{"id":146979,"date":"2014-05-24T07:23:51","date_gmt":"2014-05-24T05:23:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=146979"},"modified":"2014-05-24T07:25:11","modified_gmt":"2014-05-24T05:25:11","slug":"evropa-masina-za-ukidanje-politike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/24\/evropa-masina-za-ukidanje-politike\/","title":{"rendered":"Evropa \u2013 ma\u0161ina za ukidanje politike"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Georg Diez<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Evropa podse\u0107a na zabavni de\u010dji film. Ona je me\u0161avina kli\u0161ea. Francuski snob, policajac iz najnovijeg filma o mapetima, odlazi na osmonedeljni godi\u0161nji odmor, iako ga \u010deka puno posla. Ili \u2013 sibirska seksi mlada sprema se da Kermita zauvek zatvori u svoj gulag. Da li je to Evropa, Evropa iz filma o mapetima, zarobljena izme\u0111u dekadencije i totalitarizma?<\/p>\n

Ili je Evropa hermafroditski kontinent, gde se mu\u0161karac obla\u010di kao \u017eena, od starih Grka do Conchite Wurst, pobednice pro\u0161lonedeljnog takmi\u010denja za Pesmu evrovizije? Granice izme\u0111u dr\u017eava ili polova u Evropi su relativan pojam, a ratovi u poslednjih 2.500 godina u\u010dinili su da se ovde na \u017eivot i njegove ponore gleda daleko opu\u0161tenije nego u drugim krajevima sveta. Evropa kao bastion tolerancije?<\/p>\n

Evropa, barem to mo\u017eemo da ka\u017eemo, postala je ve\u010dna tema negde izme\u0111u Platona, Medi\u010dija i kolonijalizma, izme\u0111u 1914, 1933. i 1989, izme\u0111u lepog i zastra\u0161uju\u0107eg.<\/p>\n

\u0160ta Evropa mo\u017ee, \u0161ta \u017eeli da bude, za kakve vrednosti se zala\u017ee i kojim sredstvima namerava da ih ostvari? To pitanje \u0107e se postaviti, barem teoretski, na evropskim izborima 25. maja. Ali o njemu se ve\u0107 prakti\u010dno razgovara, pendrecima i oru\u017ejem, u Donjecku, Harkovu i Odesi.<\/p>\n

To je neobi\u010dna protivre\u010dnost aktuelne situacije. Sa jedne strane imamo obespokojavaju\u0107u ti\u0161inu, parali\u0161u\u0107u pasivnost, jer se evropski izbori odvijaju ba\u0161 onako kako su Evropljani navikli \u2013 u senci istorije. To je upravo osnov postojanja Evropske unije \u2013 dr\u017eati se podalje od istorije i svih njenih neprijatnih posledica. EU je posle Drugog svetskog rata i osnovana iz me\u0111usobnog straha evropskih naroda.<\/p>\n

Sa druge strane, stvarnost opet nezadr\u017eivo prodire u briselski ve\u010dno plavi sumrak. Gra\u0111anske proteste, nezaposlenost mladih i porast nejednakosti kao posledice evropske politike \u2013 vlade su nekako pre\u017eivele. Ali mapetovski super zlikovac Vladimir Putin i njegove akcije u Ukrajini svima su pokazale koliko je EU nesigurna kada je re\u010d o vrednostima za koje se zaista zala\u017ee.<\/p>\n

Da li je Evropi potrebna babaroga u liku diznijevskog Putina kako bi definisala samu sebe? Da li je Evropi potrebna Conchita Wurst da bi se setila svojih ideala?<\/p>\n

Rezultati nedavne ankete instituta za istra\u017eivanja javnog mnjenja Infratest pokazuju da su gra\u0111ani Nema\u010dke podeljeni oko pitanja da li \u0107e otpor Putinu dovesti do bli\u017ee saradnje u Evropi. Ve\u0107ina je nezadovoljna pona\u0161anjem EU u ukrajinskom sukobu, dok pobedu Conchite Wurst do\u017eivljava kao znak tolerancije i dokaz da je evropska kultura jo\u0161 uvek \u017eiva.<\/p>\n

Evropa je, hteli mi to ili ne, multikulturna \u2013 ne mo\u017ee, niti je moglo biti druga\u010dije. Rimljani, Germani, Hugenoti, Poljaci\u2026 Evropa je uvek bila u pokretu, ponekad se \u010dinilo da \u201eposr\u0107e\u201c, kako je to opisao istori\u010dar Philipp Blom u svojoj knjizi o Evropi pre Prvog svetskog rata. Ali iz ovog \u201eposrtanja\u201c proiza\u0161la je Moderna. Evropa je oduvek bila laboratorija stvarnosti.<\/p>\n

Ono \u0161to je tada po\u010delo otkri\u0107em \u017eenske strasti danas se suo\u010dava sa zloglasnom trojkom resantimana: homofobijom, antifeminizmom i ksenofobijom.<\/p>\n

