{"id":140325,"date":"2014-03-13T07:48:15","date_gmt":"2014-03-13T06:48:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=140325"},"modified":"2014-03-13T07:49:38","modified_gmt":"2014-03-13T06:49:38","slug":"subverzija-materinstva-kao-institucije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/13\/subverzija-materinstva-kao-institucije\/","title":{"rendered":"Subverzija materinstva kao institucije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Silvija Federi\u010di<\/strong><\/p>\n

Najpre bih \u017eelela da ka\u017eem koliko sam sre\u0107na \u0161to sam deo ove veoma va\u017ene konferencije i da sam impresionirana i dirnuta izlaganjima koje sam \u010dula. U stvari, ta izlaganja su utrla put za mnogo toga \u0161to \u0107u re\u0107i, iako \u0107e moje izlaganje biti ne\u0161to druga\u010dije. \u017delim da istaknem borbu \u017eena za materinstvo i da iznova defini\u0161em zna\u010denje maj\u010dinstva. U odre\u0111enom smislu \u017eelim da redefini\u0161em maj\u010dinstvo izvan materinstva i svakako izvan ideje da postoji biolo\u0161ka veza izme\u0111u maj\u010dinstva i brige o ljudima. Zato predla\u017eem da da pro\u0161irimo pojam materinstva izvan \u010dinjenice bivanja biolo\u0161kom majkom. Pre nego \u0161to to uradim, ipak, \u017eelela bih da govorim o teorijskom okviru iz koga gledam na pitanje materinstva kao institucije. Za\u0161to je materinstvo institucija? Smatram da svako dru\u0161tvo zasnovano na eksploataciji rada neminovno pretvara materinstvo u instituciju, da uvodi regulaciju i oblike kontrole nad reprodukcijom \u017eena i da subordinira njihove reproduktivne kapacitete ciljevima dr\u017eave. Kapitalizam nije izuzetak. Naprotiv, vi\u0161e nego bilo koji drugi ekonomski sistem kapitalizam ima potrebu da reguli\u0161e prokreaciju jer je za kapitalizam rad glavni izvor bogatstva. Tako je od samih po\u010detaka kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva prokreacija pot\u010dinjena proizvodnji radnika i proizvodnji i reprodukciji vojnika za dr\u017eavu. U tom procesu materinstvo je naturalizovano, konstruisano je kao prirodni poziv \u017eene i u\u010dinjeno nevidljivim kao rad.<\/p>\n

Ipak, postoje trenuci u istoriji kada se iluzija naturalizacije slama. Za mene i za mnoge \u017eene moje generacije taj trenutak je bio Drugi svetski rat, koji je bio krvoproli\u0107e iz perspektive odnosa \u017eene prema dr\u017eavi, predstavljaju\u0107i stvarni momenat u istoriji transformacije odnosa \u017eene prema porodici i prema materinstvu. U Italiji su Mariaroza Dela Kosta i Leopoldina Fortunati pisale zanimljive \u010dlanke o ovoj temi, opisuju\u0107i transformaciju polo\u017eaja \u017eena koju je Drugi svetski rat doneo . Rat je bio prelaz iz vremena fa\u0161izma, kada je materinstvo glorifikovano kao patriotska du\u017enost, i kada su majke sa petnaestoro dece smatrane heroinama kojima su dodeljivane medalje i nagrade. Rat je bio kraj svega toga. Iskustvo posmatranja ubijanja tolikog broja ljudi, tako\u0111e bombardovanja, razumevanje da patrijarhalna porodica nije garantovala \u017eivot \u017eenama, pokazalo je da se proizvodnja dece za dr\u017eavu ne isplati, pokazalo je da je kao nagradu na\u0161im majkama za rad dr\u017eava poslala njihovu decu u rat. To iskustvo je uticalo na mene kao i na mnoge \u017eene koje su odrastale nakon rata. Mnoge od nas su odlu\u010dile da ne \u017eele da imaju decu, i kako bismo izbegle zavisnost od mu\u0161karca i zato \u0161to nismo \u017eelele da donosimo decu na svet koji je proizveo toliko uni\u0161tavanja i koji im sigurno nije mogao garantovati dobar \u017eivot. Odbile smo da ra\u0111amo decu pod uslovima koje su nudili dr\u017eava i kapitalizma.<\/p>\n

