![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/11\/ruke-150x150.jpg\" "\\"ruke\\"")
Stru\u010dnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo u\u010detvorostru\u010dio i smatra se da oko 12 odsto stanovni\u0161tva danas pi\u0161e levom rukom.<\/p>\nStru\u010dnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo u\u010detvorostru\u010dio i smatra se da oko 12 odsto stanovni\u0161tva danas pi\u0161e levom rukom.<\/p>\n
Nekada anatemisani kao “smotani” i “neve\u0161ti”, ljudi koji pi\u0161u i ve\u0107inu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obele\u017eavaju 13. avgusta.<\/p>\n
Nau\u010dnici se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholo\u0161kih karakteristika, time kako funkcioni\u0161e mozak i motorika, a s druge strane \u010dak i industrija i trgovina se uklju\u010duju – prave se makaze za levoruke i mnogi drugi instrumenti.<\/p>\n
U zabavnim tekstovima u mnogim \u010dasopisima navode se slavne osobe koje su levoruke, pri \u010demu obi\u010dno taj spisak po\u010dinje sa Leonardom da Vin\u010dijem, Mikelan\u0111elom, Betovenom, Bahom, \u010carli \u010caplinom, Polom Makartnijem ili vojskovo\u0111ama Cezarom, Aleksandrom Makedonskim, Napoleonom, a ko voli nau\u010dnike ne zaobilazi Ajn\u0161tajna i Maksvela. Pitaju\u0107i se kako je nastala tolika razlika u korist desnorukih, nau\u010dnici su poku\u0161avali da na\u0111u odgovor upore\u0111uju\u0107i istra\u017eivanja koja su se bavila \u017eivotinjama, ali i razli\u010ditim podacima o broju levorukih osoba, zavisno od zemlje u kojoj su se rodili i odrasli. Interesantna su istra\u017eivanja na \u017eivotinjama, naro\u010dito na papagajima od kojih oko 60 odsto njih kada jede koristi desnu no\u017eicu, a 40 odsto levu.<\/p>\n
Sli\u010dno je otkriveno prilikom pra\u0107enja pona\u0161anja mi\u0161eva i koko\u0161aka. Stru\u010dnjaci su utvrdili da levoruki mu\u0161karci \u010dine 8 odsto, a \u017eene oko 6 odsto anglosaksonskog podru\u010dja, levorukih Japanaca ima ne\u0161to vi\u0161e od 4 odsto i malo vi\u0161e od 2 odsto Japanki, a na primer samo 1,5 odsto Kineza pi\u0161e i jede levom rukom. O\u010digledno levorukost – desnorukokost nije stvar samo motorike \u0161ake i funcionisanja mozga, ve\u0107 i tradicije, verovanja, vaspitnih postupaka.<\/p>\n
Obi\u010dno se postavlja pitanje \u0161ta je uzrok levorukosti, ali nau\u010dnici nemaju jedinstven odgovor. Stru\u010dnjaci smatraju da se levorukost – desnorukost odre\u0111uje jo\u0161 u prenatalnom periodu, jer se zna da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja 10 do 12 puta \u010de\u0161\u0107e ra\u0111aju levoruka deca. Deca vrlo rano pokazuju svoju opredeljenost da li su de\u0161njaci ili levaci, ali ima i slu\u010dajeva da se uo\u010dava kod neke dece i kasnije, me\u0111utim re\u0111e posle \u010detvrte, odnosno pete godine.<\/p>\n
Me\u0111utim, ve\u0107ina \u017eivotnih aktivnosti se obavlja kori\u0161\u0107enjem obe ruke, ali obi\u010dno jedna ruka pridr\u017eava predmet, a druga preciznije i ve\u0161tije obavlja odre\u0111ene aktivnosti . U igri i \u017eivotu, ne skre\u0107u\u0107i pa\u017enju deteta, mo\u017ee se proveriti kojom rukom dete crta, dr\u017ei \u010detkicu za zube, kojom rukom se \u010de\u0161lja, deli karte, gadka loptom, stavlja kocke, kad pravi kulu, gura auti\u0107, obla\u010di lutku, bri\u0161e gumicom, koju ruku prvu stavlja u rukav kada se obla\u010di…<\/p>\n
Ako dete u devet od deset takvih situacija koristi levu ruku, mo\u017ee se pretpostaviti da je levoruk. Ima dece i odraslih koji ravnomerno koriste obe ruke, pa \u0107e se njima desiti da 4, 5 aktivnosti rade jednom, a druge drugom rukom. Ukoliko je potrebno, pravo testiranje mo\u017ee obaviti specijalista, jer je poznato da mozak \u010doveka ima dve polovine koje nisu indenti\u010dne.<\/p>\n
