![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/07\/Americki-rat-za-nezavisnost.jpg\" "\\"ilustracija\\"")
<\/a>Gerald Horne, profesor istorije i afri\u010dko ameri\u010dkih studija na Hjustonskom univerzitetu. On je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America i Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow.<\/p>\nEJMI GUDMAN (Amy Goodman): Ovo je Democracy Now!, democracynow.org, The War and Peace Report. Ja sam Ejmi Gudman i nalazim se u \u010cikagu zajedno sa na\u0161im slede\u0107im gostom. Huan Gonzales (Juan Gonz\u00e1lez) je u Njujorku.<\/p>\n
HUAN GONZALES: Pa, narednog vikenda, Sjedinjene Dr\u017eave proslavljaju \u010cetvrti jul, dan kada su 1776. ameri\u010dke kolonije proglasile svoju nezavisnost od Engleske. Iako \u0107e mnogi Amerikanci oka\u010diti zastave, u\u010destvovati u paradama i gledati vatromete, Dan nezavisnosti uop\u0161te nije povod za slavlje. Za autohtone Amerikance, to je samo jo\u0161 jedno gorko podse\u0107anje na kolonijalizam, koji je doneo smrtonosne bolesti, kulturnu hegemoniju i sveop\u0161ti genocid. Niti je nova republika svoje obe\u0107anje \u201e\u017eivota, slobode i traganja za sre\u0107om\u201c pro\u0161irila na afri\u010dke Amerikance. Kao \u0161to na\u0161 slede\u0107i gost prime\u0107uje, beli kolonisti koji su proglasili svoju slobodu u odnosu na krunu nisu podelili svoju novouspostavljenu slobodu sa milionima Afrikanaca koje su zarobili i primorali na ropstvo.<\/p>\n
EJMI GUDMAN: Profesor D\u017eerald Horn zastupa mi\u0161ljenje da je takozvani revolucionarni rat zapravo kontrarevolucija, delimi\u010dno, a ne progresivni korak napred za \u010dove\u010danstvo, ve\u0107 konzervativno nastojanje ameri\u010dkih kolonijalista da za\u0161tite robovlasni\u010dki sistem.<\/p>\n
Da nam ka\u017ee ne\u0161to vi\u0161e o tome, ovde u na\u0161em studiju u \u010cikagu, sa nama je profesor Horn. On je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America i jo\u0161 jedne nove knjige, koja je upravo iza\u0161la, Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow. Profesor Horn predaje istoriju i afri\u010dko ameri\u010dke studije na Hjustonskom univerzitetu.<\/p>\n
Dobrodo\u0161li na Democracy Now! Sjajno je \u0161to ste sa nama. Pa, po\u0161to ulazimo u nedelju Dana nezavisnosti, \u0161ta bi trebalo da razumemo u vezi sa osnivanjem Sjedinjenih Dr\u017eava?<\/p>\n
D\u017dERALD HORN: Mi bi trebalo da razumemo da 4. jul 1776, na mnogo na\u010dina, predstavlja kontrarevoluciju. To jest da je ono \u0161to je pomoglo da do\u0111e do 4. jula 1776, bila zajedni\u010dka svest evropskih naseljenika na severnoameri\u010dkom kopnu o tome da se London ubrzano kre\u0107e ka ukidanju ropstva. Ta svest je nastala zahvaljuju\u0107i Samersetovom (Somerset) slu\u010daju, slu\u010daju koji je re\u0161en u Londonu juna 1772. i koji je po svemu sude\u0107i sugerisao da abolicija, koja ne samo da bi trebalo da bude ratifikovana od strane samog Londona, ve\u0107 i da pre\u0111e Atlantik i da se zapravo pro\u0161iri po \u010ditavoj unutra\u0161njosti i da na taj na\u010din ugrozi brojna bogatstva, ne samo ona koja su zasnovana na ropstvu, ve\u0107 i na trgovini robljem. To je kratak odgovor.<\/p>\n
