{"id":141858,"date":"2014-03-30T09:17:35","date_gmt":"2014-03-30T07:17:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=141858"},"modified":"2014-03-30T09:17:35","modified_gmt":"2014-03-30T07:17:35","slug":"ukrajinska-revolucija-i-buducnost-drustvenih-pokreta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/30\/ukrajinska-revolucija-i-buducnost-drustvenih-pokreta\/","title":{"rendered":"Ukrajinska revolucija i budu\u0107nost dru\u0161tvenih pokreta"},"content":{"rendered":"

Autor: Crimethinc<\/strong><\/p>\n

\u010culi smo jezive pri\u010de iz revolucije u Ukrajini: anarhisti u\u010destvuju u uli\u010dnim borbama protiv vlade pod nacionalisti\u010dkim barjacima, anarhisti\u010dki slogani i istorijske li\u010dnosti preuzeti od strane fa\u0161ista, distopija u kojoj nam se bliski pokreti i strategije ponovo pojavljuju ali sa na\u0161im neprijateljima na \u010delu.<\/p>\n

Ovaj tekst je prvi, skroman, poku\u0161aj da se nakon de\u0161avanja u Ukrajini identifikuju pitanja koja su va\u017ena za razmatranje anarhistima \u0161irom sveta. Mi ih predstavljamo nepretenciozno, nadaju\u0107i se da \u0107e drugi ispraviti na\u0161e gre\u0161ke i pobolj\u0161ati na\u0161u analizu. Bilo je te\u0161ko odr\u017eavati vezu sa drugovima koji su u sredi\u0161tu borbe; svakako, frustriraju\u0107e je biti zasut diletantskim pitanjima usred tragedije gra\u0111anskog rata.<\/p>\n

Ono \u0161to se de\u0161ava u Ukrajini i Venecueli \u010dini se da je reakcionarni kontranapad na terenu dru\u0161tvenih pokreta. To mo\u017ee biti predznak jo\u0161 gorih stvari koje su pred nama \u2013 mo\u017eemo zamisliti budu\u0107nost sa rivalskim fa\u0161izmima, u kojoj mogu\u0107nost borbe za pravo oslobo\u0111enje postaje potpuno nezamisliva. Sada slede na\u0161e hipoteze i spisak tekstova na engleskom jeziku za one koji jo\u0161 uvek nisu uhvatili priklju\u010dak.<\/p>\n

\"\"<\/a>Prva hipoteza:<\/strong><\/p>\n

De\u0161avanja u Ukrajini se moraju shvatiti kao deo iste globalne razvojne putanje pobuna poput arapkog prole\u0107a, okupacija trgova u \u0160paniji, Occupy [u SAD], i ustanka u Gezi parku u Turkoj. To nisu dobre vesti.<\/strong><\/p>\n

U svakom od prethodnih primera, inicijalna policijska represija je prouzrokovala metastaziranje protesta koji je vo\u0111en zbog odre\u0111enog problema u op\u0161tiji ustanak, transformi\u0161u\u0107i trg koji se nalazi u srcu prestonice u \u017eestoko branjenu urbanu autonomnu zonu. \u010cinilo se da to nudi novi politi\u010dki model, u kom se ljudi okupljaju oko odre\u0111enih taktika a ne oko partija ili ideologija. (Puno toga govori to \u0161to je Occupy nazvan po taktici a ne po cilju.)<\/p>\n

Sve te pobune se u \u0161irem smislu mogu interpretirati kao reakcije na posledice kapitalizma, iako se borba protiv mera \u0161tednje pokazala kao suvi\u0161e uzak okvir: Turska i Brazil su se suo\u010dile sa protestima zbog efekata rastu\u0107ih ekonomija, a ne recesija. U svakom slu\u010daju, ve\u0107ina u\u010desnika nisu opisali te pokrete kao anarhisti\u010dke ili antikapitalisti\u010dke, nazivaju\u0107i ih prosto izrazom nezadovoljstva odre\u0111enim vladama i ekonomskim merama.<\/p>\n

