{"id":142592,"date":"2014-04-07T08:12:34","date_gmt":"2014-04-07T06:12:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=142592"},"modified":"2014-04-06T22:17:53","modified_gmt":"2014-04-06T20:17:53","slug":"moc-poslovica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/04\/07\/moc-poslovica\/","title":{"rendered":"Mo\u0107 poslovica"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:David Albahari<\/p>\n

Kada sam bio de\u010dak, nisam verovao u poslovice i mudre izreke. Danas, kada godine sve br\u017ee prolaze, uvi\u0111am da sam pogre\u0161io. Znam da su \u017ealopojke tipa \u201eda sam to ranije znao, sve bi bilo druga\u010dije\u201d potpuno nepotrebne, jer je pro\u0161lost nepromenljiva, ali ipak se ponekad upitam \u0161ta sam sve mogao da izbegnem u \u017eivotu da sam pa\u017eljivije slu\u0161ao savete tih esencija \u010dovekovog iskustva. Na primer, na svim mojim sveskama i ud\u017ebenicima iz gimnazije uredno sam ispisivao latinsku izreku: \u201eOpasnost je u odlaganju\u201d, dragoceni savet koji uglavnom nisam koristio dok sam i\u0161ao u gimnaziju, ali koji je lepo zvu\u010dao. To je, mo\u017eda, jedini savet koji sam, kasnije, kao pisac i prevodilac, uvek primenjivao.<\/p>\n

Drugi saveti nisu tako dobro pro\u0161li kod mene. Recimo, divan savet iz talmudskih \u201eIzreka otaca\u201d: \u201ePodu\u010davaj svoj jezik da govori: Ne znam\u201d. \u2013 koji bi mi, da sam ga doista slu\u0161ao, pomogao da izbegnem niz nesporazuma, nepotrebnih prepirki i ozbiljnih sva\u0111a. Re\u0107i \u201eNe znam\u201d u pravom trenutku smanjuje tenziju, vra\u0107a samopouzdanje i poma\u017ee ponovnom uspostavljanju ravnote\u017ee. Na\u017ealost, ve\u0107ina ljudi smatra iz najraznovrsnijih razloga da je priznavanje neznanja u isto vreme i prihvatanje poraza, \u0161to je potpuno neta\u010dno. Niko ne zna sve stvari iako ve\u0107ina nas veruje da smo stru\u010dnjaci za sve, a ukoliko se poka\u017ee da ne\u0161to nije u redu sa njihovim savetima i \u201eznanjem\u201d, za to \u0107e biti optu\u017een neko drugi.<\/p>\n

Odmah mi pada na pamet izreka koju su moji roditelji \u010desto ponavljali: \u201eU se i u svoje kljuse\u201d. \u010covek je, u su\u0161tini, sam na svetu, ali ako veruje u sebe, lak\u0161e \u0107e podneti tu samo\u0107u. S druge strane, ako ga u toj njegovoj samo\u0107i spopadnu i kritikuju sa svih strana, onda treba da ima na umu drugu \u201ekonjsku poslovicu\u201d: \u201eZa dobrim konjem pra\u0161ina se vije\u201d. Tu poslovicu je moja majka nudila kao magi\u010dnu za\u0161titu od lo\u0161ih kritika, zlonamernih komentara kolega i povremenih prezrivih ocena nekih \u010ditalaca. Iako mi je trebalo dosta vremena da se priviknem na identifikaciju sa konjem, makar i dobrim, onog trenutka kada sam je prihvatio, sve neda\u0107e sa eventualnim negativnim kriti\u010dkim ocenama mojih knjiga su skoro potpuno i\u0161\u010dezle. Uostalom, negativna kritika se pi\u0161e sa mnogo vi\u0161e iskrenosti nego mnoge pozitivne kritike, i tu iskrenost svakako treba ceniti.<\/p>\n

Dugi niz godina zbunjivale su me poslovice: \u201eMlado se drvo savija\u201d i \u201eNije zlato sve \u0161to sija\u201d. Naime, one su bile napisane jedna iznad druge na unutra\u0161njoj strani korica neke de\u010dje knjige, i ja sam bio uveren da je re\u010d o jednoj poslovici, \u0161to ju je \u010dinilo potpuno nerazumljivom. Tada sam se tu\u017eno pitao kakve veze ima mlado drvo sa la\u017enim zlatom i, naravno, nisam uspevao da do\u0111em do odgovora. Tako sam propustio priliku da se, kao mla\u0111i, posvetim nekim telesnim aktivnostima, koje su tra\u017eile mladala\u010dko savijanje. Sada bih se rado savio, ali \u201egodine su mnoge, a le\u0111a nejaka\u201d, te mi se \u010desto doga\u0111a da ne uspem da dohvatim zlato koje pored mene proleti. Dok se ja sagnem, mogu samo da i\u0161\u010deprkam grumen la\u017enog zlata. Ono pravo uvek zavr\u0161i u nekim drugim rukama.<\/p>\n

