{"id":156029,"date":"2014-08-26T07:52:53","date_gmt":"2014-08-26T05:52:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=156029"},"modified":"2014-08-25T23:55:52","modified_gmt":"2014-08-25T21:55:52","slug":"ko-sme-da-cenzurise-drustvene-mreze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/26\/ko-sme-da-cenzurise-drustvene-mreze\/","title":{"rendered":"Ko sme da cenzuri\u0161e dru\u0161tvene mre\u017ee?"},"content":{"rendered":"
Autor: Glenn Greenwald<\/strong><\/address>\n

\"\"\u010culi su se sve glasniji pozivi da Twitter, Facebook i druge korporacijeiz Silicijumske doline po\u010dnu agresivnije da kontroli\u0161u \u0161ta njihovi korisnici smeju da vide i pro\u010ditaju. Pro\u0161log meseca je u Washington Postu, na primer, voditelj MSNBC-ja Ronan Farou zahtevao da dru\u0161tveni mediji zatvore naloge \u201eterorista\u201c koji objavljuju \u201edirektne pozive\u201c na nasilje.<\/p>\n

Ove nedelje, najava direktora Twittera Dika Kostola da \u0107e ta kompanija zabraniti objavljivanje snimka obezglavljivanja D\u017eejmsa Folija i fotografije sa tog snimka (i zatvoriti naloge svima koji postave link ka snimku) nai\u0161la je na ve\u0107insko odobravanje. Ovo je va\u017eno jer, kao \u0161to je D\u017eejms Bol istakao u Guardianu, \u201eTwitter je agresivno promovisao slobodu govora od prvih dana postojanja\u201c. S druge strane, Facebook odavno aktivno reguli\u0161e \u0161ta njegovi korisnici smeju da ka\u017eu i pro\u010ditaju: krajem 2013, ova kompanija je promenila svoju raniju odluku i odlu\u010dila da \u0107e snimci odrubljivanja glave biti dopu\u0161teni, ali samo ako korisnik ne izrazi svoju podr\u0161ku tom \u010dinu.<\/p>\n

S obzirom na divlja\u0161tvo Folijevog snimka, lako je van konteksta aplaudirati njegovoj zabrani na Twitteru. Ali cenzura uvek tako funkcioni\u0161e: obavezno po\u010dinje od gu\u0161enja stavova koji su toliko omra\u017eeni da emocionalna reakcija na njih potiskuje svako razmatranje principa koji se usvaja.<\/p>\n

Primamljivo je podr\u017eati kriminalizaciju, recimo, rasisti\u010dkih stavova ukoliko se \u010dovek fokusira na prezir prema takvim stavovima i ignori\u0161e ozbiljnu opasnost od prepu\u0161tanja dr\u017eavi ovla\u0161\u0107enja da sastavlja spiskove zabranjenih ideja. Zato branitelji slobode govora kao \u0161to je ACLU tako \u010desto zastupaju i brane rasisti\u010dke i druge odvratne stavove u postupcima koji se ti\u010du slobode govora: zato \u0161to se erozija slobode govora, kad se na nju pristane, prvo tu legitimi\u0161e.<\/p>\n

Pitanje koje Twitterova najava otvara nije da li vi mislite da je dobro da ljudi gledaju Folijev snimak. Naprotiv, relevantno pitanje je da li \u017eelite da direktori Twittera, Facebooka i Googlea imaju ogromna ovla\u0161\u0107enja da odlu\u010duju \u0161ta mo\u017ee da se vidi i pro\u010dita.<\/p>\n

Svakako je ta\u010dno, kao \u0161to su branioci Twittera ve\u0107 istakli, da u pravnom smislu privatni akteri \u2013 za razliku od dr\u017eava \u2013 uvek imaju i \u010desto koriste pravo da odlu\u010de kakva se mi\u0161ljenja mogu iznositi preko njihove svojine. Generalno gledano, dihotomija javno\/privatno klju\u010dna je za svaku raspravu o legalnosti ili ustavnosti \u201ecenzure\u201c.<\/p>\n

Po zakonu, postoji su\u0161tinska razlika izme\u0111u toga da privatni pojedinac odlu\u010di da ne pu\u0161ta rasiste u svoju ku\u0107u i da dr\u017eava zatvara ljude jer iznose rasisti\u010dke stavove; ovo prvo je legitimno dok ovo drugo nije. \u010covek mo\u017ee da dosledno bude protiv svake vrste dr\u017eavne cenzure, a da s druge strane brani pravo privatnih novina da ne objavljuju odre\u0111enu vrstu \u010dlanaka ili pravo privatnih blogova da zabrane odre\u0111enu vrstu komentara, ili pravo privatnih lica da ne komuniciraju sa nekim ko ima odre\u0111ene stavove.<\/p>\n

Prvi amandman zabranjuje ograni\u010davanje slobode govora od strane dr\u017eave, a ne privatnih aktera. O\u010digledno je nema ni\u0161ta nezakonito u tome da Twitter, Facebook i sli\u010dne kompanije gu\u0161e koje god ideje odlu\u010de da cenzuri\u0161u.<\/p>\n

