{"id":138642,"date":"2014-02-23T08:40:20","date_gmt":"2014-02-23T07:40:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=138642"},"modified":"2014-02-23T08:41:06","modified_gmt":"2014-02-23T07:41:06","slug":"sport-kao-sredstvo-za-ispiranje-mozga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/02\/23\/sport-kao-sredstvo-za-ispiranje-mozga\/","title":{"rendered":"Sport kao sredstvo za ispiranje mozga"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Razgovarao: Predrag Klaji\u0107<\/strong><\/p>\n

Duci<\/a>, trenutno skoro pola \u010dove\u010danstva prati zimske olimpijske igre u So\u010diju, procenjuje se da je potro\u0161eno preko 50 milijardi dolara na samu organizaciju\u2026?<\/em><\/p>\n

Zimske olimpijske igre prate stanovnici severnih zemalja i to ne ve\u0107ina. \u0160to se ti\u010de novca, Olimpijske igre u So\u010diju bile su povod da se izgradi na stotine kilometara puteva, na hiljade hotela i stambenih zgrada, uredi obala, izgrade skija\u0161ki centri i infrastruktura\u2026 Radi se o prostoru koji zauzima vi\u0161e od 100 kilometara obale i velike delove planinskih predela\u2026 Najmanje je ulo\u017eeno u sportske objekte, a i oni su monta\u017eni, tako da, po potrebi, mogu biti preme\u0161teni na drugo mesto. Ukoliko se bude pametno radilo, So\u010di mo\u017ee da postane jedan od najve\u0107ih turisti\u010dkih centara Evrope.<\/p>\n

Da li mo\u017eete da nam ka\u017eete ne\u0161to o istoriji anti\u010dkih olimpijskih igara?<\/em><\/p>\n

Olimpijska religija bila je religija Ahajaca koji su sa severa prodrli na prostore Gr\u010dke i pokorili egejske narode. Bogovi pokorenih naroda bili su \u017eenskog roda i \u017eiveli su pod zemljom (htoni\u010dki bogovi), za razliku od bogova osvaja\u010da koji su bili mu\u0161kog roda i koji su prebivali na Olimpu (svetlosni bogovi). Kultovi posve\u0107eni olimpijskim bogovima postaju na\u010din nametanja patrijalhalnog poretka starosedeocima i na\u010din njihove duhovne kolonizacije.<\/p>\n

U helenskom svetu gotovo svaki grad imao je svoja takmi\u010denja posve\u0107ena bogu koji je bio za\u0161titnik grada. Najva\u017enije igre koje su imale panhelenisti\u010dki karakter bile su: olimpijske igre (odr\u017eavane su u Olimpiji na Peloponezu u \u010dast Zevsa \u2013 vrhovnog boga i boga rata); pitijske igre (odr\u017eavane su u Delfima, gde je bilo \u010duveno proro\u010di\u0161te, u \u010dast Apolona Pitijskog, trajale su tri dana a takmi\u010denja su bila gimnasti\u010dka, jaha\u010dka, na kolima i muzi\u010dka); istamske igre (odr\u017eavane su u Istmu na korintskoj prevlaci u \u010dast Posejdona, svake tre\u0107e godine u aprilu, Pindar isti\u010de gimnasti\u010dka i konjani\u010dka takmi\u010denja, Platon je bio jedan od pobednika na igrama), i nemejske igre (odr\u017eavane su u Nemeji, pokrajini Argolida na Peloponezu, svake tre\u0107e godine u junu). Pored njih, postojala su Eginska takmi\u010denja u \u010dast Here, Arkadska i Likejska u \u010dast Zevsa, zatim Korintska, Atinska, Eleusinska, Maratonska, Beotska\u2026<\/p>\n

Olimpijska takmi\u010denja u \u010dast Zevsa odr\u017eavala su se po\u010detkom svake pete godine. Prema tvr\u0111enju istori\u010dara Pausanije, osnovao ih je legendarni kralj Oksil. Mesto na kojem su se odr\u017eavala takmi\u010denja bilo je blizu reke Alfeja pod bre\u017euljkom koji je bio posve\u0107en Zevsu (po nekima Zevsovom ocu Kronosu). Igre su se odr\u017eavale u leto u doba u\u0161tapa. Rukovodioci igara zvali su se helanodikai (helenske sudije). Bilo ih je desetoro.<\/p>\n

O prvim vekovima od \u201czvani\u010dnog\u201d uspostavljanja olimpijskih igara (776. godine pre nove ere) nije sa\u010duvan ni jedan pisani dokument. Na kraju 5. veka p.n.e. helenski filozof i sofist Hipija iz Elisa sastavio je listu olimpijskih pobednika koju \u0107e, sto godina kasnije, nanovo obraditi i korigovati Aristotel. Detalji sa prvih olimpijskih igara nisu sasvim pouzdani. Olimpijske igre po\u010dinju da se broje od 776. godine jer su od tada po\u010dela da se zapisuju imena pobednika. Poslednje olimpijske igre organizovane su 394. godine nove ere, \u0161to zna\u010di da je odr\u017eano 293 olimpijskih nadmetanja.<\/p>\n

O najstarijim takmi\u010denjima svedo\u010di Homer. U \u201eIlijadi\u201c on opisuje nadmetanje junaka na Trojanskom polju, a u \u201eOdiseji\u201c prikazuje igre na dvoru fea\u010dkog kralja Alkinoja. O nadmetanjima govore i Hesiod u \u201ePoslovi i dani\u201c, Pausanija, Herodot, Tukidid, Isokrat, kao i rimski pesnik Vergilije u \u201eEneidi\u201c slede\u0107i Homera.<\/p>\n

Osnovni razloga zbog koga je, pretpostavlja se, do\u0161lo do povezivanja telesnog takmi\u010denja sa religioznim festivalima je taj \u0161to su Grci bili veoma antropomorfni u shvatanju bogova i smatrali su da \u0107e ono \u0161to njima samima \u010dini zadovoljstvo (muzika, drama ili telesni agon) pri\u010dinjavati zadovoljstvo i bogovima. Postoji mi\u0161ljenje da su borbe organizovane kao oblik posmrtnih sve\u010danosti sa kojima se du\u0161e ratnika \u0161alju bogovima \u2013 obi\u010daj koji je prisutan i kod drugih ratni\u010dkih naroda. To odgovara prvobitnom osmogodi\u0161njem ritmu organizovanja olimpijskih igara koji se zasniva na verovanju da se svake osme (kasnije \u010detvrte) godine du\u0161e umrlih pojavljuju na svetlosti. \u010cesto se preteruje u isticanju povezanosti izme\u0111u telesnog agona i religioznih rituala. Homerovo prikazivanje borbi pokazuje da takva povezanost nije postojala u vremenu koje je on opevao u svojim delima. Igre o kojima on govori u \u201cIlijadi\u201d su deo pogrebnih sve\u010danosti \u010diji je smisao da se zaostav\u0161tina mrtvog Patrokla, Ahilovog prijatelja i saborca, podeli izme\u0111u najistaknutijih ratnika. Mnogi gr\u010dki atletski susreti nisu imali veze sa religioznim festivalima. Primer su pohodi Aleksandra Makedonskog na kojima su u devetnaest slu\u010dajeva odr\u017eani atletski susreti i to sve radi zabave trupa, s izuzetkom jednog koji je bio deo pogrebnih sve\u010danosti. O\u010digledno je, kada se imaju u vidu borila\u010dke discipline koje predstavljaju svojevrsni \u201cvojni\u010dki vi\u0161eboj\u201d, da je priprema za rat izvori\u0161te takmi\u010darskog duha olimpijskih igara. Borba izme\u0111u ratnika i u tom kontekstu ratni\u010dki turniri su sastavni deo sticanja borbene gotovosti, ali i oblik borbe za presti\u017e izme\u0111u aristokratskih prorodica, rodova i gradova.<\/p>\n

