{"id":152990,"date":"2014-07-21T09:34:58","date_gmt":"2014-07-21T07:34:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=152990"},"modified":"2014-07-21T09:34:58","modified_gmt":"2014-07-21T07:34:58","slug":"zar-i-ti-homo-brute","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/07\/21\/zar-i-ti-homo-brute\/","title":{"rendered":"Zar i ti Homo Brute"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Opet se povla\u010dimo dru\u017ee,<\/p>\n

Ponovo smo izgubili boj.<\/p>\n

Krvavo sunce kradom zalazi,<\/p>\n

Od stida za sramotni voj.<\/p>\n

– Konstantin Simonov<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Pi\u0161e: Aleksandar Osovcov<\/strong><\/p>\n

Danas se ovaj epigraf mo\u017ee postaviti na celu Rusiju, na sve grupe politi\u010dki aktivnih gra\u0111ana. A njih, po ve\u0107 tradicionalnoj podeli ima tri: vlast, takozvana \u201esistemska opozicija\u201c i radikalna opozicija. Forsiraju\u0107i agresiju na Ukrajinu, vlast je do te mere pro\u0161irila svoj areal da je sada gotovo nemogu\u0107e uo\u010diti bilo kakvu razliku izme\u0111u sistemske opozicije i partije vlasti. Bez pomo\u0107i vrhunskih eksperata, mi, obi\u010dni smrtnici, nikada ne bismo saznali u \u010demu je razlika izme\u0111u onoga \u0161ta zastupa Jarovaja (Jedinstvena Rusija) i onoga o \u010demu govori Mizulina (Pravedna Rusija). U isto vreme, oni radikalni opozicionari koji su zapravo podr\u017eali agresiju na Ukrajinu, ali nikako ne bi \u017eeleli da zali\u010de na zapenjene pripadnike \u201ekrimjena\u0161\u201c ili \u201ezaputinaubijamo\u201c, da bi im neko u to poverovao, moraju se poput Udaljcova ili Navaljnog nalaziti barem u ku\u0107nom zatvoru. A Putin i njegovo najbli\u017ee okru\u017eenje, onog trenutka kada su se popeli na vrh patriotskog talasa ne samo da su zaboravili da misle o bilo kakvom politi\u010dkom \u201eotopljavanju\u201c, nego su sve legitimne politi\u010dke procese do te mere \u201ezamrzli\u201c da se pro\u0161logodi\u0161njih izbora za gradona\u010delnike Moskve, Ekaterinburga i Novosibirska se\u0107amo sa istom onom nostalgijom s kojom se se\u0107amo i izbora iz 1990, ili \u010dak prvih dumskih izbora 1916.<\/p>\n

Uostalom, bilo bi zaista \u010dudno da su se Putin i njegovo okru\u017eenje u ovim uslovima druga\u010dije poneli. I nije stvar u tome \u0161to se radikalna opozicija koja je u poslednje vreme, reklo bi se, najzad \u201eulovila trend\u201c, odjednom na\u0161la u cugcvangu.[1] Pa \u010dak ni u tome da je Putinov rejting u izuzetno kratkom roku maltene duplo porastao i da se broj\u010dani pokazatelj podr\u0161ke nimalo ne razlikuje od onog koji u \u010ce\u010deniji bele\u017ei Kadirov. Mislim da ove brojke koje, uzgred, mnogi eksperti stavljaju pod sumnju, uop\u0161te nisu najva\u017enije.<\/p>\n

Bitno je to da se odnos izme\u0111u Putina i ruskih gra\u0111ana kvalitativno promenio. Putin je najzad u\u010dinio ne\u0161to zna\u010dajno, ne\u0161to \u0161to se ogromnoj ve\u0107ini ruskog stanovni\u0161tva svi\u0111a. Putina gra\u0111ani sada podr\u017eavaju ne zato \u0161to im druge potencijalne kandidate televizija ne pokazuje, ili ih uop\u0161te ne pominje ili, ako ih i pomene, onda o njima govori samo gadosti. Oni ga podr\u017eavaju zato \u0161to ih njihov lider sada vodi upravo tamo gde oni ve\u0107 odavno \u017eele da idu.<\/p>\n

