{"id":147205,"date":"2014-05-26T10:06:03","date_gmt":"2014-05-26T08:06:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=147205"},"modified":"2014-05-26T10:06:03","modified_gmt":"2014-05-26T08:06:03","slug":"o-snovima-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/26\/o-snovima-2\/","title":{"rendered":"O snovima"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>San je jedinstveno iskustvo, a nismo \u010dak ni svesni koliko zapravo malo \u010dinjenica znamo o tome…Ve\u0107ina nas razume samo da se de\u0161avaju neke promene u mozgu, ali kakve ne znamo \u010dak ni da objasnimo. Bez brige, i stru\u010dnjaci imaju samo teorije o aspektima vezanim za spavanje.<\/p>\n

Odavno se smatra da spavanje treba da obradi informacije koje su se de\u0161avale tog dana.<\/p>\n

\u201eNo\u0107u mozak guta, vari informacije kao \u0161to to rade na\u0161a creva sa informacijama. Neke informacije elimini\u0161e, neke zadr\u017eava. A koje ostanu, predstavlju nas\u201c, obja\u0161njava dokror Rubin Nejman, klini\u010dki psiholog i specijalista za san na Univerzitetu u Arizoni.<\/p>\n

Me\u0111utim, mali je broj stvari o snovima koje mislimo da znamo, a mnogo ve\u0107i broj mitova o snovima. Pa pogledajte neke od slede\u0107ih \u010dinjenica vezane za magi\u010dni svet snova:<\/p>\n

Sanjamo celu no\u0107<\/p>\n

Verovatno ste \u010duli ili pro\u010ditali da mi sanjamo samo tokom brzog pokreta o\u010diju ili REM faze. Me\u0111utim doktor Neiman tvrdi da sanjamo \u010ditave no\u0107i. Mi smo pode\u0161eni tako da nam se snovi javljaju u REM fazi. Rem faza se tokom no\u0107i produ\u017euje, pa se tako ve\u0107ina snova javlja u drugoj ili tre\u0107oj fazi no\u0107i.<\/p>\n

Da li \u017eivotinje sanjaju?<\/p>\n

Svi ste se sigurno bar jednom zapitali da li na\u0161 ljubimac sposoban da ima snove. Dokazano je da mnogi sisari nemaju Rem fazu, ali bez obzira nau\u010dnici su objasnili da oni ipak imaju snove. Insekti i ribe tako\u0111e ne prolaze kroz ovu fazu, ali mo\u017eemo samo da predpostavimo da i ova bi\u0107a kao i sisari imaju sposobnost sna.<\/p>\n

Zaboravite alarm, ako \u017eelite da zapamtite san<\/p>\n

Kao \u0161to ste i pro\u010ditali. Glasan alarm izaziva traumu i u trenutku \u0107ete zaboraviti sve \u0161to ste sanjali predhodne no\u0107i.Najbolji na\u010din da se setite svojih snova je da budite polako par minuta. Me\u0111utim, zapamtite jedno, da ne mo\u017eete na silu zadr\u017eati san, kao ni se\u0107anje na njega. “Ako san \u017eeli da vam pobegne, pobe\u0107i \u0107e vam”, savetuje Neiman.<\/p>\n

Ljudi koji pamte snove pokazuju bolju mo\u017edanu aktivnost<\/p>\n

Jedna studija pokazala je ve\u0107u aktivnost u delu mozga koji se naziva temporo-parijentalni spoj kod ljudi koji pamte svoje snove. Razlike nisu bile samo dok su spavali ve\u0107 i tokom budnog stanja. Prethodno istra\u017eivanje pokazalo je da ljudi koji pamte svoje snove bolje reaguju na zvuke u snu i na javi.<\/p>\n

Koliko zapravo sanjamo?<\/p>\n

Postoji mit kako nam se snovi de\u0161avaju u deli\u0107u sekunde, ali su oni zapravo du\u017ei. Na po\u010detku no\u0107i traju po nekoliko minuta, a kako no\u0107 odmi\u010de sve su du\u017ei i do 20, 30 pa \u010dak i 60 minuta.<\/p>\n

Ko\u0161mari nisu uvek povezani sa strahom<\/p>\n

No\u0107ne more ili ko\u0161mari su ne\u0161to najgore \u0161to mo\u017ee da nam se desi toko no\u0107i. Iako verujemo da nam snovi projektuju ono \u010dega se zapravo bojimo u stvarnosti, jedno istra\u017eivanje pokazuje ne\u0161to drugo. Nau\u010dnici su analizirali snove preko 300 ljudi i zaklju\u010dili da no\u0107ne more polaze od krivice, tuge, zbunjenosti. Mu\u0161karci imaju ko\u0161mare zbog nasilja, dok \u017eene zbog verbalnog sukoba.<\/p>\n

Mo\u017eete umreti u snu – ali i o\u017eiveti<\/p>\n

Veliki broj ljudi veruje u to, da ako umrete u snu, vi ste zapravo mrtvi. Nemojte brinuti, jer ovo nije ta\u010dno, a to potvr\u0111uje i doktor Naiman.<\/p>\n

\u201eNeki \u0107e \u010dak i re\u0107i da je to zbog toga, jer je svest besmrtna, pa sanjate da ste mrtvi, a kad se probudite ste \u017eivlji nego ranije. Ali ne obra\u0107ajte pa\u017enju na pri\u010de. Posmatrajte to kao zanimljivo iskustvo\u201c, ka\u017ee doktor.<\/p>\n

Telo reaguje na snove\u00a0 kao da ste budni<\/p>\n

Naravno da \u0107e biti sme\u0161no da se ljutite na nekog zbog ne\u010dega \u0161to vam je u\u010dinio u snu, ali logi\u010dno je da ta ose\u0107anja ostaju i kad otvorite o\u010di i iza\u0111ete iz sveta snova.<\/p>\n

\u201eIskustvo koje ste imali u snu, va\u0161e telo registruje kao da je na javi.Mogu\u0107e je do\u0107i i do povi\u0161enog pritiska i emocija u zavisnosti kakav san ste sanjali”, istakao je Neiman.<\/p>\n

Lisa<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

San je jedinstveno iskustvo, a nismo \u010dak ni svesni koliko zapravo malo \u010dinjenica znamo o tome…Ve\u0107ina nas razume samo da se de\u0161avaju neke promene u mozgu, ali kakve ne znamo \u010dak ni da objasnimo. Bez brige, i stru\u010dnjaci imaju samo teorije o aspektima vezanim za spavanje. Odavno se smatra da spavanje treba da obradi informacije […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-147205","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/147205","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=147205"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/147205\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=147205"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=147205"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=147205"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}