \u201esuperve\u0107ina\u201c ili specifi\u010dna podr\u0161ka tipu predsednikovanja koje je u zemlju ve\u0107 utvr\u0111eno. To je nekakva nova vrsta \u201emase\u201c, vrsta koji se razlikuje od \u201emase\u201c koju su poznavali klasici sociolo\u0161ke misli i koja je tako pla\u0161ila Ortegu-i-Gaseta. Masa je danas rasuta i ona ne mo\u017ee delovati u jednom jedinstvenom vidu kao nekakav subjekt, no to uop\u0161te ne zna\u010di da nije u stanju da podr\u017eava vo\u0111u. Ve\u0107 sam po\u010detak malog kavkaskog rata 2008, jasno je pokazao kako se ta virtuelna rasuta masa pretvara u pravu silu. Kada na informativnoj sceni po\u010dnu da se de\u0161avaju realni doga\u0111aji, ona je vrlo spremna da ih podr\u017ei i ta njena podr\u0161ka mo\u017ee porasti \u010dak i do 80%.<\/p>\n

Svetska ekonomska kriza 2008. je malo zaustavila ovu tendenciju, te je proces zbijanja redova oko prvog lica bio ne\u0161to usporeniji. A doga\u0111aji oko Krima, pokazali su da je samo par nedelja dovoljno pa da se situacija drasti\u010dno promeni. Naravno, to je mogu\u0107e sprovesti samo sa ve\u0107 pripremljenom ve\u0107inom, na ve\u0107 ranije o\u010di\u0161\u0107enom politi\u010dkom i informacionom polju. I sude\u0107i po tome kako je sve to u vojno-politi\u010dkom smislu bilo sprovedeno, ova operacija je ve\u0107 odavno i po svoj prilici vrlo detaljno bila razra\u0111ena.<\/p>\n

Ali oni nisu mogli da predvide da \u0107e se u Ukrajini dogoditi Majdan?<\/strong><\/p>\n

Naravno da su mogli. Obzirom na to kako su Ukrajinci prokockali sve \u0161to su postigli u \u201enarand\u017eastoj\u201c revoluciji 2004, s njihove strane je bilo sasvim razumno da odmah zapo\u010dnu pripreme za slede\u0107i scenario takve vrste. U Ukrajini je proradio isti onaj model koji je 1991 u Rusiji propao, model koji sam ja nazvao \u201eizgubljena pobeda\u201c. Pobedili su, i nekoliko meseci nakon pobede, ni nova vlast ni elita, nisu znali \u0161ta s tom pobedom da rade. Ukrajina je u tom polo\u017eaju i slede\u0107ih nekoliko godina ostala da visi, a Rusija je to procenila kao trenutak njene slabosti. Ujed zmije se dogodio u pravom trenutku i kako vidimo, bio je dobro pripremljen.<\/p>\n

U Ukrajini se dogodila mobilizacija dru\u0161tva, a u Rusiji su po\u010deli da teku vrlo komplikovani procesi koje ljudi od profesije, a me\u0111u njima i ja, nisu umeli na vreme da ocene. Ovakav stepen konsolidacije oko prvog lica, koliko ja znam na ovim prostorima do danas nije zabele\u017een. Tako visok stepen podr\u0161ke vojnim dejstvima, i istovremeno potpuno iracionalna ozloje\u0111enost na \u010ditav ostali svet, ovde se jo\u0161 nikada nisu dogodili. Ne bih da budem prorok, no meni se \u010dini da Rusija u liku \u201esuperve\u0107ine\u201c danas donosi istorijsku odluku koju u svojoj dosada\u0161njoj istoriji nikada nije donosila. Na kraju krajeva, tu na\u0161u kobnu 1917. nije niko nikada birao. Ljudi su se pode\u0161avali saglasno uslovima koji su tada vladali. A danas je narod izabrao ovaj put. Rukovodilac zemlje je za nepune tri ili \u010detiri nedelje uspeo da okrene ne samo rusko dru\u0161tvo, ve\u0107 i ceo svet naglava\u010dke. Niko nije mogao da pretpostavi da se za tako kratko vreme, takvom brzinom, s takvom podr\u0161kom i uz toliku zbunjenost svih relevantnih sila u svetu, ovako ne\u0161to zaista mo\u017ee dogoditi.<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to je moglo da izazove ovaj efekat? Konstantno visok rejting Putina? \u017delja da se prona\u0111e taj \u010duveni \u201eosobeni ruski put\u201c?<\/strong><\/p>\n

