{"id":149711,"date":"2014-06-20T08:58:47","date_gmt":"2014-06-20T06:58:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=149711"},"modified":"2014-06-20T08:58:47","modified_gmt":"2014-06-20T06:58:47","slug":"naivna-i-sentimentalna-nauka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/06\/20\/naivna-i-sentimentalna-nauka\/","title":{"rendered":"Naivna i sentimentalna nauka"},"content":{"rendered":"

Autor: Vladimir Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Ne\u0107u da obrazla\u017eem parafrazu \u0160ilerove distinkcije. Mo\u017eda \u0107e kroz \u010ditanje teksta postati jasnom.<\/p>\n

Nije me provocirala polemika oko Megatrenda. U ranim fazama kapitalizma razumljivo je \u0161pekulisanje resursima uz slabija ograni\u010denja konkurencije nego u razdobljima kad se kapitalizam u\u010dvrsti. Piramidalna \u0161tednja obele\u017eila je ne samo hiperinflaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nego ve\u0107 i Regentstvo u Francuskoj, po\u010detkom osamnaestog veka. U Albaniji je 1997. godine privremeno uru\u0161ila dr\u017eavu, pa je oru\u017eje albanske armije zavr\u0161ilo kod OVK. Sad nas ne\u0107e bombardovati. To je dobro.<\/p>\n

\"\"<\/a>Megatrend je Megatrend. \u0160ta ja imam sa njim? Ne pla\u0107am ga (osim preko eventualnih bud\u017eetskih dotacija). Ne studiram ga. Ne predajem na njemu. Ako neko treba profesionalno da se oglasi, kao \u0161to je u\u010dinilo Ve\u0107e dru\u0161tvenih i humanisti\u010dkih nauka Beogradskog univerziteta, lojalno podr\u017eavam. Po\u0161tujem svoje nadre\u0111ene u dr\u017eavnoj slu\u017ebi.<\/p>\n

Ipak, nisam Kandid, pa da obra\u0111ujem svoj vrt, \u010dekaju\u0107i da se nepogode vremena sru\u010de ili ne obore na mene. Pi\u0161em nau\u010dne \u010dlanke, po\u0161to sam ustanovio da mi se u skladu sa pravilima dr\u017eavnih prosvetnih vlasti (odnosno savremene proizvodnje znanstvenih usluga) vi\u0161e ceni jedna (kao \u010dlanak objavljena) petina ili desetina knjige, nego cela knjiga. Pisali su o tome nau\u010dnici, i na Pe\u0161\u010daniku, i u nau\u010dnim etnoantropolo\u0161kim \u010dasopisima. Nemam nikakvo mi\u0161ljenje o Doktoru Mi\u0107i (ali ga su\u0161tinski razlikujem od Mi\u0107e Doktora, o kojem svi zajedni\u010dki poznanici imaju samo re\u010di hvale). Mi\u0107a Jovanovi\u0107 nije \u010dinio nasilje, nije ni pozivao na nasilje. Pona\u0161ao se kao kapitalista, u kapitalizmu; ili, kao politi\u010dar, u kapitalizmu: prodavao je ni\u0161ta za ne\u0161to. Po \u010demu se on razlikuje od Vu\u010di\u0107a, Tadi\u0107a, \u0110ilasa, Da\u010di\u0107a i ostalih? Ako ih upore\u0111ujem, on \u0107e pro\u0107i bolje od njih.<\/p>\n

Razlikuje li se po tome \u0161to je uhva\u0107en, i \u017ertvovan, da bi se sa\u010duvao neko drugi? Ali, i to je normalno u kapitalizmu, u procesu njegovog konsolidovanja. Velike ribe gutaju male ili ih proteruju sa hranili\u0161ta. \u017drtvuje se Doktor Mi\u0107a da se ne bi \u017ertvovao ministar policije i time poljuljala vlada. Kasnije \u0107e biti \u017ertvovan neko drugi. Ne zanima me da li je g. Stefanovi\u0107 plagirao. Dovoljno mi je \u0161to je pisala profesorka Popovi\u0107. I profesor Gordi. I znam da je osnovana ocena profesora Antoni\u0107a da je na Odeljenju za sociologiju, gde on radi, svaki prose\u010dni diplomski rad bolji od Stefanovi\u0107eve disertacije (poslednju re\u010d profesor stavlja pod navodnike).<\/p>\n

