{"id":150600,"date":"2014-06-28T07:24:53","date_gmt":"2014-06-28T05:24:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=150600"},"modified":"2014-06-27T23:31:21","modified_gmt":"2014-06-27T21:31:21","slug":"vratimo-vrednost-hrani","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/06\/28\/vratimo-vrednost-hrani\/","title":{"rendered":"Vratimo vrednost hrani"},"content":{"rendered":"

Autorica: \u017darka Radoja<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eJesti lokalno, jesti iz onih porodi\u010dnih gazdinstava koja \u010dine istoriju va\u0161e zemlje i platiti onoliko koliko je pravi\u010dno platiti, po\u0161tuju\u0107i \u017eene koje proizvode neverovatne stvari. Nakon toga mo\u017eemo po\u0107i u druge zemlje i videti \u0161ta tamo ima za jesti\u201c, ka\u017ee Carlo Petrini.<\/p>\n

\u201e\u017divimo u svetu u kojem se vi\u0161e tro\u0161i na mr\u0161avljenje, nego na hranu. Malo pla\u0107a\u0161 seljaka, ali puno novca daje\u0161 dijetologu.\u201c Ovim re\u010dima Carlo Petrini, osniva\u010d pokreta Slow Food, poku\u0161ao je pojasniti apsurd odnosa prema hrani u savremenom dru\u0161tvu.<\/p>\n

\u010covek koji je bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, harizmati\u010dni Italijan \u010dija predavanja \u0161irom sveta imaju atmosferu rok koncerata, \u010dovek kojem je nu\u0111eno da bude predsednik Italije i ministar poljoprivrede na evropskom nivou, odbio je obe ponude jer smatra da je lep\u0161e i va\u017enije baviti se Slow Food pokretom, putovati, saznavati i sna\u017eiti lokalnu poljoprivredu i tradicionalna znanja.<\/p>\n

\u201eNikakva vlast, samo puno okusa\u201c, kazao je gostuju\u0107i na Terra Madre Balkan susretima, koji se odr\u017eavaju tre\u0107u godinu za redom, a 2014. prvi put u Hrvatskoj.<\/p>\n

Od 19. do 22. juna na Sveu\u010dili\u0161tu u Dubrovniku se okupilo oko 200 delegata iz 11 zemalja regije, koji su, u organizaciji udruge \u201eKinookus\u201c i Slow Fooda tog grada u\u010destvovali u nizu predavanja i diskusija o o\u010duvanju tradicionalnih znanja, za\u0161titi prehrambenog suvereniteta, biodiverziteta, zna\u010daju kvaliteta hrane koju jedemo i o odr\u017eivom turizmu.<\/p>\n

Carlo Petrini je osnovao Slow Food 1986. godine, kao odgovor na \u0161irenje lanaca brze hrane predvo\u0111enih McDonaldsom po svetu. Osnovna ideja pokreta je o\u010duvanje tradicionalne i lokalne hrane i podsticaj uzgoja biljaka, semena i \u017eivotinja lokalnog ekosistema. Do danas je pokret narastao na preko 100.000 \u010dlanova u 150 zemalja. Njihovi ciljevi o odr\u017eivosti prehrambenog sistema i promociji malih lokalnih preduzetnika deo su politi\u010dke agende koja se protivi globalizaciji poljoprivrednih proizvoda.<\/p>\n

Voditelj Terra Madre Balkan Ivo Kara – Pe\u0161i\u0107 i osniva\u010d Slow Food pokreta Carlo Petrini na Sveu\u010dili\u0161tu u Dubrovniku<\/p>\n

O\u010duvanje tradicionalnih znanja je va\u017eno jer je povezano sa teritorijom, istorijom, sa za\u0161titom \u017eivotne sredine, i, kako je rekao Petrini, jer je to na\u010din za predstavljanje.<\/p>\n

\u201eAko ja iz Italije do\u0111em u Hrvatsku, ne dolazim da jedem \u0161pagete, niti da jedem italijansku kuhinju. Dolazim kako bih upoznao hrvatsku kuhinju, nove okuse i to ka\u017eem u jednom gradu koji je \u010duven po turizmu. Prvi razlog zbog kojeg ljudi putuju u Italiju, Francusku, nakon Koloseuma i Mikelan\u0111ela, jeste kuhinja. To zna\u010di da je tradicija va\u017ena. Jer hrvatska tradicija je razli\u010dita od, recimo, sicilijanske. U Italiji imamo velike razlike od regije do regije. Ne postoji italijanska kuhinja. Postoji sicilijanska, rimska, venecijanska, pijemontska… Tradicija govori jezikom teritorije\u201c, pojasnio je Petrini.<\/p>\n