Koristan savet nudi izreka: \u201eNe ceni vola po rogovima, ni \u010doveka po brkovima\u201d. I dovoljno je prisetiti se Hitlera i Staljina da bi se videlo koliko je to ta\u010dno. Dodu\u0161e bilo je, i sigurno \u0107e jo\u0161 biti, glatko izbrijanih diktatora, \u0161to samo potvr\u0111uje upozorenje da \u010dovek nikada, ipak, ne sme potpuno da se opusti. Kao \u0161to ne bi smeo da pljeska sam sebi na uspe\u0161no izvedenom delu ili na nekom postupku koji ga, uveren je, \u010dini doista dobrom osobom. Naime, u jednoj izreci pi\u0161e: \u201ePostoje samo dva savr\u0161eno dobra \u010doveka: mrtav i nero\u0111en\u201d. Svi ostali, svi mi ostali, u ve\u0107oj ili manjoj meri smo lo\u0161i i mo\u017eemo samo da se trudimo da postanemo bolji i pametniji. Dodu\u0161e, i tu postoji jedno upozorenje, izreka koja ka\u017ee: \u201eBolje je biti malo lud, nego malo pametan\u201d. U prvom trenutku ta izreka nas pomalo uko\u010di, jer smo nau\u010deni da pamet uvek bolje ocenimo od ludila, me\u0111utim, istina je da onaj koji je malo pametan mo\u017ee da nanese mnogo vi\u0161e \u0161tete od onoga ko je malo lud.<\/p>\n

Pa ipak, savr\u0161ena dobrota je, bar teorijski, ipak dostupna. Mogli bismo lako da sakupimo pregr\u0161t poslovica i izreka koje bi nas, kada bismo ih dosledno primenjivali, preobrazile u vlasnike skoro savr\u0161ene dobrote. Mislim na poslovice kao \u0161to su: \u201eAko ne po\u010dne\u0161, ne\u0107e\u0161 ni zavr\u0161iti\u201d, \u201eKo drugome jamu kopa, sam u nju pada\u201d, \u201eOrao ne hvata muve\u201d, \u201eUmetnost je duga, \u017eivot je kratak\u201d i mnoge druge.<\/p>\n

Neke izreke su toliko hirur\u0161ki precizne da skoro nanose bol. Jedna od takvih je ova: \u201eNije sre\u0107an onaj koji ima ono \u0161to \u017eeli, ve\u0107 onaj koji ne \u017eeli ono \u0161to nema\u201d. Da, zavist je opasan otrov, kao i po\u017euda ili halapljivost.<\/p>\n

Iz nekog razloga tu se prisetim da su moji roditelji \u010desto govorili: \u201e\u010cuvaj se la\u017enih prijatelja\u201d, a da sam im ja, onako drsko kako to deca umeju, odgovarao: \u201eA kako da ih prepoznam?\u201d Oni su tada pokunjeno za\u0107utali jer na moje pitanje nije moglo da se odgovori. A u jednoj drugoj situaciji nisam tako dobro pro\u0161ao \u2013 naime, bila je zima, trebalo je da idem u \u0161kolu i majka me je terala da stavim kapu na glavu. Prkosno sam rekao: \u201e\u010cizma glavu \u010duva, \u0161ubara je kvari\u201d. Pamtim da me je majka samo jednom o\u0161amarila u \u017eivotu i to se tada desilo. I dan-danas, posle mnogo godina, smatram da je bila u pravu. Poznavanje poslovica ne predstavlja dozvolu za bezobrazluk, ali i to treba nau\u010diti. Kao i onu jednostavnu izreku: \u201eAko \u017eeli\u0161 prijatelja, prvo postani prijatelj\u201d.<\/p>\n

I odmah sledi upozorenje, isto ono koje sam \u010duo od mojih roditelja: \u201e\u010cuvaj se la\u017enih prijatelja\u201d. Dodu\u0161e, ne ka\u017eu ni\u0161ta o tome kako prepoznati la\u017ene prijatelje, ali ve\u0107 sam nau\u010dio \u0161ta to zna\u010di \u2013 neki deo posla, ma kakav on bio, treba ipak sami da obavimo.<\/p>\n

Politika.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poznavanje poslovica ne predstavlja dozvolu za bezobrazluk, ali i to treba nau\u010diti. Kao i onu jednostavnu izreku: Ako \u017eeli\u0161 prijatelja, prvo postani prijatelj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-142592","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142592","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=142592"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142592\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=142592"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=142592"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=142592"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}