{"id":148802,"date":"2014-06-11T07:07:34","date_gmt":"2014-06-11T05:07:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=148802"},"modified":"2014-06-11T00:16:42","modified_gmt":"2014-06-10T22:16:42","slug":"anarhizam-sta-jeste-i-sta-nije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/06\/11\/anarhizam-sta-jeste-i-sta-nije\/","title":{"rendered":"Anarhizam: \u0161ta jeste i \u0161ta nije"},"content":{"rendered":"

Autor: Chaz Bufe<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Obilje je pogre\u0161nih shvatanja u masovnim medijima, u kojima se pojam \u201eanarhija\u201c obi\u010dno koristi kao sinonim za \u201ehaos\u201c, i u kojima se o teroristima, bez obzira na njihova politi\u010dka uverenja ili pripadnost, \u010desto govori kao o \u201eanarhistima\u201c. Tako\u0111e, kada se spomene anarhizam, on se uvek isklju\u010divo predstavlja kao izrazito bezumni oblik mladala\u010dkog bunta. Ova pogre\u0161na shvatanja su, naravno, tako\u0111e sveprisutna u javnosti, koja u velikoj meri dopu\u0161ta masovnim medijima da formiraju ono \u0161to se smatra njenim mi\u0161ljenjem.<\/p>\n

Jo\u0161 gore, neki koji se nazivaju \u201eanarhistima\u201c \u010dak ni ne znaju zna\u010denje tog pojma. Ti ljudi spadaju, generalno, u dve klase. Prvu, kao \u0161to je veliki italijanski anarhista Lui\u0111i Fabri (Luigi Fabbri) istakao pre skoro jednog veka u Influencias burguesas sobre el anarquismo, \u010dine oni koje su privukle la\u017ei masovnih medija. U velikom broju slu\u010dajeva, ti ljudi prosto tra\u017ee glamuroznu etiketu za sebi\u010dno, antisocijalno pona\u0161anje. Dobra vest je da \u0107e ve\u0107ina njih na kraju odrasti i napustiti ono \u0161to smatraju \u201eanarhizmom\u201c. Lo\u0161a vest je da su oni, dok su tu, skloni tome da anarhizam iznose na zao glas. Kao \u0161to ka\u017ee Fabri:<\/p>\n

[To su] osobe koje apsurd ne odbija, ve\u0107 koje, naprotiv, sudeluju u njemu. Njih privla\u010de projekti i ideje ba\u0161 zato \u0161to su apsurdne; i tako anarhizam postaje poznat ba\u0161 zbog nelogi\u010dnog karaktera i besmislenosti koje su neznanje i bur\u017eoaske klevete pripisale anarhisti\u010dkim doktrinama.1<\/address>\n

Druga klasa se sastoji od onih koji izjedna\u010davaju anarhizam sa nekom svojom omiljenom ideologijom koja u su\u0161tini nema nikakve veze sa anarhizmom. U savremeno doba, najistaknutija od tih pogre\u0161no obele\u017eenih verovanja bila su primitivizam i amoralni egoizam. Opet, identifikovanje takvih verovanja sa anarhizmom ima tendenciju da iznese anarhizam na zao glas, zbog, s jedne strane, apsurdnosti primitivizma i, sa druge, o\u010digledne antisocijalne prirode amoralnog egoizma. Drugim re\u010dima, identifikovanje anarhizma sa haosom, bezumnim buntom, apsurdnostima (poput primitivizma), i antisocijalnim stavovima i pona\u0161anjem (poput amoralnog egoizma) ima tri primarne nepo\u017eeljne posledice: 1) omogu\u0107ava ljudima da lako odbace anarhizam i anarhiste; 2) ote\u017eava obja\u0161njavanje anarhizma tim ljudima, zato \u0161to oni ve\u0107 misle da znaju \u0161ta je anarhizam i [kao takvog] ga odbacuju; i 3) privla\u010di poprili\u010dan broj, kako ih Fabri naziva, \u201epraznoglavih i lakomislenih osobenjaka\u201c, a ponekad i potpunih sociopata, \u010dije re\u010di i dela imaju tendenciju ka dodatnom diskreditovanju anarhizma.<\/p>\n

