{"id":156361,"date":"2014-08-29T08:13:32","date_gmt":"2014-08-29T06:13:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=156361"},"modified":"2014-08-29T18:17:51","modified_gmt":"2014-08-29T16:17:51","slug":"najusamljeniji-covjek-u-vlasenici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/29\/najusamljeniji-covjek-u-vlasenici\/","title":{"rendered":"Najusamljeniji \u010dovjek u Vlasenici"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Maja Le\u0111enac<\/strong><\/address>\n

\"\"Najte\u017ee godine \u017eivota, dramati\u010dne i gorke godine, desile su se u Vlasenici, gde je 1992. godine po\u010deo rat u kojem sam se na\u0161ao kao u mutnom vrtlogu. Slike su mi jo\u0161 u se\u0107anju. Kada je sva ta vojska prolazila gradom u pijanstvu, vici i pucnjavi, vrlo brzo sam u razgovoru s njima shvatio da je autoritet, koji sam izgra\u0111ivao prethodnih godina rade\u0107i u tom gradu kao sve\u0161tenik, poljuljan ve\u0107 u prvim danima rata. Da autoriteta vi\u0161e nemam, najbolje se pokazalo kada sam uzeo dvojicu imama iz d\u017eamije, jer su se zatvorili, bojali su se za svoj \u017eivot i dao im re\u010d da \u0107u izdejstvovati propusnice za njih kako bi mogli da iza\u0111u na muslimansku teritoriju. Nadle\u017eni su me primili hladno\u2026\u201c, sa gor\u010dinom u glasu prise\u0107a se po\u010detka rata u Bosni i Hercegovini tada\u0161nji sve\u0161tenik Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Vlasenici, a danas penzionisani prota, Milorad Golijan.<\/p>\n

Prema popisu stanovni\u0161tva u biv\u0161oj Jugoslaviji 1991. godine, u Vlasenici i okolini tada je \u017eivelo ne\u0161to vi\u0161e od 30.000 stanovnika, me\u0111u kojima oko 60 odsto Muslimana, a ostatak su bili Srbi. Golijan poti\u010de iz ovih krajeva, ro\u0111en je u \u017deravici kod Han Pijeska i ni sam sebi ne mo\u017ee danas da objasni kako je mogu\u0107e da, svega godinu dana kasnije, u ovom delu Bosne vi\u0161e nije \u017eiveo gotovo ni jedan Musliman. Mrtvi ili proterani, oni su nestali, a Golijan pamti predratne \u201ekom\u0161ijske i korektne odnose\u201c. Tragedija Vlasenice i svih njenih me\u0161tana po\u010dela je 21. aprila 1992. godine, kada je JNA, odnosno pripadnici Novosadskog korpusa, opkolila grad, razoru\u017eala narod, otpo\u010dela hap\u0161enja. Posle rata je otkriven i logor Su\u0161ica, svega nekoliko kilometara od centra, u kojem su zatvarani ratni zarobljenici i civili, ali i \u017eene i deca. U sudskim analima Ha\u0161kog tribunala, slu\u010daj Vlasenice postepeno je rekonstruisan svedo\u010denjima obe strane, u kojima su \u017ertve, ali i \u010duvar logora Pero Popovi\u0107, svedo\u010dili o ubistvima i mu\u010denjima. U gradu na po\u010detku nije bilo oru\u017eanih sukoba, ali su se ose\u0107ali tenzija i strah, jer su ljudi bili svesni \u0161ta se de\u0161ava u ostatku zemlje. Me\u0111utim, me\u0161tani su se dobro poznavali i nije bilo eskalacije, sve dok u grad nije umar\u0161irala vojska sa oru\u017ejem i oklopnim vozilima.<\/p>\n

