{"id":155404,"date":"2014-08-19T08:49:50","date_gmt":"2014-08-19T06:49:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=155404"},"modified":"2014-08-19T08:50:26","modified_gmt":"2014-08-19T06:50:26","slug":"deset-teza-o-krajnjoj-desnici-u-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/19\/deset-teza-o-krajnjoj-desnici-u-evropi\/","title":{"rendered":"Deset teza o krajnjoj desnici u Evropi"},"content":{"rendered":"

Autor: Michael L\u00f6wy<\/a><\/strong><\/p>\n

\"\"Evropski izbori potvrdili su tendenciju koja se ve\u0107 godinama uo\u010dava \u0161irom kontinenta: spektakularni uspon ekstremne desnice. Re\u010d je o pojavi nezapam\u0107enoj jo\u0161 od 1930-ih. U mnogim zemljama ovaj pokret je dobio izme\u0111u 10 i 20 odsto glasova; danas je u tri zemlje (Francuskoj, Britaniji, Danskoj) ve\u0107 dostigao 25 do 30 procenata. \u0160tavi\u0161e, uticaj krajnje desnice je ve\u0107i od njenog bira\u010dkog tela: njene ideje kontaminiraju i \u201eklasi\u010dnu\u201c desnicu, pa \u010dak i deo socijalno neoliberalne levice. Francuski slu\u010daj je najozbiljniji, jer je uspeh Nacionalnog fronta nadma\u0161io \u010dak i najpesimisti\u010dnija predvi\u0111anja. Kako je nedavno napisano u uvodniku na sajtu Mediapart, \u201epet minuta je do dvanaest\u201c.<\/p>\n

II. Krajnja desnica je vrlo raznolika i kre\u0107e se od otvoreno nacisti\u010dkih stranaka poput \u201eZlatne zore\u201c u Gr\u010dkoj do bur\u017eoaskih sila koje su savr\u0161eno integrisane u institucionalnu politi\u010dku igru, poput UDC u \u0160vajcarskoj. Zajedni\u010dki su im \u0161ovinisti\u010dki nacionalizam, ksenofobija, rasizam, mr\u017enja prema imigrantima \u2013 naro\u010dito \u201eneevropljanima\u201c \u2013 i Romima (najstarijem narodu ovog kontinenta), islamofobija i antikomunizam. Tome se u mnogim slu\u010dajevima mogu dodati antisemitizam, homofobija, mizoginija, autoritarnost, preziranje demokratije i evrofobija. \u0160to se ti\u010de drugih pitanja \u2013 na primer, stavova za ili protiv neoliberalizma i sekularizma \u2013 ovaj pokret je podeljen.<\/p>\n

III. Bilo bi pogre\u0161no verovati da su fa\u0161izam i antifa\u0161izam pojave koje pripadaju pro\u0161losti. Naravno, danas nemamo masovne fa\u0161isti\u010dke stranke koje se mogu porediti sa NSDAP u Nema\u010dkoj 1930-ih, ali ni tada se fa\u0161izam nije ograni\u010davao samo na ovaj model: \u0161panski frankizam i portugalski salazarizam veoma su se razlikovali od italijanskog i nema\u010dkog modela. Veliki deo dana\u0161nje Evropske krajnje desnice deluje u direktno fa\u0161isti\u010dkom i\/ili neo-nacisti\u010dkom okviru: to va\u017ei za gr\u010dku \u201eZlatnu zoru\u201c, ma\u0111arski Jobik i ukrajinske stranke Svoboda i Desni sektor; ali i ne\u0161to druga\u010dije, za francuski Nacionalni front, austrijski FPO, i belgijski Vlaams Belang, \u010diji su osniva\u010di odr\u017eavali bliske veze sa istorijskim fa\u0161izmom i snagama koje su kolaborirale sa Tre\u0107im rajhom. U drugim zemljama poput Holandije, \u0160vajcarske, Britanije i Danske \u2013 krajnje desni\u010darske stranke nemaju fa\u0161isti\u010dko poreklo, ali sa fa\u0161izmom dele rasizam, ksenofobiju i islamofobiju. Jedan od argumenata kojim se \u010desto dokazuje da se krajnja desnica promenila i da vi\u0161e nema mnogo veze sa fa\u0161izmom jeste njeno prihvatanje parlamentarne demokratije i izbornog puta do vlasti. Priseti\u0107emo se da je izvesni Adolf Hitler postao kancelar Nema\u010dke legalnim glasanjem u Rajhstagu, i da je mar\u0161ala Petena za \u0161efa dr\u017eave izabrao francuski parlament. Kad bi Nacionalni front do\u0161ao na vlast izbornim putem \u2013 \u0161to na\u017ealost vi\u0161e nije hipoteza koja se mo\u017ee odbaciti \u2013 \u0161ta bi ostalo od demokratije u Francuskoj?<\/p>\n