Kada su po\u010dele da kru\u017ee slike protesta u Kijevu, nije bilo iznena\u0111uju\u0107e to \u0161to su mnogi u zemljama u kojima se govori engleski sa odobravanjem pretpostavljali da su one deo istog fenomena. Jo\u0161 jednom su ljudi kritikovali vladu, okupirali glavni trg, borili se sa policijom. Konkretni organizatori i zahtevi su oduvek smatrani nebitnim \u2013 bilo da se radilo o \u00a1Democracia Real YA! ili Adbustersu, odlasku diktatora ili ukdanju pove\u0107anja cene prevoza, pretpostavljali smo da je antagonizam protiv dr\u017eavne kontrole bio va\u017ena stvar koju su ta previranja omogu\u0107ila.<\/p>\n

Zatim zgro\u017eeni \u010ditamo da su nacionoalisti i fa\u0161isti na \u010delu sukoba i da su delimi\u010dno dominirali u organizaciji protesta. Mnogi su reagovali odbacivanjem bilo kakve veze, zaklju\u010div\u0161i da su de\u0161avanja u Ukrajini jednostavno la\u017ena revolucija koja je finansirana i orkestrirana odozgo.<\/p>\n

Ali sve tajne manipulacije ovoga sveta ne bi bile dovoljne da generi\u0161u ustanke u kojima nema narodnog nezadovoljstva. Drugovi iz Ukrajine su naglasili da je revolucija proizvod pravog samoniklog dru\u0161tvenog pokreta, a ne isklju\u010divo ekstremno desni\u010darskog pu\u010da koji je podstaknut kapitalisti\u010dkim interesima. Anarhisti iz Venecuele su rekli isto o protestima koji se tamo de\u0161avaju, u kojima su desni\u010darski politi\u010dari iskoristili priliku da izvr\u0161e mobilizaciju protiv socijalisti\u010dke vlade. U obe te zemlje, reakcionarne snage koriste ista narodna previranja koja su na drugim mestima anarhistima delovala obe\u0107avaju\u0107e.<\/p>\n

Ustvari, sve vreme su postojali znaci koji su upu\u0107ivali na ovu mogu\u0107nost. 2011, gr\u010dke zastave su sugerisale prisustvo nacionalista na Trgu Sintagma u Atini; do zuba naoru\u017eani pripadnici milicije pojavili su se na Occupy Feniks u Arizoni. Frustriranost vladom i ekonomijom ne sugeri\u0161u automatski antidr\u017eavna i antikapitalisit\u010dka re\u0161enja. U Ukrajini, uhva\u0107eni izme\u0111u ruskog kolonijalizma s jedne strane i \u201ekorupcije\u201c neoliberalizma Evropske Unije sa druge, nacionalisti\u010dki pokreti mnogim ljudima deluju intuitivno smislenije od pokreta za ukidanje nacija.<\/p>\n

Pre nekoliko godina, bilo je mogu\u0107e nadati se da \u0107e dolaze\u0107i ustanci biti prirodno plodno tlo za anarhisti\u010dki otpor. Sada je jasno da, iako anarhisti mogu u njima prona\u0107i nove afinitete, nacionalisti mogu jednako lako da ih iskoriste. To mo\u017ee biti inherentan problem pokreta koji se okupljaju oko taktike, i to anarhistima postavlja ozbiljno strate\u0161ko pitanje. Da li bismo uradili bilo \u0161ta druga\u010dije 2001. da smo znali da razvijamo protestni model koji fa\u0161iti mogu da preuzmu u celini?<\/p>\n

Ono \u0161to je sa Occupyem bio simboli\u010dni sukob oko prostora postao je sveop\u0161ti paravojni urbani rat u Ukrajini. Zauzimanjem prvih borbenih linija u sukobima sa vlastima, nacionalisti i fa\u0161isti su dobili legitimitet kao \u201ebranioci naroda\u201c koji \u0107e im slu\u017eiti jo\u0161 mnogo godina. Naravno da su fa\u0161isti \u0161irom sveta sve posmatrali, i bi\u0107e ohrabreni da isto poku\u0161aju drugde kada im se za to uka\u017ee prilika. Fa\u0161isti su, tako\u0111e, uklju\u010deni u globalni imaginarij; mi to ignori\u0161emo na svoju \u0161tetu.<\/p>\n