Neko je jutros pitao \u0161ta je po\u0161lo naopako u \u017eenskom pokretu i \u0161ta mo\u017eemo da nau\u010dimo iz gre\u0161aka koje je napravio. Htela bih da naglasim da se u svojoj inicijalnoj fazi \u017eenski pokret nije borio samo za jednakost ili bolji polo\u017eaj \u017eena u dru\u0161tvu \u2013 \u017eelele smo da promenimo dru\u0161tvo odozdo. Znale smo da ukoliko \u017eelimo da promenimo polo\u017eaj \u017eena moramo da promenimo svaki aspekt dru\u0161tvenog \u017eivota. Me\u0111u glavnim pitanjima bila su: kako da redefini\u0161emo na\u0161 \u2019privatni \u017eivot\u2019, sferu seksualnih odnosa i tako dalje.<\/p>\n

Doprinos koji su feministkinje dale dru\u0161tvenoj promeni bio je denaturalizacija materinstva. Nismo morale da \u010dekamo na Fukoa i D\u017eudit Batler da nas nau\u010de da su maj\u010dinstvo i materinstvo dru\u0161tveni konstrukti. Svaka feministi\u010dka intervencija osvetljava tu poentu, a to je: materinstvo nam je nametnuto, nema ni\u010deg prirodnog u njemu, i da je to mesto iz koga dolazi patnja i pot\u010dinjavanje koje uklju\u010duje. Oni nisu posledice maj\u010dinstva ve\u0107 onoga \u0161to ono treba da ispuni. Ipak, feministi\u010dki pokret je napravio gre\u0161ku izjedna\u010davaju\u0107i kontrolu nad na\u0161im \u017eivotima, na\u0161im telima i nad reprodukcijom sa borbom za abortus. Ovo je bila kratkovida situacija u kojoj je ignorisana \u010dinjenica da je istinska sloboda imati mogu\u0107nost da se reprodukujemo, \u0161to je mnogim \u017eenama \u0161irom sveta uskra\u0107eno. Kroz istoriju kapitalizma dr\u017eava je \u017eelela da odlu\u010duje o tome ko \u0107e biti ro\u0111en na ovoj planeti, a ko ne\u0107e. Dr\u017eavna politika je u odnosu na materinstvo uvek imala eugeni\u010dku dimenziju. U SAD-u, tokom 1970-ih, crnkinje i \u017eene sa niskim primanjima, koje su primale socijalnu pomo\u0107, i koje nisu imale mu\u017ea a imale su decu, bile su kandidatkinje za sterilizaciju. \u010cesto su u bolnicama nakon ra\u0111anja primoravane da potpi\u0161u svoj pristanak da im se podve\u017eu jajnici jer \u0107e u suprotnom izgubiti socijalnu pomo\u0107. Feministi\u010dki pokret nije podr\u017eao te \u017eene, nije se borio za njihova prava da ra\u0111aju decu. To je postalo posebno problemati\u010dno od 1980-ih, sa globalizacijom i restrukturiranjem globalne ekonomije, kada smo svedo\u010dile velikom napadu na \u017eene u ime kontrole populacije. Verujem da je ovaj napad koji je doveo do sterilizacije mnogih \u017eena u Indiji i u Indoneziji, u ime kontrole populacije, bio politi\u010dka odluka. \u0160irom sveta 1980-ih, nova generacija je sazrevala koja je \u017eelela novi svetski poredak, novu raspodelu bogatstva, pravedniju i egalitarniju, koja bi zadovoljila aspiracije antikolonijalnog pokreta. Ovo je bio kontekst u kome su \u017eene krivljene za siroma\u0161tvo u svetu, sa pretpostavkom da su ra\u0111ale previ\u0161e dece. Tako je kampanja za kontrolu populacije postala istinski rat protiv \u017eena, \u010dine\u0107i ih \u017ertvenim jarcima za devastiraju\u0107e posledice kolonijalizma u njihovim regijama.<\/p>\n

