{"id":155875,"date":"2014-08-24T05:39:39","date_gmt":"2014-08-24T03:39:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=155875"},"modified":"2014-08-24T07:14:40","modified_gmt":"2014-08-24T05:14:40","slug":"nadolazeci-sukob-nece-biti-rasni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/24\/nadolazeci-sukob-nece-biti-rasni\/","title":{"rendered":"Nadolaze\u0107i sukob ne\u0107e biti rasni"},"content":{"rendered":"
Pi\u0161e: Kareem Abdul-Jabbar<\/strong><\/address>\n

\"\"Ho\u0107e li nedavna pobuna u Fergusonu, Misuri, biti prelomna ta\u010dka u borbi protiv rasne nepravde ili \u0107e postati sitna fusnota u radu o gra\u0111anskim nemirima po\u010detkom 21. veka nekog budu\u0107eg diplomca?<\/p>\n

Verovatno ste \u010duli o ubistvu u Kent Stateu: 4. maja 1970. godine Nacionalna garda Ohaja otvorila je vatru na studentske proteste na univerzitetu Kent State. Tokom tih 13 sekundi pucnjave \u010detvoro studenata je ubijeno, a devet ranjeno, jedan od njih trajno paralizovan. Rezultat je bio \u0161trajk \u010detiri miliona studenata \u0161irom zemlje u vi\u0161e od 450 kampusa. Pet dana nakon pucnjave 100.000 demonstranata se okupilo u Va\u0161ingtonu. Ameri\u010dka mlade\u017e se okupila i tra\u017eila kraj Vijetnamskog rata, rasizma, seksizma i bezumne vere u politi\u010dki establi\u0161ment.<\/p>\n

Verovatno niste \u010duli o pucnjavi u Jackson Stateu.<\/p>\n

Tog 14. maja, deset dana nakon \u0161to je Kent State zapalio naciju, na ve\u0107inski crna\u010dkom univerzitetu Jackson State u Mississippiju, policija je sa\u010dmaricom ubila dva crna studenta ( maturanta srednje \u0161kole i oca 18-mese\u010dnog deteta), a ranila jo\u0161 12 osoba.<\/p>\n

Nije bilo protesta \u0161irom zemlje. Nacija nije mobilizovana da uradi bilo \u0161ta. Taj bezdu\u0161ni Levijatan zvani istorija progutao je ceo doga\u0111aj, bri\u0161u\u0107i ga iz nacionalne memorije.<\/p>\n

Ukoliko ne \u017eelimo da zlo\u010din u Fergusonu jednako tako bude progutan i postane ni\u0161ta vi\u0161e od crevnog nadra\u017eaja istorije, moramo da se odnosimo prema situaciji ne samo kao prema pitanju sistemskog rasizma nego onome \u0161to jeste: klasnom ratu.<\/p>\n

Fokusiraju\u0107i se samo na rasizam, diskusije se svode na to da li je smrt Michaela Browna ili druge trojice nenaoru\u017eanih crnaca koje je ameri\u010dka policija ubila ubila u poslednjih mesec dana, pitanje isklju\u010divo pitanje diskriminacije ili prikrivanja policijske gre\u0161ke. Onda \u0107emo debatovati o tome da li u SAD ima jednako rasizma crnaca prema belcima, kao belaca prema crncima. (Da, ima ga. Ali generalno belci-protiv-crnaca ekonomski uti\u010de na budu\u0107nost crna\u010dke zajednice. Crnci-protiv-belaca ima skoro nemerljiv dru\u0161tveni uticaj).<\/p>\n

Onda \u0107emo nastaviti raspravu o tome da li je ili ne policija u SAD ugro\u017eena manjina koja je tako\u0111e diskriminisana na osnovu boje \u2013 plave. (Jeste. Treba mnogo stvari uzeti u obzir pre osude policije, uklju\u010duju\u0107i politi\u010dki pritisak, neadekvatnu obuku i politiku prikrivanja informacija). Pa \u0107emo preispitivati da li su crnci \u010de\u0161\u0107e upucani jer \u010de\u0161\u0107e \u010dine zlo\u010dine. (Zapravo, studije pokazuju da su crnci \u010de\u0161\u0107e ciljani u velikim gradovima poput Njujorka. Te\u0161ko je dobiti ve\u0107u nacionalnu sliku jer su istra\u017eivanja nedovoljna. Studija Odeljenja za pravdu pokazuje da je u smrti povezanoj sa hap\u0161enjem u SAD izme\u0111u 2003. i 2009. godine bilo malo razlike izme\u0111u crnaca, belaca ili latinosa. Me\u0111utim studija nam ne govori koliko njih je bilo nenaoru\u017eano).<\/p>\n

