{"id":140961,"date":"2014-03-20T07:36:23","date_gmt":"2014-03-20T06:36:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=140961"},"modified":"2014-03-20T07:38:55","modified_gmt":"2014-03-20T06:38:55","slug":"zasto-bi-sankcije-rusiji-bile-kontraproduktivne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/20\/zasto-bi-sankcije-rusiji-bile-kontraproduktivne\/","title":{"rendered":"Za\u0161to bi sankcije Rusiji bile kontraproduktivne"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Hamish McRae<\/strong><\/p>\n

Problem sa uvo\u0111enjem ekonomskih sankcija Rusiji je to \u0161to one nas poga\u0111aju vi\u0161e nego nju. Bolje vesti \u2013 ili gore, zavisi na kojoj ste strani \u2013 ka\u017eu da Rusija sama sebi name\u0107e sankcije. Kratkoro\u010dno suo\u010dava se sa ve\u0107im poreme\u0107ajem. U to nema sumnje. No, poo\u0161travanje ekonomskih linija razdvajanja izme\u0111u Rusije i Zapada, ote\u017ea\u0107e savla\u0111ivanje dugoro\u010dnih te\u0161kih uslova poslovanja, koji su neizbe\u017eni.<\/p>\n

\"\"<\/a>Najpre, kratkoro\u010dno. Moramo biti realni u poglednu onoga \u0161to radimo. Mere koje su do sada objavljene \u2013 zamrzavanje pojedinih bankovnih ra\u010duna i sl. \u2013 su simboli\u010dne. Da je Zapad \u017eeleo zaista da o\u0161teti rusku ekonomiju, prekinuo bi snabdevanje gasom i sirovinama, a to se ne\u0107e dogoditi uskoro. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave govore o pokretanju sankcija, ali EU je jasno rekla da ne\u0107e u\u010diniti ni\u0161ta \u0161to bi moglo da ugrozi njenu ekonomiju. Nepopularno re\u010deno, Evropa je ve\u0107 sada dovoljno u haosu i ne \u017eeli sebe dodatno da ugrozi.<\/p>\n

Ali, i Rusija je u problemu. Uzmite u obzir slede\u0107e: zamenik ministra ekonomije Sergei Belyakov rekao je u ponedeljak da je ekonomska situacija \u201cpokazuje jasne znake krize\u201d. Rublja je ove godine pala u odnosu na dolar za vi\u0161e od devet posto, pa su stope, kako bi se za\u0161titili interesi, ovog meseca ranije pove\u0107ane sa 5,5 na sedam posto. Inflacija iznosi \u0161est posto, a odliv kapitala u prvom kvartalu mo\u017ee iznositi i do 70 milijardi dolara. Ekonomija je pro\u0161le godine zabele\u017eila rast od samo 1,3 posto, a prognoze za ovu godinu su zna\u010dajno slabije. Tako se kompaniji VTB Capial iz Moskve ove godina ne prognozira rast. Doista, mogu\u0107e je da je ekonomija ve\u0107 u recesiji, a ako nije, doga\u0111aji od prethodnih nekoliko dana je mogu izazvati.<\/p>\n

Sve su to sumorne vesti. Nije vreme da se ulazi u sukob sa glavnim tri\u017ei\u0161tima; i dok Rusija mo\u017ee svoje sirovine da proda po ni\u017eim cenama na drugom mestu, bilo kakvo smanjenje izvoza u Evropu neumitno bi zna\u010dilo dalju stagnaciju rasta. Svaki dalji odliv kapitala zna\u010dio bi da je ostalo manje novca za tro\u0161enje kod ku\u0107e.<\/p>\n

Ako se Rusija suo\u010di sa te\u0161kom godinom, suo\u010di\u0107e se i sa nekoliko te\u0161kih decenija. Tri su glavna problema. Najpre, demografija. Predvi\u0111a se da \u0107e se ruska populacija smanjivati mnogo br\u017ee nego u bilo kojoj drugoj velikoj zemlji sveta. Ujednjine nacije procenjuju da bi do 2050. broj stanovnika ove zemlje mogao pasti za oko 40 posto. U pore\u0111enju s tim, u SAD se o\u010dekuje demografski rast za jednu tre\u0107inu. Razlozi za to su brojni i kompleksni: zbog \u010dega Rusi imaju male porodice, zbog \u010dega mu\u0161karci umiru tako mladi? No, ostavimo po strani socijalne i socijetalne razloge i fokusirajmo se na ekonomske. Zna\u010dajan pad broja stanovnika zna\u010di da \u0107e Rusija postati manje zna\u010dajna u svetu.<\/p>\n

Druga pote\u0161ko\u0107a je prevelika zavisnost od izvoza energije i sirovina. Grube procene pokazuju da je skoro polovina bud\u017eetskih prihoda direktno ili indirektno dolazi iz primarnog sektora, koji obezbe\u0111uje skoro 80 posto izvoza iz zemlje. Ako spojite naftu i gas, Rusija je najve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010d. Ipak, predvi\u0111a se da \u0107e je SAD, zahvaljuju\u0107i \u0161kriljcima, presti\u0107i za nekoliko godina.<\/p>\n

