{"id":139464,"date":"2014-03-04T08:57:29","date_gmt":"2014-03-04T07:57:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=139464"},"modified":"2014-03-04T08:57:29","modified_gmt":"2014-03-04T07:57:29","slug":"velika-igra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/03\/04\/velika-igra\/","title":{"rendered":"Velika igra"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Jakob Augstein<\/strong><\/p>\n

Frank-Walter Steinmeier je nedavno izjavio \u201eda je Nema\u010dka prevelika da bi komentarisala svetsku politiku\u201c. Sada vidimo na \u0161ta je mislio. Nema\u010dka ne samo da je komentarisala situaciju u Kijevu, ve\u0107 se i aktivno ume\u0161ala. Rezultat je diplomatska katastrofa.<\/p>\n

Da li su Merkel i Steinmeier naivni ili su samo \u017eeleli da budu lukavi? Mo\u017eda su nameravali da pomognu Ukrajincima ili \u010dak da Putinu poka\u017eu gde mu je mesto? Oba ova plana su se izjalovila. Bila podela ili rat, Ukrajina \u0107e platiti visoku cenu za to \u0161to je podlegla zapadnom isku\u0161enju, u \u010demu i Nema\u010dka ima veliku odgovornost.<\/p>\n

Frankfurter Allgemeine Zeitung je pre samo nedelju dana slavio: \u201eMinistar spoljnih poslova Steinmeier je samo nekoliko dana pre povratka na funkciju obe\u0107ao da \u0107e uskoro proveriti svoj autoritet.\u201c Pohvala iz FAZ-a, koja se odnosila na nedavno zaklju\u010deni sporazum izme\u0111u ukrajinske vlade i opozicije, na kome je radio i Steinmeier, bila je preuranjena. Nova nema\u010dka spoljna politika se ve\u0107 na samom po\u010detku suo\u010dava sa svojim ograni\u010denjima. Me\u0111utim, diplomatija je mo\u0107 percepcije, kako je to rekao stari majstor Kissinger. Svet moramo da posmatramo i iz ugla drugih. A to su u ovom slu\u010daju Rusi.<\/p>\n

\u0160ta su ljudi iz kancelarkinog okru\u017eenja i ministarstva spoljnih poslova o\u010dekivali od Rusije kada su Kijevu ponudili sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju? Kada su ohrabrivali ukrajinsku opoziciju da se pobuni protiv \u2013 ipak izabranog \u2013 despota Janukovi\u010da? Kada su pu\u010disti\u010dku vladu \u2013 kako ipak moramo da nazovemo nove gospodare u Kijevu \u2013 priznali bez oklevanja?<\/p>\n

\u0160ta su Rusi mislili kada je ameri\u010dki senator John McCain u decembru na trgu nezavisnosti u Kijevu uzviknuo: \u201eUkrajinski narode! Ovo je tvoj trenutak! Slobodni svet je uz vas! Amerika je uz vas!\u201c I kako su se Rusi ose\u0107ali kada su bokser Kli\u010dko i gasna oligarhkinja Timo\u0161enko odmah nakon dr\u017eavnog udara dobili poziv na predstoje\u0107i sastanak evropskih narodnih partija?<\/p>\n

Putin ne \u017eeli da bude partner Zapadu. On radi na svom evroazijskom velikom carstvu. Obostrano nepoverenje je bezgrani\u010dno. Uz dobre razloge na obe strane. Ali ovde po\u010dinje jedan realni konflikt interesa. Ukrajina, to zna\u010di granica. Ona se prote\u017ee izme\u0111u Istoka i Zapada, stvaraju\u0107i do sada nepremostivi jaz u ovoj zemlji.<\/p>\n

Svi\u0111a nam se kad nas na\u0161 ministar spoljnih poslova uverava da u Ukrajini nije re\u010d o \u201egeopoliti\u010dkoj igri \u0161aha\u201c, ve\u0107 Ukrajinci treba sami da odlu\u010de o svojoj budu\u0107nosti. Me\u0111utim, Vladimir Putin ne misli u kategorijama demokratskog samoopredeljenja i digitalne globalizacije. Ukrajina je za njega za\u0161titni zid, koji okru\u017euje njegovu tvr\u0111avu. Zato ovde nije re\u010d o po\u010detku novog \u201ehladnog rata\u201c. Ovde su koreni daleko dublji. Ovo je \u201evelika igra\u201c, o kojoj je govorio i Radyard Kipling. Velika igra za prevlast u centralnoj Aziji, koju su u 19. veku vodili Velika Britanija i Rusija.<\/p>\n

Ameri\u010dki geostrateg Zbigniew Brzezinski napisao je 1989. da Ukrajina pravi razliku izme\u0111u toga da li je Rusija \u201eazijska imperijalna dr\u017eava\u201c koja se bavi konfliktima u centralnoj Aziji ili je \u201emo\u0107na imperijalna dr\u017eava, koja obuhvata i Aziju i Evropu\u201c.<\/p>\n

Me\u0111unarodno pravo je ovde od drugorazrednog zna\u010daja, kao \u0161to je to slu\u010daj i kada je re\u010d o ameri\u010dkim napadima dronovima du\u017e granice Pakistana ili izraelskoj okupaciji zapadnog Jordana ili kineskom proizvoljnom povla\u010denju granica u Ju\u017enom kineskom moru. Kada je re\u010d o odbrani sopstvenih interesa, Rusija nije jedina koja je agresivna.<\/p>\n

\u010cak i da je Putin \u201ebesprekorni demokrata\u201c, \u0161to u stvari nikada nije bio, ne bi mogao da se odrekne Krima. Setimo se samo da su upravo nema\u010dka princeza, kasnije poznata kao Katarina II ili \u201eVelika\u201c, i njen voljeni princ Potemkin zauzeli Krim, \u201eod sada pa zauvek\u201c, dok se nema\u010dko-balti\u010dki general Eduard Totleben zahvaljivao Aleksandru II \u0161to je tvr\u0111ava u Sevastopolju godinu dana odolevala engleskim napadima tokom Krimskog rata.<\/p>\n

Mo\u017eda je Zapad svo ovo vreme radio na podeli Ukrajine na zapadni i isto\u010dni deo. Bolje pola Ukrajine na na\u0161oj, nego cela na ruskoj strani? U tom slu\u010daju je onda nema\u010dka politika daleko mudrija nego \u0161to to na prvi pogled izgleda. U svakom slu\u010daju, svet bi dobro pro\u0161ao ukoliko bi se kriza zavr\u0161ila otcepljenjem Krima.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Spiegel<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010cak i da je Putin \u201ebesprekorni demokrata\u201c, \u0161to u stvari nikada nije bio, ne bi mogao da se odrekne Krima…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-139464","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=139464"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139464\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=139464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=139464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=139464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}