\u0160ta je Evropa iz 2014? Da li je sli\u010dna onoj iz 1914. ili onoj iz 1938? Da li je dobila svoje obli\u010dje 1945. Ili 1989? Ako je to bilo u godini kada je pao Zid, a sa time bio okon\u010dan posleratni period, \u0161ta je tada zaista ro\u0111eno?<\/p>\n

Pro\u0161lo je 25 godina od pada Zida. To je cela jedna epoha. Da li su to bile evropske godine, a da to nismo na vreme shvatili? Opadanje ameri\u010dke mo\u0107i, napadi 11. septembra, rat u Iraku, Gvantanamo, Obamini dronovi i Snowdenova otkri\u0107a \u2013 Zapad u ameri\u010dkom obli\u010dju je izgubio svoj sjaj.<\/p>\n

Ali \u0161ta je sa Kinom, \u010diji je uspon istovremeno nezadr\u017eiv i uznemiruju\u0107i? Da li sledi azijski vek? \u0160ta su premise na kojima on po\u010diva? Kakvu \u0107e ulogu igrati Evropa? Koliko su va\u017eni ideali tolerancije i slobode? Vreme je da to preispitamo, a \u010dini se da je mnogo toga \u0161to je u posleratnom periodu isprobano u Evropi prili\u010dno blisko ljudima i jo\u0161 uvek primenjivo. Na primer, ekonomija koja se pridr\u017eava pravila, dru\u0161tvo koje po\u010diva na pravdi, ljudska prava koja va\u017ee za sve.<\/p>\n

Istori\u010dar Tony Judt u svojoj istoriji Evrope pi\u0161e: \u201eLjudi su \u010deznuli za funkcionalnom dr\u017eavom posle iskustava 1914-1945\u201c. Ali \u0161ta je Evropa? Ovo pitanje se stalno odlagalo zbog gri\u017ee savesti jer je polovina kontinenta gvozdenom zavesom bila isklju\u010dena iz rasprave. Evropske institucije, obja\u0161njava Judt, osnovane su iz straha i nesigurnosti i nikada nisu bile simbol snage i optimizma, ve\u0107 mo\u0107i koja donosi odluke bez u\u010de\u0161\u0107a javnosti. Politika je ovde izvr\u0161avanje odluka, njihovo objavljivanje bez prethodne rasprave. Evropska unija je u stvari ma\u0161ina za ukidanje politike.<\/p>\n

Ekonomija i blagostanje zamenili su politiku kao najva\u017eniji cilj zajednice, dok za demokratske deficite evropskih institucija \u010dak ni stru\u010dnjaci nisu pokazivali naro\u010dito interesovanje. Posledice vidimo danas: Evropa kojoj spolja preti Putin, a iznutra desni\u010darski populisti, izgubila je samopouzdanje i prili\u010dno je zbunjena.<\/p>\n

Verovatno znamo koje vrednosti \u017eelimo, ali ne znamo \u0161ta smo spremni da u\u010dinimo da bismo ih o\u010duvali. Evropa je kao smu\u0161eni de\u010dak sa nao\u010darima koga na velikom odmoru maltretiraju \u0161kolske siled\u017eije. Judt to naziva \u201eevropskim iskonskim grehom\u201c, tu nesposobnost u\u010denja iz pro\u0161lih zlo\u010dina, tu nostalgiju za zaboravom i stalno isku\u0161enje povratka pasivnoj politici iz 1938. koja je na vlast dovela Hitlera.<\/p>\n

Ne\u0161to od tog stava odr\u017ealo se do danas. Utisak je da bi mnogi voleli da je Evropa ostrvo udaljeno od svetskih problema. Politikolog Francis Fukuyama je na izvestan na\u010din obe\u0107ao ne\u0161to sli\u010dno u svojoj knjizi iz 1992, Kraj istorije, u kojoj je Zapad progla\u0161en pobednikom. A sada svi na spavanje.<\/p>\n

Ali istorija ide dalje i ne \u010deka nikoga. Evropljani su se oprostili od politike i nisu reagovali na nezaustavljivi tok istorije. Klju\u010dna pitanja o ratu i miru pretvorila su se u rasprave pune samopreispitivanja i nedoumica o kretanju sveta: po\u010detkom devedesetih bio je to rat u Bosni i srebreni\u010dki masakr, 2003. rat u Iraku, a sada je to sukob u Ukrajini.<\/p>\n

\u0160ta Evropa treba i mo\u017ee da u\u010dini? Ono \u0161to je nedostajalo u razma\u017eenim vremenima ekonomskog rasta i mira je evropski identitet s onu stranu zajedni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta i slobodnog kretanja ljudi, koji je po\u010detkom milenijuma delovao toliko depolitizovano, lako i bezbolno kosmopolitski.<\/p>\n