Ako je razvijenija leva polovina mozga, osoba je de\u0161njak, a ako je razvijenija desna strana mozga, on je levoruk. Na\u0161e polovine mozga odgovorne su ne samo za suprotne strane tela, ve\u0107 i za karakter na\u0161ih aktivnosti. Leva polovina mozga obra\u0111uje informacije, sistemati\u010dno i postepeno, a zahvaljuju\u0107i toj polovini mozga mi razumemo smisao re\u010di, apstraktne pojmove, sposobni smo da svet koji nas okru\u017euje klasifikujemo, planiramo svoje aktivnosti uklju\u010duju\u0107i logi\u010dko zaklju\u010divanje i \u010dinjenice.<\/p>\n
Zato nam se \u010desto \u010dini da de\u0161njaci zaklju\u010duju crno-belo, logi\u010dno i racionalno, organizovani su, zavr\u0161avaju jednu obavezu i prelaze na slede\u0107e, prvo planiraju, pa onda su u akciji, te\u0161ko im je da promene odluke. Desna polovina mozga obra\u0111uje informacije intuitivno, trenutno, sa puno emocija, kreativno.<\/p>\n
“Obi\u010dan” \u010dovek nema problema kad treba da odredi koja mu je desna ruka, dok za levorukog to nije ba\u0161 jednostavno. Te\u0161ko\u0107e u prostornoj orijentaciji u \u017eivotu i na papiru \u010desta su odlika levorukih. Verovatno\u0107a da se pojavi pisanje kao u ogledalu je preko 80 odsto kod levoruke dece uzrasta od 5 do 7 godina, pri \u010demu je poznato da je Leonardo da Vin\u010di pisao kao u ogledalu i s leva na desno.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci savetuju odrasle da ne treba da pokazuju odnos prema levorukosti, jer to ozbiljno mo\u017ee da ugrozi de\u010dje zdravlje, obi\u010dno se u takvim situacijama najbr\u017ee primeti po\u010detak mucanja takvog deteta.<\/p>\n
Vode\u0107a ruka se odredi prirodno do \u010detvrte, odnosno pete godine i pri tom je potrebno pa\u017eljivo pra\u0107enje levorukog deteta – uo\u010davanje promena raspolo\u017eenja, prepoznavati uzroke detetove radosti ili tuge, razumeti njegove probleme i pomo\u0107i mu da ih prevazi\u0111e. Levoruki su temperamentni, nestrpljivi i \u010desto rade, a da ne promisle i imaju potrebu za smenjivanjem aktivnosti, jer te\u0161ko izdr\u017eavaju prisilu.<\/p>\n
Levoruki ljudi u stanju su da razmi\u0161ljaju br\u017ee kada, na primer, igraju kompjuterske igre ili se bave nekim sportom, a uspostavljanje veza izme\u0111u leve i desne mo\u017edane hemisfere br\u017ee je kod levorukih, utvrdili su australijski nau\u010dnici.<\/p>\n
Nasuprot tome, testovi sprovedeni na 80 de\u0161njaka pokazali su da postoji sna\u017ena korelacija izme\u0111u brzine prenosa informacija sa leve na desnu mo\u017edanu hemisferu i obrnuto i brzine prepoznavanja odgovaraju\u0107ih slova.<\/p>\n
Me\u0111utim, kada je u test uklju\u010deno 20 levorukih dobrovoljaca ustanovljeno je da su oni bili br\u017ei u procesuiranju informacija u obe mo\u017edane hemisfere. Osobe koje su u svemu koristile isklju\u010divo levu ruku bile su za 43 milisekunde br\u017ee u prepoznavanju slova u levom i desnom vidnom polju od de\u0161njaka. Nau\u010dnici su konstatovali da ljudi koriste obe mo\u017edane hemisfere za vrlo brze ili vrlo te\u0161ke zadatke koji zahtevaju interpretaciju brojnih istovremenih informacija, poput naprimer kompjuterskih igara, vo\u017enje automobila kada je saobra\u0107aj izuzetno gust ili tokom igranja nekog sporta.<\/p>\n
021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stru\u010dnjaci tvrde da se poslednjih 100 godina broj levorukih gotovo u\u010detvorostru\u010dio i smatra se da oko 12 odsto stanovni\u0161tva danas pi\u0161e levom rukom. Nekada anatemisani kao “smotani” i “neve\u0161ti”, ljudi koji pi\u0161u i ve\u0107inu poslova obavljaju levom rukom svoj dan obele\u017eavaju 13. avgusta. Nau\u010dnici se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholo\u0161kih karakteristika, time kako funkcioni\u0161e mozak […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-154901","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/154901","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=154901"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/154901\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=154901"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=154901"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=154901"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}