{"id":141513,"date":"2014-03-26T08:56:33","date_gmt":"2014-03-26T07:56:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=141513"},"modified":"2014-03-26T14:43:57","modified_gmt":"2014-03-26T13:43:57","slug":"babaroga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/26\/babaroga\/","title":{"rendered":"Babaroga"},"content":{"rendered":"

Autor: Jakob Augstein<\/strong><\/p>\n

Kancelarka preti Rusiji novim sankcijama. Ministarka odbrane Ursula von der Leyen bi dala da se podma\u017eu tenkovske gusenice: \u201eNATO bi trebalo da poja\u010da prisustvo na svojim spoljnim granicama.\u201c Kada je re\u010d o nadmetanju te\u0161kim re\u010dima, \u010dini se da Zapad uspe\u0161no dr\u017ei korak sa Rusijom. Zabrinuta javnost je shvatila da u ovom novom konfliktu izme\u0111u Istoka i Zapada oko sudbine Ukrajine nijedna strana ne namerava da smanji napetosti.<\/p>\n

\"\"<\/a>Me\u0111utim, politika Angele Merkel je \u0161tetna po nema\u010dke interese. Nema\u010dka iz istorijskih, a i ekonomskih razloga ne mo\u017ee da se upusti u novi sukob sa Rusijom. S druge strane, Vladimiru Putinu odgovara kurs konfrontacije \u2013 demonstracija sile umesto modernizacije zemlje. To je lak\u0161i put. Gospodar Kremlja u Rusiji je trenutno popularniji nego ikada pre. Ali ne samo tamo. Borba sa EU i SAD mogla bi da ga u\u010dini novim herojem Azije.<\/p>\n

Ono \u0161to se de\u0161ava u Ukrajini mo\u017ee da se posmatra i iz drugog, za nas prili\u010dno neprijatnog ugla: \u201eRuski otpor Zapadu je od globalnog zna\u010daja.\u201c To je pisalo u Global Timesu, novinama bliskim komunisti\u010dkoj partiji Kine, o \u010demu nas je izvestio Mark Siemons, feljtonista i dopisnik FAZ-a iz Kine. Posmatrano iz Kine, pa i iz drugih zemalja, krimska kriza je novo poglavlje duge odbrambene borbe koju Azija ve\u0107 vi\u0161e od jednog veka vodi protiv Zapada. Sve je po\u010delo sa pomorskom bitkom kod Cu\u0161ime kada je maja 1905. japanska flota potopila dva tuceta ruskih ratnih brodova, a sa njima i mit o nepobedivosti belog \u010doveka. Rusija je tada bila deo Zapada. Danas to nije slu\u010daj.<\/p>\n

\u201ePrvi put od srednjeg veka jedna vanevropska zemlja je porazila evropsku silu u velikom ratu i vest o tome je obi\u0161la svet, tada jo\u0161 uvek pod kontrolom zapadnih imperijalista\u201c, pi\u0161e Pankaj Mishra u svojoj impresivnoj knjizi o sukobu izme\u0111u Zapada i Azije. \u201eEho ove pobede odjeknuo je poput groma utihnulim hodnicima Istoka\u201c, rekao je Lord Curzon. A danas, po\u0161to je Rusija preuzela Krim, kineska novinska agencija Xinhua pi\u0161e: \u201eZapad je dugo verovao u veliku pobedu u geopoliti\u010dkoj borbi. Me\u0111utim, stvari se razvijaju u drugom pravcu.\u201c<\/p>\n

Krimska kriza pokazuje da se Putin distancira od Zapada. \u201eRusiju je dugo krasilo an\u0111eosko strpljenje\u201c, izjavio je jo\u0161 2012. poslanik nema\u010dkog SPD-a u Evropskom parlamentu zadu\u017een za odnose sa Rusijom. EU nije \u017eelela da sa Putinom potpi\u0161e \u010dak ni ugovor o bezviznom putovanju, a o njegovim velikim planovima i predlogu osnivanja atlantsko-pacifi\u010dke zone slobodne trgovine ne treba tro\u0161iti re\u010di.<\/p>\n