Taj efekat izaziva njena najnezdravija ta\u010dka \u2013 samoodre\u0111enje ruskog kao dr\u017eavnog. Rusija mora da bude velika dr\u017eava, a velika dr\u017eava je ta koje se ostali pla\u0161e. Nije lo\u0161e ni da je po\u0161tuju, ali je mnogo bolje da je se pla\u0161e. Taj kompleks \u201eosobenog puta\u201c Rusije, moje kolege i ja smo uvek opisivali kao kompenzatorni. U privredi je sve manje ili vi\u0161e lo\u0161e, sami ni\u0161ta ozbiljno ne mo\u017eemo da promenimo, vlast krade i levom i desnom, a kompenzacija svega toga izra\u017eave se podr\u0161kom \u201eosobenog puta\u201c na kojem je Rusija, navodno, uvek postajala velika. A ustvari, tek kada je izlazila na op\u0161ti put, put po kojem se kretao i ostali, ve\u0107i deo civilizovanog sveta, tek tada je Rusija u svojoj istoriji postajala velika. Ali kompenzacioni psiholo\u0161ki mehanizmi pobe\u0111uju, i za rezultat imamo to da se ljudima svi\u0111a \u0161to je Rusija ceo svet okrenula naglava\u010dke. O \u010demu bi lep\u0161em jo\u0161 mogao da ma\u0161ta dvori\u0161ni huligan? U okolnim dvori\u0161tima ga se svi pla\u0161e! Mala proba svega ovoga \u2013 na\u0161e gordosti i na\u0161eg \u201eosobenog puta\u201c \u2013 bila je Olimpijada. Ona je na\u0161u vlast ozbiljno u\u010dvrstila.<\/p>\n

Budu\u0107i da je stepen monolitnosti ve\u0107ine tako eufori\u010dan i virtuelan, meni se dana\u0161nja situacija, u dru\u0161tvenom smislu \u010dini prili\u010dno trula. Nemojmo zaboravljati da su sve to ipak samo misaone i usmene igre ljudi bez odgovornosti. Tih 60, 70 ili vi\u0161e procenata \u201esuperve\u0107ine\u201c, sve su to \u201eglasovi\u201c ljudi koji van svojih privatnih \u017eivota (a po svoj prilici \u010dak i u okviru njih) nikada, nio\u010demu i ni\u0161ta nisu odlu\u010divali. I zato sve te izjave podr\u0161ke i poverenja, sve te pohvale i odobravanja, sve su to zapravo krici ozloje\u0111enosti, euforija izazvana ovim specifi\u010dnim trenutkom. Uskoro \u0107e oni primetiti (izme\u0111u ostalog) i rast cena, i za sve \u0161to su dosada krivili kradljivu vlast, mora\u0107e da po\u010dnu da krive Krim.<\/p>\n

Ali, nije li ta ista ve\u0107ina ve\u0107 potpuno spremna da prihvati ve\u0107 gotovo otvorene sugestije vlasti o \u201enacionalnim izdajnicima\u201c\u2026?<\/strong><\/p>\n

Oni zasada ne izlaze na ulice sa zahtevima da se nacionalni izdajnici streljaju. No glavno se ve\u0107 dogodilo i raspolo\u017eenje ve\u0107ine je o\u010digledno. Po\u010de\u0107e da raste broj uru\u010denih otkaza vezanih, u prvom redu za odnos prema Krimu, zatim prema Ruskoj armiji i prema prvom licu vlasti, pa onda i \u0161ire, vezano za nedovoljnu podr\u0161ku neoimperijalnog i neodr\u017eavnog projekta. I ne sumnjam da \u0107e kaznene inicijative ove vrste stizati odozdo, a ne s vrha. Skora\u0161nji slu\u010daj na Univerzitetu Ministarstva spoljnih poslova (\u041c\u0413\u0418\u041c\u041e) je veoma slikovit. Oni se nimalo nisu ustru\u010davali da u otkazu profesoru Zubovu, kao razlog za otkaz otvoreno navedu slede\u0107e: \u201ezbog antikrimske politike\u201c. Razlozi mogu biti formulisani i druga\u010dije, na primer za antipravoslavlje. Mo\u017ee se dogoditi da predava\u010d nije dovoljno pravoslavan da bi mu se dozvolilo da izla\u017ee svoje poglede na istoriju Rusije.<\/p>\n