Jesam gra\u0111anin. Ali, imao sam osu\u0111ivanog kriminalca za ministra policije. Imao sam visoke oficire MUP-a koji su ubili predsednika vlade. Neki mi nude ne\u0161to \u0161to se zove Kirbi (nije re\u010d o ambasadoru), drugi razli\u010dita sredstva protiv \u0107elavljenja, tre\u0107i mi prodaju borbu protiv korupcije, pri \u010demu ni za dve godine borbe nijedan osumnji\u010deni ni optu\u017eeni korupciona\u0161 nije ni prvostepeno osu\u0111en. I to do\u017eivljavam kao prirodno. Kapitalizam je su\u0161tinski iracionalan. Odnosno neistinit. Njegova iracionalnost je oko 1930-e iznedrila nacizam, a znatno slabija kriza oko 2009-e zasad samo osporavanje multikulturalizma. I doskora\u0161nji rektor, i politi\u010dari, i biznismeni, moraju da prodaju ni\u0161ta za ne\u0161to. Bez toga sledi kriza hiperprodukcije i slom sistema.<\/p>\n

Isti\u010du\u0107i osobine nauke i nau\u010dnika, i dobro ukazuju\u0107i na njihove nipo\u0161to zanemarljive privilegije, profesor Gordi podse\u0107a na njihove recipro\u010dne obaveze. Dodajem da je univerzitet jedna od nekoliko kripto-feudalnih institucionalizovanih organizacija (uz crkvu, vojsku, i medicinu) koje su pre\u017eivele do danas. Bizmark bi rekao: \u201eJa sam profesor (ili junker, ili ministar, svejedno) i ho\u0107u da imam koristi od toga\u201c. Latini bi rekli da vrana vrani o\u010di ne vadi. Premudri Solomon bi rekao da gledam svoja posla i da se ne me\u0161am u sva\u0111e koje me se ne ti\u010du. To se zove zdravorazumska mudrost.<\/p>\n

No, ja sam diplomirani sociolog. Predavali su mi, uz ostale, Kora\u0107, Popovi\u0107 i Mili\u0107. I sad, njihove senke nagnute oko mog pisa\u0107eg stola, pitaju me po \u010demu se Megatrend razlikuje od na\u0161e privrede ili od na\u0161e politike? Ili od na\u0161eg zdravstva? Vu\u010di\u0107 ne la\u017ee manje od Jovanovi\u0107a; Tadi\u0107 je predavao na Megatrendu; moj doskora\u0161nji stare\u0161ina u dr\u017eavnoj slu\u017ebi, ministar prosvete dr Obradovi\u0107, jo\u0161 uvek tamo predaje, koliko znam. Kritikovati zloupotrebe i hoh\u0161tapleraj u prosveti, a ne \u010diniti to u politici i ekonomiji, zasad je manje opasno. Ali, zar nisu nabrojane grane delatnosti samo bran\u0161e u okviru kapitalisti\u010dkog sistema? Taj kapitalizam je uveden protivustavno, po\u0161to je u vreme obavezne privatizacije na snazi bio ustav koji je jem\u010dio ravnopravnost svih oblika svojine. Ve\u0107ina gra\u0111ana bila je za socijalizam, ali socijalizma nije bilo na izbornoj ponudi. Nema ga ni sada. Sa konsolidacijom kapitalizma uve\u0161\u0107e se red: korupcija i nepotizam ograni\u010di\u0107e se na u\u017ee krugove. Vlada koju imamo od 2012. (izbori 2014. nisu doneli promenu) u tom \u0107e smislu veliki broj korupciona\u0161a u svom saobra\u017eavanju evropskim standardima zameniti malim brojem velikih korupciona\u0161a, zvali se oni politi\u010dari, privrednici ili prodavci (bilo magle ili) znanja. Prethodna vlada (ona koja je protiv volje ve\u0107ine bira\u010da formirana 2008) ukinula je ostatke republike i zamenila je oligarhijom. Ju\u017ena Amerika.<\/p>\n

