![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2011\/10\/mozak-150x150.jpg\" "\\"mozak\\"")
Istini za volju, nau\u010dnici i dalje ne razumeju sve na\u010dine na koje ljudski mozak funkcioni\u0161e, a ne mogu ni da se slo\u017ee na koji na\u010din bi trebalo da ga prou\u010davaju.<\/p>\nIstini za volju, nau\u010dnici i dalje ne razumeju sve na\u010dine na koje ljudski mozak funkcioni\u0161e, a ne mogu ni da se slo\u017ee na koji na\u010din bi trebalo da ga prou\u010davaju.<\/p>\n
Zato i ne iznena\u0111uje \u010dinjenica da postoji mnogo mitova i zabluda o glavnom organu centralnog nervnog sistema.<\/p>\n
Mit 1: Koristimo samo 10 odsto mozga<\/p>\n
Kada bismo koristili samo 10 odsto mozga,ukoliko bismo prona\u0161li na\u010din da ga u potpunosti aktiviramo, mogu\u0107nosti \u010dove\u010danstva bile bi beskrajne. To je i sadr\u017eaj novog filma “Lucy”, u kom glavna junakinja (Skarlet Johanson) uspeva da aktivira 100 odsto svog mozga.<\/p>\n
Na\u017ealost, film je zasnovan na jednom od najstarijih mitova.<\/p>\n
Ta\u010dno je da mo\u017eete va\u0161 mozak u\u010diniti efikasnijim i popraviti odre\u0111ene kognitivne ve\u0161tine, ali je neta\u010dno da je tako veliki deo mozga sasvim neupotrebljen.<\/p>\n
Mit 2: Dominantna je samo jedna strana mozga<\/p>\n
Ova ideja odgovorna je za podelu celog \u010dove\u010danstva na “kreativce” (osobe kod kojih je desna hemisfera dominantna) i “logi\u010dare” (levi deo mozga). Mit je ukorenjen u dokazanim \u010dinjenicama, da su odre\u0111eni delovi mozga odgovorni za specifi\u010dne funkcije, ali je ta ideja “izvrnuta” u popularnoj psihologiji.<\/p>\n
Tako oni koji veruju u ovaj mit smatraju da je na\u0161a li\u010dnost odre\u0111ena time koliko \u010desto koristimo jednu ili drugu stranu mozga.<\/p>\n
Zapravo, svaki \u010dovek koristi ceo mozak, jer ljudi samo uz pomo\u0107 obe hemisfere mogu da obavljaju slo\u017eene zadatke s kojima se svakodnevno suo\u010davaju.<\/p>\n
Mit 3: Alkohol ubija mo\u017edane \u0107elije<\/p>\n
Ovaj mit ima smisla, budu\u0107i da deluje logi\u010dno da alkohol koji ina\u010de vodi neuobi\u010dajenom pona\u0161anju, mo\u017ee o\u0161tetiti neurone. Me\u0111utim, istra\u017eivanja su pre vi\u0161e godina raskrinkala ovaj mit.<\/p>\n
Naravno, \u010dist etil alkohol koji se koristi za dezinfekciju, mo\u017ee ubiti mo\u017edane \u0107elije ukoliko s njima stupi u kontakt.<\/p>\n
Me\u0111utim, razre\u0111en, onakav kakav dobijamo u pi\u0107ima, nije smrtonosan i na\u0161e telo mo\u017ee da ga preradi pre nego \u0161to dospe u \u0107elije.<\/p>\n
Iako ne uni\u0161tava neurone, svakako komplikuje sposobnost komunikacije, zbog \u010dega posle nekoliko pi\u0107a, mnogi ljudi “zapli\u0107u jezikom”.<\/p>\n
Dobra vest je da je taj efekat privremen, a da o\u0161te\u0107enje nije trajno.<\/p>\n
Mit 4: Nervne \u0107elije se ne mogu regenerisati<\/p>\n
Nau\u010dnici su nekada verovali da je o\u0161te\u0107enje nervnih \u0107elija nepovratan proces. Pre nekoliko decenija (a mo\u017eda i godina) gotovo u svim ud\u017ebenicima je pisalo da se \u010dovek ra\u0111a sa odre\u0111enim brojem nervnih \u0107elija, koje se ne mogu regenerisati ili zameniti.<\/p>\n
Sada znamo da je pogre\u0161no, budu\u0107i da je dijagnostika postala mnogo sofisticiranija. Nau\u010dnici su otkrili da mozak mo\u017ee da regeneri\u0161e \u0107elije u procesu takozvane neurogeneze i \u010dak obnoviti veze izme\u0111u o\u0161te\u0107enih neurona.<\/p>\n
Mit 5: Koeficijent inteligencije se nikad ne menja<\/p>\n
Koeficijent inteligencije (IQ) je broj koji bi trebalo da odre\u0111uje koliko ste zapravo inteligentni. Ono \u0161to osobu \u010dini takvom je predmet debate, ali nau\u010dnici su napravili, koliko je to mogu\u0107e, objektivan test za merenje inteligencije.<\/p>\n
Ljudi i dalje misle da je IQ fiksan broj, koji se tokom \u017eivota ne menja i da je inteligencija isklju\u010divo uro\u0111ena.<\/p>\n
Me\u0111utim, nau\u010dnici veruju da i faktori okru\u017eenja tako\u0111e uti\u010du na inteligenciju, kao i da se IQ mo\u017ee menjati tokom \u017eivota.<\/p>\n
B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istini za volju, nau\u010dnici i dalje ne razumeju sve na\u010dine na koje ljudski mozak funkcioni\u0161e, a ne mogu ni da se slo\u017ee na koji na\u010din bi trebalo da ga prou\u010davaju. Zato i ne iznena\u0111uje \u010dinjenica da postoji mnogo mitova i zabluda o glavnom organu centralnog nervnog sistema. Mit 1: Koristimo samo 10 odsto mozga Kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-154230","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/154230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=154230"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/154230\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=154230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=154230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=154230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}