{"id":140524,"date":"2014-03-15T09:52:49","date_gmt":"2014-03-15T08:52:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=140524"},"modified":"2014-03-15T09:52:49","modified_gmt":"2014-03-15T08:52:49","slug":"tragicni-junaci-izborne-komedije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/15\/tragicni-junaci-izborne-komedije\/","title":{"rendered":"Tragi\u010dni junaci izborne komedije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Olivija Rusovac<\/strong><\/p>\n

Parlamentarni izbori i izbori za Beograd sve manje li\u010de na izbore, a sve vi\u0161e na jednu veliku krimi-rubriku. Junaci te rubrike u kojoj se preti hap\u0161enjima, pretresa ko je s kojim tajkunima i kriminalcima bio ili jeste u tajnoj vezi, ko \u0107e kome \u201ezabiti no\u017e u le\u0111a\u201c (\u010dak je i terminologija primerena duhu kampanje) su na\u0161i politi\u010dari, stari znanci od pre 14, a neki i od pre 20 godina. Svi oni imaju iskustvo u vlasti. Neki iz vremena Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, drugi su do\u0161li sa DOS-om. Njihovo dr\u017eavni\u010dko, reformsko i moralno nasle\u0111e se mo\u017ee opisati i analizirati detaljno jer dokaza ima na sve stane. Ako bi to nasle\u0111e po dru\u0161tvo trebalo izraziti u jednoj re\u010di, ona bi glasila \u2013 truljenje. Prvi i najuo\u010dljiviji znak trule\u017ei i umora dru\u0161tva je upravo to \u0161to se kao njegovi spasioci nude njegovi grobari. Zaista tu\u017eno izgleda izborna kampanja u kojoj se nije pojavilo ni jedno novo lice koje bi unelo sve\u017einu i rasteralo \u017eabokre\u010dinu po kojoj plivaju stari i noviji spasioci sa svojim izan\u0111alim formulama iza kojih nema nikakvog \u010dvrstog programa za oporavak dru\u0161tva i dr\u017eave. Njihov jedini program je da se odr\u017ee u politi\u010dkom \u017eivotu, bilo na vlasti, bilo uz nju. Biti u opoziciji u ovoj zemlji zna\u010di politi\u010dku smrt i gubitak privilegija, a mo\u017eda i slobode. Jer ovde se policijski dosijei me\u0161aju poput karata, pa ko bude izvu\u010den u datom momentu mo\u017ee da bude stavljen na stub srama, a to niko ne \u017eeli.<\/p>\n