Pokret koji polako, ali sigurno osvaja i menja svet u kojem \u017eivimo, najmanje je prisutan u Kini, ali Petrini smatra, pou\u010den dosada\u0161njim iskustvom, da \u0107e u slede\u0107ih 10 godina Slow Food imati velikog uspeha i u toj zemlji, sa idejama koje su kineske.<\/p>\n

\u201e\u010cesto me pitaju kako je mogu\u0107e u\u010diniti da Slow Food ideje za\u017eive svugde. Ja im uvek odgovorim da Terra Madre i Slow Food funkcioni\u0161u iz dva razloga \u2013 prvi razlog je emocionalna inteligencija, inteligencija srca. Previ\u0161e smo optere\u0107eni racionalnim i nedostaje nam emocionalne inteligencije. Drugi stup na kojem po\u010diva pokret je stroga anarhija. Ti u Hrvatskoj treba da seje\u0161 ono \u0161to \u017eeli\u0161 i jede\u0161 ono \u0161to \u017eeli\u0161, ne treba Italijan da dolazi da te nau\u010di da to treba\u0161 da radi\u0161. Ne mo\u017ee\u0161 ni ti oti\u0107i u Peru i u\u010diti njih \u0161ta treba da rade. Prehrambeni suverenitet zna\u010di da svako komanduje u svojoj ku\u0107i, ali nas ujedinjuje emocionalna inteligencija. Jer ako postoji jedna Majka Zemlja (Terra Madre), mi smo svi bra\u0107a. Ako je zemlja na\u0161a majka, mi smo njena bra\u0107a. Nije bitno koje smo religije, ni boje ko\u017ee, ni ideje ni politike koje imamo \u2013 bratstvo je oslu\u0161kivati i slu\u0161ati druge i po\u0161tovati ih. Dakle, na\u0161 je pokret strogo anarhi\u010dan. Kad ovo ka\u017eem u \u0160paniji svi su zadovoljni, ali kad ka\u017eem u Nema\u010dkoj svi se stisnu: ‘Anarhija? Stra\u0161no’. Ali ja ne govorim o klasi\u010dnoj anarhiji, nego o anarhiji u glavama ljudi. O slobodi.<\/p>\n

Ja sam Italijan. Ne mogu ja i\u0107i po svetu i obja\u0161njavati drugima kako trebaju da rade, oni \u0107e raditi onako kako oni misle da treba da rade.\u201c<\/p>\n

Kazao je da je Slow Food postao veliki pokret zato \u0161to nije na vlasti i vodi se re\u010dima \u201ejedne velike francuske intelektualke \u2013 nikakva mo\u0107, ne\u0161to znanja, ne\u0161to malo vi\u0161e mudrosti i mnogo okusa. Dakle, ni\u0161ta vlast i mo\u0107 – znanje, mudrost i okus.\u201c<\/p>\n

Iskustva sa vlastima u zemljama balkanske regije, onima koje su u Evropskoj uniji i drugima koje vode politiku budu\u0107eg \u010dlanstva, pokazuju da raste senzibiliranost za temu o\u010duvanja tradicionalnih znanja i prehrambenog suvereniteta. Petrini je, u razgovoru sa novinarima koji su pratili Terra Madre Balkan susrete, napomenuo da je u svakoj od zemalja regije i EU politi\u010dka situacija druga\u010dija, te se shodno tome, vode i druga\u010dije borbe, ali da je na nivou Evropske unije pokret uspeo da dobije mnoge bitke.<\/p>\n

\u201eMe\u0111utim, pre nego uverimo politi\u010dare, moramo da uverimo gra\u0111anstvo. Ako gra\u0111ani ne kupuju ove proizvode, ne mo\u017eemo uveriti ni politi\u010dare. Dolazim sa \u0161tanda sa sirevima sa severa Albanije. Fantasti\u010dni su. I ka\u017eem im: ‘Sigurno odli\u010dno prodajete ove sireve u Albaniji’. Proizvo\u0111a\u010d je rekao da u gradu koji je blizu mesta gde se proizvode sirevi, restorani imaju danski sir. To se doga\u0111a i u Dubrovniku. Ako napravim krug po restoranima, ba\u0161 bih voleo da vidim u koliko restorana se jede hrvatsko. Pre nego \u0161to uverimo politi\u010dare, moramo da uverimo sami sebe.<\/p>\n

