{"id":142326,"date":"2014-04-04T08:20:40","date_gmt":"2014-04-04T06:20:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=142326"},"modified":"2014-04-04T08:30:20","modified_gmt":"2014-04-04T06:30:20","slug":"prokletstvo-radnicke-klase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/04\/04\/prokletstvo-radnicke-klase\/","title":{"rendered":"Prokletstvo radni\u010dke klase"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:David Graeber<\/p>\n

“Ne razumem za\u0161to ljudi ne protestuju na ulicama?” \u010cujem ovo, s vremena na vreme, od onih koji imaju mo\u0107ne zale\u0111ine i materijalno su obezbe\u0111eni. U njihovom pitanju prisutna je doza neverice. \u201cNakon svega\u201d, \u010dita se izme\u0111u redova, \u201cvri\u0161timo o krvavom ubistvu kada nam neko dirne poreska skloni\u0161ta; ako bi se neko pribli\u017eio mom izvoru hrane ili skloni\u0161tu, sigurno bih palio banke i ru\u0161io parlament. \u0160ta nije u redu sa ovim ljudima?\u201d<\/p>\n

To je dobro pitanje. \u010covek bi pomislio da bi vlada koja je nanela toliko patnje onima koji imaju najmanje sredstava da se odupru, bez preokretanja ekonomije, rizikovala da po\u010dini politi\u010dko samoubistvo. Umesto toga, osnovna logika mera \u0161tednje je prihva\u0107ena na skoro svim nivoima. Za\u0161to? Za\u0161to politi\u010dari koji najavljuju nastavak patnje od radni\u010dke klase dobijaju bilo kakvu podr\u0161ku, a kamoli uzdr\u017eano odobravanje?<\/p>\n

Mislim da neverica sa kojom sam po\u010deo tekst daje delimi\u010dan odgovor. Pripadnici radni\u010dke klase mogu biti, kao \u0161to nas stalno podse\u0107aju, manje pedantni po pitanjima prava i vlasni\u0161tva nego pripadnici vi\u0161ih klasa, ali su isto tako manje opsednuti sobom. Posve\u0107eniji su svojim prijateljima, porodici i zajednici. Su\u0161tinski su pristojniji.<\/p>\n

Ovo do odre\u0111enog stepena uti\u010de na univerzalni sociolo\u0161ki zakon. Feministkinje su odavno ukazale na to da oni koji su na dnu ljestvice socijalne nejednakosti vi\u0161e razmi\u0161ljaju i brinu o onima koji su na vrhu, nego obrnuto. \u017dene svuda imaju tendenciju da misle i znaju vi\u0161e o \u017eivotu mu\u0161karaca nego mu\u0161karci o njima, kao \u0161to crnci znaju vi\u0161e o belcima, zaposleni o vlasnicima, siroma\u0161ni o bogatima.<\/p>\n

Za ljude, bivaju\u0107i empati\u010dni kakvi jesu, znanje vodi u saose\u0107ajnost. Bogati i mo\u0107ni, u me\u0111uvremenu, mogu ostati zaboravni i nemarni zato \u0161to to sebi mogu da priu\u0161te. Veliki broj psiholo\u0161kih istra\u017eivanja je to potvrdilo. Ro\u0111eni u radni\u010dkim porodicama dobijaju mnogo bolje rezultate na testovima merenja prepoznavanja ose\u0107anja drugih ljudi nego potomci bogatih ili pripadnici menad\u017eerske kaste. Na neki na\u010din, to nije preterano veliko iznena\u0111enje. Na kaju krajeva, biti \u201cmo\u0107an\u201d zna\u010di uglavnom ne obra\u0107ati mnogo pa\u017enje na mi\u0161ljenje i ose\u0107aje onih oko njega. Mo\u0107ni zaposle druge da to rade za njih.<\/p>\n

I koga zapo\u0161ljavaju? Uglavnom decu iz radni\u010dkih porodica. Ovde verujem da nas je oslepela opsednutost (usudio bih se re\u0107i i romantizacija) fabri\u010dkog rada kao na\u0161e paradigme \u201cpravog posla\u201d, da smo zaboravili od \u010dega se zapravo ljudski rad sastoji.<\/p>\n