Bila je to gre\u0161ka feministi\u010dkog pokreta koji se nije borio za redistribuciju bogatstva i preusmeravanje resursa kojima se reprodukujemo. Na\u0161a borba za nadnice za ku\u0107ni rad je i\u0161la u tom pravcu, ali to nije bila popularna strategija 1970-ih, barem ne u SAD-u. Mnoge feministkinje su smatrale da put u \u017eensko osloba\u0111anje po\u010dinje sa radom izvan doma\u0107instva. Kao rezultat toga, reprodukcija kao podru\u010dje borbe je bila u velikoj meri napu\u0161tena, \u010dak do te mere da se u SAD-u feministkinje nisu borile za porodiljsko odsustvo. Pla\u0161ile su se da ako to budu zahtevale ne\u0107e imati pravo da zahtevaju jednakost sa mu\u0161karcima. Porodiljsko odsustvo se smatralo privilegijom koja bi potkopala pravo \u017eena na jednakost sa mu\u0161karcima. Pretpostavka je bila da ako \u017eelimo da budemo tretirane jednako pred zakonom moramo dokazati da smo identi\u010dne sa mu\u0161karcima. Drugim re\u010dima morale smo da postanemo mu\u0161karci. Simboli\u010dan je, prema mom mi\u0161ljenju, slu\u010daj \u017eena u Zapadnoj Vird\u017einiji koje su se odlu\u010dile na sterilizaciju kako bi mogle da rade u rudnicima, jer ih u protivnom rudarske kompanije ne bi anga\u017eovale, po\u0161to je taj rad opasan za \u017eenski reproduktivni sistem. Posledica kratkovidosti politike \u017eenskog pokreta jeste da nije mogao da izgradi jaku mobilizaciju vezanu za pitanja reprodukcije, u svim svojim dimenzijama \u2013 a ne samo kroz borbu za abortus \u2013 uprkos \u010dinjenici da je to borba koja ujedinjuje sve \u017eene. Danas vidimo da ve\u0107i pristup pla\u0107enom radu nije \u017eenama dao o\u010dekivanu nezavisnost; \u017eene su izborile ve\u0107u autonomiju od mu\u0161karaca, ali ne i od kapitala, sada moraju da rade dva ili \u010dak tri posla u doma\u0107instvu i van njega. Zaista, \u017eivot \u017eena danas je konzumiran radom, koji ostavlja malo prostora za porodicu, prijatelje, relaksaciju i politi\u010dki aktivizam. Odgajanje deteta u mnogome doprinosi koli\u010dini posla i strepnji koju ose\u0107aju mnoge \u017eene i to ima jasne posledice na njihov odnos sa decom. Uop\u0161teno govore\u0107i rekla bih da je reprodukcija, uklju\u010duju\u0107i i prokreaciju, jo\u0161 vi\u0161e obezvre\u0111ena. Va\u017eno je uo\u010diti i da \u017eene koje imaju karijeru \u2019autsorsuju\u2019 taj rad kroz surogatstvo i usvajanje. To je veoma perverzan fenomen, \u010dija je okrutnost ve\u0107 dobro dokumentovana. Ne samo da imamo \u017eene u mnogim delovima sveta koje kako bi do\u0161le do novca proizvode decu \u2019za prodaju\u2019, ve\u0107 imamo i mnogo izme\u0161tene dece, koja su odba\u010dena od roditelja koji su ih naru\u010dili kao i od njihovih biolo\u0161kih surogat majki, ponekad jer su ro\u0111ena sa zdravstvenim problemima ili zato \u0161to roditelji naru\u010dioci jednostavno vi\u0161e nisu zainteresovani za njih. U SAD-u neki roditelji koriste internet kao bi se re\u0161ili dece dobijene surogatstvom, o\u010digledno bez povezanosti sa njima i posmatraju\u0107i ih kao objekte za odbacivanje.<\/p>\n

