{"id":156250,"date":"2014-08-28T07:27:15","date_gmt":"2014-08-28T05:27:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=156250"},"modified":"2014-08-27T20:34:14","modified_gmt":"2014-08-27T18:34:14","slug":"skupe-posledice-jeftine-hrane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/28\/skupe-posledice-jeftine-hrane\/","title":{"rendered":"Skupe posledice jeftine hrane"},"content":{"rendered":"
Razgovarao: Milenko Sre\u0107kovi\u0107<\/strong> <\/address>\n

\"\"Rad\u017e Patel je autor bestselera \u201eUgojeni i izgladneli \u2013 skrivena bitka za svetski prehrambeni sistem\u201c i najnovije knjige \u201eVrednost ni\u010dega\u201c \u2013 po \u010duvenom Vajldovom aforizmu \u201edanas ljudi znaju cenu svega, a vrednost ni\u010dega\u201c. U svojim knjigama kritikuje dominantni odnos prema hrani kao prema obi\u010dnoj robi na tr\u017ei\u0161tu i govori o alternativnim prehrambenim modelima koji su u savremenom dru\u0161tvu zanemareni ili potisnuti.<\/em><\/p>\n

Patel je dr\u017eavljanin SAD, ro\u0111en u Britaniji, kenijskog i fid\u017eijskog porekla. Sara\u0111uje sa ju\u017enoafri\u010dkim pokretom bezemlja\u0161a i sa Via Kampesinom, najve\u0107im me\u0111unarodnim selja\u010dkim pokretom. Tokom svoje akademske obuke radio je u Svetskoj banci, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Ujedinjenim nacijama, ali je vrlo brzo postao o\u0161tar kriti\u010dar tih institucija i u\u010destvovao u organizaciji brojnih protesta protiv njih. Najpoznatiji od tih protesta bio je onaj u Sijetlu 1999. godine, na kom je oko 40 hiljada ljudi diglo svoj glas protiv \u0161tetnih posledica globalizacije.<\/em><\/p>\n

Prema Patelu, mi ne \u017eivimo u demokratiji, jer ne odlu\u010dujemo ni o \u010demu su\u0161tinskom, ve\u0107 u \u201e\u017ealbokratiji\u201c \u2013 jer samo ako se dovoljno \u017ealimo, mo\u017eemo se nadati da \u0107e se ne\u0161to bar malo promeniti. Sa njim smo razgovarali o problemima koje proizvodi savremeni prehrambeni sistem, i na koji na\u010din je mogu\u0107e hranu spasiti od diktata tr\u017ei\u0161ta.<\/em><\/p>\n

Tvrdite da je jeftina, brza hrana prevara, da je u Americi vrednovana jer je vrlo jeftina ali da u stvari sa sobom nosi preskupu cenu. Koja je cena proizvodnje jeftine, brze hrane i koje su njene posledice koje zanemarujemo i ignori\u0161emo?<\/em><\/p>\n

Jedan od primera koji je ljude izgleda najvi\u0161e iznenadio prilikom \u010ditanja moje poslednje knjige \u201eVrednost ni\u010dega\u201c jeste nalaz jedne indijske istra\u017eiva\u010dke grupe da bi hamburger koji se prodaje za 1 dolar u Sjedinjenim dr\u017eavama ko\u0161tao verovatno 200 dolara kad bi se uzeo u obzir \u0161tetan uticaj na\u010dina njegove proizvodnje na \u017eivotnu sredinu. U tih 200 dolara \u010dak nisu ni ura\u010dunati tro\u0161kovi zdravstvene za\u0161tite koji su potrebni za le\u010denje posledica konzumiranja takve hrane. Ukoliko na\u010din proizvodnje hrane iziskuje da se pose\u010de \u0161uma kako bi se na dobijenom tlu hranila stoka, onda nismo \u017ertvovali samo drve\u0107e, ve\u0107 kompletnu ekosistemsku ulogu koju ta stabla imaju \u2013 stvaranje kiseonika, spre\u010davanje erozija, odr\u017eanje biodiverziteta, kru\u017eenje hranljivih supstanci i vode, itd. Svemu tome mo\u017ee se odrediti dolarska vrednost, i ona je, kao \u0161to sam rekao, ispala mnogo ve\u0107a nego \u0161to su ljudi o\u010dekivali.<\/p>\n