Du\u017ei odgovor bi uklju\u010dio vra\u0107anje do druge revolucije \u2013 to jest, takozvane Slavne revolucije u Engleskoj 1688, koja je, izme\u0111u ostalog, uklju\u010divala uzmicanje monarha, kralja, i korak naptred za rastu\u0107u trgova\u010dku klasu. To je dovelo do deregulacije trgovine afri\u010dkim robljem. To jest, Kraljevska afri\u010dka kompanija je zahvaljuju\u0107i tome ostvarila kontrolu nad trgovinom robljem, ali sa rastu\u0107om mo\u0107i trgova\u010dke klase, ta trgovina robljem je deregulisana, \u0161to je dovelo do onoga \u0161to ja nazivam slobodnom trgovinom Afrikancima. To jest, trgovci su se obru\u0161ili na afri\u010dki kontinent bacaju\u0107i u okove svakog Afrikanca i Afrikanku na koje su nai\u0161li, sa energijom raspomamljenih i sumanutih p\u010dela, odvla\u010dili ih preko Atlantika, posebno na Karibe i kontinentalni deo Severne Amerike. To je bilo izazvano \u010dinjenicom da su profiti za trgovinu robljem bili ogromni, ponekad i do 1.600 ili 1.700 procenata. I kao \u0161to znate, \u010dak i danas ima onih koji \u0107e prodati svoje prvoro\u0111eno dete zarad takvog profita. Ovo je, sa druge strane, pomoglo da se poja\u010daju proizvodne snage i na Karibima i na kontinentu, ali je dovelo do brojnih pobuna robova, ne samo na Karibima, ve\u0107 tako\u0111e i na kontinentu, \u0161to je pomoglo kontinentalcima da porazmisle o preliminarnim koracima Londona u pravcu abolicije.<\/p>\n
HUAN GONZALES: D\u017eeralde Horn, jedna od stvari iz va\u0161e knjige koja je ostavila utisak na mene je ne samo va\u0161a glavna teza, da je ovo velikim delom bila kontrarevolucija, na\u0161 \u2026 rat Sjedinjenih Dr\u017eava za nezavisnost, ve\u0107 vi tako\u0111e pravite blisku vezu izme\u0111u onoga \u0161to se de\u0161avalo u karipskim kolonijama Engleske, kao i u Sjedinjenim Dr\u017eavama, ne samo u smislu onoga \u0161to se de\u0161avalo me\u0111u robovima u obe oblasti, ve\u0107 tako\u0111e me\u0111u belim stanovni\u0161tvom. I, ustvari, vi ukazujete da je poprili\u010dan broj onih koji su zavr\u0161ili ovde u Sjedinjenim Dr\u017eavama podsti\u010du\u0107i ameri\u010dku revoluciju zapravo bili izbeglice iz bitaka izme\u0111u belaca i robova na Karibima. Mo\u017eete li da nam objasnite to?<\/p>\n
D\u017dERALD HORN: Dobro je poznato da je sve do sredine 18. veka London smatrao da su karipske kolonije \u2013 Jamajka, Barbados, Antigva, posebno \u2013 na neki na\u010din vradnije od kontinentalnih kolonija. Problem je bio u tome \u0161to ja na karipskim kolonijama Afrikanaca bilo vi\u0161e od evropskih naseljenika, negde u odnosu 20 na jednog, \u0161to je olak\u0161avalo pobune robova. Bilo je velikih pobuna robova u Antigvi, na primer, 1709. i 1736. Maruni \u2013 to jest, Afrikanci koji su pobegli iz jurisdikcije Londona na Jamajku \u2013 vrlo ozbiljno su ugrozili krunu. To je dovelo, kao \u0161to va\u0161e pitanje sugeri\u0161e, do toga da su mnogi evropski naseljenici na Karibima oti\u0161li u veliku seobu na kontinent, po\u0161to su isterani sa Kariba od strane gnevnih Afrikanaca. Na primer, ja sam vr\u0161io istra\u017eivanja za ovu knjigu u Njuportu, Roud Ajlandu, u glavna tamo\u0161nja biblioteka, do dana\u0161njeg dana, zove se Abraham Redvud (Abraham Redwood), koji je pobegao sa Antigve nakon pobune robova 1736. zato \u0161to su mnogi od njegovih \u201eAfrikanaca\u201c u\u010destvovali u pobuni robova. I on je pobegao upla\u0161en i osnovao je glavnu biblioteku u Njuportu, koja je to i dan danas, i pomogao je da se zapravo osnuje taj grad na atlanskoj obali. Dakle, postoji bliska veza izme\u0111u onoga \u0161to se de\u0161avalo na Karibima i \u0161to se de\u0161avalo na kontinentu. I istori\u010dari treba da priznaju da \u010dak iako ove kolonije nisu nu\u017eno bile jedinstven projekat, da je bilo bliskih i intimnih veza me\u0111u njima.<\/p>\n
