{"id":144665,"date":"2014-05-01T08:15:27","date_gmt":"2014-05-01T06:15:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=144665"},"modified":"2014-05-01T08:17:25","modified_gmt":"2014-05-01T06:17:25","slug":"da-li-se-vodom-mogu-skinuti-pesticidi-sa-voca-i-povrca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/05\/01\/da-li-se-vodom-mogu-skinuti-pesticidi-sa-voca-i-povrca\/","title":{"rendered":"Da li se vodom mogu skinuti pesticidi sa vo\u0107a i povr\u0107a?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>I pored toga \u0161to mnogi imaju razli\u010dite recepte za odstranjivanje ostataka pesticida, stru\u010dnjaci savetuju da je pranje hladnom vodom sasvim dovoljno.<\/p>\n

Celodnevno potapanje u sodi bikarboni, \u010di\u0161\u0107enje rastvorima sir\u0107eta ili limunovim sokom sezonskog povr\u0107a i vo\u0107a, \u0161to se sve \u010de\u0161\u0107e lai\u010dki savetuje potro\u0161a\u010dima radi uklanjanja ostataka pesticida, potpuno je besmisleno, ka\u017ee docent Milan Stevi\u0107 sa katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ovi rekla-kazala recepti, dodaje, nemaju nikakvu osnovu, jer ako ostataka ima oni se temeljnim pranjem hladnom vodom mogu odstraniti sa namirnica, mo\u017eda ne u potpunosti, ali svakako do granica bezbednih za upotrebu.<\/p>\n

Kako obja\u0161njava Stevi\u0107, postoje ugrubo dve vrste pesticida. Jedne biljka apsorbuje, i nakon tretiranja cirkuli\u0161u njenim sokovima. Drugi (kontaktni) ostaju isklju\u010divo na njenoj povr\u0161ini. Prvi imaju prednost u toku ki\u0161nog perioda jer su otporni na spiranja. Oni su bezopasni jer \u0107e se do berbe potpuno neutralisati (\u010dak i ranije) po\u0161to se razli\u010ditim procesima razgra\u0111uju do nule. Ali za poslednja tretiranja vo\u0107a i povr\u0107a, koja mogu da imaju uticaj na ostatke pesticida u hrani, koriste se kontaktni pesticidi i oni imaju kratku karencu (vreme od poslednjeg prskanja do branja).<\/p>\n

“To zna\u010di da se oni u kratkom periodu razgrade. Karenca je razli\u010dita za razli\u010dite vrste povr\u0107a. Ako se koriste pesticidi registrovani za poslednja prskanja u vegetaciji i ako se po\u0161tuje karenca, opasnosti od trovanja apsolutno nema, jer se ti ostaci pesticida razgrade”, ka\u017ee docent Milan Stevi\u0107.<\/p>\n

On nagla\u0161ava da je pranje vo\u0107a i povr\u0107a u svakom slu\u010daju potrebno, prevashodno zbog bakterija, klica i drugih prirodnih kontaminenata.<\/p>\n

Tako\u0111e je pesticide mogu\u0107e oprati i vodom, temeljnim pranjem, ali samo ako je re\u010d o kontaktnim vrstama, i to u slu\u010daju da je vo\u0107e i povr\u0107e tretirano neposredno pred izno\u0161enje na tezgu.<\/p>\n

Da podsetimo, najnovije istra\u017eivanje Evropske agencije za bezbednost hrane koje je sprovedeno u 27 zemalja EU, a kontrolisano je oko 77.000 uzoraka i oko 500 razli\u010ditih vrsta hrane, pokazalo je da je u 1,6 odsto ukupnog broja uzoraka prona\u0111eno vi\u0161e od maksimalno dozvoljene koncentracije ostataka pesticida. U nekima je bilo vi\u0161e u nekima manje, pa su tako neslavno prvo mesto zauzele \u017eitarice \u2013 ovas, a onda i zelena salata sa 3,4 odsto uzoraka koji su prema\u0161ili granicu.<\/p>\n

Na pitanje da li je istina da najvi\u0161e ostataka pesticida ima u zelenoj salati, sagovornik \u00a0ka\u017ee da je to ta\u010dno, jer je re\u010d o vrsti povr\u0107a koje je neophodno vi\u0161e puta tretirati, pogotovo u staklenicima, a gotovo sva salata koja se prodaje kod nas sti\u017ee iz proizvodnje u zatvorenom prostoru.<\/p>\n

“Tu su najbolji i najpogodniji uslovi za razvoj sive patogene plesni. To je gljiva koja za nekoliko dana mo\u017ee potpuno da uni\u0161ti proizvodnju ako se ne \u0161titi. Salata se prska i fungicidima, protiv plemenja\u010de i \u0161teto\u010dina, i to vi\u0161e puta”, ka\u017ee Stevi\u0107.<\/p>\n

Drugi problem jeste i to \u0161to je, dodaje, salata biljka kratkog vegetacionog perioda, a to zna\u010di da od rasa\u0111ivanja do branja pro\u0111e maksimalno 45 dana.<\/p>\n

“I u tom kratkom periodu vi morate da je prskate mnogo puta. Zatim, \u0161to je jo\u0161 gore, jedemo upravo onaj deo biljke koji se prska, a to su listovi. Nije isto kada jedete mladi luk i salatu koji se toliko prskaju sredstvima sa jako kratkom karencom od nekoliko dana ili krompir kod koga se tretiraju listovi, a jede se plod koji je pod zemljom. Zato je sasvim u redu da na tr\u017ei\u0161te do\u0111e salata koja je prskana pre sedam dana”, zaklju\u010duje on.<\/p>\n

Ipak, kako savetuje, ukoliko se pristupi temeljnom pranju, list po list, hladnom vodom sigurno \u0107e se odstraniti najve\u0107i deo ostataka, ne svih, ali jedan deo mo\u017ee i da ostane. Zato postoji utvr\u0111en parametar MDK (maksimalno dozvoljene koli\u010dine) koji ne ugro\u017eava zdravlje ljudi.<\/p>\n

U mikrokoli\u010dinama pesticidi postoje svuda i ne treba ih se pla\u0161iti, iako se vrlo \u010desto sva krivica svaljuje na pesticide, a ne na mikotoksine i aflatoksine koji su mnogo opasniji.<\/p>\n

Politiku<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

I pored toga \u0161to mnogi imaju razli\u010dite recepte za odstranjivanje ostataka pesticida, stru\u010dnjaci savetuju da je pranje hladnom vodom sasvim dovoljno. Celodnevno potapanje u sodi bikarboni, \u010di\u0161\u0107enje rastvorima sir\u0107eta ili limunovim sokom sezonskog povr\u0107a i vo\u0107a, \u0161to se sve \u010de\u0161\u0107e lai\u010dki savetuje potro\u0161a\u010dima radi uklanjanja ostataka pesticida, potpuno je besmisleno, ka\u017ee docent Milan Stevi\u0107 sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-144665","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/144665","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=144665"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/144665\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=144665"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=144665"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=144665"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}