Smatra se da je uspostavljanju olimpijskih igara doprinela \u201ceksplozija\u201d stanovni\u0161tva u Gr\u010dkoj, \u0161to je dovelo do iseljavanja i kolonijalizacije primorskih prostora u Mediteranu. Pored jezika, religija je bila glavna spona koja je povezivala Grke. To je osnovni razlog \u0161to su veliki religiozni festivali u domovini (u Olimpiji, Delfima, Delosu, Epidaurusu, Nemei i Istamu Korintskom) dobili na zna\u010daju upravo tokom ili neposredno nakon perioda kolonizacije. Oni su privla\u010dili posetioce iz svih krajeva helenskog sveta, po\u010dev\u0161i od ju\u017ene Francuske pa do Crnog Mora. Za neke je to bio svojevrstan oblik hodo\u010da\u0161\u0107a; za druge, na\u010din potvr\u0111ivanja pripadnosti helenskoj civilizaciji. Nakon mnogih vekova, ve\u0107ina je dolazila da bi u\u017eivala u velikom doga\u0111aju.<\/p>\n

Kome je bilo dozvoljeno da u\u010destvuje na olimpijskim igrama?<\/em><\/p>\n

U\u010de\u0161\u0107e na igrama bio je dozvoljeno slobodnim Helenima koji nisu bili osu\u0111ivani i koji nisu uvredili bogove, a kasnije Makedoncima i Rimljanima. Pripadnici drugih naroda mogli su da prisustvuju igrama kao gledaoci. Udatim \u017eenama bio je zabranjen pristup pod pretnjom smrtne kazne. Jedino su devojke i sve\u0161tenice hrama Zevsa Olimpijskog mogle da posmatraju nadmetanja, ali ne na samom stadionu, nego blizu njega. Pristup su imale jedino Demetrine sve\u0161tenice da bi krunisale pobednike. Demetra je bila sestra Zevsova i boginja plodnosti. U \u010dast Demetre odr\u017eavale su se, na Eleusinskom svetili\u0161tu u Atini, \u201evelike misterije\u201c koje su po\u010dinjale krajem septembra i trajale devet dana. Mesec dana pre njihovog odr\u017eavanja bilo je progla\u0161eno \u201csveto primirje\u201d (ekeheiria) koje je bilo obavezno za sve gr\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n

Takmi\u010dari su morali da stignu na mesto takmi\u010denja mesec dana pre njegovog po\u010detka i bili su du\u017eni da ve\u017ebaju i pripremaju se za takmi\u010denja barem deset meseci. Tek kada su ispunili te uslove, i dokazali da nisu ka\u017enjavani i da nisu uvredili bogove, mogli su da polo\u017ee zakletvu da \u0107e strogo po\u0161tovati pravila takmi\u010denja. Kr\u0161enje zakletve povla\u010dilo je za sobom velike nov\u010dane kazne. U ranom periodu na igrama u\u010destvuju najbolji borci kao predstavnici svojih gradova-dr\u017eava (polisa) koje su bile u stalnom ratu. Kasnije, na igrama u\u010destvuju profesionalni borci koji se pojavljuju kao najamnici bogatih darodavaca koji nastoje da obezbede svoj presti\u017e, ali i presti\u017e svojih dr\u017eava.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de atletskog programa i njegovih pravila, oni su bili bezuslovno prihva\u0107eni u \u010ditavom gr\u010dkom svetu. \u010cinjenica da su olimpijski program i pravila pre\u017eivela nepromenjena vi\u0161e od hiljadu godina obja\u0161njava se mogu\u0107im uticajem religije, budu\u0107i da su ceremonijali posve\u0107eni bo\u017eanstvima izuzetno konzervativni. Jedna od najva\u017enijih karakteristika anti\u010dkih olimpijskih igara je njihov veoma ograni\u010deni program. Olimpijski program sastojao se iz slede\u0107ih takmi\u010denja: trka konjanika i trka ko\u010dija (zaprega sa dva i sa \u010detiri konja); tri borila\u010dke discipline: boks, rvanje i pankration; trke na 200 i 400 jardi (jarda = 90cm), dugopruga\u0161ka trka i trka pod oru\u017ejem; petoboj (pentatlon) koji se sastojao u bacanju koplja, diska, skoka u dalj, trke na 200 jardi i rvanja. Na nekim takmi\u010denjima bila je pridodata i trka na 800 jardi. Ina\u010de, ovaj program je va\u017eio kako za odrasle, tako i za takmi\u010dare u moma\u010dkom uzrastu. Godine 776. postojalo je takmi\u010denje u tr\u010danju, a 720. uvodi se takmi\u010denje u rvanju. Takmi\u010dari su bili goli. Godine 708. organizuje se takmi\u010denje u pentatlonu. Godine 648. uvode se trke kolima, u trospregu ili \u010detvorospregu. Od 520. godine uvodi se tr\u010danje u punoj ratnoj opremi, tj. sa \u0161titom, kacigom, oklopom i kopljem. Pored uobi\u010dajenih disciplina, organizovane su i hoplomahije \u2013 borbe s oru\u017ejem, poput onih na bojnom polju. U 5. veku uvode se i nadmetanja u duhovnom stvarala\u0161tvu, posebno u govorni\u0161tvu i muzici.<\/p>\n

Prvog dana igara podno\u0161ene su obredne \u017ertve i vr\u0161en pregled takmi\u010dara i konja; drugog dana odr\u017eava se nadmetanje de\u010daka; tre\u0107eg dana odvija se takmi\u010denje odraslih; \u010detvrtog dana na programu su trke sa kolima i pentatlon; a petog dana prinose se \u017ertve od strane pobednika i organizuju gozbe. Uistinu, tok doga\u0111aja nije sa sigurno\u0161\u0107u utvr\u0111en. Broj takmi\u010dara nije bio stalan. \u017drebom je odre\u0111ivano kojim \u0107e redom takmi\u010dari nastupiti. Takmi\u010denje se odvijalo po parovima. Pobe\u0111eni je otpadao od daljeg takmi\u010denja koje se nastavljalo sve dok ne bi ostao jedan (kona\u010dni) pobednik. U slo\u017eenim takmi\u010denjima kao \u0161to je pentatlon, pobednik je onaj ko je postigao pobedu u najve\u0107em broju disciplina.<\/p>\n

Na prvim olimpijskim igrama nije bilo odre\u0111eno starosno doba takmi\u010dara. U po\u010detku se radilo o odraslim osobama, a od 37. olimpijskih igara dozvoljeno takmi\u010denje de\u010daka, ali su se oni odvojeno takmi\u010dili. U Pindarovo vreme de\u010daci nisu redovno mogli da uzmu u\u010de\u0161\u0107e u pankrationu (rvanje i pesni\u010denje), a ni u pentatlonu. Stariji Heleni su se nadmetali na instrumentima (gitara, frula). Ina\u010de, na po\u010detku takmi\u010denja nastupali su gimnasti\u010dari i konji. Pobednik nije bio voza\u010d ili jaha\u010d, nego vlasnik konja. Ponekad su vlasnici nastupali i kao voza\u010di, kao \u0161to je to uradio Herodot Tebanac ili Alkibijad.<\/p>\n