EJMI GUDMAN: Zna\u010di, za\u0161to postoje ovako velike razlike u na\u010dininu na koji ljudi u Sjedinjenim Dr\u017eavama govore o mitu postanja Sjedinjenih Dr\u017eava, ako tako mo\u017ee da se ka\u017ee \u2013 ja ne govorim o uro\u0111eni\u010dkim narodima, autohtonom ameri\u010dkom narodu \u2013 i ta pri\u010da koju ste istra\u017eivali?<\/p>\n
D\u017dERALD HORN: Pa, mo\u017ee se re\u0107i da su Sjedinjene Dr\u017eave pru\u017eile uto\u010di\u0161te Evropljanima. Svakako, mislim da je deo \u201egenijalnosti\u201c projekta SAD, ako takva genijalnost postoji, bila \u010dinjenica da su osniva\u010di u Sjedinjenim Dr\u017eavama zapravo pozvali na upostavljanje formalnog primirja, formalnog prekida vatre, \u0161to se ti\u010de verskog rata koji je mu\u010dio Evropu decenijama i vekovima \u2013 to jest, protestantski London, takozvani, protiv katoli\u010dkog Madrida i katoli\u010dke Francuske. Ono \u0161to su naseljenici na severnoameri\u010dkom kontinentu uradili bio je poziv na formalno primirje kada je u pitanju verski sukob, ali onda su otvorili novi front kada je u pitanju rasa \u2013 to jest, Evropljani protiv ne-Evropljana.<\/p>\n
To je, odjednom, pro\u0161irilo bazu za naseljeni\u010dki projekat. To jest, oni su mogli da se oslone na one koji su definisani kao belci i koji su imali korene od Atlantika do uralskih planina, i svakako \u010dak i u arapskom svetu, ako pogledate ljude poput Ralfa Nejdera (Ralph Nader) ili Marla Tomasa (Marlo Thomas), na primer, \u010diji koreni su u Libanu ali se smatraju za \u201ebelce\u201c. To je o\u010digledno pro\u0161irilo populacionu bazu za naseljeni\u010dki projekat. I zato \u0161to su mnoga prava tada dodeljena tim novoskovanim belcima, to je o\u010digledno pomoglo tome da se obezbedi da mnogi od njih budu du\u017enici zemlje koja je tada nastala, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, a oni me\u0111u nama koji nisu bili definisani kao belci su izvukli deblji kraj, ako tako mo\u017ee da se ka\u017ee.<\/p>\n
HUAN GONZALES: I, D\u017eeralde Horn, kao rezultat toga, tokom ameri\u010dke revolucije, kakva je bila percepcija ili stav afri\u010dkih robova u SAD prema tom sukobu? Vi tako\u0111e \u2026 vi govorite o …, u kolonijalno doba, mnogi robovi su radije be\u017eali u \u0161panske kolonije ili u francuske kolonije, umesto da ostanu u ameri\u010dkim kolonijama Engleske.<\/p>\n
D\u017dERALD HORN: U pravu ste. \u010cinjenica je da je \u0160panija naoru\u017eavala Afrikance od 1500-ih. I naravno, zato \u0161to je \u0160panija naoru\u017eavala Afrikance i onda ih pu\u0161tala na kontinentalne kolonije, posebno na Ju\u017enu Karolinu, to je nametnulo kompetitivni pritisak na London da postupi na sli\u010dan na\u010din. Problem je bio u tome \u0161to su se naseljenici na kontinentu upustili u projekat i model razvoja koji nije bio konzistentan sa naoru\u017eavanjem Afrikanaca. Naravno, njihov projekat je uklju\u010divao porobljavanje i bacanje u okove svakog Afrikanca na kog nai\u0111u. To produbljava raskol izme\u0111u kolonija i metropole \u2013 to jest, Londona \u2013 te na taj na\u010din poma\u017ee podsticanje pobune protiv britanske vladavine 1776.<\/p>\n