Pa, ako \u0107emo uop\u0161te bilo \u0161ta da postignemo, mi moramo da ra\u0161\u010distimo s tim \u0161ta anarhizam jeste i \u0161ta nije. Pozabavimo se najpre pogre\u0161nim shvatanjima.<\/p>\n

\u0160ta anarhizam nije<\/strong><\/p>\n

Anarhizam nije terorizam.<\/span> Ogromna ve\u0107ina anarhista uvek je odbacivala terorizam, zato \u0161to su bili dovoljno inteligentni da shvate da sredstva odre\u0111uju cilj, da je terorizam inherentno avangardisti\u010dki i da, \u010dak i onda kada je \u201euspe\u0161an\u201c, on gotovo uvek dovodi do lo\u0161ih ishoda. Anonimni autori [pamfleta] You Can't Blow Up a Social Relationship: The Anarchist Case Against Terrorism to ovako ka\u017eu:<\/p>\n

Ne mo\u017eete di\u0107i u vazduh dru\u0161tveni odnos. Totalna propast ovog dru\u0161tva ne bi dala nikakve garancije za ono \u0161to bi ga zamenilo. Sem ukoliko ve\u0107ina ljudi nema ideje i organizacije koje su dovoljne za stvaranje alternativnog dru\u0161tva, videli bismo kako se ponovo uspostavlja stari svet zato \u0161to je to ono na \u0161ta su ljudi navikli, u \u0161ta su verovali, \u0161to je u bezpogovorno postojalo u njihovim li\u010dnostima.<\/p>\n<\/address>\n
Zagovara\u010dima terorizma i gerilizma treba se suprotstaviti zato \u0161to su njihove delatnosti avangardisti\u010dke i autoritarne, zbog njihovih ideja, u meri u kojoj su zna\u010dajne, pogre\u0161ne ili nemaju veze sa rezultatima njihovih delatnosti (posebno onda kada se nazivaju slobodarima ili anarhistima), zato \u0161to se njihovo ubijanje ne mo\u017ee opravdati, i kona\u010dno zato \u0161to njihove delatnosti za uzvrat proizvode ili represiju ili ni\u0161ta, ili pak autoritarni re\u017eim.2<\/address>\n

Decenije opanjkavanja od strane vlasti i korporacija ne mogu izmeniti tu \u010dinjenicu: ogromna ve\u0107ina anarhista odbacuje terorizam kako zbog prakti\u010dnih tako i zbog eti\u010dkih razloga. Krajem 1990-ih, magazin Tajm (Time) je Teda Ka\u017einskog (Ted Kaczynski) nazvao \u201ekraljem anarhista\u201c; ali to ga ne \u010dini time. Tajmove re\u010di su samo jo\u0161 jedan tipi\u010dan, mo\u017eda namerno nepo\u0161ten, poku\u0161aj da se svi anarhisti prika\u017eu kao teroristi.<\/p>\n

To ne zna\u010di da je oru\u017eani otpor uvek neprikladan. O\u010digledno je da postoje situacije u kojima ljudi imaju malo izbora, kao onda kada se suo\u010davaju sa diktaturom koja gu\u0161i gra\u0111anske slobode i spre\u010dava vas da otvoreno delate, \u0161to se u mnogim zemljama de\u0161avalo vi\u0161e puta. \u010cak i tada, oru\u017eani otpor bi trebalo nerado preduzeti i to u krajnjem slu\u010daju, zato \u0161to je nasilje inherentno nepo\u017eeljno zbog patnje koju prouzrokuje; zato \u0161to represivnim re\u017eimima daje izgovore za dalju represiju; zato \u0161to im pru\u017ea priliku da po\u010dine zlo\u010dine protiv civila i da za te zlo\u010dine okrive svoje \u201eteroristi\u010dke\u201c protivnike; i zato \u0161to su, kao \u0161to to pokazuje istorija, \u0161anse za uspeh vrlo male.<\/p>\n