Besno promicanje razli\u010ditih rasnih agenata skre\u0107e pa\u017enju Amerike s puno va\u017enije teme: \u010dinjenice da mete na kojima koriste prekomernu silu policajci ne biraju prvenstveno na osnovu njihove boje ko\u017ee, ve\u0107 stanja koje je puno gore od zaraze ebolom: siroma\u0161tva. Naravno, za mnoge u Americi biti obojen je sinonim za biti siroma\u0161an, a biti siroma\u0161an sinonim za biti kriminalac. Ironi\u010dno, ovo pogre\u0161no shvatanje vredi i me\u0111u siroma\u0161nima.<\/p>\n

I tako to ho\u0107e status quo.<\/p>\n

U izve\u0161taju ameri\u010dkog Popisa stanovni\u0161tva navodi se da je 50 miliona Amerikanaca siroma\u0161no. Pedeset miliona glasa\u010da je mo\u0107an blok ako ikada odlu\u010de da se organizuju u nameri da ostvare svoje ekonomske ciljeve. Zato je klju\u010dno da onih najbogatijih Jedan posto dr\u017ei siroma\u0161ne podeljene ometaju\u0107i ih emotivnim pitanjima poput imigracije, abortusa ili ograni\u010davanja prava na posedovanje oru\u017eja kako kako se nikad ne bi prestali pitati za\u0161to su postali tako sjebani i za\u0161to to toliko dugo traje.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina da se ovih 50 miliona dr\u017ei podeljeno je preko dezinformacija. PunditFact je u istra\u017eivanju o vestima na mre\u017ei nedavno zaklju\u010dio da je 60 odsto tvrdnji na Foxu i kanalu Fox News la\u017eno. Na kanalima NBC i MSNBC, 46 odsto tvrdnji se smatra la\u017enima. To su \u201cvesti\u201d, ljudi! Tokom pobune u Fergusonu, Fox News je objavio crnovelu fotografiju Martina Luthera Kinga Juniora sa boldiranim natpisom \u201cZaboravljaju\u0107i poruku Martina Lutera Kinga \/ Protesti u Misuriju prerasli u nasilje\u201d. Jesu li napravili ne\u0161to sli\u010dno kada je D\u017eord\u017e Bu\u0161 napao Irak: \u201cZaboravljaju\u0107i poruku Isusa Hrista \/ Amerika zaboravlja da okrene drugi obraz i ubija hiljade\u201d?<\/p>\n

Kako gledaoci mogu da naprave razumne izbore u demokratiji kada su njihovi izvori informisanja korumpirani? Ne mogu, i upravo tako Jedan odsto kontroli\u0161e veru 99 odsto drugih.<\/p>\n

Jo\u0161 gore, pojedini politi\u010dari i preduzetnici su se ujedinili kako bi siroma\u0161ne dr\u017eali takvima kakvi jesu. U satiri\u010dnoj informativnoj emisiji HBO \u201cLast Week Tonight\u201d, John Oliver razotkrio je nenamenske kredite i one koji bezdu\u0161no eksploati\u0161u o\u010daj siroma\u0161nih. Kako se industrija koja iznu\u0111uje 1.900 odsto kamate na pozajmice izvla\u010di s tim? U saveznoj dr\u017eavi Texas Gary Elkins blokirao je federalni zakon kojim bi se ograni\u010dile kamate na ovakve kredite, unato\u010d \u010dinjenici da je vlasnik niza poslovnica koje izdaju upravo nenamenske kredite. A politi\u010dar koji je stalno gnjavio Elkinsa o njegovom sukobu interesa, republikanac Vicki Truitt, samo 17 dana nakon \u0161to je napustio ured postao je lobista ACE Cash Express. U su\u0161tini, Oliver je pokazao kako su siroma\u0161ni namamljeni u takvu pozajmicu samo kako je ne bi mogli otplatiti \u010dime je osigurano da \u0107e uzeti jo\u0161 jednu pozajmicu. Krug ne sme biti prekinut.<\/p>\n

Distopijske knjige i filmovi poput \u201cSnowpiercer\u201d, \u201cThe Giver\u201d, \u201cDivergent\u201d, \u201cHunger Games\u201d i \u201cElysium\u201d su hit poslednjih godina. Ne samo zato \u0161to izra\u017eavaju tinejd\u017eerske frustracije prema autoritetu. To bi objasnilo popularnost me\u0111u mla\u0111om \u010ditala\u010dkom publikom, ali ne i me\u0111u dvadesetogodi\u0161njacima i odraslima. Pravi razlog za\u0161to masovno \u017eelimo da gledamo porcelanski portret Donalda Sutherlanda u \u201cHunger Games\u201d, kao nemilosrdnog predsednika SAD posve\u0107enog o\u010duvanju bogatih dok prst zabada u rane siroma\u0161nih jeste zato \u0161to to deluje kao istina u dru\u0161tvu u kojem Pojedinac postaje sve bogatiji dok se srednja klasa uru\u0161ava.<\/p>\n