Ja dolazim iz jedne italijanske regije gde se proizvodilo vino. Svi su bili zaljubljeni u francuska vina. Prvo vino iz Italije, a onda \u0107emo lako piti druga vina. Jesti lokalno, jesti hrvatsko, jesti iz onih porodi\u010dnih gazdinstava koja \u010dine istoriju ove zemlje i platiti onoliko koliko je pravi\u010dno platiti, po\u0161tuju\u0107i \u017eene koje proizvode neverovatne stvari. Nakon toga mo\u017eemo po\u0107i u Italiju, Francusku i videti \u0161ta tamo ima za jelo.\u201c<\/p>\n

O odnosu vlasti jedne dr\u017eave prema lokalnim proizvo\u0111a\u010dima govori i \u010dinjenica da su neki od proizvoda na Tr\u017enici Zemlje, koja je organizovana u okviru Terra Madre Balkan susreta, jeftiniji od, kako je napomenuo Petrini – Coca-Cole.<\/p>\n

\u201eObi\u0161ao sam tr\u017enicu i video razlike me\u0111u prehrambenim kulturama od Albanije, preko Hrvatske do BiH i Makedonije. Video sam da ih ne\u0161to spaja \u2013 neverovatni proizvodi koji jo\u0161 nisu poznati u svetu. Da su u Italiji ili Francuskoj ve\u0107 bi napravili neverovatne stvari. Oni su na po\u010detku, ali u rukama imaju dragulje koji jo\u0161 uvek nisu pla\u0107eni koliko treba. Video sam konzervirane stvari oko kojih su \u017eene na \u0161tandu imale mnogo posla. Ti proizvodi imaju veoma niske cene. Sirupi, rakije, razli\u010dita pi\u0107a koja su dobro napravljena se prodaju po niskim cenama. Za\u0161to u Hrvatskoj Coca-Cola ko\u0161ta vi\u0161e nego ti proizvodi? Nedostaje informacija, edukacije, postoji uverenje da su to proizvodi stare, siroma\u0161ne, jadne selja\u010dke kulture. A ti proizvodi zaslu\u017euju vi\u0161e po\u0161tovanja nego proizvodi Coca \u2013 Cole.\u201c<\/p>\n

Odnos prema hrani menja na\u0161 odnos prema dru\u0161tvu u kojem \u017eivimo. Mo\u017eda su to najbolje opisali organizatori Kinookus festivala, koji se svake godine odr\u017eava u Stonu po\u010detkom septembra,kada su pro\u0161le godine poru\u010dili \u201eTamo gdje se dobro jede, tamo se dobro misli\u201c. \u201eMnogi misle da je gastronomija ono \u0161to vidite u televizijskim emisijama, gde su svi sa kutla\u010dama u rukama. To je samo jedan deo gastronomije. Gastronomija je zdravlje, fizika i hemija, jer kad koristim vatru i re\u017eem sastojke za spremanje jela, to je fizi\u010dko \u2013 hemijski proces. To je biologija, genetika. Naravno, postoji i humanisti\u010dki deo – gastronomija je istorija, iz tanjira vidite i istoriju jedne zemlje; ona je i antroplogija, istorija kulture; ona je politi\u010dka ekonomija. Mo\u0107 je u tome da upravljate utrobama ljudi, to je politi\u010dka ekonomija. Osamdeset odsto semena na globalnom nivou je u rukama pet odsto multinacionalnih kompanija. Samo 20 odsto je u rukama zajednica hrane i poljoprivrednika. Moramo odbraniti te poljoprivrednike jer ako sva semena postanu privatno vlasni\u0161tvo pet multinacionalnih kompanija, nema vi\u0161e poljoprivrede. Poljoprivrednici postaju radnici u slu\u017ebi multinacionalnih kompanija.<\/p>\n

Na osnovu toga kako jedemo mo\u017eemo uticati na politiku u celom svetu. \u010cak i tamo gde se ne jede. Jer sramota je da \u010dak i u ovom trenutku postoji 800 miliona ljudi koji ili nemaju dovoljno hrane ili su gladni, a od toga je stotine hiljada dece. U svetu u kojem se baca 45 odsto hrane. U ovom trenutku proizvodimo hranu za 12 milijardi ljudi, a ima na sedam milijardi, milijarda ljudi ne jede kako treba. Dakle, gotovo 50 odsto proizvodnje ide u sme\u0107e. Moramo ne\u0161to menjati kad je u pitanju prehrambena politika. Manje razbacivanja, moramo dati vrednost hrani.<\/p>\n

