{"id":148461,"date":"2014-06-07T13:46:16","date_gmt":"2014-06-07T11:46:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=148461"},"modified":"2014-06-07T13:47:49","modified_gmt":"2014-06-07T11:47:49","slug":"rektor-mica-baron-minhauzen-ili-kako-je-ministrov-mentor-zagubio-doktorat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/06\/07\/rektor-mica-baron-minhauzen-ili-kako-je-ministrov-mentor-zagubio-doktorat\/","title":{"rendered":"Rektor Mi\u0107a, Baron Minhauzen, ili kako je ministrov mentor zagubio doktorat"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161u:Marko Milanovi\u0107 i Miljana Radivojevi\u0107<\/p>\n

Ovaj tekst se ne\u0107e baviti spornim doktoratom srpskog ministra policije, osim \u0161to \u0107emo re\u0107i da se potpuno sla\u017eemo sa analizom dr Uglje\u0161e Gru\u0161i\u0107a, dr Branislava Radelji\u0107a i Slobodana Tomi\u0107a. Nas ovde zanima ministrov mentor, prof. Mi\u0107a Jovanovi\u0107, rektor Univerziteta Megatrend, koji je, brane\u0107i sebe i ministra, trojicu autora proglasio \u201enazovi\u201c nau\u010dnicima, rekav\u0161i da je \u201ete\u0161ko da neko ocenjuje rad komisije koja ima jednog profesora Parka, jednog profesora \u0160anarona, profesorku sa Fakulteta politi\u010dkih nauka Sne\u017eanu \u0110or\u0111evi\u0107, pa, da budem neskroman, na kraju krajeva i mene kao mentora sa svim onim \u0161to ja kao nau\u010dnik iza sebe imam. Ne ide, znate, da \u0111a\u010di\u0107 ocenjuje profesora.\u201c<\/p>\n

Budu\u0107i da smo kao i ostali \u0111a\u010di\u0107i imali pametnija posla, do sada se nikada nismo bavili likom i delom g. Jovanovi\u0107a. Njegov nas je neskromni nastup ipak zaintrigirao, pa nismo mogli da odolimo no da pohitamo na Google te vidimo njegov nesumnjivo impresivni CV i sve to \u0161to on kao veliki nau\u010dnik iza sebe ima. Vaistinu, imali smo \u0161ta da vidimo: zarad \u010ditaoca, rektorova zvani\u010dna prezentacija na srpskom je ovde, na engleskom ovde, a donekle romansirana (a tim i zanimljivija) verzija njegove biografije dostupna je na sajtu tabloida Press.<\/p>\n

Za razliku od ministra Stefanovi\u0107a, njegov mentor izgleda ima ne jedan, ve\u0107 dva doktorata: \u201ePrvu doktorsku disertaciju odbranio je na Londonskom univerzitetu 1983. godine (menad\u017ement i industrijski odnosi), a drugu (organizacione nauke) na Univerzitetu u Mariboru 1991. godine\u201c. A prof. Jovanovi\u0107 ne bavi se samo ni menad\u017ementom, ve\u0107 je i predsednik neke \u201eIstra\u017eiva\u010dke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu\u201c, te je sa dva koautora (egzoti\u010dnom bra\u0107om Francuzima i profesorima kosmologije na Megatrendu…) objavio knjigu \u201ePre Velikog praska\u201c. Nema \u0161ta, i menad\u017eer i kosmolog, da mu Stiven Hoking pozavidi, mada nam je guglovanje te tzv. \u201eGeneral Cosmology Research Laboratory\u201d bilo bezuspe\u0161no.<\/p>\n

