{"id":139016,"date":"2014-02-27T08:57:05","date_gmt":"2014-02-27T07:57:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=139016"},"modified":"2014-02-27T08:57:05","modified_gmt":"2014-02-27T07:57:05","slug":"o-snovima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/02\/27\/o-snovima\/","title":{"rendered":"O snovima"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Mnogo toga je i dalje nepoznato o spavanju. Zna se da se u mozgu de\u0161avaju odre\u0111ene promene, ali to za\u0161to i kako se de\u0161avaju jo\u0161 je predmet spekulacija. Naro\u010dito misteriozni su snovi.<\/p>\n

Snovi su se dugo smatrali sredstvom za prera\u0111ivanje informacija prikupljenih tokom dana, a sve vi\u0161e istra\u017eivanja potvr\u0111uje te sumnje.<\/p>\n

\u201cNo\u0107u mozak metafori\u010dki guta, vari i osloba\u0111a se informacija, ba\u0161 kao \u0161to creva \u010dine s hranom\u201d, obja\u0161njava klini\u010dki psiholog Rubin Najman, specijalizovan za medicinu integrativnog spavanja i sanjanja na Univerzitetu u Arizoni.<\/p>\n

\u201cOno \u0161to mozak sa\u010duva postaje deo onoga \u0161to jesmo.\u201d<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogo toga o snovima i dalje je nepoznato. Predstavljamo vam malobrojne \u010dinjenice do kojih je nauka do sada uspela da do\u0111e.<\/p>\n

Svi sanjamo cele no\u0107i<\/strong><\/p>\n

Verovatno ste od nekoga \u010duli da se snovi de\u0161avaju samo tokom REM faze spavanja. Me\u0111utim, mi konstantno sanjamo, ka\u017ee Najman.<\/p>\n

Mi smo, dodu\u0161e, vi\u0161e fokusirani na san tokom REM faze, ali to \u0161to u ostalim fazama ne \u201cvidite\u201d san ne zna\u010di da ga nema.<\/p>\n

Kako no\u0107 odmi\u010de, periodi REM spavanja se produ\u017euju, pa se ve\u0107ina snova dogodi tokom poslednje tre\u0107ine perioda spavanja.<\/p>\n

Insekti i ribe nemaju REM fazu<\/strong><\/p>\n

Iako se neki snovi de\u0161avaju van REM faze, identifikovanje \u201cbrzih pokreta o\u010diju\u201d, kako se jo\u0161 zove ta faza, kod drugih vrsta vrlo je te\u0161ko. Me\u0111utim, poznato je da svi sisari i reptili, kao i neke ptice zaista imaju REM fazu, pa to zna\u010di da verovatno i sanjaju.<\/p>\n

Manje su \u0161anse da \u0107ete se setiti sna ako vas budi alarm<\/strong><\/p>\n

Trauma koju do\u017eivite kada vas probudi alarm mo\u017ee izazvati zaboravljanje sna koji vam je do malopre bio u mislima.<\/p>\n

Najbolji na\u010din da zapamtite \u0161ta ste sanjali jeste da dozvolite sebi da se polako probudite. Samo se nemojte previ\u0161e truditi da zapamtite san, \u201cjer \u0161to ga vi\u0161e jurite, to \u0107e lak\u0161e pobe\u0107i\u201d, ka\u017ee Najman.<\/p>\n

Ljudi koji pamte snove imaju druga\u010diju aktivnost mozga<\/strong><\/p>\n

Studija iz 2014. pokazala je vi\u0161e spontane aktivnosti u pojedinim delovima mozga, koji se redovno se\u0107aju svojih snova, u pore\u0111enju s ljudima kod kojih to nije slu\u010daj.<\/p>\n

Razlike nisu postojale samo tokom spavanja, nego i u budnom stanju ispitanika.<\/p>\n