Tada\u0161nji vlaseni\u010dki imam Munib Ahmetovi\u0107, prvi svedok na su\u0111enjima u Tribunalu, rekao je da su se ljudi po\u010deli pla\u0161iti, jer su se javno nosile pu\u0161ke, postavljeni su kontrolni punktovi na ulazima u grad, i prime\u0107eno je uno\u0161enje oru\u017eja, pa su organizovani i protesti. \u201eJa sam tada bio op\u0161tinski ve\u0107nik i poku\u0161ao sam u razgovoru sa predstavnicima SDS-a (Srpska demokratska stranka) da upozorim na ta de\u0161avanja i da zajedno smirimo situaciju, ali vi\u0161e nije bilo pomo\u0107i. U Vlasenicu su do\u0161li neki drugi ljudi\u201c, kazao je Ahmetovi\u0107. On je Milorada Golijana upoznao jo\u0161 1984. godine kada je do\u0161ao da radi u Vlasenici, u d\u017eamiji Hajriji, sada obnovljenoj nakon miniranja u toku rata, a koja se nalazi gotovo preko puta pravoslavne crkve. Kako je kazao, od samog po\u010detka su bili u dobrim odnosima, pa su i tih tragi\u010dnih dana poku\u0161ali svojim primerom da poka\u017eu ljudima ispravan put. Ahmetovi\u0107 i Golijan su zajedno nekoliko puta pro\u0161etali ulicama grada, nadaju\u0107i se da \u0107e to biti dobra poruka. \u201ePro\u0161etali smo nekoliko puta, kako bi narod video da smo mi zajedno i da me\u0111u nama nema problema. Me\u0111utim, koliko je to imalo efekta ja ne znam\u201c, rekao je Ahmetovi\u0107.<\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva imala je veoma jaku ulogu u kreiranju atmosfere, a kasnije i u samoj podr\u0161ci ratnim dejstvima tokom sukoba na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. Umesto da smiruje tenzije, SPC je svoj uticaj i poverenje u narodu uglavnom iskoristila za ratno hu\u0161kanje, a protiv hri\u0161\u0107anskih uverenja. Sociolog religije \u017divica Tuci\u0107 ocenio je da je rat u biv\u0161oj Jugoslaviji imao znatne verske dimenzije, iako neki to i danas osporavaju. \u201eNi jedna od tri verske zajednice se na po\u010detku rata nije sna\u0161la. Na samom po\u010detku su poku\u0161ale ne\u0161to da urade, bilo je susreta, \u010dini mi se u Slavonskom Brodu, ali to nije imalo neki veliki uticaj. Ulogu verskih zajednica u ratu treba detaljno prou\u010diti, nijedna od njih ne voli kada se njihova uloga analizira, jer nije bila ni malo blistava. Ako se prisetimo verske \u0161tampe, koja je u to vreme imala veliki zna\u010daj jer nije bilo interneta, crkveni velikodostojnici sigurno ne gledaju s ponosom na tu vrstu izve\u0161tavanja. Takva ratnohu\u0161ka\u010dka atmosfera bila je prisutna i u drugim medijima i nisu se puno razlikovali u tonu. Pozicija sve\u0161tenika i hod\u017ea u mestima u kojima se ratovalo zato nije bila ni malo laka. Ako bi sve\u0161tenik stao ispred boraca i rekao im da ne napadaju, na primer, susedno muslimansko ili hrvatsko selo, verovatno bi i njega ubili. Zato su mnogi u ratu bili konformisti\u201c, napomenuo je Tuci\u0107.<\/p>\n