Dobro je poznato da se vi\u0161e Afrikanaca borilo zajedno sa crvenim mundirima nego \u0161to su se borili sa naseljenicima. I to je razumljivo, zato \u0161to ako razmislite o tome du\u017ee od nanosekunde, malo ima smisla da se robovi bore na strani robovlasnika da bi robovlasnici mogli da poo\u0161tre progon porobljenih i, naravno, kao \u0161to se desilo nakon 1776, dovesti vi\u0161e Afrikanaca na kontinent, dovesti vi\u0161e Afrikanaca na Kubu, dovesti vi\u0161e Afrikanaca u Brazil, zarad sopstvenog profita.<\/p>\n
EJMI GUDMAN: Mi razgovaramo sa istori\u010darem D\u017eeraldom Hornom. On je autor dve nove knjige. Mi govorimo o knjizi Kontrarevolucija 1776. podnaslov knjige je Otpor robova i poreklo Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. I njegovoj najnovijoj knjizi, koja je upravo iza\u0161la, a zove se Rasa revoluciji: SAD i Kuba tokom ropstva i D\u017eim Kroa. On je profesor istorije afri\u010dko ameri\u010dkih studija na Hjustonskom univerzitetu. Kada se vratimo, govori\u0107emo o toj drugoj knjizi o Kubi. Ostanite sa nama.<\/p>\n
EJMI GUDMAN: \u201eSlavery Days\u201c u izvo\u0111enju Burning Spear, ovde na Democracy Now!, democracynow.org, The War and Peace Report. Ja sam Ejmi Gudman u \u010cikagu. Huan Gonzales je u Njujorku. Pre nego \u0161to porazgovaramo o knjizi o ropstvu, htela bih da se osvrnemo na opaske predsednika Obame sa pro\u0161logodi\u0161nje proslave \u010cetvrtog jula u Beloj ku\u0107i. Evo kako je predsednik Obama opisao ono \u0161to se desilo 1776.<\/p>\n
PREDSEDNIK BARACK OBAMA (Barack Obama): 4. jula 1776, mala grupa patriota proglasila je da smo mi ljudi koji su stvoreni jednaki, slobodni da misle i bogoslu\u017ee i da \u017eivimo kako \u017eelimo, da nam na\u0161u sudbinu ne\u0107e krojiti drugi, da \u0107emo je krojiti sami. I to je bilo smelo, to je bilo hrabro. I to je bilo bez presedana. To je bilo nezamislivo. U to vreme u ljudskoj istoriji, odlu\u010divali su kraljevi i prin\u010devi i carevi. Ali te patriote su znale da postoji bolji na\u010din rada, da je sloboda bila mogu\u0107a, i da bi ostvarili tu slobodu, oni su bili spremni da polo\u017ee svoje \u017eivote, svoje blagostanje i svoju \u010dast. I zato su oni poveli revoluciju. I malo je onih koji bi se kladili na njih. Ali po prvi put od mnogo budu\u0107ih puta, Amerika je dokazala sumnji\u010davcima da gre\u0161e. I sada, 237 godina kasnije, ovaj neverovatan eksperiment u demokratiji, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, stoji kao najve\u0107a nacija na Zemlji.<\/em><\/p>\n HUAN GONZALES: Ovo je bio predsednik Obama koji govori o zna\u010denju 4. jula. D\u017eeralde Horn, va\u0161a knjiga, Kontrarevolucija 1776, direktno je pobijanje ovog, kako za nazivate, mita o postanju. Mo\u017eete li da nam ka\u017eete ne\u0161to o tome?<\/p>\n D\u017dERALD HORN: Pa, sa du\u017enim po\u0161tovanjem prema predsedniku Obami, ja mislim da on predstavlja, u tim opaskama koje ste citirali, op\u0161te prihva\u0107eno gledi\u0161te. To jest da, s jedne strane, gotovo da nema sumnje da 1776. predstavlja korak napred u pogledu pobede nad monarhijom. Problem sa 1776. je da je potom uspostavila ono \u0161to nazivam prvom dr\u017eavom aparthejda. To jest, prava o kojima govori gosn. Obama su bila dodeljena samo onima koji su bili definisani kao belci. Do tog stepena, kako argumentujem u knjizi, 1776. je, na mnogo na\u010dina, bila analogna Unilateralnoj deklaraciji o nezavisnosti u zemlji koja je tada bila poznata kao Ju\u017ena Rodezija, sada\u0161njem Zimbabveu, u novembru 1965. UDN, Univerzalna deklaracija o nezavisnosti je na mnogo na\u010dina bila poku\u0161aj da se spre\u010di dekolonizacija. 