Kada danas traga za identitetom, Evropa to \u010dini vra\u0107aju\u0107i se u sudbonosnu 1914. godinu, godinu svetskog rovovskog rata. A bolje bi bilo da se manje razmi\u0161lja o ratu, a vi\u0161e o periodu koji mu je prethodio, o strahovima, previranjima, ali i o dinamici, idejama, nau\u010dnim i umetni\u010dkim dostignu\u0107ima tokom prve decenija dvadesetog veka. Jer Evropa je oduvek bila kulturni projekat. Ona se uvek pronalazila u kulturi i u njoj se \u010desto gubila, naro\u010dito kada su na povr\u0161inu izbijali resantimani, divlji izdanci svake kulture.<\/p>\n

Danas smo u sli\u010dnoj situaciji. \u0160ta je novinar Bela Anda ta\u010dno hteo da ka\u017ee kada je pro\u0161le nedelje polu-reakcionarnim tonom pisao o Conchiti Wurst: \u201eBrada na \u017eenskom licu, i to prava mu\u0161ka brada, veoma mi smeta, smeta mom ose\u0107aju za estetiku, smeta mom shvatanju rodnih uloga\u201c. A pri tome on, urednik politi\u010dke redakcije Bilda i biv\u0161i savetnik Gerhard Schr\u00f6dera, upozorava na opasnost od \u201ejednoobrazne\u201c Evrope. I Vladimir Jakunin, direktor ruske \u017eeleznice i Putinov blizak prijatelj, govori o \u201evulgarnom etnofa\u0161izmu\u201c i \u201emoralnom truljenju Evrope\u201c, misle\u0107i pri tome na Conchitu Wurst i dekadentni Zapad.<\/p>\n

Bez dekadencije nema tolerancije. One su me\u0111usobno uslovljene i uvek su bile usko povezane u Evropi, tom neobi\u010dnom kontinentu. Me\u0111utim, otpor homofobnoj Rusiji i protivte\u017ea Americi ne mogu da stvore evropski identitet. Za taj poduhvat nisu dovoljni samo neprijatelji.<\/p>\n

Presuda Evropskog suda od pro\u0161le nedelje prema kojoj kompanija Google mora da obri\u0161e odre\u0111ene unose, ako oni sadr\u017ee osetljive podatke, mo\u017eda je znak da se kona\u010dno kre\u0107emo u dobrom pravcu. Vicekancelar Sigmar Gabriel je iskoristio ovu presudu da u Frankfurter Allgemeine Zeitungu uzdigne evropske vrednosti iznad Googla: \u201eEvropa predstavlja suprotnost totalitarnoj ideji da svaki detalj ljudskog pona\u0161anja, ose\u0107anja i misli mo\u017ee biti pretvoren u objekat kapitalisti\u010dke komercijalizacije.\u201c<\/p>\n

Prava pojedinca su sna\u017eno oblikovana evropskim pogledom na svet. Zahtev da Google pone\u0161to mora i da zaboravi dolazi sa kontinenta koji je nau\u010dio da je nekada bolje zaboraviti, jer bi istorija u svojoj silini bila prosto parali\u0161u\u0107a. I nema smisla da evropski identitet tra\u017eimo u pro\u0161losti, jer bi to bio selektivan i verovatno manipulativan pristup. Istorija u Evropi, toga treba da se prisetimo u godini jubileja 2014, je opasna i \u010desto dovoljan razlog za rat, pri \u010demu je Ukrajina samo najsve\u017eiji primer.<\/p>\n

Pitanje je \u0161ta mo\u017ee da zameni istoriju. Filozofi J\u00fcrgen Habermas i Jacques Derrida su me\u0111u poslednjima poku\u0161ali da daju odgovor na to pitanje. Oni su demonstracije protiv rata u Iraku prepoznali kao \u201era\u0111anje evropske javnosti\u201c i sanjali o zajedni\u010dkoj evropskoj spoljnoj politici. Od tada je pro\u0161lo jedanaest godina. Za nama su finansijska kriza i brojne krize vlada. Evropski identitet, evropski model za 21. vek o kome je govorio Tony Judt, mora se oblikovati s onu stranu ili nasuprot depolitizovanim institucijama Evropske unije.<\/p>\n

Conchita Wurst ne mo\u017ee da zameni nedostatak zajedni\u010dke spoljne politike i demokratske legitimnosti, ali televizijski plebiscit iz Kopenhagena pokazuje da su mase, barem kada je o toleranciji re\u010d, daleko progresivnije od svojih elita. U vremenima povratka ideologije u politiku i zazivanja novog hladnog rata, to je ipak dobra vest.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/Spiegel<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Otpor homofobnoj Rusiji i protivte\u017ea Americi ne mogu da stvore evropski identitet<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-146979","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=146979"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146979\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=146979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=146979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=146979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}