{"id":140767,"date":"2014-03-18T09:13:41","date_gmt":"2014-03-18T08:13:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=140767"},"modified":"2014-03-18T09:13:41","modified_gmt":"2014-03-18T08:13:41","slug":"nova-srpska-utopija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/18\/nova-srpska-utopija\/","title":{"rendered":"Nova srpska utopija"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e:\u017darko Kora\u0107<\/p>\n

Kada je Tomas Mor 1516. godine napisao svoju Utopiju, opisao je nepostoje\u0107e dru\u0161tvo na izmi\u0161ljenom ostrvu na Atlantskom okeanu. To dru\u0161tvo trebalo je da poka\u017ee kako izgleda idealan svet, ali i da indirektno slo\u017eenom satirom analizira englesko dru\u0161tvo njegovog vremena. Kako to biva u istoriji, pokazalo se da je satira uglavnom zaboravljena, a slika idealnog sveta ostala je kao neki putokaz ka dru\u0161tvenoj sre\u0107i. Da paradoks bude ve\u0107i, delo Tomasa Mora direktno je inspirisalo, naro\u010dito u devetnaestom veku, neke vrlo konkretne predloge kako urediti egalitarna agrarna dru\u0161tva, da bi se ispunili planovi o zajednici sre\u0107nih ljudi. Izgleda da je Tomas Mor nesvesno dodirnuo jednu trajnu ljudsku potrebu \u2013 da ma\u0161taju o pravednom dru\u0161tvu, gde su svi njegovi \u010dlanovi sre\u0107ni.<\/p>\n

Sve bi to ostalo na nivou satire, kritke dru\u0161tvene nejednakosti ili potrebe \u010doveka da ma\u0161ta, da neki politi\u010dki sistemi u dvadesetom veku nisu taj utopijski element iskoristili kao obrazlo\u017eenje nekih od najgorih dr\u017eavnih tiranija koje su odgovorne za smrt miliona ljudi. Pokazalo se da je pod izgovorom ure\u0111enja \u201epravednog dru\u0161tva\u201c mogu\u0107e u\u010diniti najve\u0107e mogu\u0107e nepravde, da tamo gde ima utopije ima i antiutopije, gde se tiranija opravdava obe\u0107anom sre\u0107om u nekoj dalekoj i maglovitoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

I u Srbiji je osamdesetih godina pro\u0161log veka nacionalisti\u010dki pokret Slobodana Milo\u0161evi\u0107a koristio utopijske elemente da bi opravdao svoj politi\u010dki program. Obe\u0107anja o \u201esvim Srbima u jednoj dr\u017eavi, brzim prugama koje \u0107e biti izgra\u0111ene, \u0161vedskom standardu ili o\u010duvanju svih radnih mesta uprkos sankcijama\u201c, nisu samo bile demago\u0161ke parole, ve\u0107 i slika jednog idealnog sveta koji se gradi uprkos nerazumevanju drugih. To \u0161to je takav svet mogao da nastane samo na nasilju i zlo\u010dinu, i \u0161to protivre\u010di pojmu utopije, njegove tvorce nije mnogo interesovalo. \u0160verc, jedna od najve\u0107ih inflacija u istoriji Evrope, potpuna izolovanost dr\u017eave, porast kriminalnih bandi ili prestanak proizvodnje \u010ditave privrede, odbacivani su kao sitni problemi u realizaciji velikog utopijskog cilja \u2013 velike i pravedne srpske dr\u017eave u kojoj \u0107e kona\u010dno biti do\u010dekan takozvani kraj nacionalne istorije kojoj su mnogi te\u017eili. Samo tako mo\u017ee da se objasni da je Milo\u0161evi\u0107 pobedio na izborima 1993. godine, za vreme najve\u0107e inflacije, kada su mnogi od njegovih glasa\u010da bukvalno tra\u017eili otpatke hrane u kontejnerima za \u0111ubre. Borci za utopiju su spremni na \u017ertve, oni time zapravo samo potvr\u0111uju njenu veli\u010dinu. Zato njih i ne interesuju TU\u0110E \u017ertve: to su samo prepreke na putu ostvarenja hiljadugodi\u0161njeg sna. Ne interesuju ih ni sopstvene \u017ertve, jer su one \u201ecve\u0107e prineto na oltar otad\u017ebine\u201c!<\/p>\n