1776, na mnogo na\u010dina, bio je poku\u0161aj da se spre\u010di ukidanje ropstva. Taj poku\u0161aj je uspeo sve dok eksperiment nije propao 1861. sa gra\u0111anskim ratom u SAD, najkrvavijim sukobom, do tog trenutka, u kom su u\u010destvovale Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n EJMI GUDMAN: Pa, D\u017eeralde Horn, kako se ova pri\u010da, ova, kako je vi nazivate, kontrarevolucija, uklapa sa va\u0161om najnovijom knjigom, Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow?<\/p>\n D\u017dERALD HORN: Pa, postoji odre\u0111ena konzistentnost izme\u0111u te dve knjige. Imajte na umu da je 1762. Britanija privremeno oduzela Kubu od \u0160panije. I jedan od propisa koje je Britanija nametnula razgnevio je naseljenike, kao \u0161to to argumentujem u obe knjige. Ono \u0161to se desilo je da je Britanija nastojala da reguli\u0161e trgovinu robljem, a naseljenici na severnoameri\u010dkom kontinentu su \u017eeleli deregulaciju trgovine robljem, te da na osnovu toga dovedu vi\u0161e Afrikanaca. Ono \u0161to se desilo je da je to bila jedna od ta\u010daka spoticanja koja je 1776. dovela do detonacije i pobune protiv britanske vladavine.<\/p>\n U knjizi o Kubi ja dalje pri\u010dam o tome kako je jedan od mnogih razloga za\u0161to imate toliko mnogo crnaca na Kubi taj \u0161to je mani\u010dna energija ameri\u010dkih trgovaca robljem i preprodavaca robova, koji su posebno zalazili u basen reke Kongo i odvla\u010dili Afrikance i Afrikanke preko Atlantika. Sli\u010dno, u prethodnoj knjizi o trgovini afri\u010dkim robljem u Brazilu zastupao sam mi\u0161ljenje da je jedan od mnogih razloga za\u0161to imate toliko mnogo crnaca u Brazilu, vi\u0161e od bilo kog drugog mesta izuzev Nigerije, jo\u0161 jednom, zbog mani\u010dne energije ameri\u010dkih trgovaca robljem i preprodavaca robova, koji su odlazili u Angolu, posebno, i dovla\u010dili Afrikance preko Atlantika u Brazil.<\/p>\n \u010cini mi se da je jako te\u0161ko pomiriti mit o postanju ovog velikog skoka unapred za \u010dove\u010danstvo kada, nakon 1776. i osnivanja Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjene Dr\u017eave preuzimaju od Britanije kontrolu nad afri\u010dkom trgovinom robljem. Britanija tada postaje de\u017eurni policajac koji poku\u0161ava da uhapsi i spre\u010di ameri\u010dke trgovce robljem i preprodavce robova. Rekao bih da ako je ovo bio korak napred za \u010dove\u010danstvo, to sigurno nije bio korak napred za Afrikance, koji, poslednji put kad sam proverio, \u010dine zna\u010dajan procenat \u010dove\u010danstva.<\/p>\n HUAN GONZALES: I, D\u017eeralde Horn, dakle, drugim re\u010dima, dok obja\u0161njavate anga\u017eovanost ameri\u010dkih kompanija u trgovini robljem u Brazilu i Kubi, ta knjiga i tako\u0111e va\u0161a Kontrarevolucija 1776. isti\u010de istu stvar da ropstvo nije samo pitanje koje je interesovalo vlasnike planta\u017ea na jugu, ve\u0107 da su na severu, banke, osiguranja, trgovci, brodarstvo tako\u0111e bili uklju\u010deni u trgovinu robljem.<\/p>\n D\u017dERALD HORN: Pa, Huan, kao \u0161to dobro znate, Njujork siti je bio citadela trgovine afri\u010dkim robljem, \u010dak i nakon formalne abolicije uloge SAD u trgovini afri\u010dkim robljem 1808. Rod Ajland je tako\u0111e bio centar trgovine afri\u010dkim robovima. Isto va\u017ei i za Masa\u010dusets. Delo jedinstva severa i juga se satojao u tome da je na severu obavljano finansiranje trgovine atri\u010dkim robljem, a na jugu su deponovali Afrikance. To poma\u017ee podrivanju, do odre\u0111enog stepena, vrlo upro\u0161\u0107enog mi\u0161ljenja da je sever bio abolicionisti\u010dki a da je jug bio za ropstvo.