{"id":143443,"date":"2014-04-16T08:33:19","date_gmt":"2014-04-16T06:33:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=143443"},"modified":"2014-04-16T08:33:19","modified_gmt":"2014-04-16T06:33:19","slug":"doktrina-soka-3","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/04\/16\/doktrina-soka-3\/","title":{"rendered":"Doktrina \u0161oka"},"content":{"rendered":"

Autorka: Naomi Klein<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Vladimira Putina mo\u017eemo pobediti tako \u0161to \u0107emo preplaviti evropsko tr\u017ei\u0161te prirodnim gasom frakovanim u Americi, uverava nas industrija. U prilog rastu\u0107oj antiruskoj histeriji, ameri\u010dkom Kongresu predstavljena su dva zakona \u2013 jedan u Predstavni\u010dkom domu (H.R. 6), drugi u Senatu (S. 2083) \u2013 kojima bi se olak\u0161ao izvoz te\u010dnog prirodnog gasa, navodno u ime podr\u0161ke Evropi dok se skida sa Putinovih fosilnih goriva, i unapredila ameri\u010dka nacionalna bezbednost.<\/p>\n

Kori Gardner, republikanski kongresmen koji je predstavio tekst tvrdi da bi \u201cprotivljenje ovom zakonu bilo kao da spustimo slu\u0161alicu dok nas na\u0161i prijatelji i saveznici zovu upomo\u0107\u201d. I to mo\u017ee biti ta\u010dno \u2013 ako prijatelji i saveznici rade za Chevron i Shell korporacije, a hitan poziv upu\u0107uju radi o\u010duvanja profita usred smanjenog priliva konvencionalne nafte i gasa.<\/p>\n

Da bi ova ujdurma upalila va\u017eno je ne obra\u0107ati pa\u017enju na detalje. Kao \u0161to je recimo \u010dinjenica da ve\u0107i deo tog gasa verovatno ne\u0107e sti\u0107i do Evrope \u2013 jer se ovim zakonima predvi\u0111a prodaja gasa na svetskom tr\u017ei\u0161tu bilo kojoj zemlji \u010dlanici Svetske trgovinske organizacije.<\/p>\n

Ili \u010dinjenica da industrija ve\u0107 godinama ube\u0111uje Amerikance da moraju prihvatiti rizik po svoju zemlju, vodu i vazduh koji proisti\u010du iz hidrauli\u010dnog lomljenja (frakinga) kako bi omogu\u0107ili da njihova zemlja ostvari \u201cenergetsku nezavisnost\u201d. A sada, iznenada i na prevaru, cilj se promenio u \u201cenergetsku bezbednost\u201d, \u0161to o\u010digledno zna\u010di prodaju povremenog vi\u0161ka frakovanog gasa na svetskom tr\u017ei\u0161tu, a time i stvaranje energetske zavisnosti drugih zemalja.<\/p>\n

Iznad svega, va\u017eno je da se ne primeti da bi izgradnja neophodne infrastrukture za izvoz gasa u tim razmerama odnela silne godine za izdavanje dozvola i konstrukciju \u2013 samo jedan terminal te\u010dnog prirodnog gasa mo\u017ee ko\u0161tati sedam milijardi dolara, mora se napajati iz ogromne mre\u017ee gasovoda i kompresorskih stanica, i zahteva sopstvenu elektranu samo za energiju potrebnu da gas hla\u0111enjem pretvara u te\u010dnost. Dok se ovi ogromni industrijski projekti ne izgrade i ne stave u pogon, Nema\u010dka i Rusija mogu biti najbolji drugari. A do tada \u0107e se tek malobrojni se\u0107ati da je kriza na Krimu bila izgovor koji je gasnoj industriji poslu\u017eio da ostvari svoje snove o izvozu, bez obzira na posledice po zajednice u kojima se vr\u0161i fraking ili planetu koja se kuva.<\/p>\n