Ali, \u010dekajte, vratimo se na taj doktorat na \u201eLondonskom univerzitetu\u201c iz 1983. godine (na engleskoj verziji njegove prezentacije \u201ethe University in London\u201d). Kao i kolegi Aleksandru Stevi\u0107u, takva nam se formulacija u\u010dinila sumnjivom: Univerzitet u Londonu (University of London) naravno postoji, ali se on razlikuje od skoro svih drugih univerziteta po tome \u0161to zapravo predstavlja federaciju drugih, manjih univerziteta u okviru njega, kao \u0161to su Londonska \u0161kola ekonomije i politi\u010dkih nauka, Univerzitetski koled\u017e London, Imperijalni koled\u017e London, Kraljevski koled\u017e London, itd, koji opet svi u svom okviru imaju zasebne fakultete. Tako npr. i LSE, i UCL, i KCL imaju svoje pravne fakultete. Niko, dakle, ne doktorira (niti dobija bilo koju diplomu) na Univerzitetu u Londonu kao takvom, ve\u0107 samo preko nekog od njegovih konstitutivnih koled\u017ea ili instituta, a g. Jovanovi\u0107 nije naveo na kom je to koled\u017eu ili institutu doktorirao.<\/p>\n

Nije nas mrzelo, pa smo pretra\u017eili sve centralne kataloge i baze podataka za doktorske disertacije u Velikoj Britaniji kojima imamo pristup (npr. http:\/\/archives.ulrls.lon.ac.uk\/<\/wbr><\/a>, http:\/\/www.theses.com\/<\/a>, http:\/\/ethos.bl.uk\/Home.do<\/a>, http:\/\/www.bl.uk\/reshelp\/findhelprestype\/theses\/<\/wbr>index.html<\/wbr><\/a>). Termine za pretragu koje smo koristili su bile razne verzije prezimena (Jovanovi\u0107, Jovanovic, Jovanovich, Yovanovic, Yovanovich). Zatim smo u naprednim pretragama tra\u017eili kombinaciju prezimena sa godinom doktoriranja (1983), tipom teze (PhD), delom naslova (\u201ework motivation\u201c), obla\u0161\u0107u (organisation, management). Tezi Mi\u0107e Jovanovi\u0107a iz 1983. ni traga. Nisu, naravno, ni te baze podataka nepogre\u0161ive \u2013 mo\u017eda se njegova teza negde zagubila.<\/p>\n

Setimo se onda Mi\u0107ine romansirane biografije u Pressu. Za razliku od njegove zvani\u010dne biografije na sajtu Megatrenda, za ovu su naravno odgovorni novinari Pressa, koji su mo\u017eda tu ne\u0161to i pogre\u0161ili. Ali iz hagiografskog tona ovog \u010dlanka evidentno je da je pisan sa velikim rektorovim doprinosom. I tako taj \u010dlanak ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n

\u201cIzba\u010den sa FPN-a, Jovanovi\u0107 se, u januaru naredne godine (1980, prim. aut.), obreo u Londonu, gde \u2013 kao talentovani mladi nau\u010dnik \u2013 dobija stipendiju od britanskog Saveta za nacionalna akademska zvanja (Council for National Academic Awards) za doktorske studije i gde \u2013 u novembru 1983. godine \u2013 doktorira na temu \u201eRadna motivacija u industrijskim odnosima samoupravljanja\u201c, kod \u010duvenog profesora Stivena Vuda sa London School of Economics.<\/p>\n

Aha! Nema sumnje da je ovo iz rektorovih usta iza\u0161lo \u2013 \u0161ta zna novinar Pressa ko je \u010duveni profesor Stiven Vud (Stephen Wood). Da nije, mo\u017eda, g. Jovanovi\u0107 doktorirao na istoj onoj Londonskoj \u0161koli ekonomije na kojoj su doktorirali (ili doktoriraju) \u201e\u0111a\u010di\u0107i\u201c i \u201enazovi nau\u010dnici\u201c koji su osporili ministrov doktorat? Odemo tako na sajt biblioteke LSE \u2013 opet nema rektorovog doktorata, niti je ima u biblioteci Doma Senata Univerziteta u Londonu (University of London Senate House Libraries).<\/p>\n

