{"id":153507,"date":"2014-07-27T07:54:07","date_gmt":"2014-07-27T05:54:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=153507"},"modified":"2014-07-27T00:02:52","modified_gmt":"2014-07-26T22:02:52","slug":"zasto-svako-treba-da-zna-ponesto-o-ekonomiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/07\/27\/zasto-svako-treba-da-zna-ponesto-o-ekonomiji\/","title":{"rendered":"Za\u0161to svako treba da zna pone\u0161to o ekonomiji"},"content":{"rendered":"

Autor: Joel Suss<\/strong><\/p>\n

Nedavno ste u jednom \u010dlanku napisali da je \u201eekonomija suvi\u0161e va\u017ena da bi se prepustila profesionalnim ekonomistima, uklju\u010duju\u0107i i mene\u201c. Mo\u017eete li da pojasnite \u0161ta ste mislili?<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Ne ka\u017eem da je stru\u010dnost neva\u017ena. Ne mo\u017ee se voditi slo\u017eena moderna ekonomija na maoisti\u010dkim linijama, koje ka\u017eu da svako mo\u017ee da radi sve pa nam eksperti ne trebaju. Ne verujem da mo\u017ee. Eksperti su presudni, ima mnogo tehni\u010dkih stvari koje samo stru\u010dnjaci znaju. Me\u0111utim, ako ho\u0107ete smislenu demokratiju, onda stru\u010dnost treba da bude stavljena u slu\u017ebu op\u0161te volje, naj\u0161ire javnosti.<\/p>\n

Ukoliko gra\u0111ani nisu upoznati sa osnovnim ekonomskim teorijama i klju\u010dnim ekonomskim \u010dinjenicama, donosi\u0107e pogre\u0161ne odluke. Gra\u0111ani su du\u017eni da se informi\u0161u o ekonomiji kako bi donosili racionalne odluke. Posle stru\u010dnjaci mogu da se bave detaljima. Ali mi smo umesto toga napravili sistem u kome samozvani eksperti vode glavnu re\u010d, dok je demokratija postala samo formalnost jer ljudi ne razumeju \u0161ta se de\u0161ava i ne \u017eele da shvate \u0161ta se de\u0161ava.<\/p>\n

Ljudi imaju \u010dvrste stavove o najrazli\u010ditijim pitanjima \u2013 gej brakovima, Iraku, abortusu, globalnom zagrevanju \u2013 bez ikakvih kvalifikacija da donose informisane odluke. Ja nisam studirao me\u0111unarodne odnose, ali znam \u0161ta mislim o ratu u Avganistanu. Za\u0161to onda svi misle da je ekonomija previ\u0161e komplikovana, previ\u0161e tehni\u010dka? Ljudi formiraju jasno mi\u0161ljenje na temelju nekog osnovnog znanja o me\u0111unarodnoj politici ili klimatskim promenama, a ne na osnovu komplikovanog ekspertskog znanja, i to je sve \u0161to tra\u017eim kada je re\u010d o ekonomskim pitanjima.<\/p>\n

Na\u017ealost, mi ekonomisti smo veoma uspe\u0161no ubedili ljude da je ono \u0161to radimo vrlo komplikovano i da ne\u0107e razumeti \u010dak ni ako im objasnimo. Postoji i sna\u017ean politi\u010dki interes da se ekonomija dr\u017ei podalje od demokratske rasprave, od naj\u0161ire javnosti, tako \u0161to \u0107emo ljude ube\u0111ivati da je vrlo komplikovana. Tako da nema prave rasprave, nego monetarnu politiku treba da vodi Banka Engleske ili Upravni odbor Federalnih rezervi, ili cene komunalija treba da reguli\u0161e neka posebna komisija. Posle nekog vremena \u010dovek shvati da je demokratija postala isprazna jer su sve va\u017ene odluke prepu\u0161tene tim ekspertskim grupama. To mora da se promeni.<\/p>\n

Zar monetarna politika ne bi trebalo da bude potpuno nezavisna od politike? Da li bi bira\u010di trebalo da imaju neku ulogu?<\/em><\/p>\n

Ovo se nije pokazalo kao naro\u010dito efikasno, ali u Americi predsednik upravnog odbora Federalnih rezervi makar mora da stane pred kongresnu komisiju i da ga ona jednom u \u0161est meseci propita. S druge strane, Evropska centralna banka ne pola\u017ee ra\u010dune nikome. Oni su potpuno oslobo\u0111eni demokratije. To mora da se promeni. Mo\u017eda bi trebalo na slobodnim izborima birati \u010dlanove Monetarnog odbora Banke Engleske. Za\u0161to da ne? Nije da se zala\u017eem za biranje \u010dlanova odbora, ali mora da postoji neka vrsta demokratske odgovornosti ovih ekspertskih grupa.<\/p>\n