Divlje dru\u0161tvo<\/strong><\/p>\n

Svako je ukopu na\u0161eg dru\u0161tva dao svoj doprinos. I ono je zavr\u0161ilo kao divlje dru\u0161tvo, kako ga opisuje sociolo\u0161kinja Vesna Pe\u0161i\u0107 ili kao trulo, kako ga vidi neko ko nije sociolog. Me\u0111utim, obe varijante ukazuju na uznemiruju\u0107e stanje i nepoverenje u snagu dru\u0161tva da se izbori za neku bolju budu\u0107nost. Jasno je da smo u velikom zaka\u0161njenju, a predstoje\u0107i izbori treba da daju odgovor na pitijsko pitanje kojim reformatorima verovati \u2013 starim koji su sa nama eksperimentisali 14 godina, ili novim koji sa nama eksperimenti\u0161u skoro dve godine i koji tra\u017ee legitimitet da sa tim nastave jo\u0161 \u010detiri. U oba slu\u010daja eksperimentatori su pokazali nesposobnost da vode dr\u017eavu i da brinu o javnom interesu i ta briga je u obrnutoj srazmeri sa brigom o njihovom li\u010dnom interesu. Dru\u0161tvo i gra\u0111ani su sve siroma\u0161niji i sve vi\u0161e zavisni od politi\u010dara, a na\u0161i politi\u010dari sve bogatiji i sve nezavisniji od gra\u0111ana. Biografije pojedinih politi\u010dara su veoma \u017eivopisne. Imamo predsednika republike koji je bio radikal i \u0160e\u0161eljev vojvoda, \u010dega se nije odrekao. Premijer je bio najbli\u017ei Milo\u0161evi\u0107ev saradnik, prvi potpredsednik vlade je, po sopstvenom priznanju, prespavao ru\u0161enje Berlinskog zida, samo \u0161to se to ba\u0161 nikako ne sla\u017ee sa podatkom da je bio odli\u010dan student Pravnog fakulteta. Zamislite nekoga ko je pravnik, a ne zna da je sru\u0161en komunizam i da je nastala nova Evropa. \u010cuveni koalicioni partner SPS-a, gradona\u010delnik Jagodine, je nekada\u0161nji arkanovac, a ministar bez portfelja zadu\u017een za Kosovo bio je \u010dlan JUL-a, stranke Mirjane Markovi\u0107. To je samo prvi e\u0161elon, dok su u drugom planu njihovi saradnici, savetnici, \u0161efovi kabineta… Ta\u010dno je da su svi oni promenili \u0107urak, ali je jezgro nasilja ostalo. Ono se vidi u tipu vlasti koji sada ne pote\u017ee za oru\u017ejem kao nekada \u0160e\u0161elj pred Skup\u0161tinom Jugoslavije, nego pribegava obmanjivanju javnosti da \u0107e joj sa njom procvetati ru\u017ee. O tom tipu vlasti koji je bezobziran prema banalnim \u017eivotnim \u010dinjenicma imamo verodostojnu karikaturu Predrga Koraksi\u0107a-Koraksa koja je objavljena u Danasu, posle intervjua vicepremijera Vu\u010di\u0107a u kome tvrdi da je Srbija stabilna i prosperitetna zemlja pogodna za strane investitore. Koraks je nacrtao junaka karikature sa veoma dugim nosem (a zna se kome i za\u0161to raste nos) iz kojeg se pravo u mikrofon novinarke \u0161epuri drvo sa svim mogu\u0107im \u0161arenim cve\u0107em i slatkim plodovima, ukratko – rajsko drvo.<\/p>\n

La\u017e kao nasilje<\/strong><\/p>\n

Da je la\u017e svojevrsno nasilje nad ljudima vrlo brzo su se posle promena 2000. godine uverili radnici \u2013 prve \u017ertve plja\u010dka\u0161ke privatizacije. Bez ustava koji je obe\u0107avan, Srbija je postala lovi\u0161te mnogobrojnih stranaka na vlasti koje su \u010dinile DOS, njihovih prijatelja i mutnih kupaca preduze\u0107a. Dr\u017eava je zatvarala o\u010di pred uni\u0161tavanjem industrije i mirno posmatrala kako radnike koji su poku\u0161avali da spre\u010de kra\u0111e, biju pendrecima dr\u017eavne i privatne policije. Ni jedna politi\u010dka stranka \u010diji lideri posle tolikih godina propalih reformi ponovo obe\u0107avaju reforme, nije uzela u za\u0161titu te radnike niti spre\u010dila nasilje i plja\u010dku. Sudovi su radili protiv radnika i akcionara. Gazde su bile nedodirljive i svemo\u0107ne i nije \u010dudno \u0161to im se i danas pretendenti na vlast manje ili vi\u0161e skriveno udvaraju. Tako se pomo\u0107u la\u017ei politika uni\u0161tava u raznim njenim vidovima. Ali na tome nisu radili samo politi\u010dari DOS-a posle 2000. godine, nego i politi\u010dari koji su na lokalnim izborima l996. godine pobedili Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim u vi\u0161e od 40 gradova. Demokratska stranka, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka Srbije su svojom jagmom za vla\u0161\u0107u odbacile ideju Saveza slobodnih gradova za autonomijom gra\u0111ana i lokalnih vlasti i osna\u017eile put partijske dr\u017eave iz koje jo\u0161 ne uspevamo da iza\u0111amo. I sada je ta ideja partijske dr\u017eave dovedena do apsurda. Jo\u0161 \u0107emo i za\u017ealiti za \u201ekonfederacijom\u201c vo\u0111a i stranaka DOS-a koja je predstavljala dr\u017eavu, jer sve ide ka tome da dobijemo dr\u017eavu oli\u010denu u jednom \u010doveku, kao pre bezmalo 70 godina sa Titom i pre \u010detvrt veka sa Milo\u0161evi\u0107em. O tim \u201ecirkularnim revolucijama\u201c pi\u0161e sociolog Aleksandar Molnar i sve one su (uz \u010dasne proboje i otpore) istorijat na\u0161eg propadanja kao dru\u0161tva i dr\u017eave. Kako \u0107e biti ispisana ta \u201ekratka istorija propadanja\u201c, jer neumitno vreme sve kra\u0107e radi za jednoga, zavisi od toga da li \u0107e se iz \u201edivljeg\u201c ili \u201etrulog\u201c dru\u0161tva pojaviti neko ko \u0107e imati ne\u0161to od energije, vizije, obrazovanja i civilizovanosti Zorana \u0110in\u0111i\u0107a.<\/p>\n

