{"id":145740,"date":"2014-05-13T08:10:07","date_gmt":"2014-05-13T06:10:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=145740"},"modified":"2014-05-12T23:18:40","modified_gmt":"2014-05-12T21:18:40","slug":"industrijska-civilizacija-ide-ka-nepovratnoj-propasti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/13\/industrijska-civilizacija-ide-ka-nepovratnoj-propasti\/","title":{"rendered":"Industrijska civilizacija ide ka \u2018nepovratnoj propasti\u2019?"},"content":{"rendered":"

Autor: Nafeez Ahmed<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Novo istra\u017eivanje koje je sponzorisao Nasin Centar za svemirske letove Goddard nagla\u0161ava mogu\u0107nost propasti globalne industrijske civilizacije tokom narednih decenija zahvaljuju\u0107i neodr\u017eivoj eksploataciji resursa i rastu\u0107oj nejednakosti njihove raspodele. Prime\u0107uju\u0107i da se upozorenja na \u201epropast\u201c \u010desto posmataju kao marginalna ili kontroverzna, ovo istra\u017eivanje poku\u0161ava da protuma\u010di ubedljive istorijske podatke koji pokazuju da \u201eproces uspona i propadanja je zapravo ciklus koji se ponavlja i koji se mo\u017ee na\u0107i tokom \u010ditave istorije.\u201c Slu\u010dajevi \u017eestokih civilizacijskih poreme\u0107aja zahvaljuju\u0107i \u201estrmoglavom propadanju \u2013 koja \u010desto traju vekovima \u2013 bili su prili\u010dno uobi\u010dajeni.\u201c<\/p>\n

Ovaj istra\u017eiva\u010dki projekat je zasnovan na novom multidisciplinarnom modelu \u201eDinamike ljudi i prirode\u201c (HANDY), na \u010delu sa primenjenim matemeti\u010darem Safom Motesharri iz Nacionalne fondacije za nauku SAD \u2013 koju podr\u017eava Nacionalni centar za sintezu dru\u0161tva i \u017eivotne sredine (National Socio-Environmental Synthesis Center), u saradnji sa timom prirodnih i dru\u0161tvenih nau\u010dnika. Istra\u017eivanje koje je zasnovano na modelu HANDY prihva\u0107eno je za objavljivanje u recenziranom Elsevierovom \u017eurnalu, Ekolo\u0161ka ekonomija (Ecological Economics).<\/p>\n

Njegovi zaklju\u010dci su da su zahvaljuju\u0107i istorijskim podacima \u010dak i napredne, kompleksne civilizacije podlo\u017ene propadanju, \u0161to postavlja pitanja o odr\u017eivosti moderne civilizacije:<\/p>\n

\u201ePad Rimskog carstva, i podjednako (ako ne i vi\u0161e) naprednih carstava Han, Marujan i Gupta, kao i toliko mnogo naprednih mesopotamskih carstava, sve su to svedo\u010danstva \u010dinjenice da napredne, sofistikovane, kompleksne i kreativne civilizacije mogu biti i fragilne i prolazne.\u201c<\/p>\n

Istra\u017euju\u0107i dinamiku odnosa ljudi – priroda u pro\u0161lim slu\u010dajevima propasti, projekat identifikuje najistaknutije me\u0111upovezane faktore koji obja\u0161njavaju civilizacijsko propadanje, i koji mogu da pomognu u odre\u0111ivanju dana\u0161njeg rizika od propasti: a to su stanovni\u0161tvo, klima, voda, poljoprivreda i energija.<\/p>\n

Ovi faktori mogu dovesti do propasti kada se spoje i generi\u0161u dve klju\u010dne socijalne karakteristike: \u201enaprezanje resursa zahvaljuju\u0107i pritiscima na nose\u0107i kapacitet \u017eivotne sredine\u201c; i \u201eekonomska stratifikacija dru\u0161tva na elite [bogate] i mase (ili \u201eobi\u010dne ljude\u201c) [siroma\u0161ne]\u201c. Taj socijalni fenomen je odigrao \u201eklju\u010dnu ulogu u karakteru ili procesu propadanja\u201c, u svim takvim slu\u010dajevima tokom \u201eposlednjih pet hiljada godina\u201c.<\/p>\n

Trenutno, visoki nivoi ekonomske stratifikacije direktno su povezani sa prekomernom potro\u0161njom resursa, sa \u201eelitama\u201c uglavnom baziranim u industrijalizovanim zemljama koje su odgovorne za to \u0161to:<\/p>\n

\u201e… akumulisani vi\u0161ak nije podjednako raspodeljen \u0161irom dru\u0161tva, ve\u0107 je zapravo kontrolisan od strane elite. Masi stanovni\u0161tva, iako proizvodi bogatstvo, alociran je od strane elita samo mali deo, obi\u010dno na nivou ili jedva iznad nivoa osnovnih \u017eivotnih potreba.\u201c<\/p>\n

Studija dovodi u pitanje tvrdnje onih koji smatraju da \u0107e tehnologija re\u0161iti ove izazove pove\u0107anjem efikasnosti:<\/p>\n

\u201eTehnolo\u0161ke promene mogu pove\u0107ati efikasnost upotrebe resursa, ali tako\u0111e one te\u017ee pove\u0107anju i potro\u0161nji resursa per capita i obima ekstrakcije resursa, tako da, bez efekata politike, pove\u0107anje potro\u0161nje \u010desto kompenzuje pove\u0107anu efikasnost upotrebe resursa.\u201c<\/p>\n

Pove\u0107anje produktivnosti u poljoprivredi i industriji tokom poslednja dva veka rezultat je \u201epove\u0107ane (a ne smanjene) eksploatacije1 resursa\u201c, uprkos dramati\u010dnim dobicima u efikasnosti tokom istog perioda.<\/p>\n