Putin ih sada vodi istovremeno i u Ukrajinu, i u SSSR. Oni za njim idu u Ukrajinu zato jer misle da je to put koji omogu\u0107ava obnovu SSSR, a u SSSR idu zato jer oni zapravo samo tamo i ho\u0107e da idu. Ja ne znam \u0161ta je Bizmark imao u vidu kada je izgovorio (ako je izgovorio) svoju znamenitu re\u010denicu da je Rusija sa Ukrajinom \u2013 imperija, a bez Ukrajine \u2013 nije.<\/p>\n

Mo\u017eda je mislio na geopolitiku, mo\u017eda je to bio samo nekakav njegov li\u010dni ose\u0107aj, a mo\u017eda je re\u010d i o jednom i drugom, no ispalo je da je bio u pravu. \u010cak mnogo vi\u0161e nego \u0161to sam mogao da pretpostavim. Smatra se da je ruska dr\u017eava nastala kada je Oleg Novgorodski 882. objedinio Novgorod i Kijev, a da je Ruska imperija formirana nakon odluke takozvane Perejaslavske rade, to jest izglasane \u017eelje zaporo\u0161kih kozaka da se pot\u010dine kruni ruskog cara. Tako i sada, poku\u0161aj da se poni\u0161te posledice \u201enajve\u0107e geopoliti\u010dke katastrofe XX veka\u201c (V.Putin) po\u010dinje od Ukrajine. Ne od \u010ce\u010denije, \u010dak ni od Gruzije, nego ba\u0161 od Ukrajine. Ni Abhazija, ni Ju\u017ena Osetija nisu formalno pripojene Rusiji, ali je zato Krim munjevitom brzinom anektiran, i to nije nimalo slu\u010dajno. Stvar je u tome \u0161to an\u0161lus kavkaskih limitrofnih dr\u017eava niko u Rusiji ne bi mogao da razume kao obnovu \u201eujedinjenja ruskih zemalja\u201c. Rusko prole\u0107e nikako nije moglo da po\u010dne na Kavkazu. Ve\u0107ina ruskih nacional-patriota vrlo slabo razlikuje narode kavkaskih nacionalnosti. Svi ti Gruzinci, Abhasci, Jermeni, Osetinci, Azerbejd\u017eanci, \u010ce\u010denci, Ingu\u0161i, njima su svi oni na isti kalup. A Ukrajinci? E, to je ne\u0161to sasvim drugo. Ukrajinci su narod \u201ena njihov kalup\u201c, na ruski kalup.<\/p>\n

I zato Ukrajinci (a osim njih jo\u0161 i Belorusi), me\u0111u svim titularnim nacijama biv\u0161ih republika Sovjetskog Saveza imaju poseban status. To je bratski narod i stremljenje Ukrajinaca u Evropsku uniju, to jest \u201eka Zapadu\u201c, ovde se ne smatra politikom. To je verolomni postupak, izdaja porodice, prebeg brata na stranu \u201eljaha\u201c (\u043b\u044f\u0445\u0438), te Ukrajinci tako postado\u0161e kolektivni Andrija iz Tarasa Buljbe.<\/p>\n

A Rusi, mu\u010deni sindromom da li oca da li starijeg brata, uzimaju sebi za pravo da mla\u0111em uka\u017eu na njegov greh i da ga podu\u010de \u0161ta mu je \u010diniti, a ako ne poslu\u0161a \u2013 i da ga ubiju.<\/p>\n

Da bi odredila i fiksirala realnog neprijatelja, ruska propaganda je morala da smisli specijalnu terminologiju. Naime, u ruskom jeziku, \u010dak ni u uli\u010dnom slengu, ne postoji agresivno-uvredljiva re\u010d, odnosno pogrdno ime za Ukrajince. \u201eHohol\u201c, naravno, zvu\u010di nadmeno i podcenjiva\u010dki, ali ni izdaleka ne tako zlobno i ksenofobi\u010dno kao \u201e\u010divutin\u201c, \u201eha\u010dik\u201c ili \u201e\u010durka\u201c. Putin je svoga druga Tim\u010denka bez problema nazvao \u201ehohol\u201c, no zato bra\u0107i Rotenberg nikada nije uputio (niti je mogao uputiti) pogrdnu re\u010d \u201e\u010divuti\u201c, Usmanovu \u2013 \u201e\u010durka\u201c, niti Gabrielijanu \u2013 \u201eha\u010dik\u201c. Zato su Ukrajincima smislili i prilepili \u201ebanderovce\u201c, a onda su iz bud\u017eaka iskopali jo\u0161 i \u201efa\u0161iste\u201c.<\/p>\n