Ranija istra\u017eivanja pokazala su da osobe koje pamte snove tako\u0111e vi\u0161e reaguju na zvukove tokom spavanja (i na javi) nego ljudi koji ne pamte snove.<\/p>\n

Va\u0161e telo reaguje na snove na isti na\u010din kao na javu<\/strong><\/p>\n

Pomalo je \u010dudno kada se probudite ljuti na nekoga zbog ne\u010deg \u0161to je uradio u snu. Me\u0111utim, biolo\u0161ki, ima smisla \u0161to va\u0161a ose\u0107anja ostaju s vama \u010dak i kad otvorite o\u010di, ka\u017ee Najman.<\/p>\n

Recimo, mo\u017ee se desiti da vam poraste krvni pritisak, ili broj otkucaja srca, ba\u0161 kao i u nekom stresnom scenariju de\u0161avanja na javi.<\/p>\n

Sanjamo u realnom vremenu<\/strong><\/p>\n

Uprkos mitu da snovi traju svega nekoliko delova sekunde, u stvarnosti traju od 20 do \u010dak 60 minuta, ka\u017ee Najman.<\/p>\n

Oni koje sanjate po\u010detkom no\u0107i su kra\u0107i, a kasnije postaju sve du\u017ei.<\/p>\n

Ko\u0161mari nisu uvek vezani za strahove<\/strong><\/p>\n

Ko\u0161mari su zastra\u0161uju\u0107i, ali strah nije jedino \u0161to ih pokre\u0107e. Studija sprovedena po\u010detkom ove godine, koja je obuhvatila 331 osobu, otkrila je da ru\u017ene snove mogu izazvati i ose\u0107aj zabrinutosti, konfuzije, tuge i krivice.<\/p>\n

Istra\u017eivanje je tako\u0111e pokazalo da mu\u0161karci \u010de\u0161\u0107e imaju ko\u0161mare vezane za fizi\u010dku agresiju i nasilje, dok se \u017eenski fokusiraju na konflikte s drugim ljudima.<\/p>\n

Va\u0161i snovi nisu \u010dudni, ako ih vi tako ne do\u017eivljavate<\/strong><\/p>\n

\u201cKada sanjate, bez obzira na to koliko je \u2018\u010dudno\u2019, verovatno nemate takav ose\u0107aj. Tek kad se probudite, deluje vam da je san \u010dudan\u201d, ka\u017ee Najman.<\/p>\n

Porediti \u201c\u010dudan\u201d san sa javom je kao porediti razli\u010dite navike u ishrani u dve sasvim razli\u010dite kulture, ka\u017ee on.<\/p>\n

Mo\u017eete \u201cumreti\u201d u snu, a da ipak pre\u017eivite<\/strong><\/p>\n

Mnogi ljudi veruju u popularni mit da smrt u snu zna\u010di da ste mrtvi i na javi, ali Najman nagla\u0161ava da to nema veze s realno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Zapravo, on podsti\u010de ljude da istra\u017euju.<\/p>\n

\u201cAko ikada budete imali lucidan san da umirete, slobodno se prepustite.\u201d<\/p>\n

Neki koji su to iskusili, ka\u017ee on, nisu naro\u010dito odu\u0161evljeni iskustvom, budu\u0107i da i posle \u201csmrti\u201d ostaju svesni, ali im je sve to ipak interesantno.<\/p>\n

Huffington Post\/B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogo toga je i dalje nepoznato o spavanju. Zna se da se u mozgu de\u0161avaju odre\u0111ene promene, ali to za\u0161to i kako se de\u0161avaju jo\u0161 je predmet spekulacija. Naro\u010dito misteriozni su snovi. Snovi su se dugo smatrali sredstvom za prera\u0111ivanje informacija prikupljenih tokom dana, a sve vi\u0161e istra\u017eivanja potvr\u0111uje te sumnje. \u201cNo\u0107u mozak metafori\u010dki guta, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-139016","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139016","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=139016"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/139016\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=139016"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=139016"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=139016"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}