Modelovanjem raspona razli\u010ditih scenarija, Mote\u0161ari (Motesharri) i njegove kolege zaklju\u010duju da pod uslovima \u201ekoji verno odslikavaju realnost dana\u0161njeg sveta \u2026 mi nalazimo da je te\u0161ko izbe\u0107i propast.\u201c U prvom od ovih scenarija, civilizacija:<\/p>\n

\u201e… izgleda da je prili\u010dno dugo na odr\u017eivom putu, ali \u010dak i sa upotrebom optimalne stope tro\u0161enja i po\u010dev\u0161i sa vrlo malim brojem elita, elite na kraju tro\u0161e previ\u0161e, \u0161to dovodi do gladi me\u0111u obi\u010dnim ljudima \u0161to na kraju dovodi do propasti dru\u0161tva. Va\u017eno je napomenuti da se ovaj tip-L propasti de\u0161ava zahvaljuju\u0107i gladi koja je izazavana nejednako\u0161\u0107u koja prouzrokuje gubitak radnika, pre nego zbog uni\u0161tenja prirode.\u201c<\/p>\n

Drugi scenario se fokusira na ulogu dalje eksploatacije resursa, utvrdiv\u0161i da \u201esa ve\u0107om stopom tro\u0161enja, propadanje obi\u010dnih ljudi se de\u0161ava br\u017ee, dok se elite i dalje bogate, ali na kraju obi\u010dni ljudi u potpunosti propadaju, a za njima i elite.\u201c<\/p>\n

U oba scenarija, monopoli elita na bogatstvo zna\u010de da su one \u201emnogo du\u017ee od obi\u010dnih ljudi\u201c za\u0161ti\u0107ene od \u201enaj\u0161tetnijih efekata uni\u0161tenja \u017eivotne sredine\u201c, \u0161to im omogu\u0107ava da \u201enastave sa ‘uobi\u010dajenim poslom’ uprkos prete\u0107oj katastrofi\u201c. Isti mehanizam bi, smatraju oni, mogao da objasni kako \u201esu elite koje su dozvolile da se dese istorijski slu\u010dajevi propasti izgleda bile nesvesne katastrofalne putanje (koja je najo\u010diglednija u slu\u010daju Rimljana i Maja).\u201c<\/p>\n

Primenjuju\u0107i ovu lekciju na na\u0161u suvremenu situaciju, studija upozorava da:<\/p>\n

\u201eIako neki \u010dlanovi dru\u0161tva mogu da dignu uzbunu zbog toga \u0161to se sistem kre\u0107e ka prete\u0107oj propasti i zala\u017eu se za strukturalne promene u dru\u0161tvu da bi je izbegli, elite i njihove pristalice, koje se protive tim promenama, mogle bi da skrenu pa\u017enju na ‘do sada’ dugotrajno stabilnu putanju i da na taj na\u010din budu za to da se ni\u0161ta ne radi.\u201c<\/p>\n

Ipak, nau\u010dnici isti\u010du da najgori mogu\u0107i scenariji nisu ni u kom slu\u010daju neizbe\u017eni, i sugeri\u0161u da bi zahvaljuju\u0107i odgovaraju\u0107im merama i strukturalnim promenama propast mogla biti izbegnuta, ako ne i da se utre put stabilnijoj civilizaciji.<\/p>\n

Dva klju\u010dna re\u0161enja su smanjenje ekonomske nejednakosti da bi se obezbedila po\u0161tenija distribucija resursa, i dramati\u010dno smanjenje potro\u0161nje oslanjaju\u0107i se na manje intenzivne obnovljive resurse i smanjenjem rasta stanovni\u0161tva:<\/p>\n

\u201ePropast mo\u017ee biti izbegnuta i populacija mo\u017ee dose\u0107i ravnote\u017eu ukoliko stopa tro\u0161enja prirodnih resursa per capita bude svedena na odr\u017eiv nivo, i ako resursi budu distribuirani na prili\u010dno pravedan na\u010din.\u201c<\/p>\n

HANDY model koji je finansirala NASA nudi izuzetno kredibilan poziv na bu\u0111enje vladama, korporacijama i firmama \u2013 i potro\u0161a\u010dima \u2013 da prizaju da se ne mo\u017ee odr\u017eati \u201euobi\u010dajeni posao\u201c, i da su odmah potrebne odgovaraju\u0107e mere i strukturalne promene.<\/p>\n

Iako je ovo istra\u017eivanje uglavnom teoretsko, brojna druga vi\u0161e empirijski fokusirana istra\u017eivanja \u2013 od strane KPMG-a i ministarstva nauke vlade UK na primer \u2013 upozorila su da bi spajanje kriza hrane, vode i energije moglo da stvori \u201esavr\u0161enu oluju\u201c u roku od petnaestak godina. Ali takve procene izgleda \u201euobi\u010dajenog poslovanja\u201c bi mogle biti vrlo konzervativne.
\n——————————————————-<\/p>\n

1U originalu umesto eksploatacije stoji: throughput. U pitanju je informati\u010dki termin koji se ti\u010de relativnog odnosa inputa i outputa u odre\u0111enom vremenskom periodu. U \u0161irem smislu pojam throughput se odnosi ukupne rezultate proizvodnje, ukupnu propusnu mo\u0107, stepen prometa itsl.<\/em><\/p>\n

Kontra-punkt<\/a>\/Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novi model koji su razvili nau\u010dnici pokazuje kako bi \u201dsavr\u0161ena oluja\u201c kriza mogla da uni\u0161ti globalni sistem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-145740","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/145740","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=145740"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/145740\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=145740"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=145740"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=145740"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}