Posle zavr\u0161etka borbi rukovodioci takmi\u010denja (agonoteti) su pred gledaocima i takmi\u010darima objavljivali imena pobednika. Pobednik je kao svoju domovinu mogao da ozna\u010di bilo koje mesto. De\u0161avalo se da pobednik izabere neki drugi grad umesto svog zavi\u010daja. Uzroci su bili seobe, politi\u010dki razlozi, ali i obe\u0107ana nagrada nekog grada ako ga pobednik proglasi za svoj zavi\u010daj. Imena pobednika ispisivana su na kamenim stubovima (stelama) ili na papirusu. Jo\u0161 na mestu pobede pobednika bi njegovi prijatelji i zemljaci u suton pratili ku\u0107i sa poklikom: \u201cZdravo, pobedni\u010de!\u201d Ako u me\u0111uvremenu nije bila ispevana ni jedna pesma za njega, pevali su mu starinsku epinikiju pesnika Arhiloha prate\u0107i ga do Zevsova \u017ertvenika gde je on prinosio \u017ertvu. Posle \u017ertvenog obreda organizovana je gozba. U domovini, pobednika su \u010dekale mnogo ve\u0107e po\u010dasti. Njegov povratak bio je najve\u0107i praznik. \u010citav grad je u\u010destvovao u proslavi. Gozba, muzika i pesme u \u010dast pobednika davale su proslavi obredni zna\u010daj. Obi\u010dno su roditelji ili prijatelji zamolili vi\u0111enijeg pesnika da, zbog naklonosti ili za novac, ispeva epinikiju. Epinikije su pevane grupno i to ne samo u sve\u010danoj povorci, ve\u0107 i na gozbi. Ponekad bi grupa prijatelja pevala pred ku\u0107om pobednika, kao \u0161to je to bio slu\u010daj sa svatovima. Te sve\u010danosti su se obnavljale i povodom prazni\u010dnih dana.<\/p>\n

Takmi\u010denja se razlikuju po mestu gde su se odr\u017eavala, po vremenu kada su se odr\u017eavala i po nagradama koje su se dodeljivale pobednicima. Na najstarijim narodnim takmi\u010denjima nagrade su bile neki vredan predmet (iskovani pehar, lepo izvezena kabanica ili haljina, hiton, nekad obi\u010dan venac), ali i ono \u0161to je bilo najvrednije iz ratnog plena, jer su se nadmetanja prire\u0111ivala u \u010dast junaka. Kasnije, kada su nadmetanja poprimila panhelenisti\u010dki karakter, nagrada pobedniku bila je maslinov, lovorov, per\u0161unov ili od borovih iglica ispleteni venac. Poznato je da su gran\u010dice masline ili lovora no\u0161ene u obrednim svetkovinama. Na olimpijskim igrama pobednici su dobijali maslinov venac jer je u olimpiskom svetili\u0161tu rastao Zevsov gaj od samih maslina. Pindar u tre\u0107oj olimpijskoj odi govori o Heraklu, mitskom osniva\u010du olimpijskih igara, i njegovom putu u zemlju Hiperborejaca odakle je doneo maslinu, zasadio je u Olimpiji i odredio da maslinov venac bude nagrada pobedniku. Solon je propisao nagradu za pobednika na istamskim i na olimpijskim igrama. Prvi je imao da dobije sto, a drugi petstotina drahmi. Kada se ima u vidu \u201cte\u0161ko\u0107a kojom se novac pribavljao\u201d (Plutarh), kao i to da je jedna drahma odgovarala vrednosti jedne ovce (pet drahmi odgovaralo je vrednosti vola), mo\u017ee se ste\u0107i predstava o pravoj vrednosti nagrade. U rimskom dobu, pobednici su osim venaca dobijali i gran\u010dicu palme. Godine 540. prvi put se dopu\u0161ta mogu\u0107nost da se pobedniku na olimpijskim igrama podigne drveni kip, portretnog oblika, i to tek nakon postizanja tri pobede.<\/p>\n

Ko je ukinuo anti\u010dke olimpijske igre?<\/em><\/p>\n

Anti\u010dke olimpijske igre ukinuo je vizantijski imperator Teodosije I 394. godine n. e. na zahtev milanskog biskupa Ambrozija. Zgrade i hramovi u Olimpiji su razru\u0161eni, a monumentalna statua Zevsa u sede\u0107em polo\u017eaju (visina 12, 27 metara, sa postoljem 13, 30 metara), izgra\u0111ena od slonova\u010de i zlata, preba\u010dena je u Konstantinopolj gde je 475. godine nestala u po\u017earu.<\/p>\n

Kako je nastao moderni olimpizam?<\/em><\/p>\n

Moderni olimpizam nastao je kao poseban (ne i zaseban) i relativno celovit duhovni pokret krajem 19. veka. Njegova priroda uslovljena je prirodom kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva, kao \u0161to je priroda anti\u010dkog olimpizma bila uslovljena prirodom helenskog robovlasni\u010dkog dru\u0161tva. Moderna olimpijska filozofija, olimpijski pokret, kao i sama praksa modernog olimpizma, nemaju izvori\u0161te u Kubertenovoj olimpijskoj misli: svi bitni elementi olimpizma bili su stvoreni pre nego \u0161to je Kuberten inicirao organizovanje olimpijskih igara kao me\u0111unarodnog sportskog takmi\u010denja i proglasio olimpizam za najvi\u0161u i jedinu pravu religiju.<\/p>\n

Olimpijski pokret nije nastao na temelju razvoja sporta, ve\u0107 pod uticajem duhovne klime koja je vladala u Zapadnoj Evropi u drugoj polovini 19. veka koja je rezultat vi\u0161e faktora. Re\u010d je, pre svega, o industrijskoj revoluciji, koja je zapo\u010dela u 18. veku da bi svoj puni razvoj do\u017eivela krajem 19. veka, koja je bila osnov za izgradnju mita o \u201cneograni\u010denim mogu\u0107nostima razvoja nauke i tehnike\u201d na kome se zasniva olimpijski \u201cprogres\u201d \u2013 \u010dija je su\u0161tina izra\u017eena u poznatoj maksimi citius, altius, fortius. Zatim, o razvoju monopolisti\u010dkog kapitalizma i institucionalizovanju novih centara ekonomske i politi\u010dke mo\u0107i koji nastoje da \u010ditavo dru\u0161tvo zauvek podrede ostvarivanju svojih interesa. Na udaru su se na\u0161le demokratske institucije, koje su nastale kao rezultat politi\u010dke borbe naprednog gra\u0111anstva i radni\u0161tva, i u tom kontekstu sve ve\u0107i zna\u010daj dobija stvaranje novog totalitarnog mehanizma vlasti koji \u0107e biti ekskluzivno politi\u010dko sredstvo u rukama bur\u017eoazije. Nova bogata\u0161ka \u201celita\u201d te\u017ei da stvori takvu univerzalnu i globalnu ideologiju koja \u0107e da sledi progresisti\u010dki duh novog vremena i koja \u0107e po svojoj prirodi biti analogna onoj koju je imala aristokratija u srednjem veku u vidu hri\u0161\u0107anstva. Radi se o nastojanju da se ukloni emancipatorsko nasle\u0111e antike, hri\u0161\u0107anstva, renesanse, prosvetiteljstva i Francuske gra\u0111anske revolucije, da se \u201ckoriguje\u201d liberalisti\u010dka doktrina, da se zatre socijalisti\u010dka (komunisti\u010dka) ideja i da se uspostavi neposredna duhovna dominacija bur\u017eoazije nad sve brojnijim i klasno svesnijim radni\u0161tvom. Sport, kao otelotvorenje osnovnih principa na kojima se zasniva kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo u \u201c\u010distom\u201d obliku (\u201e\u010dovek je \u010doveku vuk\u201c i \u201eborba svih protiv svih\u201c), postaje idealno sredstvo za militarizovanje vladaju\u0107e klase i za pacifikovanje (depolitizovanje) radni\u0161tva i njegovu duhovnu integraciju u vladaju\u0107i poredak. Institucionalizovanjem sporta, krajem 19. veka, stvoren je mehanizam koji \u0107e postati glavna \u201cideolo\u0161ka policijska snaga\u201d (Ho\u010d) bur\u017eoazije za \u201cuspostavljanje reda u glavama ljudi\u201d (Kuberten) uni\u0161tavanjem njihove kriti\u010dko-menjala\u010dke svesti i stvaranjem karaktera lojalnog i upotrebljivog gra\u0111anina.<\/p>\n

