{"id":146316,"date":"2014-05-18T09:07:39","date_gmt":"2014-05-18T07:07:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=146316"},"modified":"2014-05-18T09:07:39","modified_gmt":"2014-05-18T07:07:39","slug":"o-virusima-i-bakterijama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/18\/o-virusima-i-bakterijama\/","title":{"rendered":"O virusima i bakterijama"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Kada se razbolimo, \u010desto nam je svejedno da li se na\u0161 imuni sistem nalazi pod napadom virusa ili bakterije. Ipak, sa stanovi\u0161ta biologije, to su potpuno razli\u010dite stvari. Virusi \u010dak nisu \u017eiva bi\u0107a u punom smislu te re\u010di.<\/p>\n

Bakterije i virusi izazivaju bolesti, veoma su mali i mogu da se razmno\u017eavaju ogromnom brzinom. Ali kada se to ostavi po strani, izme\u0111u njih postoje ogromne razlike.<\/p>\n

Bakterije su jedno\u0107elijski oblik \u017eivota. U samo jednoj \u0107eliji postoji sve \u0161to je neophodno za \u017eivot – lanci DNK i \u0107elijski organi, koji prozvode belan\u010devine i snabdevaju bakterije energijom. Bakterije imaju sopstveni metabolizam, poput nas. Razmo\u017eavaju se deobom.<\/p>\n

U bolesti koje nastaju zbog bakterija spadaju difterija, kolera, veliki (magare\u0107i) ka\u0161alj, tuberkuloza i mnoge druge. Me\u0111utim, va\u017eno je napomenuti da ima i bakterija koje rade za nas. Zapravo, mnoge od njih su nam neophodne za dobro zdravlje. Tako u crevima postoji ogroman broj bakterija koje nam poma\u017eu kod varenja ili se bore protiv drugih, \u0161tetnih bakterija. Bakterije u\u010destvuju u proizvodnji jogurta, a pojedine kompanije koriste bakterije za reklamu – takozvane probiotike.<\/p>\n

Virusi su infektivne \u010destice, a ne \u0107elije. Oni se uglavnom sastoje od samo jednog lanca DNK i ljuske od proteina. Nemaju sopstvene organe za dobijanje energije, proizvodnju belan\u010devina ni razmno\u017eavanje.<\/p>\n

Uz to, virusi su daleko manji od bakterija. Jedno\u0107elijski organizmi koji se ozna\u010davaju kao bakterije su otprilike 0.001 milimetar u pre\u010dniku, ali virusi su jo\u0161 stotinu puta manji.<\/p>\n

Za mnoge nau\u010dnike, virusi uop\u0161te nisu \u017eivi. Naravno, to zavisi od toga \u0161ta se podrazumeva pod pojmom “\u017eivot” jer ne postoji kona\u010dna definicija.<\/p>\n

Virusi mogu da se razmno\u017eavaju samo uz pomo\u0107 drugih organizama. Oni krijum\u010dare svoj genetski materijal u tu\u0111e \u0107elije i zatim ih programiraju. Uz pomo\u0107 tog trika, \u0107elije doma\u0107ina po\u010dinju da proizvode isklju\u010divo \u010destice virusa, sve dok \u0107elija ne pukne, i te \u010destice se ponovo na\u0111u na slobodi.<\/p>\n

Svaki pojedina\u010dni virus se “specijalizuje” za odre\u0111enu vrstu \u0107elija. Neki od njih napadaju biljke, drugi \u017eivotinje ili ljude, a neki \u010dak i bakterije. Virusi kod ljudi mogu da izazovu sidu, herpes, hepatitis, grip, rubeolu, \u017euticu i druge bolesti.<\/p>\n

Antibiotici deluju samo protiv bakterija. Virusi ne mogu da budu ubijeni, pa se protiv njih primenuju virostatici. Zadatak tih supstanci je da spre\u010de razmno\u017eavanje virusa, na primer, tako \u0161to ih spre\u010davaju da u\u0111u u \u0107elije doma\u0107ina.<\/p>\n

Uprkos tome, mnogi lekari \u010desto propisuju antibiotike iako znaju da je u pitanju virusna infekcija. Razlog je to \u0161to takve infekcije slabe imuni sistem, pa bakterije imaju priliku da napadnu telo \u010dija sa smanjenim mogu\u0107nostima za odbranu. Antibiotici bi trebalo da spre\u010de takve dodatne infekcije.<\/p>\n

Vakcine mogu da se razviju i protiv virusa, i protiv bakterija.<\/p>\n

Doj\u010de Vele<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se razbolimo, \u010desto nam je svejedno da li se na\u0161 imuni sistem nalazi pod napadom virusa ili bakterije. Ipak, sa stanovi\u0161ta biologije, to su potpuno razli\u010dite stvari. Virusi \u010dak nisu \u017eiva bi\u0107a u punom smislu te re\u010di. Bakterije i virusi izazivaju bolesti, veoma su mali i mogu da se razmno\u017eavaju ogromnom brzinom. Ali kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-146316","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146316","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=146316"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/146316\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=146316"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=146316"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=146316"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}