{"id":153071,"date":"2014-07-22T10:31:34","date_gmt":"2014-07-22T08:31:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=153071"},"modified":"2014-07-22T10:31:34","modified_gmt":"2014-07-22T08:31:34","slug":"da-li-ste-emocionalno-zavisni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/07\/22\/da-li-ste-emocionalno-zavisni\/","title":{"rendered":"Da li ste emocionalno zavisni?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Glavna obele\u017eja ovog “poreme\u0107aja” li\u010dnosti, koji je daleko \u010de\u0161\u0107i nego \u0161to biste u prvi mah pomislili, jesu preterana osetljivost na kritiku, strah od napu\u0161tanja i ljubomora povezana s time, stavljanje tu\u0111ih potreba ispred svojih…<\/p>\n

Koren je nedostatak samopouzdanja<\/p>\n

Pasivno zavisni poreme\u0107aj jedan je od naj\u010de\u0161\u0107ih poreme\u0107aja li\u010dnosti, a jednako se \u010desto javlja kod \u017eena i mu\u0161karaca i naj\u010de\u0161\u0107i je u kasnoj adolescenciji. Karakteri\u0161e ga ose\u0107aj pot\u010dinjenosti drugima, a ljudi koji pate od ovog poreme\u0107aja drugima se \u010dine pasivnim i pomalo opsesivnim. Koren problema je nedostatak samopouzdanja.<\/p>\n

Najvi\u0161e se boje napu\u0161tanja<\/p>\n

Ako u\u0111u u blizak ljubavni ili prijateljski odnos, razvijaju sna\u017enu zavisnost od druge strane koju idealizuju i pridaju joj ve\u0107u va\u017enost u njihovom \u017eivotu nego \u0161to stvarno ima. Pani\u010dno se boje da \u0107e ih napustiti i da \u0107e ostati sami, pa na svaki znak takve mogu\u0107nosti jo\u0161 vi\u0161e nagla\u0161avaju svoju opsesivnost, i skloni su drami. Takav stav je \u010desto posledica traume iz detinjstva, recimo ako su mu se roditelji razveli, pa je imao ose\u0107aj da jedan roditelj napu\u0161ta njega, a ne brak.<\/p>\n

Idealne su \u017ertve zlostavlja\u010da<\/p>\n

Budu\u0107i da su nau\u010deni da uga\u0111aju drugima, strahuju od napu\u0161tanja i pesimisti\u010dni su u pogledu svojih sposobnosti. Oni su idealne \u017ertve zlostavlja\u010da. U takvim odnosima smatraju da se druga strana prema njima lo\u0161e pona\u0161a jer “oni to zaslu\u017euju” ili ih je strah da odu jer misle da ni sa kim drugim ne\u0107e mo\u0107i da uspostave blizak odnos, ta\u010dnije smatraju da ih niko drugi ne\u0107e voleti.<\/p>\n

Preosetljivi su<\/p>\n

Njihov okida\u010d je kritika koja im se uputi, ili ono \u0161to do\u017eive kao kritiku. Ako ne\u0161to ima imalo negativan prizvuk, u stanju su da se ose\u0107aju napadnuto i kao na ispitivanju. Tada reaguju odbrambeno – ljute se, pravdaju, tra\u017ee krivca u drugome ili se povla\u010de u sebe. To pona\u0161anje sli\u010dno je de\u010dijem, a rezultat je nezrelog stava prema sebi i neshvatanja da su jednako vredni kao i drugi.<\/p>\n

Svoju vrednost tra\u017ee u drugima<\/p>\n

Pojedinci s ovim poreme\u0107ajem zavisni su o tu\u0111em mi\u0161ljenju o njima, kojima potvr\u0111uju svoju vrednost. \u010cesto ih privla\u010de jake, dominantne li\u010dnosti kojima mogu da prepuste dono\u0161enje odluka u njihovom \u017eivotu i koje mogu da konsultuju, a \u010desto \u0107e preispitivati svoje odluke \u010dak i oko najmanjih stvari. Zbog toga ih ponekad okolina do\u017eivljava kao one koji nemaju “svoje ja”.<\/p>\n

Ima pomo\u0107i<\/p>\n

Zbog velikog broja ljudi s bla\u017eim ili te\u017eim oblikom ovog poreme\u0107aja, \u010desto ga oboleli ne vidi kao problem, niti ga njegova okolina do te mere uo\u010dava. Pomo\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee ako njihovo pona\u0161anje i stav dovedu do situacija i problema s kojima ne znaju da se nose. Stru\u010dnjaci im naj\u010de\u0161\u0107e poma\u017eu kroz psihoterapiju, s glavnim ciljem ja\u010danja samopouzdanja i podsticanjem samostalnosti.<\/p>\n

021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Glavna obele\u017eja ovog “poreme\u0107aja” li\u010dnosti, koji je daleko \u010de\u0161\u0107i nego \u0161to biste u prvi mah pomislili, jesu preterana osetljivost na kritiku, strah od napu\u0161tanja i ljubomora povezana s time, stavljanje tu\u0111ih potreba ispred svojih… Koren je nedostatak samopouzdanja Pasivno zavisni poreme\u0107aj jedan je od naj\u010de\u0161\u0107ih poreme\u0107aja li\u010dnosti, a jednako se \u010desto javlja kod \u017eena i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-153071","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/153071","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=153071"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/153071\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=153071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=153071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=153071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}