Kubertenovo nastojanje da \u201cobnovi\u201c olimpijske igre predstavlja sled doktrine koja u sportu vidi oru\u0111e vladaju\u0107e klase za ostvarivanje njenih politi\u010dkih i ekonomskih ciljeva. Izvorna intencija Kubertenovog olimpizma (koji je samo jedna od olimpijskih ideja koja je nastala u 19. veku) je kori\u0161\u0107enje me\u0111unarodnog sporta kao sredstva za izazivanje promena u francuskom \u0161kolskom sistemu (poput onih koje je Tomas Arnold uveo u engleske javne \u0161kole) koje \u0107e omogu\u0107iti da se od bur\u017eoaske mlade\u017ei stvore nove falange koje \u0107e obezbediti kolonijalnu ekspanziju Francuske. \u201cPovratiti kolonijalnu slavu Francuske!\u201d (\u201cRebronzer la France!\u201d) i \u201cObogatite se!\u201d (\u201cEnrichissez vous!\u201d) bili su pokli\u010di sa kojima je Kuberten, sa govornice Sorbone, nastojao da pokrene francusku bur\u017eoaziju u nove kolonijalne pohode. U izvornom smislu olimpijska ideja ima u vidu takmi\u010denje Francuske sa \u201ccivilizovanim nacijama\u201d, pre svega sa Engleskom koja je, kao vode\u0107a kolonijalna sila, bila za Kubertena neprikosnoveni uzor. Krajnji cilj \u201cmirnodopskog\u201d takmi\u010denja na sportskom polju bio je duhovna integracija najmo\u0107nijih dr\u017eava Zapadne Evrope radi uspe\u0161ne kolonijalne ekspanzije. Ono \u0161to je olimpijskoj ideji, \u010diji je predstavnik Kuberten, omogu\u0107ilo da postane globalna duhovna mo\u0107 je to \u0161to se pojavljuje kao ideolo\u0161ka perjanica imperijalizma. Me\u0111unarodni sport se \u201cpretopio\u201d u olimpijski pokret putem kolonijalne ideologije, a ne na temelju nastojanja nacija da me\u0111usobno sara\u0111uju. Moderni olimpijski pokret nije nastao kao rezultat anga\u017eovanja naprednih snaga sveta radi duhovnog ujedinjavanja \u010dove\u010danstva na humanisti\u010dkim osnovama, ve\u0107 kao rezultat anga\u017eovanja evropske aristokratije, vode\u0107ih kapitalisti\u010dkih i vojnih krugova koji nastoje da do\u0111u do novih sirovinskih i energetskih izvora, jeftine radne snage i novih tr\u017ei\u0161ta. Interesi evropskog kapitalizma \u010dine izvori\u0161te \u201colimpijskog internacionalizma\u201d \u2013 evropska kolonijalna ekspanzija motor je koji pokre\u0107e Kubertenov olimpizam i daje mu pravac. On je bio i ostao jedan od oslonaca kapitalisti\u010dkog globalizma koji se u raznim oblicima i sa raznim protagonistima pojavljuje u modernom dobu. Olimpijski \u201cmisionari\u201d dobijaju zadatak da u\u010dine ono \u0161to nije po\u0161lo za rukom katoli\u010dkoj crkvi kao dominiraju\u0107oj duhovnoj sili Zapada: da izvr\u0161e duhovno kolonizovanje sveta. Olimpizam je prvi duhovni pokret u istoriji koji je dobio globalnu dimenziju \u2013 postaju\u0107i vesnik globalnog kapitalisti\u010dkog totalitarizma. On je jedan od nose\u0107ih stubova dana\u0161njeg (ameri\u010dkog) \u201cnovog svetskog poretka\u201d, kao \u0161to je bio jedan od duhovnih oslonaca fa\u0161isti\u010dkog \u201cnovog poretka\u201d, ili novog kolonijalnog poretka koji je, krajem 19. i po\u010detkom 20. veka, Kuberten nastojao da uspostavi. Koriste\u0107i se Ho\u010dovom formulacijom, moglo bi se re\u0107i da je olimpizam globalna ideolo\u0161ka policijska snaga protagonista \u201cnovog svetskog poretka\u201d, dok je olimpijski pokret svojevrsna \u201cinternacionala\u201d kapitala i vode\u0107ih grupa politi\u010dke mo\u0107i, koja je otelotvorena u MOK-u i drugim tzv. \u201cme\u0111unarodnim sportskim asocijacijama\u201d, sa kojima se nastoji ukloniti me\u0111unarodni pravni poredak i uspostaviti globalni kapitalisti\u010dki totalitarizam. Analiza olimpizma nas upu\u0107uje na slede\u0107i zaklju\u010dak: onaj ko vlada svetom \u2013 vlada olimpijskim pokretom. U tom kontekstu maksima \u201cva\u017eno je u\u010destvovati\u201d (koja se pripisuje Kubertenu) zna\u010di: va\u017eno je igrati po pravilima koja diktiraju gospodari sveta i di\u0107i ruke od borbe za slobodu. Neka ja\u010di vladaju, a slabiji neka im se pokore \u2013 to je su\u0161tina olimpijske poslanice.<\/p>\n

Moderni olimpizam ne proisti\u010de iz odre\u0111ene religije ili kulture, ve\u0107 je otelotvorenje \u201cmondijalisti\u010dkog\u201d duha imperijalizma u \u201c\u010distom\u201d obliku i kao takav obra\u010dun s tradicionalnim religijama, nacionalnim kulturama, slobodarskim duhom, kriti\u010dkom sve\u0161\u0107u i umom. Nije slu\u010dajno \u0161to Me\u0111unarodni olimpijski komitet nije postao steci\u0161te slobodarski opredeljenih umetnika i filozofa, ve\u0107 zemljoposednika, oficira, bankara, industrijalaca, birokrata, i \u0161to su njegove vode\u0107e li\u010dnosti bili \u010dlanovi ili neskriveni simpatizeri fa\u0161isti\u010dkih partija i pokreta. Kubertenovo pozivanje na iskasapljenu i idealizovanu helenisti\u010dku kulturu samo je maska sa kojom se nastoji pribaviti \u201ckulturni\u201d legitimitet socijalno darvinisti\u010dkom i progresisti\u010dkom principu na kojima se temelji kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo, koji su otelotvoreni u sportu. Ideja o \u201cobnavljanju anti\u010dkih tradicija\u201d pala je na pogodno tle budu\u0107i da su se mnogi pripadnici evropske humanisti\u010dke inteligencije, razo\u010darani vladaju\u0107om duhovnim klimom, okrenuli ka antici nastoje\u0107i da u idealizovanoj slici helenske civilizacije prona\u0111u duhovno okrepljenje i podr\u0161ku za svoja humanisti\u010dka stremljenja. To je jedan od osnovnih razloga \u0161to Kubertenov mitolo\u0161ki i prokrustovski odnos prema antici nije nai\u0161ao na otpor gra\u0111anske filozofske i istoriografske misli. Istovremeno, okretanje ka antici postaje na\u010din obra\u010duna s idejom budu\u0107nosti koja se razvija na temelju Marksove kritike kapitalizma i njegove socijalisti\u010dke (komunisti\u010dke) doktrine. Klasicisti\u010dka \u201codbrana humanizma\u201d postaje odbrana uspostavljenog poretka. Pored toga, \u201cborba za obnavljanje\u201d anti\u010dkog duhovnog nasle\u0111a postaje sastavni deo borbe izme\u0111u najrazvijenijih zemalja Evrope da se prika\u017eu kao legitimni naslednici helenske kulture, duhovne kolevke moderne evropske civilizacije, i na taj na\u010din obezbede duhovno vo\u0111stvo. Sukobi izme\u0111u najmo\u0107nijih kolonijalnih metropola oko podele kolonijalnog plena i borba za dominaciju na evropskom prostoru (u tom kontekstu poraz Francuske u ratu sa Pruskom) bili su dodatni motivi zbog kojih je Kuberten insistirao na kori\u0161\u0107enju sporta za razvoj borila\u010dkog duha kod francuske bur\u017eoaske mlade\u017ei. Prihvataju\u0107i socijalno darvinisti\u010dke zakone kao neprikosnoveni osnov razvoja dru\u0161tva, Kuberten odbacuje pacifizam kao temelj uspostavljanja odnosa me\u0111u narodima (rasama) i progla\u0161ava rat za neminovnu (i dobrodo\u0161lu) sudbinu \u010dove\u010danstva. Moderne olimpijske igre nisu zami\u0161ljene kao \u201csvetkovina posve\u0107ena miru\u201d, ve\u0107 kao \u201csveto primirje\u201d (la tr\u00eave sacr\u00e9e) tokom koga \u0107e neprijateljske strane privremeno odlo\u017eiti oru\u017eje da bi iskazale potpunu pokornost belicioznom duhu koji vlada svetom.<\/p>\n