Ovaj talenat za upotrebu krize u svoju korist nazivam doktrinom \u0161oka, i ona ne pokazuje znake povla\u010denja. Svi znamo kako doktrina \u0161oka radi: u vremenima krize, bilo stvarne ili izazvane, na\u0161e elite umeju da se izgovorom hitnosti zalete u nepopularne mere koje su katastrofalne za ve\u0107inu. Naravno da ima primedbi \u2013 od klimatologa koji upozoravaju da metan ima sna\u017ean uticaj na zagrevanje, ili lokalnih zajednica koje ne \u017eele ove visoko rizi\u010dne izvozne luke na svojim voljenim obalama. Ali ko ima vremena za diskusiju? Hitno je! Zovu upomo\u0107! Prvo usvojite zakon, posle razmi\u0161ljajte o njima.<\/p>\n

Mnoge industrije dobro izvode ovu ujdurmu, ali nijedna nije tako ve\u0161ta da koristi suspenziju racionalnosti u doba krize kao globalni gasni sektor.<\/p>\n

Tokom poslednje \u010detiri godine gasni lobi je ekonomsku krizu u Evropi koristio da bi zemlje poput Gr\u010dke navodio da put iz dugova i o\u010daja tra\u017ee u otvaranju svojih predivnih i osetljivih mora za bu\u0161enje. Sli\u010dne argumente koristi za pravdanje frakinga \u0161irom Severne Amerike i Britanije.<\/p>\n

Sada je kriza dana ukrajinski sukob koji se koristi kao buldo\u017eer za obaranje razumnih ograni\u010denja na izvoz prirodnog gasa i prihvatanje kontroverznog dogovora sa Evropom o slobodnoj trgovini. A kakav je to dil: jo\u0161 vi\u0161e ekonomija slobodnog korporativnog zaga\u0111enja i jo\u0161 vi\u0161e gasova koji zarobljavaju toplotu i truju atmosferu \u2013 i sve to kao odgovor na energetsku krizu.<\/p>\n

U tom kontekstu vredi se setiti \u2013 \u0161to je vrhunska ironija \u2013 da su upravo klimatske promene kriza koju industrija prirodnog gasa najve\u0161tije koristi.<\/p>\n

Nema veze \u0161to je jedinstveno re\u0161enje za klimatsku krizu dramati\u010dno pro\u0161irenje procesa va\u0111enja energenata frakingom, \u0161to u na\u0161u atmosferu osloba\u0111a ogromne koli\u010dine metana koji destabilizuje klimu. Prema najnovijim procenama Me\u0111uvladinog panela za klimatske promene metan je jedan od najmo\u0107nijih gasova sa efektom staklene ba\u0161te \u2013 34 puta mo\u0107niji u zarobljavanju toplote od ugljen-dioksida. A to va\u017ei za period od preko 100 godina, pri \u010demu ova odlika metana s vremenom slabi.<\/p>\n

Daleko je va\u017enije, tvrdi biohemi\u010dar Robert Hovart sa univerziteta Kornel, jedan od vode\u0107ih svetskih stru\u010dnjaka za emisije metana, posmatrati uticaj u periodu od 15 do 20 godina, kada je potencijal metana za globalno zagrevanje zaprepa\u0161\u0107uju\u0107ih 86 do 100 puta ve\u0107i od ugljen dioksida. \u201cU tom vremenskom rasponu rizikujemo vrlo ubrzano zagrevanje\u201d, rekao je Hovart.<\/p>\n

I zapamtite: ne gradite multimilijarderske delove infrastrukture ukoliko ne planirate da ih koristite makar 40 godina. Dakle na krizu zagrevanja na\u0161e planete reagujemo tako \u0161to gradimo mre\u017eu ultra-mo\u0107nih atmosferskih rerni. Jesmo li poludeli?<\/p>\n

Ne znamo koliko se metana zapravo osloba\u0111a bu\u0161enjem i frakingom, i \u010ditavom priru\u010dnom infrastrukturom. Dok industrija prirodnog gasa tvrdi da je \u201cmanja nego emisije ugljen dioksida kod uglja\u201d, zapravo nikada nije sistematski izmerila svoja curenja metana koji isparava u svakoj fazi ekstrakcije gasa, obrade i distribucije \u2013 od obloge izvora i ventila u kondenzatoru do napuklih gasovoda ispod harlemskih kvartova. Sama gasna industrija je 1981. izmislila mudro geslo da je prirodni gas \u201cmost\u201d ka budu\u0107nosti \u010diste energije. To je bilo pre 33 godine. Duga\u010dak most. A daleke obale jo\u0161 nema na vidiku.<\/p>\n