Kreativnost, odmah da ka\u017eem, prili\u010dno bu\u0111ava. Posebno \u0161to se fa\u0161ista ti\u010de. Ruskim televizijskim gledaocima su ponudili skoro sto godina bajatu robu. Sve je po\u010delo davne 1920. kada je Crvena armija zapo\u010dela rat sa nekakvim novim, do tada sasvim nepoznatim narodom s imenom \u201ebelopoljaci\u201c. (Mada, mo\u017eda to i nije bio prvi slu\u010daj te vrste, jer ruska propaganda je jo\u0161 1914. Nemce prekrstila u \u201eTevtonce\u201c.) Meni nepoznat, no zato veoma sposoban i kreativan \u010dinovnik sovjetske propagande, uspeo je da smisli jednu jedinu kratku re\u010d \u201ebelopoljaci\u201c, i da njome da odgovor na \u010ditav niz neprijatnih pitanja. Crvena armija se, naravno, uop\u0161te ne bori protiv poljskog naroda koji, razume se, jedva \u010deka da mu ona na svojim bajonetima donese dugo o\u010dekivanu slobodu, ve\u0107 protiv spahija i kapitalista, protiv istih onih s kojima se borila tokom celog Gra\u0111anskog rata.<\/p>\n

Ili se nekome ovaj propagadni potez u\u010dinio izuzetno uspe\u0161an, ili njegov anonimni autor nije uspeo da do\u017eivi 1939, no podli \u201ebeli\u201c nastavi\u0161e svoj dugogodi\u0161nji pohod du\u017e granica SSSR, a kada su se skoro 20 godina nakon zavr\u0161etka Gra\u0111anskog rata ponovo pojavili na severu, postado\u0161e \u201ebelofinci\u201c. \u201eNepobediva i legendarna\u201c se odmah bacila na osloba\u0111anje svoje klasne bra\u0107e i zahvaljuju\u0107i njoj, u pravi \u010das je osnovana Karelo-Finska savezna republika o \u010dijem postojanju danas svedo\u010di samo jedna, \u0161esnaesta po redu statua \u010duvene fontane na VDNH (\u0412\u044b\u0441\u0442\u0430\u0432\u043a\u0430 \u0434\u043e\u0441\u0442\u0438\u0436\u0435\u043d\u0438\u0439 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0433\u043e \u0445\u043e\u0437\u044f\u0439\u0441\u0442\u0432\u0430). Uverenost da je po sredi osloba\u0111anje jo\u0161 jednog bratskog naroda od \u201ebelih\u201c ugnjeta\u010da, sugerisala je jedna, za tu priliku specijalno sa\u010dinjena pesma: \u201eEvo nas Suomi, lepotice, br\u017ee otvaraj dveri\u2026\u201c. No dveri su se ne\u0161to bile zaglavile, a lepotica Suomi uop\u0161te nije \u017eurila da ih otvari. Nije pomoglo ni forsirano bombardovanje Helsinkija, s mnogobrojnim \u017ertvama me\u0111u civilnim stanovni\u0161tvom. Uzgred, budu\u0107i da je malo Finaca znalo ruske re\u010di na slovo H (\u0445\u0443\u0439, \u0445\u0435\u0440.. i tome sli\u010dno), prvi muzi\u010dki odgovor Finaca na kremaljsku agresiju, bio je \u0161lager sa savim pristojnim tekstom pod naslovom Njet Molotov.<\/p>\n

Posle Velikog otad\u017ebinskog rata, re\u010d \u201efa\u0161ista\u201c je postala borbeni arhetip koji je slu\u017eio za raspoznavanje svih neprijatelja. Svi koji se iz bilo kog razloga nisu dopadali rukovodstvu SSSR, odmah su bili progla\u0161avani za \u201efa\u0161iste\u201c. Od Jugoslavije do \u010cilea, od Gr\u010dke do Paragvaja, od Portugalije do Tajvana, svuda su bili \u201efa\u0161isti\u201c. \u201eFa\u0161ista\u201c, to je isto \u0161to i \u201eneprijatelj\u201c, a s usklikom je moglo da zna\u010di i \u201edr\u017e\u2019 ga!\u201c.<\/p>\n

