{"id":144780,"date":"2014-05-02T09:04:14","date_gmt":"2014-05-02T07:04:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=144780"},"modified":"2014-05-02T09:34:28","modified_gmt":"2014-05-02T07:34:28","slug":"lenstine-slave-prvi-maj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/02\/lenstine-slave-prvi-maj\/","title":{"rendered":"Len\u0161tine slave Prvi maj"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107<\/p>\n

U poku\u0161aju su\u0161tinski benevolentne i poltronski bezopasne kritike, dnevni list Blic je objavio \u010dlanak<\/a> kojeg bi se postideo mnogi novinar. Tu nije jasno da li je tekst ismevanje ili oma\u017e premijeru i njegovom politi\u010dkom jeziku. Me\u0111utim, sigurno je da taj tekst reprodukuje diskurs o len\u0161tinama na koji nailazimo na sve strane. Naime, u prvih nekoliko \u201czapovesti\u201d stoji da treba vi\u0161e i du\u017ee raditi a manje tra\u017eiti. Oba zahteva (zapovesti) u najmanju ruku su problemati\u010dna, a posebno drugi: kako manje? Gde u porodi\u010dnom bud\u017eetu u\u0161tinuti, \u0161ta izbaciti iz potro\u0161a\u010dke korpe, kako postati jo\u0161 siroma\u0161niji?<\/p>\n

Naravno, demagogija koja nam se prodaje cilja na samoljublje svakog pojedinca: kao \u0161to nema pojedinca koji bi za sebe rekao da je glup, nema ni pojedinca koji bi za sebe priznao da nije zaslu\u017eio to malo mizerije \u0161to je poseduje. Stoga demagogiju o osiroma\u0161enju uvek \u010ditamo kao \u2013 osiroma\u0161i\u0107e neko drugi, neko ko zaslu\u017euje. Da vas razuverim, osiroma\u0161i\u0107ete ba\u0161 vi koji radite; profitira\u0107e ba\u0161 oni koji su strukturno privilegovani (novostvorena partijska bur\u017eoazija). A ako ste jo\u0161 i vredni, tim gore po vas.<\/p>\n

Ni zahtev za vi\u0161e rada uop\u0161te nije za potcenjivanje. U toku je krsta\u0161ki pohod protiv raznih lenjivaca koji parazitiraju na grba\u010di onih koji rade. Me\u0111utim, nimalo me ne bi za\u010dudilo da neka ozbiljna analiza poka\u017ee da se kod nas radi isto koliko se radi u Nema\u010dkoj. Uostalom, mnogi su se iznenadili pre nekoliko godina kada je pokazano da Grci, \u010duveni po svojoj ljenjosti, rade vi\u0161e nego Nemci, \u010duveni po robotskoj neumornosti.<\/p>\n

Prvi koji zahteva vi\u0161e rada je premijer. On predstavlja poslednji stadijum uvo\u0111enja neoliberalizma u Srbiji. Prvi stadijum bio je rat i izgradnja privilegovane politi\u010dko-ekonomske elite. Drugi je bio deindustrijalizacija i temeljno od strane dr\u017eave sponzorisano rastavljanje privrede. Ostalo je jo\u0161 da se krupni korporativni kapital pojavi i u robovski radni odnos primi one gladne koji su preostali. Po\u0161to su gladni, oni nemaju izbora i radi\u0107e koliko god treba za goli opstanak. Savr\u0161eni cinizam takvog dobrovoljnog rada le\u017ei u tome \u0161to se on dobrovoljnim naziva i kada ste na njega primorani jer ste egzistencijalno ugro\u017eeni.<\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod premijera: on je izjavio pre neki dan da se vodi maksimom Bila Gejtsa. Da parafraziram onda i ja istog tog Bila Gejtsa, koji je rekao da vi\u0161e voli da radi sa lenjim ljudima, jer ba\u0161 oni znaju da naprave pre\u010dice, tehnike i tehnologije koje rad olak\u0161avaju, naravno, iz potpuno sebi\u010dnih razloga i te\u017enje za kvalitetnim len\u010darenjem. Neshvatljiv je taj civilizacijski fenomen koji se ogleda u zahtevu za vi\u0161e rada. \u0160to vi\u0161e tehnologija \u010dove\u010danstvo u celini savlada, to treba vi\u0161e raditi, uprkos utisku da je sve ve\u0107i deo rada su\u0161tinski nepotreban i svodi se na birokratske poslove.<\/p>\n

Da bi politi\u010dki projekat neoliberalizma uspeo potrebna je temeljna promena ljudske prirode. Pospano bi\u0107e, sklono eskiviranju preteranog rada, povremenom len\u010darenju, povremenom u\u017eivanju, povremenom flertovanju, povremenom odmaranju[1] ima da postane rudar-udarnik Stahanov savremenog kapitalizma. Treba raditi od jutra do sutra, a satisfakcije u vidu sre\u0107nog gazde, uspe\u0161ne firme i uni\u0161tene pa poni\u017eene konkurencije imaju da slu\u017ee umesto plate koja omogu\u0107ava emancipaciju, kupovinu ku\u0107e ili obrazovanje dece. Jer ta plata bi\u0107e naravno dovoljna taman za biolo\u0161ku reprodukciju slede\u0107e generacije robova, pardon, radnika.<\/p>\n

Me\u0111utim, osu\u0111en je na neuspeh svaki politi\u010dki projekat koji sadr\u017ei i komponentu koja zahteva promenu ljudi: politi\u010dki sistem postoji da bi resurse alocirao tako da ljudima bude bolje, a ne da bi ljude alocirao da bi resusrima i kapitalu bilo ugodnije. Kona\u010dno, nije li najsuvislija kritika radikalnih projekata realnog socijalizma bila ukazivanje na to da je ljudska priroda krajnja i nepremostiva barijera za realizaciju tog utopijskog projekta i da je ba\u0161 zato staljinizam bio njegov jedini mogu\u0107i oblik? Upravo je staljinizam izmislio Stahanova i udarni\u010dki rad. I diskurs je bio neodoljivo sli\u010dan: ne valjaju oni koji hvataju krivine i oni koji vole da odmore posle posla. Oni koji ne vole da rade 18 sati dnevno bili su okarakterisani kao neprijatelji,[2] a po\u017eeljni su bili neumorni, mi\u0161i\u0107avi, britki i iznad svega skromni udarnici.<\/p>\n

Stvar je u tome \u2013 i to treba stalno ponavljati \u2013 \u0161to savremeni kapitalizam nije izgra\u0111en na radu, ve\u0107 na ne-radu. Posebno je re\u010d o ne-radu onih koji su strukturno nezapo\u0161ljivi (a potencijalno, to su svi), dakle o visokoj stopi nezaposlenosti. Jednostavno re\u010deno, visoka nezaposlenost i egzistencijalna ugro\u017eenost nezaposlenih, izazvana smanjenjem socijalnih davanja, \u010dini one malobrojne radnike ornijim za prekovremeni i potpla\u0107eni rad.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osiroma\u0161i\u0107ete ba\u0161 vi koji radite; profitira\u0107e ba\u0161 oni koji su strukturno privilegovani (novostvorena partijska bur\u017eoazija). <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-144780","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/144780","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=144780"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/144780\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=144780"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=144780"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=144780"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}