Ali nije to prosto pitanje fa\u0161ista koji ohrabruju druge fa\u0161iste. Prava opasnost je u tome \u0161to \u0107e se militarizovati prestava narodna o tome \u0161ta zna\u010di pru\u017eati otpor \u2013 da \u0107e oni koji \u017eele da budu \u201eefikasni\u201c zaklju\u010diti da bi, poput ukrajinskih ustanika, trebalo i oni da oforme borbene stotine sa striknom komandnom hijerarhijom. Mi se ne protivimo oru\u017eanom sukobu, naravno \u2013 kao \u0161to smo to argumentisali na drugom mestu, su\u0161tinski je va\u017eno za bilo koji dru\u0161tveni pokret kojem je cilj oslobo\u0111enje da bude u stanju da se odupre policiji, a retko se de\u0161ava da je to u praksi izgleda lepo. Ali razli\u010diti formati konfrontacije diktiraju razli\u010dite odnose mo\u0107i i oblike dru\u0161tvene promene. Model koji smo videli u Kijevu otvara put fa\u0161istima i drugim reakcionarima da unutar pokreta otpora ponovo kreiraju vladaju\u0107i poredak \u2013 ne samo ponovnim uvo\u0111enjem formalnih hijerarhija i rodnih uloga, ve\u0107 tako\u0111e i ograni\u010davanjem su\u0161tine borbe na sukob oru\u017eanih organizacija umesto da \u0161ire subverziju na svaki aspekt dru\u0161tvenih odnosa. Jednom kada je toj jedna\u010dini dodat nacionalizam, rat nije daleko.<\/p>\n

Drugi kraj ovog ma\u010da je to da, ako zapaljene barikade budu obele\u017eene kao \u201efa\u0161isti\u010dke\u201c, oni koji se protive fa\u0161izmu \u0107e izbegavati da ih podi\u017eu iz straha da \u0107e biti pogre\u0161no shva\u0107eni. Mi mo\u017eemo da zamislimo i fa\u0161iste i pacifiste kako \u017eele da promovi\u0161u ovo pogre\u0161no shvatanje. Ipak ne bi bilo pametno prepu\u0161tati dizanje barikada fa\u0161istima u vreme rastu\u0107ih previranja.<\/p>\n

Sve ovo slu\u017ei da nas podseti da mi nismo prosto u sukobu sa dr\u017eavom u njenoj sada\u0161njoj inkarnaciji, ve\u0107 u trostrukoj borbi protiv nje i njenih autoritarnih protivnika. Sada\u0161nji dru\u0161tveni poredak \u0107e se beskrajno regenerisati sve dok se ne pojavi oblik otpora koji mo\u017ee da sru\u0161i vlade a da pri tom ne zauzme njihovo mesto. Ovo nije puka trka u naoru\u017eanju; ovo je sukob izme\u0111u razli\u010ditih oblika odnosa. Nije to samo borba za fizi\u010dku teritoriju, ve\u0107 i za taktike i narative \u2013 za teritoriju same borbe.<\/p>\n

Druga hipoteza:<\/strong><\/p>\n

Pred nama je jo\u0161 ovakvih lomova. Oni koji preuzmu inicijativu u oblikovanju na\u010dina na koji do njih bude do\u0161lo odredi\u0107e ulog ve\u0107eg dela dru\u0161tvenih borbi.<\/strong><\/p>\n

Pokret u Ukrajini nije jedini koji se desio u Isto\u010dnoj Evropi; on je samo najspektakularniji. Njemu su prethodili potresi u Sloveniji, Bugarskoj i drugde; nedavno, Bosna je eksplodirala, mada je, na sre\u0107u, ve\u0107ina tamo\u0161njih u\u010desnika eksplicitno odbacila nacionalizam. Sem ako ne do\u0111e do svetske revolucije, krize koje je kapitalizam name\u0107e nastavi\u0107e da izazivaju dru\u0161tvene nemire sve do pojave nekog novog ogromnog mehanizma kontrole ili pacifikacije.<\/p>\n

U globalizovanom svetu, dr\u017eavne strukture su primorane da name\u0107u i perpetuiraju ove krze, ali su sve nemo\u0107nije u ubla\u017eavanju njihovih posledica. To od dr\u017eave pravi neku vrstu vrelog krompira; bilo koja stranka koja dr\u017ei uzde to \u010dini na sopstveni rizik, kao \u0161to je pokazao Morsijev pad u Egiptu. Sa druge strane, u vreme krize, kogod je sposoban za efikasnu akciju protiv represivnih snaga dr\u017eave prikupi\u0107e narodni kredibilitet. Eto kako je na\u0161e sada\u0161nje doba anarhisti\u010dko \u010dak i kada su fa\u0161isti u pitanju.<\/p>\n