Nije preterivanje; statistike pokazuju da je to istina. Prema izve\u0161taju istra\u017eiva\u010dkog centra Pew iz 2012. godine, samo polovina ameri\u010dkih doma\u0107instava ima srednja primanja, \u0161to je pad za 11 odsto u odnosu na sedamdesete; prose\u010dna plata srednje klase je ni\u017ea za pet odsto u poslednjih 10 godina, ukupna imovina se smanjila za 28 odsto. Nekolicina (samo 23 odsto) smatra da \u0107e imati dovoljno novca da se penzioni\u0161u. Najkriti\u010dnije od svega: najmanje Amerikanaca ikada veruje u mantru Ameri\u010dkog sna da je naporan rad karta za uspeh.<\/p>\n

Umesto da se ujedinimo protiv pravog neprijatelja \u2013 politi\u010dara koji ni\u0161ta ne rade, donosilaca zakona i drugih koji su na vlasti \u2013 upadamo u zamku suprotstavljanja jednih prema drugima, tro\u0161e\u0107i energiju na borbu sa na\u0161im saveznicima umesto sa na\u0161im neprijateljima. To ne uklju\u010duje samo rasu i politi\u010dke stranke, nego i rod. U knjiz \u201cUnspeakable Things: Sex, Lies and Revolution\u201d, Laurie Penny sugeri\u0161e da umanjenje \u0161ansi za napredovanje u karijeri mlade mu\u0161karce \u010dini da se ose\u0107aju manje vrednim u o\u010dima \u017eena; kao rezultat oni svoj bes usmeravaju ne prema onima koji su uzrok problema, nego prema onima koji tako\u0111e pate od posledica: \u017eenama.<\/p>\n

Da, svestan sam da nije pravedno da generalizujem najbogatije. Me\u0111u njima ima i super bogatih ljudi koji su velika podr\u0161ka zajednici u kojoj \u017eive. Ponizni u sopstvenom uspehu, poma\u017eu drugima. Ali to nije slu\u010daj sa mnogim milionerima i milijarderima koji lobiraju da se izdavanje bonova za hranu smanji, ne daju olak\u0161ice mladima koji uzimaju studentske kredite i uskra\u0107uju beneficije nezaposlenima.<\/p>\n

Svaki put kada se desi jedna ovakva pucnjava\/smrt zbog prekomerne sile\/strahota zbog politike \u201cstand-your-ground\u201d (zajedni\u010dki naziv za set zakona koji je na snazi u nekim ameri\u010dkim dr\u017eavama op.p.), policija i pravosudni sistem ispadaju siled\u017eije koji odr\u017eavaju nepravedni status quo. Na\u0161 bes raste i u neredima tra\u017eimo pravdu. Informativni kanali intervjui\u0161u sve ljude, a eksperti odre\u0111uju ko je kriv.<\/p>\n

I \u0161ta onda?<\/p>\n

Ne ka\u017eem da protesti u Fergusonu nisu opravdani \u2013 jesu. Zapravo, trebamo vi\u0161e protesta \u0161irom zemlje. Gde je na\u0161 Kent State? \u0160ta treba da mobili\u0161e \u010detiri miliona studenata u mirne demonstracije? Jer to je potrebno da bi se desila prava promena. Srednja klasa mora da se pridru\u017ei siroma\u0161nima a belci moraju da stanu uz afro-amerikance na masovnim demnstracijama, u obaranju korumpiranih politi\u010dara, bojkotovanju poslova koji eksploati\u0161u, u podr\u0161ci dono\u0161enju zakona koji promovi\u0161u ekonomsku jednakost i mogu\u0107nosti, i u ka\u017enjavanju onih koji se kockaju sa na\u0161om finansijskom budu\u0107no\u0161\u0107u.<\/p>\n

U suprotnom, dobi\u0107emo samo ono \u0161to smo izvukli iz Fergusona: gomilu politi\u010dara i slavnih koji iskazuju svoje simpatije i zaprepa\u0161tenost. Ako nemamo odre\u0111enu agendu \u2013 listu ta\u010dno navedenih stvari koje \u017eelimo da promenimo i na\u010din na koji to \u017eelimo sa uradimo \u2013 skupljamo se iznova iza mrtvih tela na\u0161e ubijene dece, roditelja ikom\u0161ija.<\/p>\n

Nadam se da je John Steinbeck bio u pravu kada je napisao u \u201cGrapes of Wrath\u201d, \u201cRepresija samo povezuje i ja\u010da potla\u010dene\u201d. Mada sam vi\u0161e sklon ehou pesme Marvina Gayea napisane godinu nakon pucnjave u Kent Stateu:<\/p>\n

Inflation no chance<\/p>\n

To increase finance<\/p>\n

Bills pile up sky high<\/p>\n

Send that boy off to die<\/p>\n

Make me wanna holler<\/p>\n

The way they do my life<\/p>\n

Make me wanna holler<\/p>\n

Kontrapress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ferguson nije samo pitanje sistemskog rasizma \u2013 nego klasnog rata<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-155875","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155875","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=155875"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155875\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=155875"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=155875"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=155875"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}