Kada je 1988. u svom istorijskom svedo\u010denju klimatolog D\u017eejms Hansen upozorio Kongres na urgentan problem globalnog zagrevanja \u2013 Ameri\u010dko gasno udru\u017eenje po\u010delo je eksplicitno da oblikuje svoj proizvod kao odgovor na \u201cefekat staklene ba\u0161te\u201d. Nisu gubili vreme, drugim re\u010dima, da se nude kao re\u0161enje globalne krize koju su delom i sami izazvali.<\/p>\n

Upotreba krize u Ukrajini za \u0161irenje globalnog tr\u017ei\u0161ta pod izgovorom \u201cenergetske bezbednosti\u201d mora se sagledati u kontekstu ovog neoborenog rekorda kriznog oportunizma. Jedino \u0161to ovoga puta mnogo vi\u0161e nas zna gde le\u017ei stvarna energetska bezbednost. Zahvaljuju\u0107i radu vrhunskih istra\u017eiva\u010da kao \u0161to je Mark D\u017eejkobson i njegov tim sa Stanforda, znamo da se do 2030. svet mo\u017ee u potpunosti okrenuti obnovljivim energentima. A zahvaljuju\u0107i najnovijim, alarmantnim izve\u0161tajima Me\u0111uvladinog panela za klimatske promene, znamo da je taj put na\u0161 egzistencijalni imperativ.<\/p>\n

To je infrastuktura koju bi trebalo urgentno graditi \u2013 a ne ogromne industrijske projekte koji \u0107e nas oterati u jo\u0161 dublju zavisnost od opasnih fosilnih goriva. Ta\u010dno je da \u0107e ta goriva biti potrebna tokom tranzicije, ali ima ih vi\u0161e nego dovoljno: izuzetno prljave metode ekstrakcije kao \u0161to su katranski pesak i fraking naprosto nisu neophodne. Kako je upravo ovih dana rekao D\u017eejkobson: \u201cNisu nam potrebna nekonvencionalna goriva da bismo stvorili infrastrukturu za potpuni prelazak na \u010diste i obnovljive energije vetra, vode i sunca za sve na\u0161e potrebe. Mo\u017eemo se osloniti na postoje\u0107u, i uz novu infrastrukturu [obnovljive generacije] obezbediti energiju za proizvodnju ostatka \u010diste infrastrukture koja \u0107e biti potrebna\u2026 Konvencionalna nafta i gas su vi\u0161e nego dovoljni.\u201d<\/p>\n

Na Evropljanima je sada da svoju \u017eelju za emancipacijom od ruskog gasa pretvore u zahtev za ubrzanom tranzicijom ka obnovljivim energentima. Takva tranzicija \u2013 na koju su se evropske zemlje obavezale prema protokolu iz Kjota \u2013 mo\u017ee se lako sabotirati ako se svetsko tr\u017ei\u0161te preplavi jeftinim fosilnim gorivom frakovanim iz ameri\u010dkih podzemnih stena. I zaista, udru\u017eenje Amerikanci protiv frakinga koje predvodi borbu protiv ubrzavanja izvoza te\u010dnog gasa, blisko sara\u0111uje sa svojim evropskim kolegama kako bi se ovo spre\u010dilo.<\/p>\n

Odgovor na pretnju katastrofalnim zagrevanjem na\u0161 je najva\u017eniji energetski imperativ. Ne mo\u017eemo sebi priu\u0161titi da nas ometa najnovija ujdurma kriznog marketinga industrije prirodnog gasa.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sada je kriza dana ukrajinski sukob koji se koristi kao buldo\u017eer za obaranje razumnih ograni\u010denja na izvoz prirodnog gasa i prihvatanje kontroverznog dogovora sa Evropom o slobodnoj trgovini.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-143443","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/143443","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=143443"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/143443\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=143443"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=143443"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=143443"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}