Ali kao zdravorazumsko pitanje, privatno\/javna dihotomija nije toliko jasna kada se radi o tehnolo\u0161kim gigantima koji sada kontroli\u0161u ranije nezamisliv obim globalnih komunikacija. U svetu trenutno ima skoro 300 miliona aktivnih korisnika Twittera \u2013 \u0161to je otprilike jednako celokupnoj populaciji Amerike \u2013 i taj broj rapidno i dramati\u010dno raste. Krajem 2013, Facebook se hvalio sa 1.23 milijarde aktivnih korisnika: drugim re\u010dima, svaka sedma osoba na planeti. YouTube, \u010diji je vlasnik Google, nedavno je izdao saop\u0161tenje da je \u201ebroj jedinstvenih korisnika koji svakog meseca pose\u0107uju ovaj sajt dostigao milijardu\u201c i da \u201eskoro svaka druga osoba na internetu pose\u0107uje YouTube\u201c.<\/p>\n

Ovo nisu obi\u010dne privatne kompanije \u010dijih se usluga lako mo\u017eete odre\u0107i ako vam se ne svi\u0111a njihova politika. Zbog same njihove sveprisutnosti te\u0161ko je izbe\u0107i ih, ako ne i nemogu\u0107e, posebno u nekim oblastima rada. One uti\u010du na ono \u0161to znamo, \u010ditamo i vidimo mnogo vi\u0161e nego \u0161to je nekad bilo mogu\u0107e \u2013 ili zamislivo \u2013 za obi\u010dne kompanije. Kao \u0161to je Bol istakao u Guardianu izraziv\u0161i zabrinutost zbog Twitterove najave cenzure:<\/p>\n

\u201eTwitter, Facebook i Google imaju zaprepa\u0161\u0107uju\u0107i, alarmantan stepen kontrole nad tim kakve informacije mo\u017eemo videti ili podeliti, bez obzira da li smo medijska ku\u0107a ili obi\u010dan korisnik. Dali smo im ogromno poverenje, koje moraju da zaslu\u017ee iz dana u dan, uvek iznova.\u201c<\/p>\n

Pore\u0111enje nije savr\u0161eno, ali imaju\u0107i u vidu neverovatnu kontrolu nad sredstvima globalne komunikacije, giganti iz Silicijumske doline sada su sli\u010dniji javnim slu\u017ebama poput telefonskih kompanija nego obi\u010dnim privatnim firmama kada je re\u010d o opasnosti gu\u0161enja ideja, grupa i mi\u0161ljenja. Nije te\u0161ko shvatiti rizik dopu\u0161tanja, recimo, kompanijama AT&T ili Verizon da odlu\u010de kako odre\u0111ene grupe ne smeju da koriste njihove telefonske linije ili da se one ne smeju koristiti za preno\u0161enje odre\u0111enih ideja, a opasnosti dopu\u0161tanja tehnolo\u0161kim kompanijama da to rade su sli\u010dne.<\/p>\n

U digitalnom dobu, bli\u017eimo se trenutku kada ideje koje zabrane Twitter, Facebook i Google prakti\u010dno potpuno nestaju iz javnog diskursa, a to \u0107e samo postajati sve ta\u010dnije kako ove kompanije budu dalje rasle. Implikacije toga da ovakve kompanije prave spiskove ili dozvoljavaju i zabranjuju ideje mnogo su ozbiljnije nego kad to rade obi\u010dne privatne kompanije.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan klju\u010dna razlika je ona izme\u0111u platforme i izdava\u010da. Kao \u0161to Bol objasnio, kompanije poput Twittera ve\u0107 dugo tvrde da su ovo prvo, a ne drugo, \u0161to zna\u010di da nisu odgovorne za ne\u0161to \u0161to drugi objavljuju na njihovoj platformi (kao \u0161to AT&T nije odgovoran za to kako ljudi koriste njegove telefone). Zahtevi da Twitter aktivno interveni\u0161e u tome kakav govor jeste a kakav nije dopu\u0161ten zamagljuje ovu granicu, a mo\u017eda \u010dek i direktno pretvara Twitter u izdava\u010da. Ovo bi toj kompaniji nu\u017eno dalo mnogo ve\u0107u odgovornost za utvr\u0111ivanje kakve se ideje smeju ili ne smeju objavljivati.<\/p>\n

Ali ako ste vi neko, uprkos svim ovim opasnostima, ko \u017eeli da Dik Kostolo, Mark Zukerberg, Erik \u0160mit i sli\u010dni sastavljaju spiskove zabranjenih ideja i grupa, onda morate da artikuli\u0161ete koji bi principi trebalo da se primenjuju. Ako, na primer, tra\u017eite zabranu \u201eteroristi\u010dkih grupa\u201c, kako se onda ta odluka donosi? U \u010ditavom svetu vodi se intenzivna debata o tome \u0161ta je \u201eterorizam\u201c i ko mo\u017ee da se okarakteri\u0161e kao terorista. Da li treba koristiti zvani\u010dne spiskove ameri\u010dke vlade, i tako ovlastiti ameri\u010dke zvani\u010dnike da odlu\u010duju ko sme a ko ne sme da koristi dru\u0161tvene medije? Ili \u0107e te kompanije korititi spiskove nekog drugog, ili same vr\u0161iti procenu?<\/p>\n