Mora da postoji neka ravnote\u017ea; odluke ne mogu da se donose \u010disto na osnovu politi\u010dkog oportunizma, bez ikakve tehni\u010dke kompetentnosti ili stru\u010dnog mi\u0161ljenja. S druge strane, stru\u010dnjaci nisu samo tehnokrate. Oni imaju svoje stavove. Mo\u017eda guverneri centralnih banaka ne zastupaju otvoreno politi\u010dke stavove, mo\u017eda nisu \u010dlanovi neke stranke, ali oni predstavljaju jedan specifi\u010dan svetonazor. To su obi\u010dno ljudi iz finansijske zajednice i, ne nameravaju\u0107i da budu pristrasni, oni obi\u010dno gledaju na svet kroz jedan specifi\u010dan objektiv. Treba da postoji protivte\u017ea. Ako ne\u0107ete ljude bez ikakvog ekonomskog iskustva, onda makar pitajte sindikate ili grupe gra\u0111ana da preporu\u010de ekonomistu koji mo\u017ee sa njima da sedne i zastupa druge interese. U ovom trenutku, ta scena je puna ljudi iz finansijske industrije ili iz akademske sfere, tako da se monetarna politika vodi na jedan vrlo \u010dudan na\u010din.<\/p>\n

Kriti\u010dni ste i prema tome kako je mejnstrim ekonomska misao dominantna u akademskim krugovima\u2026<\/em><\/p>\n

Ponekad ekonomsku profesiju poredim sa katoli\u010dkim sve\u0161tenstvom u srednjem veku. Ako niste znali latinski niste mogli ni da \u010ditate Bibliju, jer papa nije dozvoljavao da se Biblija prevodi na lokalne jezike. Morali ste ili da nau\u010dite latinski ili da im verujete na re\u010d. Ekonomija je postala potpuno nepristupa\u010dna za mnoge, i to moramo da promenimo, kao \u0161to je poku\u0161ano sa verskim reformama u ono doba.<\/p>\n

U to vreme, verski reformatori su promovisali prevo\u0111enje Biblije na lokalne jezike i \u010ditanje Biblije u krugovima obi\u010dnih ljudi. Isticali su autoritet Biblije umesto onoga \u0161to Vatikan ka\u017ee da pi\u0161e u Bibliji. Ako ho\u0107ete, oni su demokratizovali religiju. Ne\u0161to sli\u010dno je i danas potrebno. To ne zna\u010di da nam akademski ekonomisti nisu potrebni; ti ljudi su neophodni. Ali to se mora povezati sa onim \u0161to se de\u0161ava u realnom svetu. Na\u017ealost, mnoge moje akademske kolege ne samo \u0161to se ne bave realnim svetom, nego nisu ni zainteresovani za realni svet.<\/p>\n

Kakve biste heterodoksne ili alternativne pravce ekonomske misli voleli da vidite u mejnstrimu?<\/em><\/p>\n

Ne volim izraz heterodoksno, jer je relativan. On ve\u0107 pretpostavlja da postoji ortodoksna pozicija i da je sve ostalo heterodoksno. Ono \u0161to je heterodoksno mo\u017ee se promeniti u svakom trenutku. Pedesetih godina Milton Fridman je bio heterodoksan. Moj stav je da nam treba pluralisti\u010dki pristup, gde nijedna teorija nije superiorna u odnosu na bilo koju drugu teoriju. U ovoj novoj knjizi obja\u0161njavam da ima najmanje devet velikih ekonomskih \u0161kola, a mo\u017eda jo\u0161 5-6 ako uklju\u010dimo i neke manje \u0161kole ili ve\u0107e podelimo na razli\u010dite pravce.<\/p>\n

Ima mnogo razli\u010ditih ekonomskih teorija i sve one mogu ne\u0161to da doprinesu. Svaka ima slabosti i prednosti, jer svaka ima izvesne pretpostavke o etici i politici. Postoje razli\u010dite teorije o tome kako se dr\u017eave razvijaju, razli\u010dite vizije kako izgleda idealno dru\u0161tvo i tako dalje. Ljudi bi trebalo imaju pristup \u0161to \u0161irem opsegu teorija kako bi stekli sofisticiraniji pogled na svet. Prou\u010davaju\u0107i razli\u010dite teorije ste\u0107i \u0107ete komplikovaniji uvid u svet.<\/p>\n