\u010cak iako se ponekad u represivnim situacijama mo\u017ee pozvati na pru\u017eanje oru\u017eanog otpora, sasvim je druga stvar podle\u0107i romantici oru\u017eja i anga\u017eovati se u urbanom gerilskom ratovanju u relativno otvorenim dru\u0161tvima u kojima su gra\u0111anske slobode uglavnom netaknute i u kojima nemate masovnu podr\u0161ku naroda na po\u010detku svoje nasilne kampanje. Nasilje u takvim situacijama malo toga posti\u017ee ali tera javnost u \u201eza\u0161titni\u010dki\u201c zagrljaj vlasti; ograni\u010dava politi\u010dki dijalog (koji te\u017ei polarizovanju stanovni\u0161tva na one koji su za i one koji su protiv gerilskih frakcija); pretvara politiku u posmatra\u010dki sport za ve\u0107inu ljudi3; daje vlastima izgovor da gu\u0161e gra\u0111anske slobode; i pokre\u0107e uvo\u0111enje represivnih od strane re\u017eima koji mo\u017ee \u201ebolje\u201c da se nosi sa \u201eteroristi\u010dkim\u201c problemom od svojih tolerantnijih prethodnika. Tako\u0111e vredi spomenuti da su \u0161anse za uspeh takvih nasilnih, avangardisti\u010dkih kampanja mikroskopske. One su jednostavno arogantni, nepromi\u0161ljeni putevi u katastrofu.4<\/p>\n

Anarhizam nije primitivizam.<\/span> Poslednjih decenija, grupe kvazireligijskih mistika su po\u010dele da izjedna\u010davaju primitivizam koji zagovaraju (odbacivanje nauke, racionalnosti i tehnologije \u2013 \u010desto strpane u isti ko\u0161 pod okriljem nejasnog pojma, \u201etehnologija\u201c) sa anarhizmom.5 U stvarnosti, to dvoje nemaju nikakve veze, kao \u0161to \u0107emo videti kada budemo razmotrili \u0161ta anarhizam zapravo jeste \u2013 skup filozofskih\/eti\u010dkih principa i organizacionih principa koji su osmi\u0161ljeni s ciljem maksimizovanja ljudske slobode. Za sada, dovoljno je re\u0107i da bi eliminacija tehnologije koju zagovaraju primitivisti\u010dke grupe neizbe\u017eno zahtevala smrt bukvalno milijardi ljudi u svetu koji je potpuno zavistan od isprepletenih tehnologija koje slu\u017ee za sve od proizvodnje\/distribucije hrane do komunikacija i medicinskih tretmana. Ovaj \u017earko \u017eeljeni ishod, eliminacija tehnologije, jedino bi mogao da bude ostvaren na na\u010din koji je apsolutna antiteza anarhizmu: upotrebom prinude i nasilja masovnih razmera, po\u0161to je nezamislivo da bi ve\u0107ina ljudi dobrovoljno odustala od takvih stvari kao \u0161to su teku\u0107a voda, kanalizacioni sistemi, moderna medicina, elektri\u010dna rasveta, i topli domovi tokom zime.6<\/p>\n