Mo\u017ee se pokazati da on nije dovoljno dobar Rus? Da li u perspektivi vidite mogu\u0107nost pojave, na primer, antisemitizma?<\/strong><\/p>\n

Da, to je sasvim mogu\u0107e. Mi vidimo da je antiukrajinizam ve\u0107 na delu, a to \u0161to u Rusiji skoro da vi\u0161e i nema Jevreja, to antisemitizmu nikada nije smetalo. Antisemitizam bez Jevreja, to je poznat istorijski fenomen koji se doga\u0111ao u mnogim zemljama, pa \u010dak i u Velikoj Britaniji. Zato \u0107e i dalje nastaviti da nas dele na \u010diste i ne\u010diste. Skoro sam siguran da \u0107e nekakva forma \u201elova na ve\u0161tice\u201c neizostavno postojati, no, ponavljam, to uop\u0161te ne zna\u010di da \u0107e se kampanje ovog tipa obavezno voditi s vrha.<\/p>\n

Mi smo i ranije pretpostavljali da se u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj i u staljinovom Sovjetskom Savezu nije sve odvijalo isklju\u010divo putem direktnog nasilja s vrha. Mnogo toga se doga\u0111alo u ni\u017eim slojevima dru\u0161tva. A sada mi shvatamo kako se to moglo odvijati, recimo, u poznatom \u201ezagovoru lekara\u201c (\u0434\u0435\u043b\u043e \u0432\u0440\u0430\u0447\u0435\u0439) i u jeku sovjetskog antisemitizma krajem 40-ih i po\u010detkom 50-ih godina pro\u0161log veka. Tada je mnogo toga polazilo ne s vrha, ve\u0107 iz raznih slojeva dru\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i i one najni\u017ee. Bila je to stvar presti\u017ea, ili ta\u010dnije mogu\u0107nost da prakti\u010dno bilo ko otvoreno, \u010dak pobedonosno, na \u0161iroka vrata mo\u017ee u\u0107i u javnu sferu. I zato govorim da \u0107e sve te odluke koje su, naravno, donete i prihva\u0107ene na samom vrhu, prihva\u0107ene u srednjim slojevima dru\u0161tva, a potom prihva\u0107ene i podr\u017eane apsolutnom ve\u0107inom stanovni\u0161tva, za sobom povu\u0107i vrlo ozbiljne posledice ne samo za nas, ve\u0107 i za sve ostale, za ceo svet i na kraju, za na\u0161u decu, uklju\u010duju\u0107i i onu jo\u0161 nero\u0111enu.<\/p>\n

Posledice? Koje vrste?<\/strong><\/p>\n

Prvo \u0161to nam sledi je ekonomski krah. \u0160to se pak politi\u010dkog otre\u017enjenja ti\u010de, budu\u0107i da nema apsolutno nikakve druge politike osim kremaljske i da se istovremeno kulturna javnost nalazi u stanju potpune smetenosti, s time \u0107e po mom mi\u0161ljenju i\u0107i mnogo te\u017ee. Najgore je to \u0161to ve\u0107 du\u017ee vreme te\u010de inteznivni proces truljenja dru\u0161tva. Ranije mi se \u010dinilo da u Rusiji ipak postoje neki oblici kolektivnog opstanka, mesta koja proces raspadanja nije zahvatio. Me\u0111utim, danas mislim da nema tog skrivenog ugla do kojeg ovaj proces nije stigao. Naizgled sasvim zdravi ljudi, danas su spremni da veruju neverovatnim glupostima, da brane mi\u0161ljenja koja nikada ranije u svom \u017eivotu nisu smatrali za svoja, da padaju u jarost, da gube glavu i sposobnost kriti\u010dkog mi\u0161ljenja. O prostoj ljudskoj solidarnosti ili makar \u017eelji da se razumeju i drugi, da i ne govorimo. Prilikom na\u0161ih teoretskih razmatranja, mi smo mislili da \u0107e ovo stanje nemo\u0107i, op\u0161te isklju\u010denosti, razdrobljenosti dru\u0161tva na kraju dovesti do definitivnog truljenja sistema. No pokazalo se da on vrlo brzo mo\u017ee biti preveden u stanje ekstraordinarnosti, stanje koje je vrlo svojstveno Rusiji. Vanredno stanje \u2013 to je mo\u0107no oru\u0111e vlasti koja drugim sredstvima i ne ume da uti\u010de na stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