<\/p>\n EJMI GUDMAN: Dakle, D\u017eeralde Horn, \u0161ta vas je najvi\u0161e iznenadilo tokom va\u0161eg istra\u017eivanja u vezi sa Kubom, ropstva u SAD i D\u017eim Kroa (Jim Crow)?<\/p>\n D\u017dERALD HORN: Pa, ono \u0161to me je najvi\u0161e iznenadilo u pogledu oba od ovih projekata bila je neposlu\u0161nost, buntovnost Afrikanaca koji su bili uklju\u010deni u to. Dobro je poznato da su Afrikanci na Karibima bili poprili\u010dno uklju\u010deni u razne zavere iskorenjivanja, zavere likvidacije, nastoje\u0107i da ukinu, silom oru\u017eja i nasiljem, instituciju ropstva. Na\u017ealost, mislim da su istori\u010dari na severnoameri\u010dkom kontinentu bili skloni potcenjivanju neposlu\u0161nosti Afrikanaca, i mislim da je naneta \u0161teta potomcima populacije porobljenih Afrikanaca sa kontinenta. To jest, zato \u0161to je neposlu\u0161nost Afrikanaca u Sjedinjenim Dr\u017eavama potcenjena, to danas navodi mnoge afri\u010dke Amerikance da ili a) misle da su njihovi preci bili balvani, ili b) da su bili budaci, to jest da su stajali po strani dok im je krojena sudbina. Ja mislim da obe ove knjige nastoje da pobiju te sasvim naopake predstave.<\/p>\n EJMI GUDMAN: Pa, dok nam se bli\u017ei vikend Dana nezavisnosti, \u0161ta imate da ka\u017eete ljudima u Sjedinjenim Dr\u017eavama?<\/p>\n D\u017dERALD HORN: Ono \u0161to imam da ka\u017eem ljudima u Sjedinjenim Dr\u017eavama je da ste dokazali da mo\u017eete biti od kriti\u010dnog zna\u010daja za ono \u0161to smatrate da je revolucionarni proces. Vi imate vi\u0161e profesora i intelektualaca koji dobro zara\u0111uju kritikuju\u0107i kubansku revoluciju iz 1959, kritikuju\u0107i rusku revoluciju iz 1917, kritikuju\u0107i francusku revoluciju iz 18. veka, ali sti\u010de se utisak da je sve ono \u0161to se desilo 1776. bilo pozitivno, \u0161to je prili\u010dno daleko od realnosti, s obzirom na sve ono \u0161to sam vam upravo izneo \u0161to se ti\u010de onoga kako je stradanje porobljene afri\u010dke populacije pogor\u0161ano 1776-om, da ne spominjem kasniju likvidaciju nezavisnih uprava autohtonih Amerikanaca \u0161to je rezultat 1776. Ja smatram da nam treba uravnote\u017eenija prezentacija osnivanja Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, i ja mislim da nema boljeg trenutka da se po\u010dne s tim od slede\u0107e nedelje, 4. jula 2014.<\/p>\n EJMI GUDMAN: Pa, D\u017eeralde Horn, \u017eelim da vam se zahvalim \u0161to ste bili sa nama. Istori\u010dar D\u017eerald Horn je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America kao i Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow. On je profesor istorije i afri\u010dko ameri\u010dkih studija na hjustonskom univezitetu.<\/p>\n Kontra-punkt<\/a>\/Democracynow<\/a><\/p>\n Naslov je dao PCNEN<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201cKontrarevolucija 1776.\u201c: Da li je rat za nezavisnost SAD bio konzervativna pobuna u korist ropstva?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-150964","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/150964","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=150964"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/150964\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=150964"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=150964"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=150964"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}