Anarhizam nije haos<\/span>; anarhizam nije odbacivanje organizacije.<\/span> Ovo je jo\u0161 jedno popularno pogre\u0161no shvatanje, ponavljano ad nauseam od strane masovnih medija i politi\u010dkih neprijatelja anarhizma, posebno marksista (koji katkad znaju za bolje). \u010cak i kratak pogled na radove vode\u0107ih teoreti\u010dara anarhizma i pisaca potvr\u0111uje da je ovo verovanje pogre\u0161no. Iznova i iznova u spisima Prudona, Bakunjina, Kropotkina, Rokera, Vorda, Buk\u010dina, et. al., ne nalazimo odbacivanje organizacije, ve\u0107 naprotiv preokupiranost njome \u2013 preokupiranost time kako bi dru\u0161tvo trebalo da bude organizovano u skladu sa anarhisti\u010dkim principima individualne slobode i dru\u0161tvene pravde. Ve\u0107 vek i po, anarhisti i anarhistkinje zastupaju mi\u0161ljenje da prinudna, hijerarhijska organizacija (kakvu otelovljuju vlada i koraporacije) nije ekvivalentna ogranizaciji per se (koju smatraju neophodnom), i da bi prinudna organizacija trebalo da bude zamenjena decentralizovanom, nehijerarhijskom organizacijom zasnovanom na dobrovoljnoj saradnji i uzajamnoj pomo\u0107i. Te\u0161ko da je to odbacivanje organizacije.<\/p>\n

Anarhizam nije amoralni egoizam.<\/span> Poput bilo kog avangardnog dru\u0161tvenog pokreta, anarhizam privla\u010di vi\u0161e \u010dudaka, parazita i kompletnih sociopata nego \u0161to je to uobi\u010dajeno, osobe koje prosto tragaju za glamuroznom etiketom ne bi li sakrile svoju \u010desto patolo\u0161ku sebi\u010dnost, svoje nepo\u0161tovanje prava i dostojanstva drugih, i svoju pateti\u010dnu \u017eelju da budu u centru pa\u017enje. Te osobe su sklone izno\u0161enju anarhizma na zao glas, zato \u0161to \u010dak iako sa pravim anarhistima\/kinjama imaju vrlo malo zajedni\u010dkog \u2013 to jest, sa osobama koje zanima eti\u010dko pona\u0161anje, dru\u0161tvena pravda i prava kako njih samih tako i drugih \u2013 one su \u010desto egzibionisti\u010dki nastrojene, a njihovi zloglasni postupci ponekad budu prime\u0107eni od strane javnosti. Da stvar bude jo\u0161 gora, ti egzibicionisti\/kinje ponekad objavljuju svoje samoglorifikuju\u0107e stavove i namerno ih pogre\u0161no identifikuju kao \u201eanarhisti\u010dke\u201c. Da navedem jedan primer, izdava\u010d pretenciozno (pod)naslovljenog ameri\u010dkog \u201eanarhisti\u010dkog\u201c \u010dasopisa nedavno je objavio knjigu od strane svog kolege egoiste koja se primarno sastoji od ad hominem napada na prave anarhiste, vrlo dobro znaju\u0107i da je \u201eanarhisti\u010dki\u201c autor te knjige notorni policijski dou\u0161nik za narkotike koji je u vi\u0161e navrata vladinim agencijama cinkario one sa kojima se posva\u0111ao. Postupci ovog policijskog dou\u0161nika \u2013 koje je on, na na\u010din koji ga odaje, poku\u0161ao da sakrije \u2013 potpuno su u skladu sa njegovom ideologijom amoralnog egoizma (\u201epostlevi\u010darski anarhizam\u201c), ali oni nemaju nikakve veze sa pravim anarhizmom. Takvi amoralni egoisti mogu da (zlo)upotrebe etiketu, ali oni nisu ni\u0161ta vi\u0161e anarhisti nego \u0161to je to sada nepostoje\u0107a Nema\u010dka demokratska republika (Isto\u010dna Nema\u010dka) bila demokratska ili republika.<\/p>\n

Sva apsurdnost izjedna\u010davanja amoralnog egoizma \u2013 u su\u0161tini se to svodi na \u201eja \u0107u da radim \u0161ta mi je prokleta volja i ko jebe sve ostale\u201c \u2013 sa anarhizmom ubrzo \u0107e biti o\u010digledna kada budem razmatrao \u0161ta anarhizam zapravo jeste.<\/p>\n