\u010cak i u vreme Karla Marksa i \u010carlsa Dikensa, u radni\u010dkim naseljima je \u017eivelo mnogo vi\u0161e slu\u017eavki, \u010dista\u010da cipela, sme\u0107ara, kuhara, medicinskih sestara, u\u010ditelja i u\u010diteljica, prostitutki i uli\u010dnih prodavaca nego zaposlenih u rudnicima, fabrikama tekstila ili \u017eeljezarama. Tako je i danas. Onog \u0161to smatramo arhetipom \u017eenskog posla \u2013 briga o ljudima, obja\u0161njavanje, uveravanje, shvatanje \u0161ta \u0161ef ho\u0107e ili o \u010demu misli, da ne pominjemo i brigu i nadzor biljaka, \u017eivotinja, ma\u0161ina i ostalog, je proporcionalno mnogo vi\u0161e nego posla koji radni\u010dka klasa radi \u010deki\u0107em, rezbarenjem, dizalicom ili alatkama za \u017eetvu.<\/p>\n

Ovo je ta\u010dno ne samo zato \u0161to je ve\u0107ina pripadnika radni\u010dke klase \u017eenskog roda (s obzirom na to da su \u017eene sveukupnoj populaciji u ve\u0107ini), nego i zbog toga \u0161to imamo iskrivljen pogled \u010dak i na poslove koje mu\u0161karci obavljaju. Kao \u0161to su nedavno radnici londonskog metroa u \u0161trajku objasnili iznena\u0111enim putnicima, kontrolori karata ne provode ve\u0107inu vremena uzimaju\u0107i karte; najvi\u0161e vremena oni potro\u0161e na obja\u0161njavanje i popravljanje stvari, pronala\u017eenje izgubljene dece i brinu\u0107i se za stare, bolesne i zbunjene.<\/p>\n

Ako malo promislimo, zar ovo nije su\u0161tinski \u017eivot? Ljudska bi\u0107a su proizvodi me\u0111usobnih kreacija. Ve\u0107inu posla zapravo radimo jedni oko drugih. Radni\u010dka klasa u svemu tome ima disproporcionalan u\u010dinak. Oni su klasa koja brine, i uvek su to bili. Samo neprestano demoniziranje usmereno ka siroma\u0161nima od strane onih koji imaju koristi od njihovog bri\u017enog rada ote\u017eava u javnim raspravama poput ove, da to shvatimo.<\/p>\n

Kao dete iz radni\u010dke porodice mogu posvedo\u010diti na \u0161ta smo ta\u010dno ponosni. U\u010deni smo da je rad vrlina, da oblikuje karakter ali niko u to nije verovao. Ve\u0107ina nas je smatrala da se rad treba izbegavati, osim ako ne donosi korist drugima. Ali od posla, bilo da je podrazumevao gra\u0111enje mostova ili pra\u017enjenje bolni\u010dkih “guski”, mo\u017eete biti ponosni. I postoji jo\u0161 jedna stvar na koju smo veoma ponosni: da smo ljudi koji brinu jedni o drugima. To nas odvaja od bogatih koji, koliko smo uspeli da shvatimo, jedva uspevaju da brinu o svojoj deci.<\/p>\n

Postoji razlog za\u0161to je glavna vrlina bogatih \u0161tednja, a radni\u010dke klase solidarnost. Ipak, upravo je ovo konopac na kome je trenutno obe\u0161ena ova klasa. Nekada je briga za zajednicu zna\u010dila borbu za radni\u010dku klasu. U ta vremena pri\u010dali smo o \u201cdru\u0161tvenom progresu\u201d. Danas gledamo efekte neumornog rata protiv bilo kakve ideje o politici radni\u010dke klase ili njihovim zajednicama. Takav odnos nije ostavio ve\u0107ini radnih ljudi mnogo prostora da poka\u017eu da brinu sem da ih usmere na neke apstrakcije poput \u201cnacije\u201d ili \u201cna\u0161e unu\u010dadi\u201d; bilo kroz patriotizam ili apele za kolektivnu \u017ertvu.<\/p>\n

Rezultat je da se sve prevorilo u suprotnost. Godine politi\u010dke manipulacije su kona\u010dno okrenule ose\u0107aj\u00a0 solidarnosti u po\u0161ast. Na\u0161a briga je okrenuta protiv nas. I tako \u0107e ostati dok levica, koja tvrdi da govori u ime radnika, ne po\u010dne detaljno i na du\u017ee staze da razmi\u0161lja od \u010dega se rad zapravo sastoji i \u0161ta oni koji u njemu u\u010destvuju misle da je u svemu tome \u010dasno.<\/p>\n

The Guardian\/kontrapress.com<\/a><\/p>\n

Prevele Marija \u0160erban i \u017darka Radoja<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to osnovnu logiku mera \u0161tednje svi prihvatamo? Zato \u0161to se solidarnost po\u010dela posmatrati kao po\u0161ast<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-142326","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142326","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=142326"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/142326\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=142326"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=142326"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=142326"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}