Kuberten pronalazi \u201ckulturno\u201d nadahnu\u0107e za svoj olimpizam na svetskim industrijskim izlo\u017ebama (poput one koja je 1889. godine odr\u017eana u Parizu), u kojima je video spektakularni izraz globalizacije kapitalizma \u2013 \u0161to \u0107e postati izvori\u0161te olimpijskog spektakla \u2013 kao i na militaristi\u010dkim ceremonijama i drugim pompeznim manifestacijama vladaju\u0107e \u201celite\u201d. Vojni defile, pozdravni govor najvi\u0161ih predstavnika vlasti i njihovo pokroviteljstvo nad manifestacijom su detalji koji \u0107e postati udarni deo olimpijskog ceremonijala. Oni nedvosmisleno ukazuju na istinu da su olimpijske igre zami\u0161ljene kao spektakularni na\u010din veli\u010danja vladaju\u0107eg poretka i iskazivanje bezuslovne pokornosti vladaju\u0107oj mo\u0107i, \u0161to zna\u010di kao par excellence politi\u010dka manifestacija. Pored toga, Bruksova takmi\u010denja na \u201colimpijskim poljima\u201d u \u0160rop\u0161ajru ostavila su sna\u017ean utisak na Kubertena. \u201cSve\u010darski karakter\u201d takmi\u010denja (himna, poruke, zastave, krunisanje pobednika, nagrada za poeziju itd.) posta\u0107e jedna od osnovnih karakteristika olimpijskih igara. Ovome treba dodati i zna\u010daj koji \u0107e, preko engleskog duhovnog uticaja na Evropu i Ameriku, dobiti lik engleskog gentlemana na formiranje prototipa \u201cinternacionalnog\u201d sportiste koji je simboli\u010dno otelotvorenje aristokratskih ideala u razvijenom kapitalizmu i kao takav nosilac fair-playa koji \u0107e postati internacionalni kodeks \u201ccivilizovanog pona\u0161anja\u201d u sportu.<\/p>\n

Ko je bio Pjer de Kuberten?<\/em><\/p>\n

\u201cOtac\u201d modernog olimpizma Pjer de Kuberten ro\u0111en je 1.1.1863. godine u aristokratskoj porodici \u010diji su se preci, na poziv Ludviga XI, 1447. godine iz Italije doselili u Francusku i od njega dobili titulu i privilegije. Porodica je dobila ime posle 1650. godine i to po njenom najve\u0107em posedu koji se nalazio u Kubertenu, mestu nedaleko od Versaja. U oktobru 1874. godine jedanaestogodi\u0161nji Pjer se upisuje na jezuitski koled\u017e \u201cSveti Ignacije\u201d, u Parizu. Po okon\u010danju \u0161kolovanja kod jezuita, Kuberten se 1880. godine obreo u vojnoj akademiji u Sen-Siru koju \u0107e ve\u0107 nakon nekoliko meseci napustiti. Imaju\u0107i u vidu da je Kuberten bio niskog rasta, \u017egoljav i imao piskav glas, mo\u017ee se pretpostaviti kakvom je podsmehu bio izlo\u017een u toj, ina\u010de elitnoj, vojnoj akademiji. Nakon \u010detiri godine Kuberten se upisuje na Pravni fakultet. Ne polo\u017eiv\u0161i ni jedan ispit, on godinu dana kasnije prekida studije prava i po\u010dinje da poha\u0111a \u201cSlobodnu \u0161kolu politi\u010dkih nauka\u201d, duhovno pribe\u017ei\u0161te bogata\u0161ke mlade\u017ei, koju \u0107e napustiti 1886. godine i time okon\u010dati \u0161kolovanje.<\/p>\n

Kao \u0161to je u manijakalnom zalaganju za boks i druge \u201cmu\u0161ke\u201d sportove nastojao da prona\u0111e kompenzaciju za svoju telesnu inferiornost, tako je Kuberten u skribomaniji nastojao da prona\u0111e kompenzaciju za svoj neuspeh u akademskoj sferi. Po nekim procenama, Kuberten je napisao i uglavnom sam objavio preko 600 radova \u2013 koji nikada nisu privukli pa\u017enju ozbiljnije \u010ditala\u010dke publike. Ako se tome doda da je Pjer od malena \u017eiveo u senci starije bra\u0107e iz svoje \u0161ire porodice, mo\u017ee se dobiti celovitija slika o li\u010dnim motivima koji su gonili mladoga Pjera da sa takvom stra\u0161\u0107u krene ka olimpijskim vrhovima. Nije to bio samo anga\u017eman mladog i bogatog skorojevi\u0107a, zadojenog nacionalisti\u010dkim duhom i kolonijalnim fanatizmom, ve\u0107 pre svega o\u010dajni\u010dko nastojanje da se pobedi kompleks inferiornosti \u0161to \u0107e dominirati tokom \u010ditave njegove \u201colimpijske karijere\u201d. Neki istra\u017eiva\u010di Kubertenovog \u017eivota i dela, kao \u0161to je to Iv Pjer Bulonj (nekada\u0161nji ata\u0161e za kulturu Francuske ambasade u Beogradu), tvrde da je Kuberten bio \u0161izofreni\u010dar \u2013 u nastojanju da opravdaju Kubertenovu saradnju sa nacistima. U prilog toj tvrdnji navode da su Kubertenovi sin i \u0107erka umrli od \u0161izofrenije. Kada se ima u vidu s kakvim gnu\u0161anjem Kuberten govori o \u201czavodni\u010dkom pona\u0161anju\u201d devojaka i s kakvim erotskim zanosom govori o mu\u0161kom telu, kao i o borbi golih mladi\u0107a na anti\u010dkim olimpijskim igrama, jasno je da je \u201cbo\u017eanski baron\u201d imao mnogo \u201csuptilniju\u201d prirodu od one koju nam nude njegovi olimpijski sledbenici u nastojanju da sa\u010duvaju njegov \u201cbo\u017eanski\u201d lik, a time i izvornu \u201c\u010distotu\u201d olimpizma.<\/p>\n