Anarhizam nije \u201elibertarijanizam\u201c<\/span>. Sve do relativno nedavno, vrlo koristan termin \u201eslobodarski\u201c (eng. libertarian) kori\u0161\u0107en je \u0161irom sveta kao sinonim za \u201eanarhisti\u010dki\u201c. Naravno, kori\u0161\u0107en je isklju\u010divo u tom smislu sve do 1970-ih kada je, u Sjedinjenim Dr\u017eavama, preuzet od strane krajnje pogre\u0161no nazvane Libertarijanske partije.<\/p>\n

Ova partija nema gotovo nikakve veze sa anarhisti\u010dkim konceptima slobode, posebno ne sa konceptima jednake slobode i pozitivne slobode \u2013 to jest, dostupnosti resursa koji su neophodni za funkcionisanje te slobode. (Jednaka sloboda i pozitivna sloboda su razmotrene u narednom odeljku ovog pamfleta.) Naravno, ovu \u201eLibertarijansku\u201c partiju interesuju isklju\u010divo negativne slobode, pretvaraju\u0107i se da sloboda postoji samo u negativnom smislu, dok istovremeno u\u017eivaju u negiranju jednake pozitivne slobode ogromnoj ve\u0107ini svetskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ti \u201elibertarijanci\u201c ne samo da glorifikuju kapitalizam, mehanizam koji uskra\u0107uje i jednaku i pozitivnu slobodu ogromnoj ve\u0107ini ljudi, ve\u0107 tako\u0111e \u017eele da zadr\u017ee prinudni aparat dr\u017eave a da pri tom elimini\u0161u njene funkcije socijalne za\u0161tite \u2013 dakle \u0161ire\u0107i jaz izme\u0111u bogatih i siroma\u0161nih, i uve\u0107avaju\u0107i slobodu bogatih smanjivanjem slobode siroma\u0161nih (dok na njihovim vratovima i dalje \u010dvrsto dr\u017ee dr\u017eavnu \u010dizmu). Dakle, u Sjedinjenim Dr\u017eavama, nekada neizmerno koristan termin \u201elibertarian\u201c otet je od strane egoista koji su ustvari neprijatelji slobode u punom smislu te re\u010di, i koji imaju jako malo zajedni\u010dkog sa anarhistima.<\/p>\n

To je ono \u0161to anarhizam nije.<\/p>\n

\u0160ta anarhizam jeste<\/strong><\/p>\n

U svom naju\u017eem smislu, anarhizam je prosto odbacivanje dr\u017eave, odbacivanje prinudnog upravljanja. U okviru ove ekstremno uske definicije, mogu\u0107e su \u010dak i tako o\u010digledne apsurdnosti poput \u201eanarhokapitalizma\u201c i religijskog anarhizma.7<\/p>\n

Ali ve\u0107ina anarhista koristi termin \u201eanarhizam\u201c u mnogo \u0161irem smislu, odre\u0111uju\u0107i ga kao odbacivanje prinude i dominacije u svim oblicima. Zna\u010di, ve\u0107ina anarhista ne odbacuje samo prinudnu vladavinu, ve\u0107 tako\u0111e i religiju i kapitalizam, koje smatraju drugim manifestacijama zlih bliznakinja, dominacije i prinude. Oni odbacuju religiju zato \u0161to je smatraju krajnjim oblikom dominacije, u kojoj navodno svemo\u0107ni bog zave\u0161tava svom stadu \u0161ta da \u201e\u010dini\u201c i \u201ene \u010dini\u201c. Oni na sli\u010dan na\u010din odbacuju kapitalizam zato \u0161to je koncipiran tako da stvara bogate i siroma\u0161ne i zato \u0161to je koncipiran tako da proizvodi sistem dominacije u kom neki izdaju nare\u0111enja a drugi ne mogu puno da biraju i moraju da im se povinuju. Iz sli\u010dnih razloga, na li\u010dnom nivou gotovo svi anarhisti odbacuju seksizam, rasizam, i homofobiju \u2013 koji proizvode ve\u0161ta\u010dku nejednakost, i stoga dominaciju.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, anarhisti veruju u slobodu i u njenom negativnom i u pozitivnom smislu. U ovoj zemlji (SAD, prim. prev.), sloboda se rutinski predstavlja u svom negativnom smislu, kao biti slobodan od ograni\u010denja. Stoga ve\u0107ina ljudi izjedna\u010dava slobodu isklju\u010divo sa stvarima kao \u0161to su sloboda govora, sloboda udru\u017eivanja i sloboda (od) veroispovesti. Ali tako\u0111e postoji i pozitivan aspekt slobode, aspekt na kom anarhisti maltene sami insistiraju.8<\/p>\n

