{"id":145959,"date":"2014-05-15T07:53:32","date_gmt":"2014-05-15T05:53:32","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=145959"},"modified":"2014-05-14T23:54:56","modified_gmt":"2014-05-14T21:54:56","slug":"jorgovan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/15\/jorgovan\/","title":{"rendered":"Jorgovan"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Omiljen ukras ba\u0161ta, jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna boji pejza\u017ee u ljubi\u010dasto, belo, plavo i u nijanse satkane od ovih boja. Lepotom i mirisom jorgovan danas oplemenjuje parkove \u0161irom Evrope. Cvetovi ovog grmolikog drveta razli\u010ditog su oblika, zavisno od sorte kojoj pripada.<\/p>\n

Smatra se da vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva, ali ima i onih koji ka\u017eu da se kao daleki ro\u0111ak maslina, iz isto\u010dne Evrope i centralne Azije pro\u0161irio na ostatak planete. Njegovo latinsko ime poti\u010de od gr\u010dke re\u010di syrnix, \u0161to zna\u010di lula. To ime je dobio jer drvo jorgovana predstavlja izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog pu\u0161a\u010dkog rekvizita.<\/p>\n

Ina\u010de, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romanti\u010dna legenda. Srpski kralj Uro\u0161 Nemanji\u0107 naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena An\u017eujska, njegova budu\u0107a supruga, prilikom dolaska ose\u0107ala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolinom jorgovana.<\/p>\n

Osim njegovih mirisnih nota, koje se obilato koriste u industriji parfema, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upu\u0107eni tvrde da su njegova kora i ljuska semena prirodni adstrigensi i da le\u010de dijareju i druge tegobe organa za varenje.<\/p>\n

Kao antipiretik uspe\u0161no uklanja simptome groznice koja je pra\u0107ena drhtavicom i visokom temperaturom. Veoma je delotvoran u le\u010denju malarije, naro\u010dito one sa jakom klini\u010dkom slikom. Ima i analgetska svojstva, a koristi se za uklanjanje bolova, le\u010denje reume i \u017eivaca, obnavljanje \u0107elija jetre, odstranjivanje glista iz creva.<\/p>\n

Kora drveta skida se u rano prole\u0107e ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Su\u0161i se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Sadr\u017ei razne lekovite sastojke kao \u0161to su siringin, tanin, gorke materije, eteri\u010dna ulja, minerale…<\/p>\n

Kao lek spravlja se u vidu \u010daja, koji se priprema tako \u0161to se prvo dva sata u dva decilitra vode potopi jedna ka\u0161i\u010dica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda. Nakon toga \u010daj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji jo\u0161 sat. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve \u0161oljice dnevno, a u te\u017eim slu\u010dajevima i tri.<\/p>\n

Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masa\u017eu i le\u010denje reume, ali i neuralgije \u017eivaca. Zapadna narodna medicina ovo ulje koristi i za ispiranje usta, za skidanje visoke temperature, \u010di\u0161\u0107enje creva…<\/p>\n

U kozmeti\u010dkoj industriji koristi se ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima. Ovako dobijeni proizvodi namenjeni su osetljivoj ko\u017ei sklonoj crvenilu.<\/p>\n

Ulje za reumu<\/p>\n

Ulje za masa\u017eu bolnih mesta zahva\u0107enih reumom pravi se tako \u0161to se tegla od litar i po napuni cvetovima jorgovana do vrha, bez sabijanja. Nakon toga do vrha se sipa maslinovo ulje, tegla se dobro zatvori i dr\u017ei na suncu dve nedelje uz povremeno me\u0161anje. Posle ovog perioda, ulje proce\u0111eno kroz gazu spremno je za upotrebu. Bolna mesta se ma\u017eu po potrebi, a ulje \u010duva na hladnom mestu, ali nikako u fri\u017eideru.<\/p>\n

Ovako spremljeno miri\u0161ljavo ulje mo\u017ee da se koristi i kao dodatak \u0161amponima, losionima za telo, kremama. Za one koji ne vole maslinovo ulje, cvetove jorgovana mogu da potope i kukuruznim.<\/p>\n

Letnji miris<\/p>\n

Od jorgovana svako mo\u017ee da napravi sopstveni lagani letnji miris. Cvetove treba lagano izgnje\u010diti u koli\u010dini po sopstvenom naho\u0111enju, a zatim ih staviti u kerami\u010dku ili neku drugu posudicu otpornu na visoke temperature, preliti klju\u010dalom vodom, dobro zatvoriti i ostaviti da se sadr\u017eaj u potpunosti ohladi. Potom procediti i odbaciti cvetove, a dobijenu te\u010dnost ponovo skuvati i ohladiti. Proces kuvanja treba ponavljati sve dok se ne dobije \u017eeljeni miris. Na kraju, kada se ohladi sipati u posudu sa sprejom, dr\u017eati u fri\u017eideru i koristiti kao letnji lagani parfem.<\/p>\n

Novosti.rs.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Omiljen ukras ba\u0161ta, jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna boji pejza\u017ee u ljubi\u010dasto, belo, plavo i u nijanse satkane od ovih boja. Lepotom i mirisom jorgovan danas oplemenjuje parkove \u0161irom Evrope. Cvetovi ovog grmolikog drveta razli\u010ditog su oblika, zavisno od sorte kojoj pripada. Smatra se da vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva, ali ima i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":145960,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-145959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/145959","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=145959"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/145959\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/145960"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=145959"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=145959"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=145959"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}