Kad bih mogao razgovarati sa mojim dedom koji je odavno mrtav i kad bih mu rekao: ‘Zna\u0161 li nono da \u017eivimo u svetu u kojem se vi\u0161e tro\u0161i da bi se smr\u0161alo, nego za hranu.’, on bi mi odgovorio:’ Ti si potpuno lud.’ Ali ipak je tako. Dijete, gimnastika, razni treninzi… Na kraju potro\u0161i\u0161 vi\u0161e na dijete i mr\u0161avljenje nego na hranu. Malo pla\u0107a\u0161 seljaka, ali puno novca daje\u0161 dijetologu koji ti ka\u017ee: ‘Mora\u0161 manje jesti, ali mi svakako daj 300 evra za pregled.’<\/p>\n

Potpuno smo poludeli. Moramo se vratiti mudrosti na\u0161ih predaka. Na\u0161i preci bez obzira jesu li bili Italijani, \u0160panci ili Francuzi imali su ose\u0107aj za ruralnu kulturu. Danas se samo govori o robi, komoditetu, koliko \u0161ta ko\u0161ta, a ne koliko vredi. Preko hrane moramo kreirati novu politiku.\u201c<\/p>\n

NOSTALGIJA ZA SOLIDARNO\u0160\u0106U<\/p>\n

S obzirom na to da insistira na vra\u0107anju tradicionalnim znanjima i ve\u0161tinama, Petrini je dodatno pojasnio da to ne zna\u010di odricanje od tehnologije. Naprotiv.<\/p>\n

\u201eZala\u017eem se za to da dobre stvari iz starog sveta sa\u010duvamo. To je fundamentalno. Mnogo puta sam \u010duo da se Slow Food zala\u017ee za taj stari svet, kao da smo mi nostalgi\u010dari za nekim davno pro\u0161lim vremenima. To nije ta\u010dno. Mi branimo tradicionalna znanja i pozitivne stvari iz prethodnih vremena i po\u0161tujemo se\u0107anje i pam\u0107enje jer na\u0161i su preci puno propatili i kao reakcija na nepravdu, napravili su fantasti\u010dne stvari. Nekada smo bili mnogo siroma\u0161niji, ali je bilo vi\u0161e solidarnosti me\u0111u ljudima. Sad smo bogatiji, ali ima mnogo manje solidarnosti. Nisam nostalgi\u010dan za siroma\u0161tvom, nostalgi\u010dan sam za solidarno\u0161\u0107u. Uzmimo ono lepo od staroga, stavimo ga u moderan kontekst, koriste\u0107i moderne tehnologije \u2013 e to je modernitet.\u201c<\/p>\n

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) 2014. je proglasila godinom porodi\u010dnih poljoprivrednih gazdinstava, u \u010demu im kao ravnopravan partner poma\u017ee i Slow Food.<\/p>\n

\u201eFAO je ranije verovao da se problem gladi mo\u017ee re\u0161iti industrijskom poljoprivredom. Me\u0111utim, sada je shvatio da su mali porodi\u010dni proizvo\u0111a\u010di temelj prehrambenog sistema i da su re\u0161enje za prehrambeni sistem na globalnom nivou. Nema budu\u0107nosti za poljoprivredu ako nema lokalne poljoprivrede malih razmera. U mnogim zemljama u kojima imate intenzivnu industrijsku poljoprivredu monokulture, uni\u0161tena je \u017eivotna sredina. Jo\u0161 gora stvar je \u0161to su potpuno isklju\u010dili \u017eene iz radnog procesa. U porodi\u010dnoj poljoprivredi to nije slu\u010daj. \u017dene i mu\u0161karci imaju svoje dostojanstvo u porodi\u010dnoj poljoprivredi. Proizvode razli\u010dite stvari i brane bioraznolikost. To je zdrava ekonomija. I ovo progla\u0161enje godine poljoprivrednih gazdinstava \u0107e osna\u017eiti tu ideju. Na\u0161a velika manifestacija, Terra Madre, koja \u0107e se u oktobru odr\u017eati u Torinu, okupi\u0107e veliki broj proizvo\u0111a\u010da, ribara, zanatlija iz 17o zemalja i u fokusu \u0107e imati porodi\u010dna poljoprivredna gazdinstva\u201c, kazao je Petrini.<\/p>\n