I to je ono \u0161to meni izgleda kao ne\u0161to \u0161to je najozbiljnije. Mi vidimo da Rusija svoje probleme odguruje od sebe, preme\u0161ta ih na druge zemlje, druge regione, od nekih prave\u0107i neprijatelje, a od nekih testo koje \u0107e lako mo\u0107i da mesi kako joj se prohte. Mislim da \u0107e Ukrajina na kraju isplivati iz ove te\u0161ke situacije, a \u0161to se Rusije ti\u010de \u2013 nisam uveren. Rusija je zapravo prava \u017ertva nastale situacije, i to \u017ertva koju, ako se nad tim malo zamislimo, mo\u017eda ni ne treba \u017ealiti. Velika ve\u0107ina stanovni\u0161tva je sama u\u010dinila ovaj izbor, tako da \u0107e ona sama, a na\u017ealost i mi zajedno s njom, morati da raspli\u0107emo ovo klupko i da ko zna jo\u0161 koliko dugo prtimo sav teret problema koje \u0107e sobom doneti ove sada\u0161nje neodgovorne odluke.<\/p>\n

Kako danas ocenjujete protestnu aktivnost s kraja 2011. i tokom 2012. godine?<\/strong><\/p>\n

Tada smo mislili da je to po\u010detak ne\u010dega. A ustvari, bila je to sve\u010dana naznaka kraja, poslednja opro\u0161tajna parada. Ona se, naravno mo\u017ee i produ\u017eiti \u2013 evo, sad skoro, na \u201eMar\u0161 mira\u201c je iza\u0161lo 60 hiljada ljudi \u2013 no mi smo sad u situaciji kada to vi\u0161e ne\u0107e imati nikakvog zna\u010daja. Ako ga i bude, on \u0107e se odraziti u nekoj dalekoj budu\u0107nosti, bez realnih efekata na sada\u0161njicu. Pokazalo se da je kvalitet na\u0161eg dru\u0161tvenog materijala takav, da sve mere zbijanja redova i ozdravljenja koje smo tada primenjivali, danas izgledaju tek kao nekakav zdravstveni laboratorijski eksperiment u jeku epidemije.<\/p>\n

Mo\u017ee se \u010dekati slede\u0107e \u201eotopljavanje\u201c, mo\u017ee se poku\u0161ati ponovno udru\u017eivanje, no zasada nema osnovanih razloga o\u010dekivati da to mo\u017ee postati iole stabilan put do nekakve ta\u010dke od koje vi\u0161e nema povratka na staro. Naprotiv, svi razlozi govore da \u0107e ubudu\u0107e biti samo jo\u0161 gore, mnogo gore, i to svima.<\/p>\n

A za sebe li\u010dno, kakav ste recept vi izabrali?<\/strong><\/p>\n

Perspektiva marginalnosti i samo\u0107e me ne brine. Ja sam ve\u0107 navikao da \u017eivim u takvoj klimi. Mene brine ne\u0161to drugo. Kidaju se veze me\u0111u ljudima koji su nekada radili zajedno, veze zemlje sa ostalim razvijenim svetom sa kojim smo se za ovih poslednjih \u010detvrt veka, kako-tako, po\u010deli povezivati.<\/p>\n

Produ\u017ei\u0107u da radim to \u0161to sam i dosada radio, i po mogu\u0107nosti s ljudima s kojima to i ranije radio. Ali sam se prvi put u \u017eivotu zamislio nad tim, nije li je mo\u017eda ipak pametnije da mladi ljudi \u0161to pre odu iz ove zemlje. Jer ako ostanu, ovo stanje u koje je na\u0161a zemlja dovedena \u0107e pogubno uticati na njihove \u017eivote, njihovo dihovno stanje i umnu delatnost, i to s ozbiljnim posledicama po zdrav razum i gra\u0111ansku svest.<\/p>\n

* Intervju je objavljen istog dana kad i slede\u0107e saop\u0161tenje: \u201eJu\u010de, 20. avgusta je u 67. godini \u017eivota umro sociolog, prevodilac i kulturolog Boris Dubin.\u201c<\/address>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Colta.ru<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Ukrajini se dogodila mobilizacija dru\u0161tva, a u Rusiji su po\u010deli da teku vrlo komplikovani procesi koje ljudi od profesije, a me\u0111u njima i ja, nisu umeli na vreme da ocene<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-156561","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156561\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}