Ali, na sre\u0107u, nisu svi. Sve\u0161tenik Milorad Golijan nije puno razmi\u0161ljao o konformizmu kada je te 1992. godine primio od dvojice vlaseni\u010dkih hod\u017ea poziv u pomo\u0107. Stao je u njihovu za\u0161titu i zatra\u017eio od tada\u0161njeg predsednika op\u0161tine Milenka Stani\u0107a propusnicu za Muniba Ahmetovi\u0107a i njegovog kolegu Begu Selimovi\u0107a. \u201eOn nas je veoma hladno primio i nije nas \u010dak ponudio ni da sednemo. Tra\u017eio sam propusnice za ovu dvojicu i on je to odbio, rekav\u0161i da su oni neprijatelji i da su radili za islam i Muslimane. Kada nas je otpustio i kada smo iza\u0161li na ulicu, odmah su nai\u0161la policijska kola i ova dva \u010doveka odvezli su u SUP. Krenuo sam za njima i u SUP-u sam ponovo rekao da sam tu dvojicu ljudi uzeo na obraz i re\u010d, i da sve \u0161to urade njima, slobodno mogu da urade i meni, ja se od njih odvajati ne\u0107u. Pregovori i razgovori su trajali ceo dan, i na kraju je jedan od njih dobio propusnicu da ode za Kladanj, a drugi je pu\u0161ten da ode u svoje selo\u201c, ispri\u010dao je Golijan. Hod\u017ea Munib Ahmetovi\u0107 ispri\u010dao je da su se tog kobnog dana sa Golijanom na\u0161li ispred zgrade u kojoj su \u017eiveli u pola osam ujutro. \u201eRekao je da \u0107e u\u010diniti sve \u0161to mo\u017ee. Odveo nas je u staru zgradu rudnika boksita, gde je bila vojna komanda, a gde smo videli i tada\u0161njeg predsednika op\u0161tine. Tra\u017eio je propusnice za nas i nikada ne\u0107u zaboraviti re\u010denicu koju je rekao, a to je da smo mi njemu na savesti i da ne dozvole da se nama, kao i d\u017eamiji, bilo \u0161ta desi. Odatle smo oti\u0161li u SUP, gde smo zatekli starog na\u010delnika Radeta Bjelanovi\u0107a i novopostavljenog Maneta \u0110uri\u0107a. Svi su nam govorili da nam zapravo ne trebaju nikakve propusnice i da se mo\u017eemo slobodno kretati, ali je bilo primetno, u tom turobnom, ru\u017enom stanju, da na popa ve\u0107 gledaju mrko. Kada smo zavr\u0161ili, Milorada su samog pozvali nazad. \u0160ta su mu tada rekli ja ne znam, ali znam da je bio bled kada je iza\u0161ao i da je prokomentarisao da se boji za sebe, da je nova vlast jo\u0161 gora, ali da \u0107e nas odvesti do Kladnja, ako to \u017eelimo, bez obzira na sve. Nisam jo\u0161 ni do\u0161ao do stana, a ve\u0107 su me pokupili policijskim autom u kojem je sedeo i Bego Selimovi\u0107. Odvezli su nas nazad u SUP, vrlo brzo razdvojili i mene ispitivali nekoliko sati. Detalji su mu\u010dni, ali kada su mi tra\u017eili novac i kada sam rekao da ga nemam, pustili su me da odem. Isti dan sam uspeo da iza\u0111em iz Vlasenice do svog rodnog sela Skugri\u0107i, a kasnije je do mene stigla vest da je pop Milorad uspeo da izvede i Begu Selimovi\u0107a do Kladnja. Vi\u0161e ga nikada nisam video\u201c, ispri\u010dao je hod\u017ea.<\/p>\n