Taj pozitivni aspekt je ono \u0161to je Ema Goldman nazvala \u201eslobodom da\u201c. I ta sloboda, sloboda akcije, sloboda za u\u017eivanje ili upotrebu, izrazito je zavisina od dostupnosti svetskih resursa. Zbog toga su bogati zaista u znatno ve\u0107oj meri slobodniji od nas ostalih. Da navedem primer iz oblasti slobode govora, Donald Tramp lako mo\u017ee da kupi desetine dnevnih novina ili televizijskih stanica za propagiranje svojih gledi\u0161ta i vr\u0161enje uticaja na javno mnenje. Koliko radnika mo\u017ee da uradi isto? Koliko radnika mo\u017ee da priu\u0161ti da kupi jedne dnevne novine ili jednu televizijsku stanicu? Odgovor je o\u010digledan. Radni narod ne mo\u017ee da radi takve stvari; naravno, mi smo svedeni na proizvodnju ‘zinova koje \u010dita par stotina osoba ili na postavljanje stranica na internet tokom relativno malog broja sati slobodnog vremena [kojim raspola\u017eemo].<\/p>\n

U svakodnevnom \u017eivotu mno\u0161tvo je primera ve\u0107e slobode bogatih. Uop\u0161teno govore\u0107i, po\u0161to ne moraju da rade, bogati ne samo da imaju daleko vi\u0161e novca (to jest, pristupa resursima) ve\u0107 tako\u0111e imaju daleko vi\u0161e vremena od nas ostalih da slede svoja interesovanja, zadovoljstva i \u017eelje. Da navedem konkretan primer, bogati mogu slobodno da \u0161alju svoju decu na najbolje fakultete na kojima rade najbolji instruktori, koje mi ostali prosto ne mo\u017eemo da priu\u0161timo; ako uop\u0161te mo\u017eemo da priu\u0161timo fakultet, mi se snalazimo sa komunalnim ili dr\u017eavnim fakultetima koji koriste robovski rad \u201epomo\u0107nih predava\u010da\/ica\u201c i preoptere\u0107ene, slabo pla\u0107ene postdiplomce. Po\u0161to se upi\u0161u na fakultet, deca bogatih su potpuno slobodna da se bave studijama, dok ve\u0107ina drugih studenata moraju da rade barem sa skra\u0107enim radnim vremenom da bi se izdr\u017eavali, \u0161to ih li\u0161ava mnogih sati koje bi mogli da posvete u\u010denju. Ako razmislite o tome, lako mo\u017eete da na\u0111ete dodatne primere ve\u0107e slobode bogatih u oblastima zdravstvene za\u0161tite, stanovanja, ishrane, putovanja, itd, itd. \u2013 ustvari, u bukvalno svakoj oblasti \u017eivota.<\/p>\n

Ova ve\u0107a sloboda delanja bogatih ima svoju cenu koji pla\u0107aju svi ostali, tako \u0161to im se smanjuje sloboda delanja. Ne postoji na\u010din da se to eskivira, s obzirom da je sloboda delanja u velikoj meri odre\u0111ena dostupno\u0161\u0107u ograni\u010denih resursa. Anatol Frans je dobro ilustrovao razliku izme\u0111u ograni\u010denja koja se postavljaju pred bogate i siroma\u0161ne kada je napisao: \u201eZakon, u svojoj veli\u010danstvenoj jednakosti, podjednako zabranjuje bogatima i siroma\u0161nima da spavaju ispod mostova, da prose na ulicama i da kradu hleb.\u201c<\/p>\n