Mnogi su pisali o tome kako u postsovjetskoj Rusiji nije ostalo ni\u0161ta \u0161to bi moglo da objedinjava ljude, ni\u0161ta osim pobede 1945. i praznika 9 maj koji tu pobedu slavi. I zato, kada je odlu\u010dila da ratuje, pri \u010demu je odmah bilo jasno da se Ukrajinci nikako ne mogu nazvati neprijateljima, vlast je ponovo iz svog starog \u0161pajza izvukla isto ono pra\u0161njavo stra\u0161ilo i pozvala svoje gra\u0111ane u borbu protiv \u201efa\u0161ista\u201c. Dodala je ona tu jo\u0161 i \u201ehuntu\u201c, ponavljaju\u0107i zapravo termin koji je sovjetski agitprop pre 50 godina primenjivao na Gr\u010dku. Mirne du\u0161e je mogla da iskoristi i 60 godina staru jugoslovensku \u201ekliku\u201c, mada to i ne bi predstavljalo neku veliku razliku. Dakle, kada fa\u0161isti\u010dka hunta, tu na na\u0161im granicama, prakti\u010dno nama pod nosom, proganja i ubija na\u0161e zemljake, \u0161ta mi treba da radimo? Zar to nije jasno? Tu nam \u010dak ne smeta ni kriti\u010dka pribedba o ksenofobiji. Jer Gruzinci, Jevreji ili Estonci se, na primer, mogu mrzeti, ali se ne mo\u017ee pore\u0107i njihovo postojanje. A kada se Ukrajinci do\u017eivljavaju kao mla\u0111a bra\u0107a, njima se tako ukida etni\u010dka pripadnost, a samim tim i pravo na dr\u017eavu. Ako takav narod ne postoji, zna\u010di ne mo\u017ee biti ni takve dr\u017eave. Mi ne ratujemo s neprijateljima. Mi ratujemo protiv fa\u0161isti\u010dkih (opet!) izdajnika na\u0161eg naroda. Njih ne treba uzimati u zarobljeni\u0161tvo, niti im treba suditi. Njih treba prosto uni\u0161tavati. U atmosferi probu\u0111ene mr\u017enje, u okvirima nakaradnog poluzabarovaljenog verbalnog i smisaonog konteksta, sasvim je prirodno da krimski Tatari ponovo postaju \u201eizdajni\u010dki narod\u201c, da rakete ne uzle\u0107u zato \u0161to u fabrici gde se one proizvode sede saboteri, a da gas u stambenoj zgradi u Ekatarinburgu eksplodira tako\u0111e zbog sabota\u017ee. Ve\u0107 imamo i \u201enacionalne izdajnike\u201c (V.Putin), imamo i \u201epetu kolonu\u201c (V.Putin) i treba jo\u0161 samo malo da sa\u010dekamo, pa \u0107emo ponovo na svakom uglu po\u010deti da sre\u0107emo gra\u0111ane koji se nervozno osvr\u0107u u gladnoj potrazi za \u201enarodnim neprijateljima\u201c.<\/p>\n