\u0160ta je onda preostalo no da izguglamo \u010duvenog profesora Stivena Vuda i po\u0161aljemo mu mejl o Mi\u0107i. Stiven Vud je niz godina bio docent, pa vanredni profesor na LSE, da bi potom postao redovni profesor na univerzitetima u \u0160efildu i Lesteru, i nau\u010dnik je sa zaista zavidnom karijerom. Evo doslovce \u0161ta nam je prof. Vud odgovorio (prevod na\u0161):<\/p>\n

\u201cJa nisam bio mentor Mi\u0107i Jovanovi\u0107u kao doktorskom kandidatu na LSE. On nikada nije bio registrovan kao student na LSE.<\/p>\n

Bio je registrovan za CNAA diplomu [diplome koje su u Engleskoj davale vi\u0161e \u0161kole, a pravno su izjedna\u010dene univerzitetskim diplomama, prim. aut.] na Portsmutu tokom koje sam ja imao izvesnu mentorsku ulogu, mada ne mogu da se setim kolika je ta uloga formalno bila. On je podneo disertaciju na usmenu odbranu, i u toj fazi je odlu\u010deno da mu se ne dodeli doktorat. U nacrtu su postojali zna\u010dajni problemi \u0161to je zahtevalo zna\u010dajnu reviziju (major revision \u2013 umesto obaranja na odbrani teze, od studenta se zahteva da je u vrlo velikoj meri preradi i ponovo podnese na odbranu, prim. aut). Koliko ja znam on nikada nije podneo revidiranu tezu. Pretpostavljam da morate da pitate na Portsmutu. Ali mogu sa sigurno\u0161\u0107u da ka\u017eem da nije doktorirao na LSE.\u201d<\/p>\n

\u0160ta bi onda sa Portsmutom? Portsmut (Portsmouth) je veliki lu\u010dki grad 100 km ju\u017eno od Londona, tako da sve i da je budu\u0107i rektor i vlasnik Megatrenda tamo doktorirao, on to nije u\u010dinio na Londonskom univerzitetu\/Univerzitetu u Londonu, kako pi\u0161e u svojoj zvani\u010dnoj (a i romansiranoj) biografiji. Dapa\u010de, Portsmut 1983. nije ni imao univerzitet, ve\u0107 vi\u0161u \u0161kolu (Portsmouth Polytechnic). G. Jovanovi\u0107 u svojoj zvani\u010dnoj biografiji ina\u010de tvrdi da je i tamo i na LSE predavao kao gostuju\u0107i profesor, mada je nejasno kako je to mogao biti pre doktorata. Jovanovi\u0107eva disertacija ina\u010de ne postoji ni u katalogu biblioteke Univerziteta u Portsmutu, u koji je vi\u0161a \u0161kola prerasla 1992. Ni prepiska sa Arhivom Univerziteta u Portsmutu nije urodila plodom, po\u0161to nema ni spomena Mi\u0107ine teze.<\/p>\n

Na\u0161 kona\u010dni korak u rasvetljavanju misterije rektorovog doktorata bio je da pi\u0161emo centralnim administrativnih slu\u017ebama univerziteta u Londonu i Porsmutu, kao i slu\u017ebi Otvorenog univerziteta (Open University), koji upravlja arhivom CNAA programa, da bi ih pitali da li je g. Jovanovi\u0107 ikada bio registrovan kao doktorski student na nekom od tih univerziteta, odnosno da li mu je doktorat dodeljen. CNAA program nas je obavestio da oni ne poseduju informaciju o bilo kakvoj stipendiji g. Jovanovi\u0107a. Sekretarijat Univerziteta u Londonu nas je tako\u0111e obavestio kako oni nemaju nikakav podatak o doktoratu g. Jovanovi\u0107a iz 1983 (\u201eWe do not have a record of a PhD from 1983 under this name.\u201c).<\/p>\n