Svoje \u010ditaoce poku\u0161avam da nau\u010dim kako da misle a ne \u0161ta da misle. Oni \u0107e sami izvu\u0107i zaklju\u010dak, ja im jednostavno dajem neophodna sredstva u obliku razli\u010ditih teorija i istorijskog konteksta i \u010dinjenica, takvih kakve su danas, tako da mogu da donesu \u0161to racionalniji zaklju\u010dak. Odli\u010dan primer je Singapur. Ako \u010ditate isklju\u010divo Economist ili Wall Street Journal, o toj zemlji \u0107ete znati samo da vodi tr\u017ei\u0161nu politiku i da je otvorena za strane investicije.<\/p>\n

Nikad vam ne\u0107e re\u0107i da je u Singapuru dr\u017eava vlasnik 90% ukupnog zemlji\u0161ta, da 85% stanova obezbe\u0111uje dr\u017eavna stambena korporacija i da firme u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu proizvode zaprepa\u0161\u0107uju\u0107ih 22% BDP-a, dok je me\u0111unarodni prosek oko 9%. Singapur kombinuje politiku ekstremnog kapitalizma i ekstremnog socijalizma, i kakva je onda to zemlja? Ne postoji jedna ekonomska teorija koja mo\u017ee da objasni Singapur. Stvarnost je veoma kompleksna, zato podsti\u010dem svoje \u010ditaoce da razmotre razli\u010dite teorije i poku\u0161aju da primene razli\u010dite teorije u razli\u010ditim kontekstima.<\/p>\n

Koje su \u0161ire implikacije dominantnog ekonomskog svetonazora koji postavlja pojedinca kao racionalnog aktera, kao \u010dinioca koji deluje u sopstvenom interesu i sistematski vaga tro\u0161kove i dobit? Neki ljudi tvrde da je, kao rezultat toga, tr\u017ei\u0161na logika sada ugra\u0111ena u na\u0161e svakodnevne, li\u010dne interakcije.<\/em><\/p>\n

Da, to je ta\u010dno. Naravno da je glupo negirati da svi mi makar poku\u0161avamo da budemo racionalni. Ima racionalnih aspekata u onome \u0161to radimo. Ljudska bi\u0107a su makar delimi\u010dno motivisana sebi\u010dnim interesom. Ali takav vrlo uzak pogled na ljudsku prirodu zapravo je izgradio siroma\u0161no dru\u0161tvo, u smislu da se sve svodi na monetarnu vrednost. Sada ljudi postavljaju pitanja da li su nam potrebni predmeti poput antropologije, ili istorije umetnosti, ili sociologije, kada samo treba da zara\u0111ujemo novac. To je vrlo siroma\u0161no dru\u0161tvo.<\/p>\n

Danas neki tvrde da treba komercijalizovati BBC tako da proizvodi vi\u0161e programa koje bi ljudi gledali, a ti ljudi ne shvataju da nam na tom BBC-ju zavidi \u010ditav svet, jer nudi vrlo kvalitetan kulturni program. Takav svetonazor je osiroma\u0161io dru\u0161tvo, u smislu kulturne raznolikosti i sli\u010dnih stvari. Ali jo\u0161 va\u017enije, stvorio je dru\u0161tvo gde se bezobzirnost smatra pozitivnom odlikom, ili se neko takav \u010dak smatra pametnim. Ako \u010dovek nije pokvaren, zapravo je budala.<\/p>\n

Kada jednom po\u010dnete da posmatrate svet na takav uzak, osiroma\u0161en na\u010din, onda \u0107ete stvoriti dru\u0161tvo koje je zapravo vrlo neefikasno. Onda morate re\u0107i \u2013 po\u0161to svako poku\u0161ava svakoga da prevari i bori se za svoj interes, moramo svakog da nadziremo sve vreme, ali ko \u0107e onda kontrolisati kontrolore? Moramo da anga\u017eujemo kontrolore za kontrolore i tako dalje. Na taj na\u010din dru\u0161tvo postaje vrlo neefikasno, da i ne spominjemo koliko je neprijatno.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/ Social Europe Journal<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Intervju sa Ha Joon Chang povodom njegove nove knjige Ekonomija: Priru\u010dnik za korisnike (Economics: The User\u2019s Guide)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":153508,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-153507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/153507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=153507"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/153507\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/153508"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=153507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=153507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=153507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}