{"id":148816,"date":"2014-06-11T08:04:29","date_gmt":"2014-06-11T06:04:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=148816"},"modified":"2014-06-11T08:04:29","modified_gmt":"2014-06-11T06:04:29","slug":"boja-ociju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/06\/11\/boja-ociju\/","title":{"rendered":"Boja o\u010diju"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Prema poslednjem istra\u017eivanju, belkinje svetlih o\u010diju (plavih ili zelenih) bolje podnose bol od osoba \u010dije su o\u010di tamnije boje.<\/p>\n

Studija, sprovedena na Univerzitetu Pitsburg nad 58 trudnica, utvrdila je da su osobe svetlijih o\u010diju bolje podnosile poro\u0111ajne tegobe i da su tokom poro\u0111aja osetile manje bola.<\/p>\n

Tako\u0111e, one su posle poro\u0111aja osetile manju napetost, imale su manju stopu postporo\u0111ajne depresije i manje negativnih misli.<\/p>\n

Profesor molekularne biologije Univerziteta “D\u017eon Murs” dr D\u017eari Luhelajnen, koji ina\u010de prou\u010dava kako geni uti\u010du na boju o\u010diju, ka\u017ee da se boja o\u010diju mo\u017ee predvideti sa sigurno\u0161\u0107u od 70 do 90 odsto.<\/p>\n

Tako\u0111e, istra\u017eivanje Univerziteta D\u017eord\u017eija u Atlanti sprovedeno nad vi\u0161e od 12.000 ispitanika, otkrilo je da su osobe svetlijih o\u010diju konzumirale mnogo vi\u0161e alkohola od onih sa tamnijim o\u010dima.<\/p>\n

Razlog za\u0161to sme\u0111ooke osobe piju manje alkohola i za\u0161to su re\u0111e alkoholi\u010dari nau\u010dnici su na\u0161li u \u010dinjenici da su njima potrebne manje koli\u010dine alkohola da bi se napili.<\/p>\n

Melanin, osim \u0161to uti\u010de na to koliko \u0107e o\u010di biti tamne, izolator je elektri\u010dnim vezama izme\u0111u \u0107elija mozga – vi\u0161e melanina u mozgu zna\u010di da \u0107e on efikasnije i br\u017ee funkcionisati.<\/p>\n

Sli\u010dno je pokazalo i istra\u017eivanje psihologa Entonija Falonea sa Univerziteta Edinburg iz 1991. godine nad 100 volontera koje je pokazalo da su studenti tamnih o\u010diju pokazali zna\u010dajno bolje rezultate na testovima inteligencije koji su bili vremenski ograni\u010deni.<\/p>\n

I dok su osobe tamnih o\u010diju br\u017ee reagovale i bolje re\u0161avale testove, plavooke osobe pokazale su se boljim u strate\u0161kom razmi\u0161ljanju pa su njihovi sportovi golf, kros tr\u010danje.<\/p>\n

Jedina osoba koja se pre 6.000 do 10.000 godina rodila sa plavim o\u010dima “kriva” je za sve plavooke osobe danas jer, kako smatraju nau\u010dnici Univerziteta Kopenhagen, svi su pre toga imali sme\u0111e o\u010di.<\/p>\n

Oni smatraju da su se plave o\u010di pojavile sasvim slu\u010dajno, a jedna od teorija tvrdi da su hladna klima i tmurno nebo pomogli njihovom \u0161irenju.<\/p>\n

Manjak melanina uticao je i na to da je ko\u017ea osoba iz severnih krajeva svetlija, jer takva bolje mo\u017ee da stvori vitamin D koga nema u tim krajevima zbog nedostatka sun\u010devog svetla.<\/p>\n

Ina\u010de, plave o\u010di filtriraju manje svetla, zbog \u010dega osobe plavih o\u010diju bolje vide kada je sunce slabije, ali imaju i ve\u0107i rizik da \u0107e oboleti od dijabetesa tipa 1, da \u0107e imati probleme sa sluhom.<\/p>\n

Istra\u017eivanje iz 1977. godine zabele\u017eilo je da osobe plavih o\u010diju odaju mnogo manje o sebi u razgovoru sa psihoterapeutom ili drugim savetnikom.<\/p>\n

S druge strane, nema\u010dki psiholozi su 2006. utvrdili da deca plavih o\u010diju imaju manje inhibicija u pona\u0161anju od dece tamnih o\u010diju, a u \u010ce\u0161koj je objavljeno istra\u017eivanje koje je otkrilo da su mu\u0161karci sme\u0111ih o\u010diju dominantniji od onih plavih o\u010diju.<\/p>\n

Tanjug<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema poslednjem istra\u017eivanju, belkinje svetlih o\u010diju (plavih ili zelenih) bolje podnose bol od osoba \u010dije su o\u010di tamnije boje. Studija, sprovedena na Univerzitetu Pitsburg nad 58 trudnica, utvrdila je da su osobe svetlijih o\u010diju bolje podnosile poro\u0111ajne tegobe i da su tokom poro\u0111aja osetile manje bola. Tako\u0111e, one su posle poro\u0111aja osetile manju napetost, imale […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-148816","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148816","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=148816"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148816\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=148816"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=148816"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=148816"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}