Zato \u0161to je primarni cilj anarhizma najve\u0107a mogu\u0107a koli\u010dina slobode za sve, anarhisti insistiraju na jednakoj slobodi i u negativnim i u pozitivnim aspektima \u2013 da, u negativnom smislu, pojedinci\/ke budu slobodni\/e da rade \u0161ta god po\u017eele sve dok ne povre\u0111uju ili se direktno ne name\u0107u drugima; i, u pozitivnom smislu, da sve individue imaju jednaku slobodu delanja, da imaju jednak pristup resursima sveta.<\/p>\n

Anarhisti priznaju da je apsolutna sloboda nemogu\u0107a, da bi se amoralni egoizam koji ignori\u0161e prava drugih brzo sunovratio u rat svih protiv sviju. Ono \u0161to mi zagovaramo je da svako bude podjednako oslobo\u0111en ograni\u010denja (s tim da je ta sloboda ograni\u010dena jedino po\u0161tovanjem prava drugih) i da svako ima \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e jednak pristup resursima, dakle osiguravaju\u0107i jednaku (ili skoro jednaku) slobodu delanja. To je anarhizam u svom teorijskom smislu.<\/p>\n

U \u0160paniji, Kubi i drugim zemljama bilo je ozbiljnih poku\u0161aja da se ova teorija pretvori u realnost od strane pokreta koji je poznat kao anarhosindikalizam. Primarna svrha anarhosindikalizma je zamena prinudnog upravljanja dobrovoljnom saradnjom u vidu sindikata kojima upravljaju radnici i koji koordini\u0161u \u010ditavu ekonomiju. To ne samo da bi eliminisalo primarno ograni\u010denje negativnih sloboda (vladu), ve\u0107 bi to tako\u0111e bio ogroman korak napred u pravcu ostvarivanja pozitivne slobode. Ova vizija je bila najbli\u017ee svom ostvarenju tokom \u0161panske revolucije, 1936-1939, kada su veliki delovi \u0160panije, uklju\u010duju\u0107i najindustrijalizovaniji region, bili pod kontrolom anarhosindikalisti\u010dke Confederaci\u00f3n Nacional del Trabajo. Dord\u017e Orvel opisuje ovo dostignu\u0107e u knjizi Kataloniji u \u010dast:<\/p>\n

Anarhisti su jo\u0161 prakti\u010dno dr\u017eali pod kontrolom Kataloniju i revolucija je jo\u0161 bila u punom zamahu. \u2026 izgled Barselone bio je ne\u0161to zapanjuju\u0107e i neodoljivo. Bilo je to prvi put da se nalazim u gradu u kojem radni\u010dka klasa dr\u017ei uzde. Prakti\u010dno su svaku zgradu ma kolika ona bila zauzeli radnici i sve su bile prekrivene crvenim zastavama ili crvenim i crnim zastavama anarhista; \u2026 Svaka radnja i kafana imale su natpis koji je govorio da su kolektivizovane; \u010dak su i \u010dista\u010di cipela bili kolektivizovani, a njihovi sanduci obojeni u crveno i crno. Konobari i prodavci bi vas gledali u lice i postupali s vama kao sa sebi ravnima. Servilni i \u010dak ceremonijalni na\u010dini govora privremeno su nestali. \u2026 Revolucionarni plakati su bili svuda, blje\u0161te\u0107i sa zidova jarkim crvenim i plavim bojama, tako da su retke preostale reklame izgledale kao blatnjave bljotine. \u2026 Sve je to bilo neobi\u010dno i dirljivo. Mnogo toga nisam razumeo, na neki na\u010din nije mi se ni svidelo, ali sam to odmah prepoznao kao ne\u0161to za \u0161ta se vredi boriti.<\/address>\n