Politi\u010dki pelivani<\/strong><\/p>\n

Ova predizborna kampanja uprkos nekim pelivanskim gestovima, poput Palminog paljenja olimpijske baklje na tornju u Jagodini, prizoru na kojem bi i Kusturica mogao da mu pozavidi, li\u010di na paradu invalida na\u0161e politike koji jo\u0161 nisu sasvim svesni, ili to ne odaju, da ih je napustila ratna sre\u0107a. Sada ratuju protiv dru\u0161tva tako \u0161to delove dru\u0161tva pujdaju jedne na druge. Tako Aleksandar Vu\u010di\u0107 porukom da \u0107e na SNS po\u0107i \u201ekuka i motika\u201c i tajkuni i njihovi pla\u0107enici gra\u0111ane koji ne\u0107e da glasaju za njega u stvari progla\u0161ava neprijateljima. Isto to \u010dini \u010cedomir Jovanovi\u0107 kada konfrontira radnike u privatnom i javnom sektoru tako \u0161to podilazi privatnim preduzeticima zalaganjem da taj sektor treba pomagati (\u0161to je neukusno jer je i sam vlasnik preduze\u0107a), a javna preduze\u0107a progla\u0161ava parazitima. I on kao i Vu\u010di\u0107 ima svoj raj i pakao, kao uostalom i Ko\u0161tunica za koga je raj Rusija, a pakao Evropa, a za Da\u010di\u0107a novoprona\u0111eni raj je ni manje ni vi\u0161e nego Ugo \u010cavez, Venecuela i Komunisti\u010dki manifest. Da\u010di\u0107 se jednom izvukao iz afere \u201ekofer\u201c, a ako bude imao politi\u010dku sre\u0107u i sumnje o vezama sa trgovcima drogom mogu biti zaba\u0161urene sve dok je to potrebno. Moral u politici postaje problemati\u010dna kategorija, ali to ne zna\u010di da je moralna neosetljivost normalna. Odlikovanjem koje je posthumno Verici Bara\u0107 dodelio predsednik republike Nikoli\u0107 upravo priziva problem zna\u010daja morala u politici. Bez njega, politika je bedna, kao \u0161to je bedna kada se mera prevr\u0161i. Verica Bara\u0107 je borbu protiv korupcije shvatala druga\u010dije nego \u0161to je praktikuje aktuelna vlast. Ona bi prezrela njenu selektivnost i nasilje. Sve demokratske vlasti su pokazale neverovatnu neosetljivost za Veri\u010dina upozorenja o korupciji. Bila je izlo\u017eena podsmehu, i to upravo u DS-u, u godinama posle ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a, koji je usmr\u0107en ba\u0161 kada je dolazio na sednicu Saveta za borbu protiv korupcije. Biv\u0161i predsednik DS Boris Tadi\u0107 tra\u017eio je da se na slu\u010daj 24 privatizacije stavi moratorijum. I tako je i bilo. \u010clanovi DS-a su \u0107utali. Ni nova vlast ni\u0161ta nije razjasnila, samo se slu\u017ei imenom Verice Bara\u0107, za razliku od prethodne koja ju je ignorisala.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mora da smo ko dru\u0161tvo opasno rasto\u010deni po\u0161to nam se na izborima nude islu\u017eeni politi\u010dari \u010dija je jedina ambicija da po svaku cenu opastanu na politi\u010dkoj sceni<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-140524","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140524","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=140524"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140524\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=140524"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=140524"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=140524"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}