IV. Ekonomska kriza koja razdire Evropu od 2008. skoro svuda (osim u Gr\u010dkoj) vi\u0161e je pomogla krajnjoj desnici nego radikalnoj levici. Ove dve sile su neuporedive, za razliku od evropske situacije tridesetih, kada je u mnogim zemljama antifa\u0161isti\u010dka levica rasla uporedo sa fa\u0161izmom. Dana\u0161nja krajnja desnica je nesumnjivo profitirala od krize, iako ona ne obja\u0161njava sve: u \u0160paniji i Portugaliji, dvema dr\u017eavama najte\u017ee pogo\u0111enim krizom, krajnja desnica je ostala marginalna. I u Gr\u010dkoj, iako je \u201eZlatna zora\u201c eksponencijalno rasla, to se odvijalo u senci uspona Sirize, koalicije radikalne levice. U \u0160vajcarskoj i Austriji, zemljama koje je u velikoj meri kriza zaobi\u0161la, rasisti\u010dka krajnja desnica \u010desto dobija preko 20 odsto glasova. Tako da se treba \u010duvati ekonomisti\u010dkih obja\u0161njenja koja \u010desto daje levica.<\/p>\n

V. Istorijski faktori su nesporno odigrali neku ulogu: duga antisemitska tradicija rasprostranjena u nekim zemljama; izdr\u017eljivost kolaboracionisti\u010dkih struja iz Drugog svetskog rata; i kolonijalna kultura koja pro\u017eima stavove i pona\u0161anje dugo nakon dekolonizacije \u2013 ne samo u biv\u0161im imperijama, nego u skoro svim evropskim dr\u017eavama. Svi ovi faktori deluju u Francuskoj i poma\u017eu da se objasni uspeh stranke Marin Le Pen.<\/p>\n

VI. Koncept \u201epopulizma\u201c koji koriste neki politikolozi, mediji, pa \u010dak i deo levice, potpuno je neadekvatan za obja\u0161njavanje ove pojave i slu\u017ei samo \u0161irenju konfuzije. Ako se u Latinskoj Americi od 30-ih do 60-tih termin populizam upotrebljavao da defini\u0161e ne\u0161to sasvim konkretno \u2013 vargasizam, peronizam itd. \u2013 njegova evropska upotreba od 90-ih do danas sve je manje jasna i precizna. Populizam se defini\u0161e kao \u201epoliti\u010dka pozicija koja se svrstava uz narod protiv elite\u201c, \u0161to va\u017ei za skoro svaku politi\u010dku partiju ili pokret. Kada se upotrebljava za stranke krajnje desnice, ovaj pseudokoncept ih \u2013 svesno ili nesvesno \u2013 legitimi\u0161e, \u010dini prihvatljivim, ili \u010dak primamljivim \u2013 jer ko jo\u0161 nije za narod protiv elite? \u2013 pa\u017eljivo izbegavaju\u0107i uznemiravaju\u0107e izraze: rasizam, ksenofobija, fa\u0161izam i ekstremna desnica. Neoliberalni ideolozi tako\u0111e svesno mistifikatorski koriste \u201epopulizam\u201c da spoje krajnju desnicu i radikalnu levicu, pa ih ozna\u010davaju kao \u201edesni\u010darski populizam\u201c i \u201elevi\u010darski populizam\u201c, budu\u0107i da su i jedni i drugi protiv neoliberalnih mera, \u201eEvrope\u201c itd.<\/p>\n