U pore\u0111enju sa Barackom Obamom Putin deluje kao neki uznemireni \u0161kolski siled\u017eija, jer raspola\u017ee daleko oskudnijim sredstvima. Rusiji u poku\u0161aju da vodi svetsku politiku preostaju samo gas, oru\u017eje i mesto u savetu bezbednosti.<\/p>\n

Google i Apple ne oblikuju svet prema ruskoj zamisli. Putin nema svoj NSA koji mu poma\u017ee u ispitivanju i kontroli globalne svesti, niti postoji neki moskovski \u201eholivud\u201c koji promovi\u0161e vrednosti ruske kulture. Poslednji ruski projekat koji je impresionirao svet bila je svemirska stanica Mir, ali je i ona ve\u0107 odavno prizemljena.<\/p>\n

Mediji i politika nameravaju da o\u017eive staru babarogu \u2013 zle Ruse. Kada je o Rusiji re\u010d, Zapad je i dalje za\u010dauren u cini\u010dnom dobu biv\u0161eg ameri\u010dkog ministra odbrane Caspara Weinberga: on se javno ponadao da bi isto\u010dna svetska sila mogla da nestane \u201ene uz prasak, ve\u0107 uz \u0161apat\u201c. Hilary Clinton je nedavno uporedila Putina sa Hitlerom. Zna\u010di sa takvim besmislicama se u SAD preporu\u010dujete za predsedni\u010dkog kandidata demokrata. A kod nas, dvoje isto\u010dnih Nemaca Merkel i Gauck vode politiku prema Rusiji sa takvim prezirom kao da dr\u017eavni\u010dku funkciju koriste za le\u010denje li\u010dnih trauma.<\/p>\n

Ankete pokazuju da javnost ne deli njihovo mi\u0161ljenje. Vi\u0161e od polovine gra\u0111ana Nema\u010dke pokazuje razumevanje za Putinov stav da je Ukrajina ruska interesna sfera. Izgleda da ljudi veoma dobro znaju da Putin nije Hitler. Rusija se posle Krima ose\u0107a \u201esitom\u201c, kao \u0161to je to Bismarck rekao posle ujedinjenja Nema\u010dke: \u201eNema\u010dka je u svojim granicama, mi smo zadovoljni, sada mogu mirno da odem na po\u010dinak u mojoj zaokru\u017eenoj otad\u017ebini.\u201c Kao \u0161to je svima dobro poznato, neki su posle njega imali druga\u010dije mi\u0161ljenje. Takav miran san mo\u017ee se o\u010dekivati i od Putina.<\/p>\n

Bezgrani\u010dno, to je karakteristika Zapada. On neprestano \u201eperiklitira\u201c \u2013 rizikuje, da se poslu\u017eim jo\u0161 jednim Bismarckovim izrazom, van svoje interesne sfere. U stvari, Zapad smatra \u010ditav svet svojom interesnom sferom. To je problem.<\/p>\n

Zapad je stalno nezadovoljan i nezasit. Egipatski u\u010denjak Mohammed Abduh 1895. je rekao: \u201eVa\u0161i liberalni stavovi o\u010digledano va\u017ee samo za vas, a va\u0161e simpatije prema nama podse\u0107aju na one vu\u010dje prema jaganjcima, kad se sprema da ih pro\u017edre.\u201c<\/p>\n

Azija je iz toga nau\u010dila va\u017enu lekciju \u2013 jagnje mora da postane vuk.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Spiegel<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Njema\u010dka iz istorijskih, a i ekonomskih razloga ne mo\u017ee da se upusti u novi sukob sa Rusijom…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-141513","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=141513"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/141513\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=141513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=141513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=141513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}