Ta vrsta iracionalnosti je u su\u0161tini nepobediva. Jer ko veruje da je nacionalna utopijska dr\u017eava mogu\u0107a, taj je spreman i da poveruje da je svaki zlo\u010din da se ona ostvari neophodan. Tako se mo\u017ee shvatiti to \u0161to se Srbija posle pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima nikada nije suo\u010dila sa njegovim posledicama. U magnovenju, Srbija je, kada je zapo\u010dela demokratske promene krajem 2000. godine, amnestirala sve u\u010desnike ratova i sve zlo\u010dince iz tih ratova. Borci za utopiju su po definiciji nedodirivi \u2013 njih uvek vode samo najbolji motivi.<\/p>\n

Samo tako se mo\u017ee shvatiti da su tri politi\u010dke li\u010dnosti iz centralnih stranaka pro\u0161lih ratova danas nosioci \u201enovog progresa\u201c u Srbiji. Predsednik dr\u017eave, premijer i njegov prvi zamenik nastavljaju tamo gde su bili prekinuti. Gra\u0111anske stranke su prethodnih deset godina poku\u0161avale da gra\u0111ane Srbije suo\u010de sa realno\u0161\u0107u. To su \u010desto \u010dinile neodlu\u010dno i nedosledno, ostavljaju\u0107i veliki prostor nepotizmu i korupciji. Ali jezk kojim su one govorile, koliko god on bio heterogen, nije ostavljao sumnje da je potrebno bar neko suo\u010davanje sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i uva\u017eavanje \u010dinjenice da je Srbija danas mala, siroma\u0161na zemlja, kojoj je potreban veliki napor da po\u010dne da se menja i modernizuje.<\/p>\n

Gra\u0111ani Srbije izabrali su na poslednjim izborima druga\u010dije. Njima je obe\u0107ana nova utopija i oni su je u potpunosti prigrlili. Ta utopija ih je vrebala sa svakog ekrana i svakog bilborda. Sa svakog naslova dnevnih novina i iz svakog teksta \u201euglednih\u201c analiti\u010dara. Ona je bila nova anestezija za osiroma\u0161ene ljude, \u010dista i efikasna. I kao i prethodna, ona vodi izgradnji \u201enove srpske dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Potrebno je samo verovati u \u201ejakog i odlu\u010dnog vo\u0111u\u201c koji mo\u017ee da je ostvari. Jer istorijski usud je sumnja u tako izabranog vo\u0111u. To je lider koji vidi \u201etri koraka unapred\u201c, onaj kome samo treba verovati i on sam \u0107e da promeni dru\u0161tvo na na\u0161u dobrobit. On \u0107e sam da donese milijarde stranih investicija. On \u0107e sam da iskoreni korupciju, pohapsi kriminalce i \u201eo\u010disti\u201c dru\u0161tvo od kriminala. Zato mu treba dati da on sam vodi sve policijske i obave\u0161tajne slu\u017ebe. On \u0107e da odredi ko sa njim mo\u017ee da sara\u0111uje i kako, izbori su potrebni samo da bi se potvrdila njegova snaga.<\/p>\n

Ovaj mitski div-junak ima samo jednu misiju, dobrobit naroda. Njemu institucije samo smetaju i on \u0107e biti \u017eivotno ugro\u017een, ali \u0107e kao Prometej ipak ljudima doneti vatru. On \u0107e kona\u010dno ostvariti utopiju koji preci nisu stigli ili nisu mogli da dostignu.<\/p>\n