U Sjedinjenim dr\u017eavama jeftina hrana i gorivo omogu\u0107eni su radni\u010dkoj klasi kao ustupak za niske nadnice. Usled siroma\u0161tva mnogi ljudi prinu\u0111eni su da se hrane jeftino, iako im na kraju mnogo vi\u0161e novca ode na tro\u0161kove le\u010denja zdravstvenih problema izazvanih lo\u0161om ishranom. To, me\u0111utim, nije nova pojava. U 19. veku, podsticanjem konzumiranja za\u0161e\u0107erenog mle\u010dnog \u010daja u Engleskoj \u2013 visoko kalori\u010dnog, sa malo hranljivih sastojaka \u2013 obezbe\u0111ivale su se jeftine kalorije za radni\u010dku klasu, koja je vi\u0161e volela lokalnije, hranljivije napitke, poput piva. Proizvodnja i distribucija hrane imala je, istorijski, komplikovan odnos sa zdravljem. I danas moderni re\u017eim ishrane ima malo toga sa odr\u017eavanjem radnika u \u017eivotu, a mnogo vi\u0161e sa uslovima proizvodnje koji su deo kapitalisti\u010dkog stvaranja profita.<\/p>\n

Kritikujete i koncept \u201ezelene revolucije\u201c koji je najavljivao re\u0161avanje problema gladi u svetu preko pove\u0107anja proizvodnje hrane.<\/em><\/p>\n

Zelena revolucija dobila je svoje ime 1968. od jednog zvani\u010dnika Sjedinjenih dr\u017eava, koji ju je smatrao lekom za sovjetsku \u201ecrvenu\u201c revoluciju ili \u201ebelu revoluciju iranskog \u0161aha\u201c. Cilj Zelene revolucije bio je da obezbedi jeftinu hranu za ljude koji \u017eive u gradovima kako oni ne bi postali komunisti. To je bio socijalni in\u017eenjering, namenjen spre\u010davanju ljudi da se organizuju u borbi za dru\u0161tvene promene. Zelena revolucija sprovedena je po visoku cenu \u2013 ona je spre\u010dila zemlji\u0161nu reformu koja bi bila od koristi milionima siroma\u0161nih ljudi \u0161irom sveta, i za kojom su ti ljudi vapili. Umesto toga, ona nas je zatvorila u sistem poljoprivrede zavistan od jeftinih fosilnih goriva i velikih koli\u010dina vode, \u010dega u 21. veku ima sve manje. A ipak danas i dalje ima poziva na novu Zelenu revoluciju, izme\u0111u ostalih, i od Bil Gejts fondacije.<\/p>\n

Koje posledice savremeni prehrambeni sistem ima po prirodu i prirodne resurse? Za\u0161to su strane korporacije zainteresovane za kupovinu poljoprivrednog zemlji\u0161ta u dr\u017eavama kao \u0161to je na primer Srbija?<\/em><\/p>\n

Dana\u0161nji prehrambeni sistem mnogo je vi\u0161e \u201efinansijalizovan\u201c nego \u0161to je nekada bio. Stvari koje nekada nisu bile smatrane robom, kao na primer autorsko vlasni\u0161tvo nad semenom, ili stvari koje nisu mogle biti lako iznesene i prodate na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, kao na primer zemlji\u0161te u Srbiji, danas su sve vi\u0161e na prodaju.<\/p>\n

Ni\u0161ta od toga, me\u0111utim, ne prolazi bez sna\u017enog otpora. \u0160irom sveta \u2013 od provincijskih selja\u010dkih borbi devedesetih, do predstavni\u0161tava Ujedinjenih nacija ranije ove godine, termini poput \u2018prehrambenog suvereniteta\u2019 po\u010deli su da dobijaju na va\u017enosti. Ideja prehrambenog suvereniteta sastoji se u tome da ljudi treba da imaju demokratsku kontrolu nad svojim prehrambenim sistemom. Krajnja ideja jeste da na\u0161 prehrambeni sistem treba da bude zasnovan ne na profitu, ve\u0107 na fundamentalnoj ljudskoj jednakosti. Me\u0111utim, kad \u2013 na svakom ve\u0107em tr\u017ei\u0161tu hrane \u2013 oko \u0161est korporacija kontroli\u0161e vi\u0161e od 50 odsto tr\u017ei\u0161ta, op\u0161ti interesi gube bitku sa privatnim. Sporazumi za koje ove korporacije lobiraju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji podrivaju sposobnost zemalja da proizvode hranu na lokalnom nivou, ali i dovode do sni\u017eavanja socijalnih i zdravstvenih standarda.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Hamburger koji se prodaje za 1 dolar u Sjedinjenim dr\u017eavama ko\u0161tao verovatno 200 dolara kad bi se uzeo u obzir \u0161tetan uticaj na\u010dina njegove proizvodnje na \u017eivotnu sredinu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":156251,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-156250","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156250","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156250"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156250\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/156251"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156250"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156250"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156250"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}