{"id":155340,"date":"2014-08-18T11:21:09","date_gmt":"2014-08-18T09:21:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=155340"},"modified":"2014-08-18T11:21:09","modified_gmt":"2014-08-18T09:21:09","slug":"srcu-ne-prija-vrucina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/18\/srcu-ne-prija-vrucina\/","title":{"rendered":"Srcu ne prija vru\u0107ina"},"content":{"rendered":"

\"\"Ve\u0107 na temperaturi od 21 stepen, i vla\u017enosti vazduha od oko 70 procenata, srce po\u010dinje ubrzano da radi, a termoregulacioni sistem poku\u0161ava da ohladi telo. Kada spoljna temperatura dostigne 30 stepeni, optere\u0107enje kardiovaskularnog sistema postaje znatno ve\u0107e od uobi\u010dajenog. Pri tome se pove\u0107ava brzina cirkuli\u0161u\u0107e krvi, \u0161ire se krvni sudovi, posebno na povr\u0161ini tela \u010dime se olak\u0161ava znojenje i ukupno hla\u0111enje tela. Dolazi do fiziolo\u0161kog pada krvnog pritiska, \u0161to posebno mo\u017ee da ugrozi sr\u010dane bolesnike.<\/p>\n

Kojih saveta bi oni trebalo da se pridr\u017eavaju tokom letnjih meseci, obja\u0161njava dr \u017divojin Jonjev, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.<\/p>\n

1. TERAPIJA<\/p>\n

Toplota \u0161iri krvne sudove i spu\u0161ta pritisak, pa pacijentima koji se le\u010de od hipertenzije u letnjim mesecima obi\u010dno su potrebne ne\u0161to manje doze antihipertenzivnih lekova. Promene u terapiji treba da se rade u dogovoru sa lekarom, po pravilu sezonski, a nikako iz dana u dan ili iz sata u sat, kako neki bolesnici praktikuju.<\/p>\n

2. SPOREDNI EFEKTI LEKOVA<\/p>\n

Osim slabijeg srca razlog za smanjenu toleranciju prema visokim temperaturama krije se i u nekim lekovima koje koriste sr\u010dani bolesnici, kao \u0161to su diuretici, koji za cilj imaju smanjenje vode u organizmu. Ovi lekovi direktno dovode i do smanjenja volumena cirkuli\u0161u\u0107e krvi \u010dime se smanjuje sposobnost brzog hla\u0111enja tela. Druga grupa lekova na koje treba obratiti pa\u017enju su adrenergi\u010dki blokatori koji smanjuju broj sr\u010danih otkucaja i obaraju krvni pritisak, pa time smanjuju kompenzatorno pove\u0107anje sr\u010dane frekvence, \u010dime se tako\u0111e smanjuje efikasnost termoregulacije tela. Zbog toga je neophodno da se, ukoliko koristite neke od navedenih lekova, konsultujete sa lekarom koliko vode mo\u017eete da pijete u vrelim danima u odnosu na unos vode tokom preostalog dela godine.<\/p>\n

BEZ MASNOG I SLANOG<\/p>\n

Pacijenti sa hipertenzijom, sr\u010danom slabo\u0161\u0107u ili anginom pektoris trebalo bi da:<\/p>\n

1. izbegavaju obilne, masne i jako slane obroke i veliku koli\u010dinu mineralne vode<\/p>\n

2. oprezno primenjuju nitroglicerin i lekove za povi\u0161eni pritisak kada naglo otopli i kada su visoke spolja\u0161nje temperature<\/p>\n

3. izbegavaju fizi\u010dke napore u periodu najve\u0107ih vru\u0107ina<\/p>\n

4. uzimaju dovoljno te\u010dnosti pre i u toku fizi\u010dkog napora<\/p>\n

5. redovno uzimaju lekove, i u dogovoru sa lekarom prilagode doze letnjim vru\u0107inama.<\/p>\n

3. VITAMIN D<\/p>\n

Umereno izlaganje suncu je korisno za kardiovaskularni sistem jer obezbe\u0111uje dovoljnu koli\u010dinu vitamina D \u0161to povoljno uti\u010de na krvni pritisak, bubre\u017enu funkciju i funkciju \u0161titne \u017elezde. Da bi se obezbedila potrebna koli\u010dina ovog vitamina dovoljno je, u letnjem periodu, kratko boraviti na suncu.<\/p>\n

4. TE\u010cNOST<\/p>\n

Va\u017eno je uzimati dosta te\u010dnosti jer bolesnici sa su\u017eenjima na krvnim sudovima srca (angina pektoris, stanja posle infarkta), ili sr\u010danim manama (npr. aortna stenoza) mogu u slu\u010daju dehidratacije i naglog pada pritiska da dobiju bol u grudima (pogor\u0161anje angine pektoris), infarkt ili da izgube svest. Na letovanju, pogotovu u afri\u010dkim zemljama na\u0161i putnici \u010desto dehidriraju zbog trovanja hranom, \u0161to tako\u0111e mo\u017ee dodatno da pogor\u0161a sr\u010dana oboljenja. Posebno su ugro\u017eeni stariji, koje ne znaju da su ozbiljni sr\u010dani bolesnici.<\/p>\n

5. ISHRANA<\/p>\n

Zbog povoljnog efekta toplote na krvni pritisak, u veoma toplim danima treba izbegavati fizi\u010dki napor na suncu, obilne obroke i ve\u0107e koli\u010dine alkohola, a naro\u010dito sve tri stvari istovremeno, jer \u0107e u tom slu\u010daju pad pritiska biti izra\u017eeniji, \u0161to tako\u0111e znatno pove\u0107ava rizik za infarkt ili \u0161log, a i za gubitke svesti kod bolesnika sa sr\u010danim manama. Posebno je velika gre\u0161ka posle obilnijeg obroka i nekoliko alkoholnih pi\u0107a sko\u010diti u vodu i preplivati ve\u0107u distancu ili se uklju\u010diti u odbojku na pesku, kao i druge sportske aktivnosti za koje bolesnik nije pripremljen. Osnovna je poruka da bolesnik treba da poznaje svoju bolest, da bude svestan efekta terapije koju uzima.<\/p>\n

6. RASHLA\u0110IVANjE<\/p>\n

Prelazak iz tople u hladnu sredinu, i obrnuto, ne treba da bude nagao, odnosno temperaturna razlika u stanu i napolju ne sme da bude velika, ne ve\u0107a od sedam stepeni. Ako ste preznojeni, na primer, nije dobro da naglo ulazite u klimatizovanu prostoriju, jer to mo\u017ee da izazove temperaturni kolaps. Bilo bi dobro da se prilikom izlaska iz rashla\u0111ene prostorije kra\u0107e vreme provede u prostoru koji se ne rashla\u0111uje, da bi se organizam barem malo adaptirao na nagli skok temperature.<\/p>\n

Novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 na temperaturi od 21 stepen, i vla\u017enosti vazduha od oko 70 procenata, srce po\u010dinje ubrzano da radi, a termoregulacioni sistem poku\u0161ava da ohladi telo. Kada spoljna temperatura dostigne 30 stepeni, optere\u0107enje kardiovaskularnog sistema postaje znatno ve\u0107e od uobi\u010dajenog. Pri tome se pove\u0107ava brzina cirkuli\u0161u\u0107e krvi, \u0161ire se krvni sudovi, posebno na povr\u0161ini tela \u010dime […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-155340","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155340","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=155340"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155340\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=155340"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=155340"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=155340"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}