Petrini je dr\u017eao predavanja u Dubrovniku u danu kada se na taj grad \u201esru\u010dilo\u201c preko 10.000 turista sa kruzera, pa je bilo mogu\u0107e videti sve probleme s kojima se gra\u0111ani suo\u010davaju ve\u0107 godinama, otkad je grad promenio osnovnu funkciju iz mesta \u017eivljenja u turisti\u010dku destinaciju. HRT je to sve\u010dano propratio razglednicom kako je u Dubrovnik uplovio do sada najve\u0107i kruzer, poja\u0161njavaju\u0107i njegove karakteristike. Me\u0111utim, dok je nekima taj podatak bio za pohvalu, gra\u0111anima Dubrovnika i turistima koji nisu bili deo \u0161arade, bilo je nepodno\u0161ljivo. Red za ulaz na Pile protezao se nekoliko stotina metara dalje, kolone automobila i autobusa, tako\u0111e, policajci su poku\u0161avali da reguli\u0161u saobra\u0107aj…. Ukratko, turisti\u010dka horor pri\u010da koju \u017eitelji Dubrovnika poku\u0161avaju da pre\u017eive godinama.<\/p>\n

\u201eGrad je neverovatne lepote. Mislim da je malo gradova na svetu koji mogu biti i gradovi duha. Lepota je toliko sna\u017ena da odre\u0111uje druga\u010diji duh grada. Prvi put sam u Dubrovniku i za mene je to ogromno iznena\u0111enje. Bio sam u staroj jezgi i video sam tu neverovatnu snagu.<\/p>\n

Me\u0111utim, rekli su mi da u ovom gradu imate turiste koji silaze sa velikih brodova. Ne zanimaju ih doma\u0107i proizvodi niti ih poznaju, zanima ih sladoled napravljen od praha. To se doga\u0111a i u Veneciji. To nije turizam koji \u017eelimo. \u017delimo turizam koji po\u0161tuje teritorije, istoriju, kvalitet prehrambenih proizvoda i siguran sam da \u0107emo s vremenom mi biti oni koji su u pravu. Polako, samo polako i mirno\u201c, poru\u010dio je Petrini.<\/p>\n

Petrini je napomenuo da postoji jaz izme\u0111u Slow Food politi\u010dke filozofije i manifesta i onoga \u0161to su evropske politike pa je pitanje kako se on mo\u017ee smanjiti i premostiti.<\/p>\n

\u201eAko naraste pokret, ne samo Slow Fooda nego i eko proizvo\u0111a\u010da, ambijentalista, ljudi koji se bave za\u0161itom \u017eivotne sredine i drugih lokalnih institucija, jaz \u0107e se svakako smanjiti. Ako naprotiv ne bude rasla senzibiliziranost za ove probleme, situacija se ne\u0107e promeniti. Ja verujem u pokrete koji se razvijaju u celom svetu i koji sve vi\u0161e reaguju na ovu situacija, kako bi branili lokalnu ekonomiju, za\u0161titili \u017eivotnu sredinu, plodnost tla, vodu, bioraznolikost… Dakle ovaj pokret koji u svim delovima sveta neprestano raste, jeste na\u0161a velika nada. Nismo sami, i nije nas malo\u201c, zaklju\u010dio je Carlo Petrini.<\/p>\n

——————<\/p>\n

Glavni kuhari i prehrambena pornografija<\/address>\n
\u201eJa veoma po\u0161tujem kuhare. Postoje brojni glavni kuhari koji su svesni svoje dru\u0161tvene uloge i vrednuju rad seljaka, obrazuju, i demokrati\u010dni su u vlastitim kuhinjama, ne tretiraju svoje radnike kao robove. Dok neki drugi glavni kuhari misle samo na spektakl, na medijski deo pri\u010de, ne zanima ih primarna materija sa kojom rade, samo televizija, novinari, mediji, fotografisanje sa visine, kao da su to mali le\u0161evi. Sve je to lepo i ja to po\u0161tujem, ali ako je samo to u pitanju , nije re\u010d o ljubavi nego o prehrambenoj pornografiji. A postoji jasna razlika izme\u0111u ljubavnog i pornografskog \u010dina\u201c, rekao je Petrini.<\/address>\n

Kontrapress<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgvor sa Carlom Petrinijem, osniva\u010dem pokreta Slow Food<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":150601,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-150600","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/150600","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=150600"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/150600\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/150601"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=150600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=150600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=150600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}