Za sve\u0161tenika Golijana \u017eivot tek tada dobija novu mu\u010dnu dimenziju. Kada se vratio iz Kladnja, zajednica u kojoj je trebalo da nastavi \u017eivot ve\u0107 ga je ozna\u010dila kao izdajnika. Na osudu je nailazio na svakom koraku, a kod kom\u0161ija vi\u0161e nije bio dobrodo\u0161ao. \u201ePrvi kom\u0161ija mi je rekao da za mene nema vi\u0161e mesta u njegovom dvori\u0161tu, jer sam izdajnik i spa\u0161avam Muslimane. Povukao sam se u ku\u0107u, jer su svakodnevno na mene plju\u0161tale uvrede koje ne mogu ni da prepri\u010dam. Ipak, najte\u017ee mi je pala uvreda jednog starijeg \u010doveka, koji mi je pri\u0161ao na ulici i pitao me koliko sam maraka dobio da bih spasio hod\u017ee iz Vlasenice. Tih dana su po\u010dele da padaju i prve \u017ertve na srpskoj strani, pa sam bio pozvan da odr\u017eim opelo za dvojicu vojnika koji su poginuli. Do\u0161ao sam na polo\u017eaj iznad \u0160ekovi\u0107a prema Kladnju. Obavili smo opelo i nakon sahrane sam uvek poku\u0161avao da prona\u0111em nekoliko re\u010di utehe za porodicu, pa sam to u\u010dinio i ovaj put, ali su me prekinuli, i rekli da nemam prava vi\u0161e ni\u0161ta da im pri\u010dam, jer sam izdajnik. Sve do oktobra sam ostao sa vojnicima na tim polo\u017eajima, jer se u gradu sva\u0161ta ru\u017eno de\u0161avalo, pa da to ne bih gledao, dra\u017ee mi je bilo da budem tamo gde je opasno. Ljudi sa kojima sam bio prijatelj nisu se slagali sa svime \u0161to se de\u0161ava, ali su se povla\u010dili u svoje ku\u0107e i znali su da za njih ne bi bilo dobro da ih i dalje pose\u0107ujem, tako da sam to leto i jesen bio najusamljenija osoba u gradu. Neki su \u010dak prelazili na drugu stranu ulice kada me sretnu. U oktobru je neko vladici (Ka\u010davenda, op. a.) rekao da nisam vi\u0161e po\u017eeljan na tim prostorima i nare\u0111eno mi je da pokupim stvari i preselim se u Sremsku Mitrovicu\u201c, ispri\u010dao je Golijan.<\/p>\n

Kao \u010dovek vedrog i razboritog duha, za kojeg prepreke predstavljaju izazov, on je po dolasku u Sremsku Mitorvicu uspeo da za sebe izgradi novi svet i da kroz propovedi i liturgiju, ali ne bez prepreka, osuda i te\u0161ko\u0107a, okupi ponovo odre\u0111eni broj ljudi oko sebe u parohiji. Deo \u017eivota proveo je u Hrtkovcima, gde je od posledica progona i \u0161ikaniranja potpuno oslepeo. Slepi sve\u0161tenik se ne predaje ni danas, i za sebe ka\u017ee da \u201egnjavi svoje uku\u0107ane, unuke i porodicu\u201c, jer uz njihovu pomo\u0107 bele\u017ei svoja iskustva i misli, te je kao slep \u010dovek objavio ve\u0107 \u010detiri romana. \u201e\u017divim danas \u017eivot u duhovnoj punini iako sam u te\u0161kom fizi\u010dkom stanju. Te\u017eak sam i sebi i svojima zbog toga, ali sam duhovno jak i donosim radost sebi i drugima kada razgovaramo. Ali, vi\u0161e se nikada nisam vratio u Vlasenicu i kada sam odlazio na moju Romaniju, nisam hteo \u010dak ni da svratim na kafu. Svojoj deci sam rekao da mogu da \u017eive bilo gde, samo ne u tom gradu. Demantovan sam pro\u0161le godine, kada je bila ostavinska rasprava nakon smrti mojih roditelja i kada sam morao sa bratom da odem u sud u Vlasenicu da potpi\u0161em odre\u0111ene papire. Kada sam zavr\u0161io, brat je pitao mo\u017eemo li da idemo, a sudija, po glasu sam shvatio da je mlad \u010dovek, rekao je da ne mo\u017eemo, ustao je, pri\u0161ao mi i poljubio me u ruku\u201c, ispri\u010dao je Golijan i dodao da je to dokaz da mladi ljudi ipak shvataju koliko je rat bio \u201egadan i ru\u017ean\u201c.<\/p>\n