Izbegli doktorat samo je jedan od mnogih dubioznih aspekata biografije g. Jovanovi\u0107a. Neke od njih ne mo\u017eemo niti \u017eelimo da proveravamo, npr. tvrdnju da ga je u februaru 2013. odlikovao \u0161panski kralj Huan Karlos (Njegovo Veli\u010danstvo upravo je abdiciralo, pa ne \u017eelimo da ga masiramo pitanjima o Mi\u0107i). To nije jedino rektorovo odlikovanje \u2013 on navodno ima i \u201etitulu oficira \u2013 viteza britanskog reda Fleur de Lys.\u201c \u0160ta je ta\u010dno taj vite\u0161ki red nismo bili u stanju da ustanovimo, osim da on naravno ne predstavlja deo zvani\u010dnog britanskog sistema po\u010dasti, i da ga spominju u nekim smutljivim knjigama koje su inspirisale Da Vin\u010dijev Kod Dena Brauna (vidi ovde i ovde). Tako\u0111e nismo bili u stanju da utvrdimo da li je rektor, kako tvrdi, u \u201eperiodu izme\u0111u 1983. i 1989. bio \u010dlan istra\u017eiva\u010dkog tima Instituta za tehnologiju Masa\u010dusets (Massachusetts Institute of Technology) na projektu \u201eBudu\u0107nost rada automobilske industrije sa fokusom na robotizaciji procesa proizvodnje\u201d. Jedino \u0161to mo\u017eemo da ka\u017eemo to je da Google pretraga domena mit.edu i kataloga biblioteke MIT ne daje nijedan rezultat za autora Mi\u0107u Jovanovi\u0107a.<\/p>\n

S druge strane, mo\u017eemo da osnovano ka\u017eemo da je potpuno la\u017ena rektorova tvrdnja da je 2007. poneo \u201cpriznanje Me\u0111unarodna Sokratova nagrada Univerziteta u Oksfordu, za dostignu\u0107a ostvarena u nauci, obrazovanju i kulturi.\u201d Univerzitet u Oksfordu takvu nagradu ne dodeljuje. To \u010dini izvesna nezavisna kompanija pod imenom Europe Business Assembly, koja svoje sedi\u0161te ima u gradu Oksfordu, a sa kojom Univerzitet u Oksfordu nema nikakve veze.<\/p>\n

Ali to su sve mali problemi \u2013 indeed, \u0111a\u010di\u0107i-problem\u010di\u0107i \u2013 u pore\u0111enju sa rektorovim misterioznim londonskim doktoratom iz 1983, mada ukazuju na njegov fleksibilan odnos prema istini. Uprkos svim naporima mi ne mo\u017eemo da sa potpunom sigurno\u0161\u0107u tvrdimo da g. rektor nikada nije doktorirao na nekom univerzitetu u Londonu, koji nije Univerzitet u Londonu (ba\u0161 kao \u0161to je Univerzitet Megatrend u Beogradu a nije Univerzitet u Beogradu). Ali mo\u017eemo da ka\u017eemo da postoje ozbiljne indicije da to nije nikada u\u010dinio. U svakom slu\u010daju, on nije nikada doktorirao kod profesora Vuda, i sude\u0107i po katalo\u0161kim pretragama to se nije desilo ni na Vi\u0161oj \u0161koli u Portsmutu.<\/p>\n

Teret dokazivanja sada je na Mi\u0107i Jovanovi\u0107u, posebno po\u0161to je zbog engleskih propisa o za\u0161titi li\u010dnih podataka jedino on u mogu\u0107nosti da postojanje svog doktorata na (kom god to) \u201eLondonskom univerzitetu\u201c iz 1983. godine nepobitno i doka\u017ee. U tom pogledu, zarad ispravnog metodolo\u0161kog pristupa u ovom malom eseju, pitali smo Mi\u0107u Jovanovi\u0107a li\u010dno (mejlom od 3.6.2014. u 21:32 po engleskom vremenu) da nam po\u0161alje svoju doktorsku tezu koju je odbranio na Univerzitetu u Londonu. Od njega jo\u0161 nismo dobili odgovor.<\/p>\n