Dalje, sigurno je da realna cena nafte i gasa ne\u0107e vi\u0161e rasti, mo\u017eda \u0107e \u010dak i pasti. Tako da sada\u0161nja snaga Rusije slabi. Ona strate\u0161ki mora da razvije druga polja za izvoz, druge na\u010dine da zaradi u svetu. Ona ima mnogo talentovanih i visokoobrazovanih ljudi koji bi mogli da joj pomognu u tome, ali sistem im ote\u017eava, \u010dak onemogu\u0107uje, da razviju svoje potencijale.<\/p>\n

To nas dovodi do tre\u0107eg problema: vladavine. Ekonomsko upravljanje ne mora biti savr\u0161eno, ali mora biti dovoljno dobro da odvrati naju\u010denije od odlaska iz zemlje. Rusija se ne suo\u010dava samo sa odlivom kapitala, ve\u0107 i sa oslivom mozgova. Ona mora da privu\u010de inostranu radnu snagu i fondove kada je to potrebno. Ipak, ona je i dalje jako komplikovana zemlja za poslovanje. Svako ko ula\u017ee u Rusiji mora da bude svestan da mu investicije mogu biti ukradene. To je su\u0161tinski \u0161tetno, po\u0161to investicije donose ne samo kapital, nego i stru\u010dnost te pristup tr\u017ei\u0161tima povezanih s kapitalom. Kao \u0161to je poznato, stru\u010dnost i pristup tr\u017ei\u0161tu zna\u010dajniji su od ke\u0161a.<\/p>\n

Nije na strancima da govore Rusiji kako da reformi\u0161e svoju ekonomsku upravu, ali to je neophodno ukoliko zemlja \u017eeli da privu\u010de strane investicije. Doga\u0111aji koji su se odigrali prethodnih nekoliko sedmica u velikoj meri su ote\u017eali investiranje. Ako se na lokalu novac u velikim koli\u010dinama iznosi napolje, za\u0161to bi strani investitori ulagali?<\/p>\n

Korist je u tome da EU mo\u017ee pomo\u0107i Rusiji, a Rusija mo\u017ee pomo\u0107i EU. Prvi izazov je urediti prikladan odnos koji bi omogu\u0107io da se to desi.<\/p>\n

GDE GOD POGLEDA\u0160 – UZLET<\/p>\n

Postoji ne\u0161to \u0161to se zove ekonomski ciklus. Toga se treba setiti danas, kada donosimo slede\u0107i Bud\u017eet. Prognoze za ekonomiju Velike Britanije bi\u0107e mnogo bolje, ali su takve i prognoze \u2013 i u\u010dinak \u2013 za ceo razvijeni svet. U poslednjih nekoliko dana je iz raznih delova razvijenog sveta stigao niz vesti i sve nose istu poruku: da je nastupio sna\u017ean cikli\u010dni uzlet.<\/p>\n

Uzmimo na primer turizam, po nekim parametrima najve\u0107u od svih industrija. Svetski savet za turizam nedavno je saop\u0161tio da je zabele\u017eio rast od tri posto pro\u0161le godine i \u010dini 9,5 odsto svetske ekonomije. O\u010dekuje se jo\u0161 br\u017ei rast u 2014. godini. Uzmimo na primer prodaju evropskih automobila. Februarski izve\u0161taj pokazuje da je prodaja sko\u010dila za 7,6 posto u odnosu na pro\u0161lu godinu, uz posebno sna\u017ean rast u Portugalu, Irskoj i \u0160paniji. Uzmimo na primer cene akcija u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Ne samo da su po\u010dele da umanjuju \u0161tetu nastalu zbog haosa u Rusiji, nego su ju\u010de (17. mart, prim. prevodilac) cene Microsoftovih akcija dosegle najvi\u0161i nivo jo\u0161 od 2000.<\/p>\n

Poenta je da se svetska ekonomija samokoriguje. Niko ne bi trebalo da umanjuje zna\u010daj razumne ekonomske politike, niti hitne akcije kada stvari krenu krivim tokom. Ali, nakon nekoliko izuzetno te\u0161kih godina, ljudi su se odva\u017eili da vi\u0161e tro\u0161e na luksuz kao \u0161to su strana putovanja, kupovanje automobila \u2013 \u010dak i u zemljama koje su pro\u0161le kroz u\u017easnu recesiju \u2013 ili kupovanje deonica u velikim softverskim korporacijama.<\/p>\n

Turizam, automobili i softver su na razli\u010dite na\u010dine predvodnici industrije. Oni nas podse\u0107aju da, ako klju\u010dne industrije u razvijenom svetu rade bolje, onda \u0107e povu\u0107i i one koje su sporije. Tamo negde \u010deka nas nova recesija, ali u me\u0111uvremenu ciklus je u uzletu.<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/The Independent<\/a><\/p>\n

*Autor je ekonomski novinar i pomo\u0107nik urednika u listu The Independent.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da je Zapad \u017eeleo zaista da o\u0161teti rusku ekonomiju, prekinuo bi snabdevanje gasom i sirovinama, a to se ne\u0107e dogoditi uskoro. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave govore o pokretanju sankcija, ali EU je jasno rekla da ne\u0107e u\u010diniti ni\u0161ta \u0161to bi moglo da ugrozi njenu ekonomiju. Nepopularno re\u010deno, Evropa je ve\u0107 sada dovoljno u haosu i ne \u017eeli sebe dodatno da ugrozi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-140961","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140961","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=140961"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140961\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=140961"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=140961"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=140961"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}