Mitolo\u0161ki odnos prema olimpizmu uslovio je i mitolo\u0161ki odnos prema njegovom utemeljiva\u010du, Pjeru de Kubertenu. Bez preterivanja se mo\u017ee re\u0107i da su ideolozi \u201cslobodnog sveta\u201d, uz svesrdnu pomo\u0107 njihovih kolega iz \u201crealnog socijalizma\u201d, od Kubertena stvorili \u201cnovog Mesiju\u201d \u010dije olimpijsko jevan\u0111elje otkriva pravi smisao ljudskog postojanja. \u201cOse\u0107aju\u0107i\u201d da Kuberten spada u krug \u201cizabranih\u201d, njegovi najodaniji poklonici proglasili su ga \u201cbo\u017eanskim baronom\u201d i napisali legendarnu biografiju u kojoj se potvr\u0111uje njegov mesijanski karakter i opisuje njegov mesijanski (olimpijski) put. Sam Kuberten dao je zna\u010dajan doprinos izgradnji njegovog \u201cbo\u017eanskog\u201d oreola. On je u modernom olimpijskom pokretu video \u201ccrkvu\u201d, u \u010dlanovima MOK-a \u201cpoverenike olimpijske ideje\u201d, svojevrsne apostole olimpizma, a sebi je, kao \u201cduhovnom ocu\u201d olimpijskog pokreta, namenio ulogu \u201cvrhovnog sve\u0161tenika\u201d modernog olimpijskog paganizma. Sedi\u0161te MOK-a postaje novi Vatikan. Kada se ima u vidu Kubertenovo nastojanje da od olimpizma stvori vladaju\u0107u (religioznu, filozofsku i nau\u010dnu) misao modernog doba koja \u0107e ljudima dati novi smisao \u017eivota, jasno je da se radi o svojevrsnoj mesijanskoj misiji. Ono \u0161to daje posebnu dimenziju Kubertenu je to \u0161to se on pojavljuje kao \u201cObnovitelj\u201d (\u201cLe R\u00e9novateur\u201d) anti\u010dkih olimpijskih igara, \u0161to zna\u010di kao glasnik olimpijskih bogova i kao takav spona koja povezuje helensku s modernom civilizacijom.<\/p>\n

Mit o Kubertenu zasniva se na tvrdnji da je Kuberten posvetio svoj \u017eivot stvaranju \u201cboljeg sveta\u201d u kome \u0107e vladati \u201cmir\u201d i \u201csaradnja me\u0111u narodima\u201d, i da je zbog toga \u201cobnovio\u201d anti\u010dke olimpijske igre i udahnuo im \u201cnovi\u201d duh. Ako je to ta\u010dno, postavlja se pitanje zbog \u010dega su dela Pjera de Kubertena \u2013 \u010dija pisana zaostav\u0161tina iznosi preko 60 000 stranica \u2013 gotovo nepoznata javnosti? Kako je mogu\u0107e da u najve\u0107em broju zemalja, u kojima je na pompezni na\u010din proslavljena stogodi\u0161njica osnivanja olimpijskih igara, nije objavljen ni jedan redak iz Kubertenovih spisa? Da stvar bude bizarnija, glavni cenzori Kubertenovih dela su zvani\u010dni \u201c\u010duvari\u201d njegove olimpijske ideje. Najva\u017eniji razlog za ovakav odnos olimpijske gospode prema \u201cbo\u017eanskom baronu\u201d je taj, \u0161to se Kuberten u svojim najva\u017enijim delima pojavljuje kao militantni predstavnik evropske bur\u017eoazije koji razra\u0111uje strategiju i taktiku obra\u010duna s radnim \u201cmasama\u201d, \u017eenom i \u201cni\u017eim rasama\u201d. Kubertenovi olimpijski spisi su politi\u010dke lekcije vladarima sveta kako da se, upotrebom sporta i telesnog drila, efikasno obra\u010dunaju sa slobodarskom borbom potla\u010denih i uspostave globalnu dominaciju. To je jedan od osnovnih razloga \u0161to gospodi iz MOK-a, kao i gospodi iz nacionalnih olimpijskih komiteta, ne pada na pamet da, ni nakon \u0161est decenija od njegove smrti, objave Kubertenova sabrana dela, ve\u0107 podme\u0161taju javnosti izvode iz njegovih spisa u obliku \u201cIzabranih tekstova\u201d (\u201cTextes choisis\u201d) iz kojih je izostavljeno gotovo sve ono \u0161to ukazuje na pravu prirodu njegove olimpijske doktrine. Kada se ima u vidu da je Kuberten otvoreno tvrdio ono \u0161to gra\u0111anski ideolozi po svaku cenu nastoje da prikriju, da je kapitalizam nepravedan poredak, postaje jasnije zbog \u010dega gra\u0111anska teorija sistematski \u201czaobilazi\u201d Kubertenova dela.<\/p>\n

Da li je sport \u201enepoliti\u010dan\u201c?<\/em><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de toliko isticane teze o \u201cnepoliti\u010dnosti sporta\u201d, i po onima koji glorifikuju olimpizam i njihovog \u201cosniva\u010da\u201d, prava \u201cveli\u010dina\u201d Kubertena nije u tome \u0161to je doprineo razvoju sporta, ve\u0107 \u0161to je od sporta stvorio \u201csredstvo za uspostavljanje mostova saradnje me\u0111u narodima\u201d. Kubertenov olimpijski anga\u017eman postaje simbol \u201cpolitike mira\u201d, a on \u2013 \u201cpoliti\u010dar mira\u201d. Kada se to ima u vidu, mo\u017ee se bolje razumeti zbog \u010dega su gra\u0111anski teoreti\u010dari izbrisali iz Kubertenove biografije poslednju dekadu njegovog \u017eivota u kojoj se Kuberten otvoreno pojavljuje u ulozi reklamnog agenta nacisti\u010dkog re\u017eima, i zbog \u010dega je jedan od najpoznatijih kubertenologa Iv Pjer Bulonj proglasio Kubertena \u201c\u0161izofreni\u010darem\u201d \u2013 da bi \u201cobjasnio\u201d njegovu slepu odanost nacistima i odu\u0161evljenje Hitlerom. O\u010duvati mit o \u201cKubertenu mirotvorcu\u201d, koji je bio fanati\u010dni zagovornik autoritarizma i kolonijalizma, nemogu\u0107 je zadatak koji stoji pred ideolozima olimpizma. Stoga je jedna od glavnih preokupacija kubertenologa da za\u0161tite olimpijski mit od samog \u201coca\u201d modernih olimpijskih igara: da bi sa\u010duvali \u201cverodostojnost\u201d kopije, \u201cnastavlja\u010di\u201d uni\u0161tavaju original.<\/p>\n

Polaze\u0107i od istih onih kriterijuma po kojima je Kuberten progla\u0161en \u201cbo\u017eanskim baronom\u201d i \u201cjednim od najve\u0107ih humanista 20. veka\u201d, i naciste bi trebalo proglasiti za \u201chumaniste\u201d i \u201cmirotvorce\u201d. Nisu li Berlinske olimpijske igre odr\u017eane \u201cu znaku mira\u201d i \u201cme\u0111unarodne saradnje\u201d? Nije li Hitler na Berlinskim olimpijskim igrama izgovorio \u201c\u010duvene\u201d re\u010di: \u201cNeka se olimpijski plamen nikada ne ugasi!\u201d? Nisu li nacisti okon\u010dali arheolo\u0161ka iskopavanja anti\u010dke Olimpije, \u010demu je Hitler dao odlu\u010duju\u0107i doprinos sa 300 000 rajhs maraka? Nije li Hitler dao nalog svom arhitekti Albertu \u0160peru da izradi projekt najve\u0107eg olimpijskog stadiona na svetu koji \u0107e mo\u0107i da primi 400 000 ljudi? Nisu li nacisti prvi organizovali no\u0161enje \u201colimpijskog plamena\u201d iz \u201csvete\u201d Olimpije do Berlina \u2013 koji je trebalo da simbolizuje organsku povezanost helenske civilizacije i fa\u0161isti\u010dke Nema\u010dke \u2013 \u0161to \u0107e postati jedan od najzna\u010danijih simbola olimpijskih igara? Nije li Kuberten proglasio nacisti\u010dke Olimpijske igre, koje su po njemu bile \u201cobasjane hitlerovskom snagom i disciplinom\u201d, za uzor budu\u0107im olimpijskim igrama, a Hitlera \u201cza jednog od najve\u0107ih graditelja modernog doba\u201d? Nije li Kuberten, kao i gospoda iz MOK-a, bezrezervno podr\u017eao naciste i poverio im svu svoju pisanu zaostav\u0161tinu sa molbom da sa\u010duvaju njegovu olimpijsku ideju od izvitoperenja, kao i \u201cmisiju\u201d da zakopaju njegovo srce u anti\u010dkoj Olimpiji?<\/p>\n

