![\"\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2014\/03\/nadgledanje.jpeg\" "\\"Internet")
<\/a>azivom Opti\u010dki nerv (Optic Nerve) sakupljao slike sa veb kamera i pohranjivao ih u bazu podataka ove agencije, bez obzira na to da li su obuhva\u0107eni korisnici bili na meti bezbednosne agencije ili ne.<\/p>\nSamo u jednom \u0161estomese\u010dnom periodu 2008, agencija je prikupila slike sa veb kamera \u2013 uklju\u010duju\u0107i velike koli\u010dine seksualno eksplicitnih komunikacija \u2013 preko 1,8 miliona korisnika Yahoo servisa u svetu.<\/p>\n
Opti\u010dki nerv, kako pokazuju NSA dokumenti koje je otkrio Edvard Snouden, zapo\u010deo je sa radom kao prototip 2008. i jo\u0161 uvek je bio aktivan 2012, navodi se na internoj viki stranici agencije GCHQ kojoj je pristupljeno te godine.<\/p>\n
Ovaj sistem, koji jezivo podse\u0107a na \u201etelekrane\u201c iz Orvelove 1984, kori\u0161\u0107en je za eksperimente u automatizovanom prepoznavanju lica, za pra\u0107enje postoje\u0107ih meta GCHQ-a i otkrivanje novih meta. Takve pretrage bi mogle da se koriste za pronala\u017eenje osumnji\u010denih terorista ili kriminalaca koji koriste vi\u0161e anonimnih korisni\u010dkih identiteta.<\/p>\n
Umesto prikupljanja celovitih snimaka, program je \u010duvao po jednu korisnikovu sliku svakih pet minuta, delimi\u010dno zbog propisa o ljudskim pravima a delimi\u010dno da se izbegne preoptere\u0107enje GCHQ-ovih servera. Dokumenti opisuju ove korisnike kao \u201eneselektovane\u201c \u2013 \u0161to je \u017eargonski izraz obave\u0161tajnih slu\u017ebi za masovno, a ne ciljano prikupljanja podataka.<\/p>\n
Jedan dokument poredi \u201emasovni pristup ovog programa slikama\/doga\u0111ajima na Yahoo \u010detu\u201c sa \u201eogromnom policijskom knjigom prethodno privo\u0111enih lica\u201c.<\/p>\n
\u201eDetektovanje lika mo\u017ee da doprinese izboru korisnih slika za dosije ili \u010dak prepoznavanje lica\u201c, pi\u0161e u dokumentu. \u201eNajbolje su slike gde lice gleda u kameru uspravne glave.\u201c<\/p>\n
Opti\u010dki nerv se zasniva na prikupljanju informacija iz GCHQ-ove ogromne mre\u017ee presretnutih internet podataka, koji se zatim obra\u0111uju i ubacuju u sistem koji je obezbedila NSA. Video podaci unose se u pretra\u017eiva\u010dki program XKeyscore, a istra\u017eivanja NSA su kori\u0161\u0107ena u izradi programa koji identifikuje video komunikaciju sa servisa Yahoo.<\/p>\n
Masovni nadzor korisnika Yahooa pokrenut je, kako se navodi u dokumentima, \u201ejer je poznato da Yahoo video servis koriste GCHQ-ove mete\u201c.<\/p>\n
Programi poput Opti\u010dkog nerva, koji masovno prikupljaju podatke o uglavnom anonimnim korisnicima, ne mogu da filtriraju informacije o britanskim i ameri\u010dkim korisnicima. Za razliku od NSA, britanski zakon od GCHQ-a ne zahteva \u201eminimiziranje\u201c ili uklanjanje informacija o britanskim dr\u017eavljanima iz baza podataka. Me\u0111utim, neophodna su dodatna ovla\u0161\u0107enja pre nego \u0161to analiti\u010dari mogu da zatra\u017ee podatke o pojedincima koji se nalaze na britanskoj teritoriji.<\/p>\n
<\/p>\n
Nema takvih zakonska prepreka za pretra\u017eivanje ljudi za koje se veruje da se nalaze u SAD ili u drugim savezni\u010dkim dr\u017eavama iz grupe \u201ePetoro o\u010diju\u201c \u2013 Australiji, Novom Zelandu i Kanadi.<\/p>\n
GCHQ tvrdi da su sve njihove aktivnosti neophodne, odgovaraju\u0107e i u skladu sa britanskim zakonom.<\/p>\n
Dokumenti tako\u0111e pokazuju da je GCHQ isprobavao automatske pretrage zasnovane na tehnologiji prepoznavanja lica, kod korisnika koje li\u010de na pra\u0107ena lica.<\/p>\n
Ovaj dokument bez datuma, sa internog viki sajta GCHQ -a, isti\u010de da je ovakva pretraga \u201esada obustavljena\u2026 ali ubrzo \u0107e biti vra\u0107ena!\u201c<\/p>\n
Sa rizicima masovnog prikupljanja video materijala odavno su upoznati i NSA i GCHQ, kako pokazuje dokument iz sredine 2000-ih: \u201eJedna od najve\u0107ih prepreka za kori\u0161\u0107enje video podataka jeste \u010dinjenica da ogromna ve\u0107ina ovog materijala nema nikakvu obave\u0161tajnu vrednost, kao i da se radi o pornografiji, reklamama, filmskim insertima i ku\u0107nim video zapisima.\u201c<\/p>\n