Drugi vid problemati\u010dnog razvoja globalnog restrukturiranja reprodukcije je \u2019globalizacija starateljstva\u2019, tj. \u010dinjenica da osiroma\u0161ene \u017eene zemalja \u2019Tre\u0107eg sveta\u2019 dolaze u SAD da rade kao slu\u017eavke, dadilje, i druge tipove starateljskog rada. U mnogo slu\u010dajeva su u pitanju \u017eene koje ostavljaju svoju decu, koje se ose\u0107aju stra\u0161no usamljenima i koje se \u010desto vezuju za decu o kojoj se staraju, iako su u pitanju vrlo prekarni odnosi, \u0161to zna\u010di da mogu u bilo kom trenutku biti razdvojeni. O\u010digledno je da moramo da promislimo ponovo pitanje maj\u010dinstva i da preusmerimo feministi\u010dku borbu. Va\u017ean doprinos feministi\u010dkog pokreta je analiza polo\u017eaja maj\u010dinstva u kapitalisti\u010dkoj organizaciji rada, i prepoznavanje da je ovaj rad podre\u0111en potrebama tr\u017ei\u0161ta rada. O\u010digledno je da su \u2019maj\u010dinstvo\u2019 i proizvodnja radnika za tr\u017ei\u0161te dva razli\u010dita procesa, ali to je ono \u0161to \u017eene \u017eive, do\u017eivljavaju, \u010dine, uz velike protivure\u010dnosti. Nau\u010dile smo da mo\u017eemo razmrsiti na\u0161e \u2019maj\u010dinstvo\u2019 od disciplinovanja na\u0161e dece i porodice, kako bi delovali onako kako se od njih o\u010dekuje u kapitalisti\u010dkoj organizaciji rada. Ne predla\u017eem da disciplinu proglasimo izli\u0161nom; svakako je potrebno da deca razumeju da su deo zajedni\u010dkog sveta i da \u017eivot u kolektivu zahteva razumevanje odre\u0111enih dru\u0161tvenih pravila. Prepoznavanje razlike izme\u0111u disciplinovanja na\u0161e dece kako bi delala za kapital i u\u010denja dece da \u017eive kao deo zajednice je bilo veoma va\u017eno za nas. Izme\u0111u ostalog, shvatile smo da odbijanjem odre\u0111enih aspekata ku\u0107nog rada osloba\u0111amo ne samo sebe, ve\u0107 i na\u0161u decu. Jer postoji razlika izme\u0111u na\u0161eg disciplinovanja i disciplinovanja na\u0161e dece. U stvari, \u017eenski pokret je osna\u017eio ne samo \u017eene ve\u0107 i druge \u010dlanove njihovih porodica. Ne\u0161to zanimljivo se dogodilo od 1980-ih i 1990-ih do danas, \u0161to nam mo\u017ee dati nadu za budu\u0107nost. To je razvoj onoga \u0161to bih nazvala \u2019pobunjenim materinstvom\u2019. Pojavlilo se u razli\u010ditim vidovima. Jedan od njih je borba za samoodre\u0111uju\u0107u prokreaciju. U pitanju je odlu\u010divanje ne samo o tome da li i kada \u017eelimo da imamo decu, ve\u0107 i kako \u017eelimo da se pora\u0111amo. U SAD-u sada postoji pokret koji se suprotstavlja industrijalizaciji ra\u0111anja, tj. \u010dinjenici da se naj\u010de\u0161\u0107e poro\u0111aji obavljaju kao na traci. Dobijate nekoliko sati \u2013 ovo va\u017ei najvi\u0161e za bolnice za osobe za niskim primanjima \u2013 i ako ne mo\u017eete da se porodite u zadatom vremenskom periodu urade vam carski rez.<\/p>\n

Postoje i drugi vidovi borbe. Posebno smo bile inspirisane borbama \u017eena u Latinskoj Americi tokom 1980-ih i 1990-ih koje su nastale kao odgovor na liberalizaciju njihovih ekonomija \u0161to je uzrokovalo ogromno osiroma\u0161enje. Ve\u0107 u \u010cileu, nakon Pino\u010deovog dr\u017eavnog udara \u2013 koji je ozna\u010dio po\u010detak neoliberalnog re\u017eima, kao i institucionalizovanje re\u017eima terora \u2013 \u017eene koje su se pobunile, bile su za\u0161ti\u0107ene \u010dinjenicom da su se organizovale kao majke, kao starateljke svojih porodica. U konzervativnom re\u017eimu, zvani\u010dno posve\u0107enom veli\u010danju materinstva, imale su mogu\u0107nost da se anga\u017euju kroz aktivnosti koje su vremenom menjale ne samo dru\u0161tvo, ve\u0107 i njihovo iskustvo materinstva. Po\u010dele su kolektivno da organizuju reprodukciju. Organizovale su komitete za nabavku i za kuvanje. Po\u010dele su da kupuju zajedno jer je to bio na\u010din da se redukuju tro\u0161kovi za hranu; organizovale su narodne kuhinje, odbore za ba\u0161tovanstvo, komitete za setvu. To je bio mehanizam za pre\u017eivljavanje, ali su im zajedni\u010dke aktivnosti tako\u0111e pomogle da razbiju izolaciju i ose\u0107aj paralizovanosti generisan brutalno\u0161\u0107u re\u017eima. Prekinule su svoju izolaciju u trenutku kada se u \u010cileu okupljanje ka\u017enjavalo hap\u0161enjem, torturom, nestankom. Vladi je trebalo dugo vremena da shvati \u0161ta se u stvari doga\u0111alo, da shvati da su \u017eene kroz ova okupljanja stvarale novu realnost. Bitan momenat desio se kada je Vlada po\u010dela da optu\u017euje \u017eene i njihove aktivnosti za komunizam. Isto iskustvo se ponovilo u Peruu i u Argentini gde su \u017eene donele lonce i tiganje na piquetes.<\/p>\n