Predsednika vlade redovno zovu premijerom; to nije bezna\u010dajno. Premijer ima znatno ve\u0107a ovla\u0161\u0107enja od predsednika vlade, mo\u017ee, na primer, da smenjuje ministre bez saglasnosti zakonodavnog tela; premijera je imala Savezna Republika Jugoslavija; Srbija ga nema. Tradicionalna vlast je sru\u0161ena 2012, a ne 1990-e, niti 2000-e. Premijerizacija Srbije jeste funkcionalni odgovor politi\u010dkog sistema na dru\u0161tvenu krizu. To niukoliko nije zavera jednog \u010doveka niti njegovog dvora (racionalna vlast ima aparat stru\u010dnjaka; tradicionalna i harizmatska vlast vi\u0161e li\u010de na Vu\u010di\u0107eve, Jovanovi\u0107eve, \u010cankove ku\u0107ne sluge.) Unose se elementi harizmatske vlasti, ma koliko sam privremeni harizmarh delovao komi\u010dno. Videlo se to, uostalom, i oko Stefanovi\u0107evog doktorata, kad je bio primenjen harizmatski obrazac legitimizacije: \u201eZapisano je, ali Ja vam ka\u017eem\u201c (da ste glupi).<\/p>\n

\u0160ta da se radi (\u010cerni\u0161evski, pa Lenjin)? Kritikovati, odnosno prosve\u0107ivati, kao moj kolega i prijatelj dr Baki\u0107, onaj koji je pokazao da predsednik republike ne zna \u0161ta je studirao, za koga sam (Baki\u0107a, ne za predsednika) pre mesec dana na opskurnom sajtu \u010ditao da poseduje vilu na \u017denevskom jezeru i stan u Budvi! Cele re\u010deni\u010dke konstrukcije bile su preuzete iz kleveta na ra\u010dun Vuka Dra\u0161kovi\u0107a iz 1990-e.<\/p>\n

Ne mora se biti Kandid, kao strana\u010dki preleta\u010di ili njihovi intelektualni fellow travelers. Ne mora se biti ni hrabar, kao Jovo Baki\u0107. Mo\u017ee se biti opserver. Moj profesor Todor Kulji\u0107, nipo\u0161to u ovom pogledu usamljen, \u010detrdeset godina veoma zna\u010dajno doprinosi nauci ne me\u0161aju\u0107i se u prakti\u010dne stvari.<\/p>\n

Tu postoji jedan problem, koji ima dve strane. Praksa, treba verovati Geteu, podrazumeva odsustvo savesti. Samo nedelatni opserver mo\u017ee da ima savest. Ali, kula od slonove kosti spre\u010dava osobu koja u\u017eiva u splendid isolation da sa drugim ljudima radi za zajedni\u010dko dobro. Takva osoba ne samo \u0161to nije do kraja dru\u0161tveno korisna; ona je i ljudski neostvarena do kraja. Tu Faust, protivre\u010de\u0107i Geteu, svog tvorca mo\u017eda dopunjuje, a mo\u017eda i pobija. Sa op\u0161teljudskog stanovi\u0161ta, treba re\u0107i NE iracionalnosti; to danas, kao ve\u0107 sto pedeset godina unazad, zna\u010di NE kapitalizmu. Jovanovi\u0107, Mi\u0161kovi\u0107, Stefanovi\u0107, Vu\u010di\u0107 i ostali \u010demerni protagonisti samo su vodeni cvetovi. Treba ra\u0161\u010distiti baru\u0161tinu.<\/p>\n

I to je posao za dru\u0161tvenu nauku, i za one koji \u017eive za nju, ili, bar, od nje. Naivna, a ne sentimentalna sociologija.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po \u010demu se Megatrend razlikuje od na\u0161e privrede ili od na\u0161e politike? Ili od na\u0161eg zdravstva?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-149711","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/149711","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=149711"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/149711\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=149711"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=149711"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=149711"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}