U slu\u010daju ukrajinske revolucije, to zna\u010di da bi desni\u010darska partija Svoboda mogla da izgubi svoj kredibilitet po\u0161to ih pobeda bude naterala da postanu uudarne trupe neoliberalne reforme, dok bi ekstremniji Desni sektor mogao da izbije u prvi plan, uspostaviv\u0161i presedan na ulicama bez obzira na to kako Ukrajinci budu glasali na slede\u0107im izborima.<\/p>\n

Ako je dr\u017eava vreli krompir, sledi da se najva\u017eniji sukobi odigravaju izme\u0111u protivnika postoje\u0107ih dr\u017eava, ne samo izme\u0111u njih i same dr\u017eave. Identifikovanje, re\u010dima ili delom, isklju\u010divo kao protivnika nije dovoljno jasno kada nismo samo protivnici vladaju\u0107ih snaga. Na\u0161e protivljenje svim hijerarhijama i dominaciji mora biti prene\u0161eno kroz sve \u0161to ka\u017eemo i radimo; u suprotnom, rizikujemo pru\u017eanje podr\u0161ke reakcionarnoj opoziciji. Insistiranje na eskalaciji zarad nje same ne\u0107e nu\u017eno objasniti na\u0161u politiku, niti \u0107e otvoriti put ka osloba\u0111anju; to bi \u010dak moglo da omogu\u0107i na\u0161e neprijatelje da urade suprotno. Ali izbegavanje eskalacije \u0107e imati jo\u0161 gore posledice.<\/p>\n

\u010cinjenica da ti pokreti mogu biti preoteti od strane nacionalista ne zna\u010di da bi trebalo da se dr\u017eimo podalje od njih. To je bila po\u010detna reakcija mnogih anarhista na okupacije trgova u \u0160paniji i Occupy u SAD, i to je moglo da ima katastrofalne posledice. Ostav\u0161i po strani u trenutku kada se narod sukobljava sa dr\u017eavom omogu\u0107ava rivalskim antagonistima da preuzmu inicijativu, da se pove\u017eu sa op\u0161tom javno\u0161\u0107u i da odrede ulog. Ne, mi ne bi trebalo da budemo tamo sa svim s \u010dim raspola\u017eemo \u2013 jer ono \u0161to je ulog u svakoj borbi nikada nije jedna stvar (single issue), ve\u0107 je to upravo duh samog protivljenja. Mi moramo da budemo u prvim borbenim redovima ako \u017eelimo da postavimo uslove anga\u017emana i da odredimo narativ. Za anarhiste, to ne zna\u010di osnivanje paravojnih organizacija, ve\u0107 zapravo nu\u0111enje ta\u010daka (u prostoru, taktikama i diskursu) oko kojih mogu da se okupe daleko ve\u0107e dru\u0161tvene grupe u skladu sa logikom koja dovodi u pitanje i dr\u017eavu i njene autoritarne suparnike.<\/p>\n

Mi se bojimo da \u0107e mnogi od na\u0161ih potencijalnih drugova odgovoriti na vesti iz Ukrajine izbegavanjem budu\u0107ih konfrontacija \u2013 fakti\u010dki staju\u0107i na stranu \u010duvara status kvoa i prepu\u0161taju\u0107i teren borbe autoritarcima. Naprotiv, de\u0161avanja u Kijevu nam pokazuju kuda vodi taj put.<\/p>\n

Koliko mo\u017eemo zaklju\u010diti na osnovu izve\u0161taja, anarhisti i drugi koji su izbegavali demonstracije na kraju su bili primorani da se uklju\u010de kada je ulog pove\u0107an na: diktatura ili proletarijat. Ali u tom trenutku, u prvim borbenim redovima su dominirali fa\u0161isti, koji su napali anarhiste i feministkinje prilikom njihovog poku\u0161aja da se organizuju pod sopstvenim barjacima. Zna\u010di anarhisti su morali da u\u010destvuju pod tu\u0111im uslovima, a njihov doprinos je mo\u017eda oja\u010dao pokret iz kog su fa\u0161isti crpli novu snagu.<\/p>\n