\u0160ta je sa tvrdnjom da olimpizam ima \u201ehumanisti\u010dki karakter\u201c?<\/em><\/p>\n

Nastoje\u0107i da pribave \u201chumanisti\u010dki\u201d legitimitet olimpizmu, gra\u0111anski teoreti\u010dari se slu\u017ee izrazima koji ozna\u010davaju op\u0161te-ljudske vrednosti koje su \u0161irom sveta prihva\u0107ene kao najvi\u0161i izazov za \u010doveka: \u201cmir\u201d, \u201cme\u0111unarodna saradnja\u201d, \u201cmladost\u201d, \u201czdravlje\u201d, \u201cprogres\u201d, \u201clepota\u201d\u2026 Dominacija humanisti\u010dkih ideala u olimpijskoj retorici upu\u0107uje na to da olimpijske igre nisu vrednosno neutralna pojava i kao takve s onu stranu dobra i zla. Naprotiv, sve se \u010dini da olimpizam postane sinonim za humanizam. Tako rat izme\u0111u nacija na sportskom polju postaje \u201cmiroljubiva saradnja\u201d, a najostra\u0161\u0107eniji zagovornici rata i fa\u0161isti\u010dki zlikovci, navla\u010de\u0107i \u201csvetu\u201d olimpijsku odoru, postaju \u201cmirotvorci\u201d: olimpijska mitologija je ogledalo u kome najgore zlo dobija an\u0111eoski lik. Olimpizam ne te\u017ei miru, ve\u0107 pacifikovanju potla\u010denih da bi se predupredila njihova borba protiv poretka koji se zasniva na tiraniji bogata\u0161ke \u201celite\u201d. Pod maskom \u201cme\u0111unarodne saradnje\u201d na sportskom terenu se sistematski usmerava nezadovoljstvo ljudi, koje proisti\u010de iz njihovog poni\u017eavaju\u0107eg dru\u0161tvenog polo\u017eaja, protiv drugih nacija i posti\u017ee \u201cnacionalna integracija\u201d sa kojom se \u201cprevazilazi\u201d klasno ustrojstvo dru\u0161tva i prikriva klasna eksploatacija. Istu ulogu ima klupski sport: lige postaju institucionalizovani rat izme\u0111u obespravljenih i na taj na\u010din kontrolisani oblik njihovog pacifikovanja (depolitizovanja). Istovremeno, ubacivanjem najvi\u0161ih ljudskih ideala u olimpijsku retoriku nastoji se spre\u010diti da oni postanu polazi\u0161te za kritiku ideje i prakse olimpizma. Tako olimpijske igre postaju, shodno \u201canti\u010dkim tradicijama\u201d, simbol \u201cmira\u201d, iako je protagonistima te teze jasno da su anti\u010dke olimpijske igre bile \u201csveto primirje\u201d i kao takve duhovna priprema za nastavak rata \u2013 \u0161to je bio najva\u017eniji zahtev koji je Kuberten postavio \u201cnjegovim\u201d olimpijskim igrama.<\/p>\n

Interesantno je da gra\u0111anski teoreti\u010dari \u201cne prime\u0107uju\u201d da u Kubertenovom olimpijskom \u201chumanizmu\u201d nedostaju ideje bez kojih se ne mo\u017ee zamisliti moderno dru\u0161tvo: Sloboda, Jednakost i Bratstvo. Za Kubertena, tog \u201cvelikog francuskog patriotu\u201d, me\u0111u olimpijskim simbolima nema mesta za francusku \u201ctrobojku\u201d, \u0161to samo govori da je moderni olimpizam obra\u010dun s emancipatorskim tekovinama modernog dru\u0161tva.<\/p>\n

Ina\u010de, Kubertenovo nastojanja da u modernom dobu uspostavi merenje vremena po anti\u010dkom olimpijskom kalendaru, pretvorilo se u farsu. Iako 1916, 1940. i 1944. godine nisu odr\u017eane olimpijske igre, da se ne bi prekidao \u201esveti ritam\u201c odvijanja olimpijada ( \u010detvorogodi\u0161te koje se zavr\u0161ava olimpijskim igrama) fantomske \u201eolimpijske igre\u201c zbrajaju se sa odr\u017eanim olimpijskim igrama. Zvani\u010dno, do sada je odr\u017eano 30 olimpijskih igara. Uistinu, odr\u017eano je 27 olimpijskih igara.<\/p>\n

Da li je Kuberten bio protivnik komercijalizovanja sporta i profesionalizma?<\/em><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Kubertenovog fanati\u010dnog zalaganja da o\u010duva \u201c\u010distotu\u201d sporta, kao idealizovanog otelotvorenja izvornih principa kapitalizma, od pogubnog uticaja komercijalizma, od samog osnivanja olimpijskih igara bilo je jasno da je to izgubljena bitka. Od njegovog nastanka sport je deo kapitalisti\u010dkog sistema privre\u0111ivanja i kao takav na\u010din integrisanja \u010doveka u kapitalisti\u010dki poredak. Ulaskom kapitalizma u zavr\u0161nu fazu njegovog razvoja (\u201cpotro\u0161a\u010dko dru\u0161tvo\u201d) izvr\u0161ena je potpuna komercijalizacija sporta: umesto nacionalnih zastava, na olimpijskim igrama dominiraju znamenja kapitalisti\u010dkih firmi; umesto religio athletae, vlada duh novca; umesto \u201ccrkve\u201d, olimpijske igre postale su \u201cva\u0161ar\u201d; umesto da su otelotvorenje \u201csvetosti\u201d olimpijskih ideala, sportisti su \u201ccirkuski gladijatori\u201d; umesto da su olimpijska gospoda iz MOK-a \u010dasni \u201c\u010duvari olimpijskog duha\u201d, oni su postali beskrupulozni trgovci koji su od olimpijskih igara napravili prljavi \u201cposao\u201d vredan milijarde dolara.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do organizovanja olimpijskih igara u modernom dobu?<\/em><\/p>\n