Naravno, mogao bi neko zapo\u010deti pri\u010du o autoritarnosti dru\u0161tva. Jedna od stavki Adornove skale autoritarnosti karakteristi\u010dno glasi: sve \u0161to nam treba je jak vo\u0111a koji zna \u0161ta ho\u0107e! Mogli bismo zapo\u010deti i analizu te\u0161kih proma\u0161aja prethodnih vlada. Ali pravi odgovor ipak ne bismo na\u0161li tako. Ponajmanje bismo objasnili kako to da su dana\u0161nji suvereni politi\u010dki lideri Srbije Vu\u010di\u0107, Da\u010di\u0107 i Nikoli\u0107. To svakako nije slu\u010dajnost, da u\u010desnici krvavog pira iz devedesetih godina sada ponovo nude Srbiji svoju viziju idealne dr\u017eave.<\/p>\n

U brojnim analizama na\u0161eg politi\u010dkog \u017eivota, gotovo uvek nedostaje ne\u0161to klju\u010dno \u2013 ozbiljna analiza na\u0161eg bira\u010dkog tela. \u010cak i osnovna pitanja, kao na primer: a \u0161ta je ta\u010dno bio rat devedesetih, \u0161ta se u njemu de\u0161avalo i koje su njegove posledice? Umesto toga, ve\u0107ina gra\u0111ana Srbije i dalje taj rat vidi kao pravedan, kao surovi prekid ostvarenja utopije koju smo skoro realizovali. I onda, suo\u010deni sa padom \u017eivotnog standarda, siroma\u0161tvom i nezaposleno\u0161\u0107u, oni ponovo biraju iste izvo\u0111a\u010de prethodne utopije. Jer oni ponovo nude granicu \u201eKarlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica\u201c samo sada u sferi ekonomije. Onda je trebalo da do\u0111u Rusi, danas arapski \u0161eici. Sve je isto, od gra\u0111ana se sem podr\u0161ke vo\u0111i ni\u0161ta i ne o\u010dekuje. On \u201ezna\u201c, on \u201emisli na sve\u201c. On \u0107e izgraditi brze pruge, Beograd na vodi, obnoviti industriju, sve zaposliti.<\/p>\n

I tako samo dru\u0161tvo koje ni\u0161ta nije reklo o ceni izgradnje prethodne utopije, mo\u017ee da zapo\u010dne da gradi drugu sa istim graditeljima. Vera je zamena za racionalno promi\u0161ljanje, a odanost uslov za nagradu u nekoj imaginarnoj budu\u0107nosti. Tek kada budemo sa zdravom skepsom po\u010deli da procenjujemo obe\u0107anja politi\u010dkih lidera i razmi\u0161ljamo o tome \u0161ta smo radili prethodnih decenija i koju cenu smo za to platili, Srbija \u0107e biti na putu da \u201eporaste\u201c kao dr\u017eava. Mo\u017eda je po\u010detak mogao da bude da su Vu\u010di\u0107, Da\u010di\u0107 i Nikoli\u0107 27. februara, tokom izborne kampanje, oti\u0161li u \u0160trpce da obele\u017ee godi\u0161njicu jednog te\u0161kog zlo\u010dina na pruzi Beograd-Bar. Da bar jednom priznaju cenu svog u\u010de\u0161\u0107a u stvaranju Milo\u0161evi\u0107eve nacionalne utopije. Mo\u017eda bi onda bilo mnogo jasnije da je, umesto utopije, Srbiji prikladnije neko drugo obe\u0107anje \u2013 recimo da pretnjama opoziciji, kontrolom medija i varanjem o stranim investicijama ne\u0107emo daleko sti\u0107i. Musolini je voleo izreku koju citira Plutarh: Navigare necesse est, vivere non est necesse (Ploviti se mora, \u017eiveti nije neophodno), pa znamo kako je zavr\u0161io. Srbiju ne\u0107e spasti \u201ejaki vo\u0111a koji zna da krmani\u201c, nju \u0107e spasti samo mukotrpna gradnja demokratskih institucija i te\u017eak rad ljudi. Srbija je na ovim izborima na\u017ealost izabrala suprotno. Ona jo\u0161 uvek vi\u0161e voli la\u017e od istine o sebi.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ko veruje da je nacionalna utopijska dr\u017eava mogu\u0107a, taj je spreman i da poveruje da je svaki zlo\u010din da se ona ostvari neophodan.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-140767","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140767","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=140767"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140767\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=140767"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=140767"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=140767"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}