Naravno, razli\u010dite krize nude razli\u010dite mogu\u0107nosti, a Ukrajina je od po\u010detka bila najgori mogu\u0107i slu\u010daj: relativno mali anarhisti\u010dki i antifa\u0161isti\u010dki pokreti, u\u0161an\u010dene nacionalisti\u010dke tradicije i organizacije, te situacija rastrganosti izme\u0111u autoritarne Rusije i neoliberalne Evropske Unije. \u010cak iako bi mo\u0107ni anarhisti\u010dki pokret koji je sposoban za samoodbranu bio spreman da se od prvog dana pojavi na evromajdan protestima, koju bi poziciju mogli anarhisti da zauzmu po pitanju trgovine sa EU a da oportunisti\u010dki ne prekr\u0161e svoje principe ili da tek tako otu\u0111e ostatak demonstranata? (Da budemo po\u0161teni, pro\u010ditali smo da ni Desni sektor nije prihvatio integraciju u Evropsku Uniju.) Ako ni\u0161ta drugo, ova situacija vra\u0107a na dnevni red va\u017enost iniciranja zaraznih odgovora na dana\u0161nje krze pod na\u0161im uslovima kad god je to mogu\u0107e, pre nego \u0161to nas prestigne istorija.<\/p>\n

Mi ne krivimo na\u0161e drugove iz Ukrajine za to kako stoje stvari na terenu. Oni rade najbolje \u0161to mogu uprkos neverovatnim neda\u0107ama. Umesto toga, mi moramo da razumemo \u0161ta se desilo u Ukrajini da bismo bili pripremljeni pre nego \u0161to iskrsne slede\u0107a situacija poput ove.<\/p>\n

Tre\u0107a hipoteza:<\/strong><\/p>\n

\u0160to su ve\u0107i ulozi, to je borba prljavija.<\/strong><\/p>\n

Ako razumemo ukrajinsku revoluciju kao deo istog talasa protesta kojim je zba\u010deno nekoliko vlada u Severnoj Africi, postaje jasan strahoviti uticaj ovog fenomena na globalnu politiku. Nije trivijalna stvar dovesti Rusiju na ivicu rata sa nacijom od 45 miliona stanovnika. Razni kapitalisti i dr\u017eavni akteri mora da cene ove protestne pokrete kao na\u010din za sprovo\u0111enje politike drugim sredstvima. Po\u0161to vi\u0161e resursa bude dospelo u ruke reakcionarnih u\u010desnika dru\u0161tvenih borbi, verovatno \u0107emo videti vi\u0161e de\u0161avanja poput onih u Ukrajini i Venecueli.<\/p>\n

Tako\u0111e, mo\u0107ne vlade ne\u0107e ne\u0107e sedeti skr\u0161tenih ruku i dopustiti obi\u010dnim ljudima da po\u017eele njihovo zbacivanje. One \u0107e biti primorane da interveni\u0161u, poput Rusije u Ukrajini, u nadi da rat mo\u017ee da nadvlada ustanak. Rat je bio na\u010din da se spre\u010di mogu\u0107nost \u2013 menjanja teme. To je rizi\u010dan posao, ipak \u2013 to mo\u017ee pomo\u0107i vladama da konsoliduju svoju mo\u0107, ali istorija pokazuje da ih mo\u017ee i destabilizovati.<\/p>\n

Sa ratom koji je na pomolu, \u010dak su i granice nasilnog nacionalizma postale o\u010digledne. Sama protestna militantnost je bezvredna u odnosu na rusku vojsku; samo bi zarazna neposlu\u0161nost mogla da poslu\u017ei za poravnanje \u0161ansi onda kada se dru\u0161tveni pokreti bore protiv supersile. Ovo je jedna od stvari koje anarhisti\u010dko protivljenje dr\u017eavi danas mora da uzme u obzir: u globalizovanom svetu, svi ustanci na kraju moraju postati internacionalni ili \u0107e propasti.<\/p>\n

Sa ove velike distance, poku\u0161ali smo da razumemo \u0161ta razli\u010dite strategije koje su ukrajinski anarhisti i antifa\u0161isti primenili da bi u ovim okolnostima napravili najbolje, i \u0161ta je zaklju\u010deno u pogledu njihove efikasnosti. Voleli bismo da o ovome \u010dujemo vi\u0161e od ukrajinskih drugova.<\/p>\n

