{"id":155140,"date":"2014-08-16T07:24:28","date_gmt":"2014-08-16T05:24:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=155140"},"modified":"2014-08-15T13:13:46","modified_gmt":"2014-08-15T11:13:46","slug":"argentina-i-lesinari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/08\/16\/argentina-i-lesinari\/","title":{"rendered":"Argentina i le\u0161inari"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milo\u0161 Obradovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"Nad svetom, bar onim zadu\u017eenim delom, kru\u017ei nova vrsta le\u0161inara. Le\u0161inarski fondovi su investicioni i hed\u017e fondovi koji kupuju dr\u017eavne obveznice od zemalja u bankrotu ili pred bankrotom za male pare, a onda pretnjama, pregovorima ili sudskim procesima napla\u0107uju pun iznos obveznica uz pripisanu kamatu.<\/p>\n

Najnovija \u017ertva ovih fondova je Argentina, kojoj se poput bumeranga vratio bankrot iz 2001. godine. Tada je ova dr\u017eava uspela da ispregovarala otpis 70 odsto duga, od skoro 100 milijardi dolara, sa 97 odsto poverilaca koji su u rukama dr\u017eali njene obveznice. Me\u0111utim, onih preostalih tri odsto na to nisu pristali i zahtevali su isplatu pune vrednosti obveznica uz odgovaraju\u0107u kamatu.<\/p>\n

Presuda za bankrot<\/strong><\/p>\n

Ovih dana Vrhovni sud SAD je potvrdio odluku Tomasa Grise, sudije Okru\u017enog suda dr\u017eave Njujork, po \u010dijim zakonima su i izdate obveznice Argentine, po kojoj su le\u0161inarski fondovi dobili pravo da naplate pun iznos obveznica od oko 1,6 milijardi dolara. Me\u0111u njima glavnu re\u010d vodi fond NVM kapital, filijala zloglasnog Eliot menad\u017ement korporej\u0161n kojim upravlja jo\u0161 ozlogla\u0161eniji Pol Singer koji potra\u017euje preko 800 miliona dolara. Ovaj fond je za te obveznice platio svega 49 miliona dolara.<\/p>\n

Sam iznos tih sredstava koje bi Argentina trebalo da isplati \u201ele\u0161inarskim\u201c fondovima nije, me\u0111utim, toliki problem ve\u0107 klauzula u ugovorima o otpisu duga sa ostalih 97 odsto poverilaca u kojoj im se garantuje da niko ne\u0107e mo\u0107i da naplati dugove Argentine po povoljnijim uslovima od njih. Drugim re\u010dima, ako bi Argentina isplatila dug ovim fondovima – svi ostali, koji su ranije otpisali 70 odsto svojih potra\u017eivanja, mogu sada da tra\u017ee punu isplatu.<\/p>\n

Ovu sumu koja prevazilazi 30 milijardi dolara Argentina nema \u0161anse da isplati. Osim toga, jo\u0161 apsurdnija je situacija da Argentina ne mo\u017ee ni da nastavi da otpla\u0107uje obaveze ostalim poveriocima jer, prosto re\u010deno, me\u0111unarodni ra\u010duni ove zemlje su blokirani i svaki dolar odatle se preusmerava na ra\u010dune fondova koji su dobili presudu.<\/p>\n

Argentina i njena predsednica Kristina Fernandez de Kir\u0161ner su odbili da plate ovu \u201eiznudu\u201c, ali ni nemaju nekog izbora. Ukoliko bi platili ono \u0161to le\u0161inarski fondovi tra\u017ee na\u0161li bi se pred potencijalnim tu\u017ebama te\u0161kim 30 milijardi dolara.<\/p>\n

Singerov fond je jo\u0161 2012. godine izazvao pravu me\u0111unarodnu krizu kada je zaplenio na ime duga od 370 miliona dolara argentinski vojni brod \u201eLiberti\u201c u Gani, tako\u0111e posle presude ameri\u010dkog suda. Ina\u010de Singer je finansijer i lobi grupe \u201eAmerican Task Force Argentina\u201c preko koje uti\u010de na ameri\u010dki Kongres i pravosu\u0111e.<\/p>\n

Tako se Argetnina, iako nesumnjivo vode\u0107i lo\u0161u ekonomsku politiku i zadu\u017euju\u0107i se preko mere, ipak na\u0161la fakti\u010dki pred bankrotom bez svoje krivice.<\/p>\n

Plja\u010dka\u0161ke ve\u0161tine<\/strong><\/p>\n

Ovaj presedan suda u Njujorku pod \u010dijom se jurisdikcijom emituje ogroman iznos svetskih dr\u017eavnih obveznica, mo\u017ee potpuno poremetiti du\u017eni\u010dko poverila\u010dke odnose u svetu. Na ovaj na\u010din kreditori su u potpunosti za\u0161ti\u0107eni, a pozicija du\u017enika u eventualnim pregovorima oko reprograma ili otpisa dela duga – zna\u010dajno degradirana. Nepotrebno je re\u0107i da su poverioci razvijene zemlje i njihove banke i fondovi, dok su du\u017enici uglavnom nerazvijene ili zemlje u razvoju.<\/p>\n

Predvodnik le\u0161inara je Pol Singer ameri\u010dki multimilioner koji se obogatio otkupljuju\u0107i dugove dr\u017eava ali i kompanija za deli\u0107 njihove nominalne vrednosti, a onda sudskim procesima, napla\u0107uju\u0107i pune iznose. \u017drtve su obi\u010dno bile nerazvijene, visoko zadu\u017eene i zemlje sa korumpiranim vladama.<\/p>\n