Mnogo toga je ve\u0107 re\u010deno i pisano o samoupravnim fabrikama, ali ne i dovoljno o samoupravnoj reprodukciji koju su \u017eene organizovale, a koju sada prepoznajemo kao politi\u010dko materinstvo. \u2018Politi\u010dko materinstvo\u2019 jer iako su se borile u ime materinstva, u stvarnosti su ga transformisale. Prema re\u010dima jedne \u017eene: \u2018Da bi postala dobra majka mora\u0161 se boriti\u2019. Da bi bila dobra majka mora\u0161 iza\u0107i iz ku\u0107e, mora\u0161 se povezati sa ljudima i suprotstaviti autoritetima i institucijama, jer vi\u0161e ni\u0161ta nije sigurno. Videli smo sli\u010dne procese ne samo u Latinskoj Americi ve\u0107 i u drugim delovima sveta. Jedan od poslednjih primera dolazi iz Japana. Nakon katastrofe u Fuku\u0161imi japanska vlada je odbila da prizna da postoji ozbiljna opasnost i evakuisala je samo stanovnike sa veoma malog podru\u010dja oko nuklearne elektrane gde se eksplozija dogodila. Zatim su pozvali na patriotizam tra\u017ee\u0107i od ljudi da nastave da \u017eive kao da se ni\u0161ta nije dogodilo, i da nastave da konzumiraju proizvode iz kontaminirane zone, kako bi podr\u017eali ekonomiju. U Tokiju prodaju takozvani \u2019paradajz ljubavi\u2019 koji raste u kontaminiranoj zoni. U ovoj situaciji mobilisale su se majke. Odbile su da prihvate propagandu i da hrane svoju decu radioaktivnom hranom i vi\u0161e ne veruju ni u \u0161ta \u0161to im vlada servira. U Japanu sada postoji pokret \u017eena koje se organizuju kao majke, dok se ustvari udaljavaju od tradicionalnih oblika maj\u010dinstva. One tako\u0111e pokazuju da ukoliko \u017eelite danas da budete dobra majka morate da u\u010dite o radioaktivnosti, o hrani, da morate da se udru\u017eujete i udru\u017eujete sredstva kako biste kupili Gajgerove broja\u010de, kako biste utvrdili da va\u0161a deca mogu da iza\u0111u napolje i da se igraju. Sada se tako\u0111e udru\u017euju u naseljima kako bi kupile ure\u0111aje za proveru radioaktivnosti u hrani, jer vlada prepoznaje samo visok nivo radioaktivnosti i konstantno redefini\u0161e ono \u0161to predstavlja siguran nivo radioaktivnosti. Odgovor vlade Japana na Fuku\u0161imu je simptomati\u010dan primer napada kompanija i vlada na sredstva na\u0161e reprodukcije. I ne bi trebalo da nas iznena\u0111uje \u0161to su upravo \u017eene te koje reaguju i koje se organizuju. Aktiviraju se kao \u017eene, kao majke, i u isto vreme menjaju maj\u010dinstvo i stvaraju politi\u010dki oblik materinstva.<\/p>\n

Poslednja stvar koju \u017eelim da naglasim jeste da tako\u0111e vidimo promenu, posebno me\u0111u novim generacijama aktivistkinja, u pravcu koncepcije maj\u010dinstva koja ide izvan biolo\u0161kog roditeljstva. To je pojam maj\u010dinstva koji dolazi iz \u017eelje za novim vidom politi\u010dkog delovanja, gde li\u010dno i politi\u010dko, gde vreme za aktivizam i reprodukciju na\u0161ih svakodnevnih \u017eivota nisu razdvojeni. Primer je Occupy pokret. Aktivisti danas shvataju da ako \u017eele da promene svet moraju da po\u010dnu od sopstvenih \u017eivota. I da moramo da razvijemo odgovornost ne samo prema na\u0161oj deci, deci koja poti\u010du iz na\u0161e materice ili kojoj smo o\u010devi, ve\u0107 da moramo da budemo odgovorni prema svim novim generacijama.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U odre\u0111enom smislu \u017eelim da redefini\u0161em maj\u010dinstvo izvan materinstva…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":140326,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-140325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=140325"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/140325\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/140326"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=140325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=140325"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=140325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}