Kao poseban problem za GCHQ pokazao se seksualno eksplicitni video materijal, kao \u0161to se u jednom dokumentu delikatno formuli\u0161e: \u201eNa\u017ealost\u2026 izgleda da iznena\u0111uju\u0107e veliki broj ljudi koristi veb kamere za pokazivanje intimnih delova tela sagovorniku. Tako\u0111e, \u010dinjenica da softver Yahooa omogu\u0107ava da vi\u0161e osoba prati jedan video strim bez nu\u017enog povratnog slanja zapisa zna\u010di da se servis ponekad koristi za emitovanje pornografije.\u201c<\/p>\n
Dokument procenjuje da izme\u0111u 3% i 11% prikupljenih slika sa veb kamera sadr\u017ei \u201enepo\u017eeljnu golotinju\u201c.<\/p>\n
Kad se jednom prikupe, metapodaci povezani sa video snimcima mogu biti dragoceni obave\u0161tajnim agencijama koliko i same slike.<\/p>\n
Dokumenti ne navodi nikakve konkretne sudske naloge koji dopu\u0161taju prikupljanje slika, ali masovno prikupljanje podataka GCHQ-a reguli\u0161e britanski Zakon o regulisanju istra\u017enih ovla\u0161\u0107enja i zahteva odobrenje sekretara spoljnih poslova, trenutno Vilijama Hejga.<\/p>\n
Dokumentacija Opti\u010dkog nerva otkriva da je pravno pokri\u0107e tra\u017eeno dok su se razra\u0111ivale nove tehni\u010dke mogu\u0107nosti. Govore\u0107i o mogu\u0107nosti dodavanja automatizovanog podudaranja lica, na primer, analiti\u010dari su se slo\u017eili da testiraju sistem pre nego uokvire njegov pravni status za svakodnevnu upotrebu.<\/p>\n
Opti\u010dki nerv je bio samo jedna u nizu GCHQ-ovih aktivnosti na polju biometrijske detekcije, bilo za prepoznavanje mete ili u cilju op\u0161te bezbednosti.<\/p>\n
Iako se u dokumentima ne govori detaljno o \u0161irokoj prismotri kakva je sprovo\u0111ena nad korisnicima Yahooa, jedna prezentacija razmatra potencijale i mogu\u0107nosti Kinect kamere na ure\u0111aju Xbox 360, iz napomenu da ona generi\u0161e \u201eprili\u010dno normalan video protok\u201c i razmatra se kao deo \u0161ireg programa.<\/p>\n
Dokumenti koji su ranije objavljeni u Gardijanu pokazali su da je NSA ispitivala mogu\u0107nosti video nadzora na igra\u010dkim konzolama.<\/p>\n
Microsoft, proizvo\u0111a\u010d Xboxa, pro\u0161le godine je pretrpeo \u017eestoku reakciju javnosti kada je otkriveno da \u0107e kamera na novoj konzoli Xbox One fabri\u010dki uvek biti uklju\u010dena.<\/p>\n
U saop\u0161tenju za \u0161tampu, portparol GCHQ je rekao: \u201eNa\u0161a dugogodi\u0161nja politika je da ne komentari\u0161emo obave\u0161tajna pitanja.<\/p>\n
\u201eOsim toga, GCHQ svu svoju delatnost obavlja unutar strogo definisanog pravnog okvira koji garantuje da su na\u0161e aktivnosti odobrene, neophodne i odgovaraju\u0107e, kao i da postoji rigorozna kontrola, uklju\u010duju\u0107i i kontrolu dr\u017eavnog sekretara, Komesara za obave\u0161tajne slu\u017ebe i Parlamentarne obave\u0161tajne i bezbednosne komisije.\u201c<\/p>\n
\u201eSvi na\u0161i operativni procesi rigorozno prate ovu proceduru.\u201c<\/p>\n
NSA je odbila da odgovori na konkretna piranja o svom pristupu sistemu Opti\u010dkog nerva, podacima o ameri\u010dkim dr\u017eavljanima u takvim sistemima, odnosno da li NSA sprovodi sli\u010dne programe za masovno prikupljanje podataka.<\/p>\n
Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Britanska obave\u0161tajna agencija GCHQ uz pomo\u0107 ameri\u010dke NSA, presrela je i sa\u010duvala slike miliona korisnika interneta koji nisu osumnji\u010deni ni za kakva krivi\u010dna dela…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":139295,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-139294","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139294","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=139294"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139294\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/139295"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=139294"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=139294"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=139294"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}