Ako ho\u0107ete da ove kompanije gu\u0161e pozive na nasilje, kao \u0161to je tra\u017eio Ronan Farou, da li se to odnosi na sve pozive na nasilje ili na samo odre\u0111enu vrstu? Da li voditelji MSNBC-ja smeju da koriste Twitter za zagovaranje ameri\u010dkog bespilotnog bombardovanja Jemena i Somalije i opravdavanje ubistava nedu\u017enih tinejd\u017eera, ili da koriste Facebook i pozivaju svoju vladu da pokre\u0107e agresivne ratove? \u0160ta je sa Izraelcima koji na Facebooku zahevaju \u201eosvetu\u201c za ubistvo tri izraelska tinejd\u017eera, \u0161ire\u0107i antiarapsku mr\u017enju: da li bi i to trebalo da se zabrani po ovom standardu \u201ezabrane pozivanja na nasilje\u201c?<\/p>\n

Voditeljka Fox Newsa je ove nedelje izjavila da su svi muslimani nalik na ISIS i da se njima mo\u017ee stati na kraj samo \u201emetkom u glavu\u201c: da li bi i njoj, ili svakom ko postavi link ka njenom pozivu na nasilje (mo\u017eda i na genocid) trebalo zabraniti pristup Twitteru i Facebooku? \u0160ta je sa pozivom Boba Bekela na Foxu da se Dulijan Asan\u017e \u201elikvidira\u201c: da li bi to bilo dozvoljeno po Ronanovom standardu zabrane pozivanja na nasilje?<\/p>\n

Ni\u0161ta od ovoga nije teorijski. To je neizbe\u017ean zid na koji ljudi nalete kada navijaju za gu\u0161enje slobode govora koji smatraju \u201e\u0161tetnim\u201c. \u0160tavi\u0161e, iako su mu aplaudirali, Twitter je odbio da isprati svoj edikt do logi\u010dnog zaklju\u010dka, objavljuju\u0107i da ne\u0107e zatvoriti nalog New York Posta iako je ovaj tabloid na naslovnoj strani preneo necenzurisanu sliku Folijevog obezglavljivanja, koju je reklamirao na Twitteru. Jedino obja\u0161njenje za\u0161to to nisu uradili jeste \u0161to bi zatvaranje naloga ovih novina, zato \u0161to se Twitterovim direktorima ne svi\u0111a njihova naslovna strana, bilo jasan pokazatelj koliko je ta njihova nova mera opasna.<\/p>\n

Ima ubedljvih razloga za\u0161to bi neko bio protiv \u0161irenja snimka Folijevog obezglavljivanja, ali ima i raznih validnih razloga za\u0161to bismo \u017eeleli da ih drugi vide, uklju\u010duju\u0107i i isticanje brutalnosti ove grupe. To je vrlo sli\u010dno debati oko toga da li novine treba da prikazuju fotografije le\u0161eva iz ratova i drugih napada: da li je to nepotrebno i neukusno nepo\u0161tovanje \u017ertava, ili zaslu\u017euje da se objavi jer je va\u017eno ljudima pokazati grube strahote rata?<\/p>\n

\u0160ta god mislili o ovim pitanjima, da li biste stvarno \u017eeleli da neki rukovodioci iz Silicijumske doline \u2013 vo\u0111eni profitnim motivom, potekli iz uskog socioekonomskog i nacionalnog okru\u017eenja, oblikovani homogenim ideolo\u0161kim stavovima, posve\u0107eni nacionalisti\u010dkim agendama, i na razne na\u010dine zavisni od ameri\u010dke vlade i u sprezi sa njom \u2013 donose ovakve odluke? Mo\u017eda ne \u017eelite da ISIS-ov snimak kru\u017ei pa vas navodi da podr\u017eite ju\u010dera\u0161nju Twitterovu odluku. Ali mo\u017eda se ne\u0107ete slo\u017eiti sa narednom odlukom o tome \u0161ta treba zabraniti, ili onom posle nje, i zato je mnogo relevantnije pitanje da li \u017eelite da ovi rukovodioci donose tako zna\u010dajne odluke o tome \u0161ta milioni ljudi \u0161irom sveta smeju \u2013 i ne smeju \u2013 da vide, \u010duju, pogledaju i saznaju.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Intercept<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O\u010digledno je nema ni\u0161ta nezakonito u tome da Twitter, Facebook i sli\u010dne kompanije gu\u0161e koje god ideje odlu\u010de da cenzuri\u0161u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-156029","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156029","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=156029"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/156029\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=156029"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=156029"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=156029"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}