To je anarhizam. I Orvel je bio u pravu \u2013 za to se vredi boriti.9<\/p>\n

Kratka istorija anarhizma<\/p>\n

Napomene <\/address>\n
1. \u201eBourgeois Influences on Anarchism\u201c, Luigi Fabbri. Tucson, AZ: Vidi Sharp Press, 2001, st. 16.<\/address>\n
2. You Can't Blow Up a Social Relationship. Tucson, AZ: Vidi Sharp Press, 1998, st. 20.<\/address>\n
3. Mo\u017eda je to tako sada zbog apatije, ali u nasilnim\/represivnim situacijama druge opcije su uskra\u0107ene maltene svima koji nisu direktno uklju\u010deni u oru\u017eani otpor.<\/address>\n
4. Za dalju diskusiju na ovu temu, pogleajte \u201eNe mo\u017ee\u0161 di\u0107i u vazduh dru\u0161tveni odnos: anarhisti\u010dka argumentacija protiv terorizma\u201c i \u201eBur\u017eoaski uticaji na anarhizam\u201c.<\/address>\n
5. Ted Ka\u017einski je na neki na\u010din tipi\u010dan za ovu vrstu romantika. On se razlikuje od ve\u0107ine njih po tome \u0161to je postupao shodno svojim uverenjima (premda na kukavi\u010dki, nasilan na\u010din) i da je zapravo \u017eiveo relativno primitivnim na\u010dinom \u017eivota u gustim \u0161umama Montane \u2013 za razliku od ve\u0107ine njegovih kolega zilota, koji \u017eive komforno u urbanim oblastima i koriste tehnologije kojih se navodno gnu\u0161aju.<\/address>\n
6. Za dalju diskusiju na ovu temu, pogledaj \u201eAnarhizam protiv primitivizma\u201c Brajana Olivera \u0160eparda, Tucson, AZ: See Sharp Press, 2003. Vidi tako\u0111e \u201ePrimitivna misao\u201c dodatak u \u201eSlu\u0161aj anarhisto!\u201c, Chaz Bufe. Tucson, AZ: See Sharp Press, 1998.<\/address>\n
7. Naravno, bilo je divnih religioznih anarhista, pojedinaca poput Lava Tolstoja i Doroti Dej (i \u010dlanova grupa Katoli\u010dkog radnika, poput Amona Henasija), iako ve\u0107ini anarhista zagovaranje slobode na Zemlji uz istovremeno klanjanje nebeskom tiraninu (ma kako imaginaran on bio) izgleda kao nepodno\u0161ljiva kontradikcija.<\/address>\n
Koliko je meni poznato takvih sjajnih primera anarhokapitalista nije bilo.<\/address>\n
8. Da budem po\u0161ten, marksisti su tako\u0111e skloni nagla\u0161avanju pozitivne slobode, ali uglavnom su tako\u0111e neobi\u010dno bezose\u0107ajni, i \u010desto otvoreno neprijateljski nastrojeni, prema \u201enegativnoj\u201c slobodi \u2013 slobodi od ograni\u010denja (posebno onda kada imaju oru\u017eje i siled\u017eije za sprovo\u0111enje ograni\u010davanja).<\/address>\n
9. Naravno, ovo razmatranje anarhizma je nu\u017eno \u0161ematsko, s obzirom da je ovaj pamflet zami\u0161ljen kao uvod koji se \u010dita za 10 minuta. Za elalboraciju na ove teme, pogledaj \u201eAnarhizam i anarhosindikalizam\u201c Rudolfa Rokera; \u201e\u0160ta je komunisti\u010dki anarhizam?\u201c Aleksandra Berkmana (\u010diji deo je Freedom Press objavio kao \u201eABC anarhizma\u201c); \u201ePolja, fabrike i radionice\u201c, Petra Kropotkina; i \u201eAnarhija u akciji\u201c Kolina Vorda.<\/address>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Puno je popularnih pogre\u0161nih shvatanja anarhizma, zbog kojih mnogi ljudi odmah odbacuju anarhiste i anarhizam.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-148802","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148802","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=148802"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148802\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=148802"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=148802"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=148802"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}