\u010citali smo o nekim navodnim anarhistima i antifa\u0161istima, uklju\u010duju\u0107i grupu \u201e\u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438\u0439 \u041d\u0430\u0431\u0430\u0442\u201c (\u201eNarodno zvono\u201c) i fudbalskim navija\u010dima Arsenala iz Kijeva, koji su poku\u0161ali da rade zajedno sa nacionalisti\u010dkim grupama u nadi da \u0107e uticati na njih ili barem imati pristup istoj javnosti. Takvi prakti\u010dni savezi nam izgledaju kao opasna gre\u0161ka; slabiji saveznik \u0107e verovatnije apsorbovati logiku ja\u010deg, i umesto da oja\u010da svoju oja\u010da\u0107e poziciju ja\u010deg saveznika. Iako smo \u010duli kontradiktorna obrazlo\u017eenja o tome da li se u konvencionalnom smislu grupe poput \u201eAutonomnog otpora\u201c kvalifikuju kao nacionalisti ili fa\u0161isti, dovoljno je jasno iz njihove rodne politike da nam oni nisu drugovi.<\/p>\n

Istovremeno, sla\u017eemo se sa jednim ukrajinskim sindikalistom koji smatra da potpuno stajanje po strani u takvim kontekstima mo\u017ee samo da oja\u010da dr\u017eavu, i da je nije u redu opravdavati to na osnovu antifa\u0161izma kada su fa\u0161isti na obe strane sukoba.<\/p>\n

\u010citali smo \u0161ta su pisali neki ukrajinski drugovi koji govore u prilog uspostavljanja zasebnog fronta borbe izvan okupacije Majdana. Kao dugoro\u010dna strategija, to izgleda smisleno. Ali \u010dini nam se da otvaranje jo\u0161 jednog fronta ne bi trebalo da zna\u010di prosto vra\u0107anje na ono na \u0161ta smo navikli \u2013 oblike protestovanja i radni\u010dkog organizovanja \u010dija je efikasnost tokom proteklog veka bila u stalnom padu. Mi sumnjamo da \u0107e strategija organizovanja na radnom mestu biti iole efikasnija u Ukrajini nego \u0161to je bila na drugim mestima \u0161irom sveta od kako je trijumfovala kapitalisti\u010dka globalizacija; pobunjeni radnici sve vi\u0161e pronalaze jedni druge na ulicama, a ne na radnom mestu. Po svoj prilici, protesti evromajdan su bili tako uspe\u0161ni delom i zato \u0161to su bili savremeni i to na isti na\u010din na koji je to bio Occupy: umesto da po\u010dnu od sve nestabilnijeg temelja radnog mesta (ili marginalnosti subkulture), oni su doveli u pitanje centar dru\u0161tva \u2013 bukvalno u urbanom centru, a figurativno u politi\u010dkom diskursu. Bilo koji poku\u0161aj upostavljanja drugog fronta trebalo bi da prou\u010di ono \u0161to je evromajdan pre svega u\u010dinilo tako va\u017enim frontom.<\/p>\n

Na kraju, \u010duli smo glasine o antifa\u0161istima koji su u Harkovu bili u stanju da dr\u017ee fa\u0161iste podalje od protesta. To je zvu\u010dalo obe\u0107avaju\u0107e sve dok novine nisu izvestile da je Viktor Janukovi\u010d pobegao u Harkov \u2013 ukoliko su antifa\u0161isti uspeli da dr\u017ee fa\u0161iste podalje od pokreta samo u delovima Ukrajine u kojima je pokret bio suvi\u0161e mali da bi ugrozio vladu, to nisu bog zna kako dobre vesti. Mi o\u010dekujemo vi\u0161e novih informacija iz Harkova; bi\u0107e posebno interesantno \u010duti kako sada antifa\u0161isti ostvaruju interakciju sa tamo\u0161njim pro-ruskim demonstrantima.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Crimethinc \u010culi smo jezive pri\u010de iz revolucije u Ukrajini: anarhisti u\u010destvuju u uli\u010dnim borbama protiv vlade pod nacionalisti\u010dkim barjacima, anarhisti\u010dki slogani i istorijske li\u010dnosti preuzeti od strane fa\u0161ista, distopija u kojoj nam se bliski pokreti i strategije ponovo pojavljuju ali sa na\u0161im neprijateljima na \u010delu. Ovaj tekst je prvi, skroman, poku\u0161aj da se nakon […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-141858","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141858","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=141858"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141858\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=141858"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=141858"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=141858"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}