Najstra\u0161nije je to \u0161to su ve\u0107ini ruskih gra\u0111ana, jo\u0161 neizle\u010denih od sindroma velike imperije, masovne manije gonjenja i gomile drugih zavisnosti, ponovo ubrizgali dozu te\u0161kih i me\u0111usobno nespojivih narkotika, sme\u0161u imperijalne nadobudnosti, bolj\u0161evizma i mra\u010dnog \u0161ovinizma. Krimska doza je kod ve\u0107ine gra\u0111ana izazvala efekat nevi\u0111ene patriotske opijenosti, a kod jednog na\u0161eg gra\u0111anina nevi\u0111eno visok rejting. No to sredstvo je veoma skupo i ono izaziva brzo privikavanje. Svi ti narkomani jo\u0161 uvek nisu shvatitli da osim promene natpisa i kolosalnih tro\u0161kova, aneksijom Krima oni apsolutno ni\u0161ta nisu dobili. A \u0161ta to savremeni agitprop poluzaba\u0161ureno, a nekad \u010dak i otvoreno nudi? Odmor na Krimu? Ruski gra\u0111ani su i ranije tamo odlazili na odmor, s tim \u0161to je to tada bilo mnogo jeftinije. Vojnu bazu? Crnomorska ratna flota je i do sada tamo bila usidrena. Sve ruske kompanije \u0107e tuda pohrliti? One su i ranije tamo bile, a sada, zbog uvedenih sankcija, i Sberbanka i Lukoil \u0107e odande morati da odu. Mi ne mo\u017eemo ni da pretpostavimo punu cenu krimske doze, no ona je izgleda tako visoka, da se ministar finansija Siluanov (koji ina\u010de va\u017ei za jedog od najbolje informisanih ljudi u zemlji) do te mere izbezumio, da je i sebe i sve ostale iznenadio glasno izre\u010denom istinom o sudbini penzionih fondova svih patriota i nepatriota Rusije.<\/p>\n

A to je tek po\u010detak. Ako ne u septembru, a ono sigurno u novembru, nastupi\u0107e te\u0161ka zavisni\u010dka kriza, i rejting \u0107e po\u010deti neumoljivo da se pribli\u017eava pro\u0161logodi\u0161njem. Gde na\u0107i slede\u0107u dozu? Za blickrig na Ukrajinu je ve\u0107 kasno. Tamo su se izgleda spremili na ozbiljan otpor, a zemlja, uzgred, uop\u0161te nije mala. Balti\u010dke zemlje su \u010dlanice NATO, a upla\u0161eni Nazarbajev je ve\u0107 otvoreno spreman da padne u zagrljaj Kinezima. \u010cak je i Luka\u0161enko izjavio kako i on dr\u017ei prst na obara\u010du. Slede\u0107a doza mo\u017ee biti katastrofalno skupa, samoubistvena, me\u0111u narkomanima poznata kao \u2013 \u201ezlatna\u201c. No o ceni doze narkoman ne misli, i ba\u0161 zato i jeste narkoman.<\/p>\n

Kad zapadne u beznade\u017enu situaciji, narkoman jo\u0161 vi\u0161e mrzi svoje ro\u0111ake, drugove i svoje susede, jer su oni ti koji mu ne daju novac za novu dozu. Ali mu je zato trgovac ovim otrovom uvek jednako drag. On mu je jedina nada. A u celoj Rusiji postoji samo jedan \u010dovek sposoban da milionima zavisnika ponudi to \u0111ubre. Njega tako i zovu \u2013 nacionalni diler.<\/p>\n

No davno su pro\u0161la vremena Lava Tolstoja i Konana Dojla, pisaca \u010diji su heroji spokojno koristili te\u0161ke droge. Danas, kada narkomani ne umeju sami da se otarase dilera, po njega dolazi policija, a narkomane po\u010dinju da le\u010de. I le\u010de ih sve dotle dok ne prestanu da predstavljaju opasnost za okolinu. Tim pre \u0161to mali, ali veoma va\u017ean deo ruskih patriota ve\u0107 odavno veruje samo zapadnim doktorima. A ostala va\u0107ina \u0107e bez obzira na sve, ili sama, ili uz pomo\u0107 drugih, morati da skine tu idiotsku koprenu s o\u010diju i najzad ugleda sunce normalne, a ne krvave boje. Obrni okreni, ve\u0107 odavno nije 41-a\u2026<\/p>\n

* Homa Brut \u2013 kijevski student filozofije, glavni junak misti\u010dne pripovetke Nikolaja Gogolja \u201eVij\u201c, prvi put objavljene 1835. u zbirci Mirgorod.<\/address>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/\u0415\u0436\u0435\u0434\u043d\u0435\u0432\u043d\u044b\u0439 \u0416\u0443\u0440\u043d\u0430\u043b<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Putin ih sada vodi istovremeno i u Ukrajinu, i u SSSR. Oni za njim idu u Ukrajinu zato jer misle da je to put koji omogu\u0107ava obnovu SSSR, a u SSSR idu zato jer oni zapravo samo tamo i ho\u0107e da idu. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-152990","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/152990","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=152990"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/152990\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=152990"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=152990"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=152990"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}