Ovaj bankar je dugogodi\u0161nji finansijer Republikanske stranke, posebno predsedni\u010dke kampanje D\u017eord\u017ea Bu\u0161a 2004. i Mita Romnija 2012. godine, kao i kampanje Rudolfa \u0110ulijanija za gradona\u010delnika Njujorka.<\/p>\n

On je od Perua naplatio 58 miliona dolara, ucenjuju\u0107i peruanskog predsednika Alberta Fud\u017eimoru. Prema pisanju ameri\u010dkog novinara Grega Palasta, koji je 2012. godine objavio knjigu \u201eMilijarderi i izborni banditi: Kako pokrasti izbore u devet lakih koraka\u201c, Singer je na ime dr\u017eavnih obveznica koje je platio 11 miliona dolara zaplenio predsedni\u010dki avion Fud\u017eimore kojim je ovaj nameravao da pobegne iz zemlje kako bi izbegao su\u0111enje za ubistvo. Nakon \u0161to je dobio uplatu iz bud\u017eeta Perua od 58 miliona dolara Singer ga je \u201epustio\u201c da pobegne.<\/p>\n

U Kongu, zemlji rastrzanoj ratom i bedom, u kojoj su ljudi umirali od kolere zbog nedostatka pitke vode, Singer je prema pisanju Palasta, na ime duga koji je platio 10 miliona dolara zaplenio imovinu ove dr\u017eave vrednu 400 miliona dolara.<\/p>\n

Za Singera i njegov Eliot fond kao i za drugi poznati le\u0161inarski fond Dart menad\u017ement, miljardera Keneta Darta, kriza u kojoj se na\u0161la Gr\u010dka bila je dobra prilika za astronomsku zaradu. Kada su se poverioci gr\u010dkog javnog duga odrekli 50 odsto vrednosti obveznica, nisu bili previ\u0161e nezadovoljni jer su se na tr\u017ei\u0161tu one prodavale za svega 35 odsto nominalne vrednosti. Me\u0111utim, nisu svi po\u0161li ovim putem ve\u0107 su tra\u017eili da im se isplati pun iznos duga prete\u0107i da \u0107e sabotirati program spasavanja Gr\u010dke i pokrenuti masovne bankrote evropskih banaka.<\/p>\n

Gr\u010dka je, nemaju\u0107i kud 2012. isplatila 436 miliona evra, od \u010dega je 90 odsto oti\u0161lo Dart menad\u017ementu.<\/p>\n

Ucenjivanje predsednika, ga\u0161enje fabrika<\/strong><\/p>\n

Sada su se, prema pisanju medija, le\u0161inari okrenuli ka \u0160paniji. Nekoliko fondova, predvo\u0111eni Singerovim Eliot menad\u017ement fondom, otkupilo je portfolio lo\u0161ih kredita \u0161panske Bankie od milijardu evra za svega 50 miliona evra, dok su portfolio banke Santander od 300 miliona evra platili svega oko 12 miliona evra. Jedan od fondova koji su otkupili kredite ovih banaka je Cerebrus za koji radi Hoze Maria Aznar Junior, sin biv\u0161eg predsednika \u0160panije, pa nije neverovatno da zahvaljuju\u0107i uhodanim metodama pretnji, korupcije i sudskih predsuda ovi fondovi naplate celu sumu \u0161to bi im obezbedilo profit od skoro 20 puta, odnosno 2.000 odsto.<\/p>\n

Palast u svom tekstu u londonskom Gardijanu tvrdi da jednostavno re\u0161enje za ovaj problem postoji. Prema njegovom pisanju dovoljno je da predsednik SAD Barak Obama obavesti sudiju njujor\u0161kog federalnog suda da Singerova tu\u017eba predstavlja me\u0161anje u spoljnu politiku SAD koja je prema Ustavu isklju\u010divo u nadle\u017enosti predsednika SAD.<\/p>\n

Ne samo da je ovo pravno mogu\u0107e nego se ve\u0107 i desilo i to ba\u0161 u slu\u010daju Singera kada mu je D\u017eord\u017e Bu\u0161 zabranio da zapleni imovinu dr\u017eave Kongo, iako je ovaj bio jedan od finansijera Bu\u0161ove predsedni\u010dke kampanje.<\/p>\n

Singer je, me\u0111utim, jednom ve\u0107 uspe\u0161no ucenjivao Obaminu administraciju i izgleda da \u0107e mu to pro\u0107i i ovog puta. Kako Palast pi\u0161e, Singerov fond je 2009. godine preuzeo kontrolu kompanije Delfi automotiv jedinog dobavlja\u010de vi\u0161e delova za D\u017eeneral motors i Krajsler, kompanije koje su ve\u0107 proglasile bankrot. On je tra\u017eio od SAD da mu isplate vi\u0161e milijardi dolara, od toga 350 miliona u ke\u0161u kako ne bi bukvalno zatvorio dva gigantska proizvo\u0111a\u010da automobila, neisporu\u010duju\u0107i im delove. Obamin pregovara\u010d Stiven Ratner tada je to nazvao iznudom, ali je ipak Ministarstvo finansija isplatilo Singerovom konzorcijumu 12,9 milijardi dolara u ke\u0161u i subvencijama namenjenim spasavanju ameri\u010dke automobilske industrije. Nakon toga je Singer ugasio 25 od 29 fabrika Delfi automotiva u SAD i prebacio ih u Aziju. Iz celog posla Eliot menad\u017ement je iza\u0161ao bogatiji za 1,29 milijardi dolara.<\/p>\n

Balkanmagazin.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako su le\u0161inarski fondovi i ameri\u010dki sudovi gurnuli Argentinu u novi bankrot i uzdrmali svetski finansijski poredak<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-155140","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155140","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=155140"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/155140\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=155140"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=155140"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=155140"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}