Nakon gotovo 20 godina, Munib Ahmetovi\u0107 je ponovo progovorio o Miloradu Golijanu, sa \u017eeljom da ga jednog dana ponovo vidi i da obnove prijateljstvo. Za Golijana ka\u017ee da je \u201eprimer dobrog koje na kraju uvek pobe\u0111uje\u201c. Prema njegovim re\u010dima, pod pla\u0161tom Crkve i vere odre\u0111eni ljudi radili su i govorili stvari koje se nikada ne mogu opravdati, ali pravi vernici, za kakvog smatra sebe i Golijana, mogu doneti samo optimizam. \u201eIstina jeste duga, ali ona ima svoj kraj. Ljudi moraju da shvate da nije sve isto i da je bilo \u010destitih ljudi u ratu, te da \u0107e ih uvek biti u svakom narodu i u svakom vremenu. Milorad svesno nije prihvatio ono \u0161to su verovatno od njega tra\u017eili i u trenutku kada je video da je i sam u opasnosti i dalje je ostao dosledan\u201c, dodao je Munib Ahmetovi\u0107. Religiolog \u017divica Tuci\u0107 upozorio je da bi sve tri verske zajednice morale da osnuju komisiju koja bi se bavila utvr\u0111ivanjem \u010dinjenica, a da bi od posebne va\u017enosti bili \u0161to \u010de\u0161\u0107i susreti i dijalozi izme\u0111u islamske i pravoslavne zajednice. Verski poglavari se ne susre\u0107u ni nakon toliko godina, a poslednji trilateralni susret je, prema Tuci\u0107evim re\u010dima, bio jo\u0161 tokom samog rata. \u201eNe bih rekao da je sve\u0161tenstvo ikada pozivalo na rat, borbu, ubijanje ili etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje takvom retorikom i takvim re\u010dnikom. Ali i ne \u010diniti je greh. Oni su mogli i morali ne\u0161to da ka\u017eu, da stanu ispred takve retorike koja je postala op\u0161te prisutna u medijima, ali nisu. Te\u0161ko mi je da se stavim u njihovu poziciju, ali moram da naglasim da su sve\u0161tenici ipak imali moralnu obavezu prema svojoj okolini. Oni koji su digli glas, poku\u0161ali ne\u0161to da promene ili nekoga da spasu, imali su velikih problema, a de\u0161ava se da ih \u010dak i danas zbog toga okolina gleda sa nekom dozom odbojnosti. Mislim da se situacija ipak izmenila na bolje i sada nema toliko nepoverenja i segregacije, ali ono \u0161to nedostaje je \u2013 kontakt. Svako je nastavio da \u017eivi u svojoj istini i da misli da je najve\u0107a \u017ertva, jer nije bilo dijaloga\u201c, zaklju\u010dio je Tuci\u0107.<\/p>\n

Dodao je da je zapravo uvek sam vrh verske zajednice najodgovorniji za sve \u0161to nije u\u010dinjeno, jer je na njima bilo da se sna\u0111u. \u201ePrst se mo\u017ee uperiti u verske vo\u0111e, ali i u politi\u010dare i inteligenciju. Inteligencija je bila veoma trova\u010dka i mnogi trova\u010di iz tih vremena jo\u0161 uvek su prisutni i poku\u0161avaju da proguraju svoje stavove. Ba\u0161 ona univerzitetska, knji\u017eevna i druga inteligencija negativno je delovala i na same verske zajednice. Ono \u0161to je problem je \u010dinjenica da ti ljudi, i u Beogradu, i u drugim dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije, bez kajanja deluju i dalje\u201c, ocenio je Tuci\u0107.<\/p>\n

(Tekst je nastao kao deo projekta \u201eLiving Together\u201c, koji sprovode Nezavisno dru\u0161tvo novinara Vojvodine i BiH novinari, a koji je finansiran sredstvima Medijskog fonda \u201eJa\u010danje medijske slobode u Srbiji\u201c Evropske unije, Delegacija Evropske unije u Srbiji. Sadr\u017eaj priloga je isklju\u010divo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na\u010din ne odra\u017eava stavove i mi\u0161ljenje Evropske unije.)<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve\u0161tenik Milorad Golijan nije puno razmi\u0161ljao o konformizmu kada je te 1992. godine primio od dvojice vlaseni\u010dkih hod\u017ea<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-156361","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156361","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156361"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156361\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156361"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156361"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156361"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}