Ako tezu u me\u0111uvremenu dobijemo, oboje \u0107emo mu se se zbog ovog teksta rado javno izviniti. Ako ne, velika je verovatno\u0107a da \u0107e iskusiti ve\u0107ih problema od toga \u0161to je razobli\u010den kao rektor Minhauzen, a mentor ministra unutra\u0161njih dela. Nau\u010dnik koji la\u017ee za samo postojanje svog doktorata (makar imao i onaj drugi iz Maribora) kompromituje ne samo sebe, ve\u0107 i licencu za rad institucije na kojoj predaje, \u010diji je vlasnik, i od \u010dijih (naivnih i ne toliko naivnih) studenata dobro zara\u0111uje. On zato sada mora da odgovori na jedno prosto pitanje: rektore, barone, vite\u017ee cveta ljiljana \u2013 gde Vam je taj londonski doktorat?<\/p>\n

Dr Marko Milanovi\u0107 je docent (a od avgusta ove godine vanredni profesor) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Notingemu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mi\u010digenu, i doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kembrid\u017eu. Na Kembrid\u017eu je kao student Gonville and Caius koled\u017ea (osnovanog 1348, sa do sada 12 (pravih) nobelovaca) imao \u010dast da udi\u0161e isti vazduh kao Stiven Hoking, ali za razliku od g. rektora o kosmologiji ne zna ni\u0161ta. Doktorirao je na temu ekstrateritorijalne primene me\u0111unarodnih ugovora o ljudskim pravima, za koju je od fakulteta dobio Jork nagradu (Yorke Prize) kao jednu od najboljih doktorskih disertacija odbranjenih 2011. godine. Na osnovu disertacije objavio je i knjigu Extraterritorial Application of Human Rights Treaties: Law, Principles, and Policy, koju je izdao Oxford University Press. Milanovi\u0107 je generalni sekretar Evropskog udru\u017eenja za me\u0111unarodno pravo i \u010dlan ure\u0111iva\u010dkog odbora Evropskog \u017eurnala za me\u0111unarodno pravo.<\/p>\n

Dr Miljana Radivojevi\u0107 je post-doktorand na Institutu za Arheologiju Univerzitetskog koled\u017ea London. Nekada petni\u010dki \u0111ak na seminaru za arheologiju, diplomirala je arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala, a zatim je zavr\u0161ila master (MSc) i doktorat na Univerzitetskom koled\u017eu London. Nau\u010dna i \u0161ira javnost je upoznata sa njenim radom o dokazivanju postojanja najstarije metalurgije na svetu na lokalitetima vin\u010danske kulture u Srbiji (pre 7000 godina). Trenutno je glavni istra\u017eiva\u010d na velikom me\u0111unarodnom projektu o ovoj temi, koji u Srbiji u potpunosti finansira Vlada Velike Britanije, i koji predstavlja najve\u0107u stranu investiciju u srpsku arheolo\u0161ku nauku. Miljanini nau\u010dni radovi prezentuju revolucionarna otkri\u0107a o postanku i razvoju metalurgije u Evropi i osporavaju tradicionalna vi\u0111enja ovog fenomena, koji je usko povezan sa razvojem kompleksnih dru\u0161tava u praistoriji (mada se naravno tako\u0111e ne razume u kosmologiju). Kao arheolog dobro kopa i po tu\u0111im biografijama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net Facebook<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za razliku od ministra Stefanovi\u0107a, njegov mentor izgleda ima ne jedan, ve\u0107 dva doktorata:<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":148462,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-148461","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148461","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=148461"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/148461\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/148462"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=148461"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=148461"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=148461"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}