VII. Levica u celini, sa retkim izuzecima, ozbiljno je potcenila ovu opasnost. Nije videla podizanje sme\u0111eg talasa, pa tako nije videla ni potrebu da preuzme inicijativu u antifa\u0161isti\u010dkoj mobilizaciji. Za odre\u0111ene struje na levici, koje krajnju desnicu tuma\u010de kao puki nusprodukt krize i nezaposlenosti, moraju se napasti uzroci, a ne sama fa\u0161isti\u010dka pojava. Takvo tipi\u010dno ekonomisti\u010dko rezonovanje razoru\u017ealo je levicu pred desni\u010darskom rasisti\u010dkom, ksenofobi\u010dnom i nacionalisti\u010dkom ideolo\u0161kom ofanzivom.<\/p>\n

VIII. Nijedna dru\u0161tvena grupa nije imuna na sme\u0111u kugu. Ideje krajnje desnice, naro\u010dito rasizam, zagadile su veliki deo ne samo sitne bur\u017eoazije i nezaposlenih, nego i radni\u010dke klase i mladih ljudi. Ovo je naro\u010dito primetno u slu\u010daju Francuske. Ove ideje nemaju veze sa realno\u0161\u0107u imigracije: podr\u0161ka Nacionalnom frontu, na primer, bila je naro\u010dito visoka u nekim ruralnim oblastima koje nikad nisu videle nijednog imigranta. A Roma imigranata, koji su nedavno bili predmet histeri\u010dne rasisti\u010dke kampanje \u2013 uz nesebi\u010dno u\u010de\u0161\u0107e tada\u0161njeg \u201esocijalisti\u010dkog\u201c ministra unutra\u0161njih poslova Manuela Valsa \u2013 ima manje od dvadeset hiljada u \u010ditavoj Francuskoj.<\/p>\n

IX. Druga \u201eklasi\u010dna\u201c levi\u010darska analiza fa\u0161izma jeste da se u su\u0161tini radi o instrumentu krupnog kapitala za gu\u0161enje revolucije i radni\u010dkog pokreta. Budu\u0107i da je radni\u010dki pokret danas vrlo oslabljen i da revolucionarna pretnja ne postoji, krupni kapital nema interes da podr\u017eava desni\u010darske pokrete, pa tako rizik od sme\u0111e ofanzive ne postoji. To je jo\u0161 jedno ekonomisti\u010dko tuma\u010denje koja ne uzima u obzir autonomiju nekog politi\u010dkog fenomena \u2013 bira\u010di zaista mogu da izaberu stranku koja nema podr\u0161ku krupne bur\u017eoazije \u2013 i po svemu sude\u0107i zanemaruje \u010dinjenicu da krupni kapital mo\u017ee da se prilagodi na najrazli\u010ditije politi\u010dke re\u017eime bez mnogo predomi\u0161ljanja.<\/p>\n

X. Ne postoji \u010darobna formula za borbu protiv krajnje desnice. Moramo biti inspirisani \u2013 uz odgovaraju\u0107u kriti\u010dku distancu \u2013 antifa\u0161isti\u010dkim tradicijama iz pro\u0161losti, ali moramo i biti kreativni kako bismo reagovali na nove oblike ove pojave, Moramo znati da kombinujemo lokalne inicijative sa dobro organizovanim i strukturiranim unitarnim sociopoliti\u010dkim i kulturnim pokretima, i na nacionalnom i na kontinentalnom planu. Ponekad je mogu\u0107e udru\u017eiti se sa duhovima \u201erepublikanizma\u201c, ali organizovani antifa\u0161isti\u010dki pokret mo\u017ee biti efikasan i verodostojan samo ako ga predvode snage izvan dominantnog neoliberalnog konsenzusa. To podrazumeva borbu koja se ne mo\u017ee ograni\u010diti samo na jednu zemlju, ve\u0107 se mora organizovati na nivou Evrope u celini. Borba protiv rasizma, kao i solidarnost sa njegovim \u017ertvama, jedna je od osnovnih komponenti ovog otpora.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Verso Blog<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Krajnja desnica je vrlo raznolika i kre\u0107e se od otvoreno nacisti\u010dkih stranaka poput \u201eZlatne zore\u201c u Gr\u010dkoj do bur\u017eoaskih sila koje su savr\u0161eno integrisane u institucionalnu politi\u010dku igru, poput UDC u \u0160vajcarskoj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":155405,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-155404","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155404","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=155404"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155404\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/155405"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=155404"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=155404"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=155404"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}