Kuberten je, kao i njegovi sledbenici, nastojao da stvori utisak da je on prvi, u modernom dobu, do\u0161ao na ideju da se \u201cobnove\u201d anti\u010dke olimpijske igre. U stvari, uspomena na anti\u010dke olimpijske igre o\u017eivela je u Evropi stotinama godina pre Kubertena, a sa njom i poku\u0161aji da se one \u201cobnove\u201d. Jo\u0161 po\u010detkom 17. veka u Engleskoj, u gradi\u0107u Kocvoldu, \u201cimu\u0107ni kapetan\u201d Robert Dover organizuje \u201colimpijske igre\u201d kao protest protiv \u201czaraznog puritanizma\u201d koji se \u0161irio zemljom. Na programu su bila atletska takmi\u010denja, rvanje, bacanje \u010deki\u0107a, ma\u010devanje, skakanje\u2026 1849. godine doktor Vilijam Pini Bruks organizuje \u201cOlimpijske igre\u201d u \u0160rorp\u0161ajru i one \u0107e se redovno odr\u017eavati tokom \u010detiri decenije. U nastojanju da internacionalizuje svoje igre, Bruks je pozvao i Kubertena, koji se ve\u0107 bio anga\u017eovao oko telesnog vaspitanja u Francuskoj, da oktobra 1890. godine prisustvuje njegovim \u201cOlimpijskim igrama\u201d. Kuberten nije krio odu\u0161evljenje sa onim \u0161to je video u \u0160rorp\u0161ajru. Tu se Kuberten upoznao sa ceremonijalom otvaranja igara (sportisti u koloni, mar\u0161evski korak, olimpijska himna, olimpijska zastava, cve\u0107e\u2026), sa nagradama za literarne sastave o olimpijskim igrama, \u017eena kruni\u0161e pobednika koji je na kolenima\u2026 Sve je to kasnije Kuberten primenio ili poku\u0161ao da primeni na \u201csvojim\u201d olimpijskim igrama \u2013 ne pominju\u0107i da su to ideje njegovih olimpijskih prete\u010da.<\/p>\n

Gustav Johan \u0160artan, sa univerziteta Lund u \u0160vedskoj, organizovao je u julu 1834. godine \u201cPan-skandinavske olimpijske igre\u201d u spomen na anti\u010dke olimpijske igre. 4. avgusta 1836. godine organizovane su \u201cII skandinavske olimpijske igre\u201d u Remlosi.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Francuske, i tu je ideja i praksa olimpizma bila prisutna davno pre Kubertenovog \u201colimpijskog\u201d nastupa. Opat Didon (od koga je Kuberten preuzeo \u010duvenu maksimu citius, altius, fortius koja je bila ispisana iznad ulaznih vrata \u0161kole u kojoj je Didon predavao) i general Fevrijer bili su studenti na seminaru u Rondou, pored Grenobla, i obojica su bili laureati \u201cOlimpijskih igara\u201d koje su se u toj instituciji odr\u017eavale vi\u0161e od 60 godina. Ferdinand Leseps, \u010dovek koji je projektovao Suecki kanal, 1885. godine predla\u017ee da se uspostave \u201colimpijske igre\u201d. Iste godine \u017dor\u017e de Sen-Kler, \u201cotac\u201d francuskog sporta, poziva na obnavljanje \u201colimpijskih igara\u201d. Paskal Gruse, biv\u0161i delegat u Pariskoj komuni za spoljne poslove i radikalni socijalista (ali nacionalista), u svojim \u010dlancima iz 1888. godine tra\u017ei uspostavljanje \u201cFrancuskih olimpijskih igara\u201d i osniva \u201cNacionalnu ligu za telesno vaspitanje\u201d. Gruse je organizovao svoje sportske manifestacije u obliku \u201cfestivala mladih\u201d \u0161to je, pored ceremonijala svetskih industrijskih izlo\u017ebi (pogotovu \u201cSvetska izlo\u017eba\u201d iz 1889. godine koja je odr\u017eana u Parizu), zna\u010dajno uticalo na Kubertenovo uobli\u010davanje olimpijskog \u201cspektakla\u201d. Kuberten ni\u0161ta od toga ne pominje u svojim spisima o uspostavljanju olimpijskih igara. Kuberten je bio posebno nekorektan prema Viktoru Diriju, piscu \u201cIstorije Grka\u201d iz 1887. godine. Kuberten u svojim kasnijim \u201crazmi\u0161ljanjima\u201d o anti\u010dkim olimpijskim igrama delimi\u010dno prepisao, a zatim prepri\u010dao ono \u0161to se nalazilo u Dirijeovoj knjizi i to objavio kao sopstveni tekst! Pored toga, Kuberten je na \u201cSvetskoj izlo\u017ebi\u201d u Parizu, 1889, sasvim izvesno imao priliku da se upozna sa izlo\u017ebom o anti\u010dkoj Olimpiji koju je, na osnovu nema\u010dkih arheolo\u0161kih iskopavanja, priredio Viktor Lalu. Me\u0111utim, ni\u0161ta od toga ne nalazi se u Kubertenovim \u201cOlimpijskim uspomenama\u201d, niti u bilo kom njegovom osvrtu na \u201cobnavljanje\u201d olimpijskih igara. Imaju\u0107i u vidu navedene \u010dinjenice mo\u017eemo da se slo\u017eimo, mada samo uslovno, sa stavom Mekaluna da Kubertenu \u201cne pripada zasluga za snivanje ideje o obnavljanju olimpijskih igara, ve\u0107 zato \u0161to je san pretvorio u javu\u201d. Kuberten je zbog svoje skorojevi\u0107ke agresivnosti i sklonosti da krade tu\u0111e misli i prisvaja tu\u0111a dela postao objekt prezira u intelektualnim i sportskim krugovima Francuske. Stvari su se naro\u010dito zao\u0161trile posle Kubertenovog nastupa na Sorboni, 25. novembra 1892. godine (sve\u010danost koja je odr\u017eana povodom petogodi\u0161njice osnivanja \u201cUnion des Sports Athletiques\u201c), u kome je u svojoj \u201csenzacionalnoj najavi\u201d pozvao na ponovno obnavljanje anti\u010dkih olimpijskih igara \u2013 potpuno prelaze\u0107i preko svega \u0161to je u Francuskoj o tome re\u010deno. U znak protesta na Sorboni se nije pojavio \u010dak ni \u017dor\u017e de Sen-Kler, a Kubertenov poziv u javnosti, kao ni kod prisutnih, nije nai\u0161ao ni na kakav odjek.<\/p>\n

Koriste\u0107i svoje veze i rasipaju\u0107i se novcem, Kuberten je uspeo da me\u0111unarodni skup koji je prvobitno trebalo da bude posve\u0107en re\u0161avanju problema amaterizma (profesionalizma) u me\u0111unarodnom sportu preobrati u \u201cKongres za obnovu olimpijskih igara\u201d. Radi se o \u010duvenom \u201cOsniva\u010dkom kongresu\u201d olimpijskih igara koji je odr\u017ean od 16-24. juna 1894. godine na Sorboni. Na njemu je doneta odluka o \u201cponovnom uspostavljanju\u201d olimpijskih igara. Atina je dobila pravo da prva organizuje olimpijske igre modernog doba, dok su Parizu pripale igre iz 1900. godine. Za predsednika Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta izabran je Demetrius Vikelas, a za sekretara Pjer de Kuberten. Ono \u0161to je zapanjuju\u0107e, kada se ima u vidu slika koja je o Kubertenu stvorena u javnosti, Kuberten posle kongresa nije ni pomenut u anglosaksonskoj \u0161tampi! Bila je to posledica borbe izme\u0111u vode\u0107ih zemalja Evrope za anti\u010dko nasle\u0111e, ali i \u201cosveta\u201d zbog Kubertenovog beskrupuloznog svojatanja ideja do kojih su mnogo umniji i orginalniji ljudi u Evropi ve\u0107 do\u0161li. Kuberten je uspeo da \u201csvojim\u201d parama plati odr\u017eavanje kongresa, ali nije uspeo da kupi i evropsku javnost. Dan nakon Kongresa oglasio se \u201cFigaro\u201d (od 25. juna) sa tekstom u kome je Kuberten izlo\u017een podsmehu. Navode\u0107i da je zahvaljuju\u0107i Kubertenu (njegovom novcu) u Parizu organizovan me\u0111unarodni kongres na kome su prisustvovali predstavnici svih francuskih sportskih i atletskih udru\u017eenja, kao i veliki broj predstavnika iz starog i novog sveta, list dodaje: \u201cKuberten nije, kao \u0161to bi se to o\u010dekivalo, atleta. On je omanji \u010dovek, ali \u017eivahan i u stalnom pokretu; njegov glas je piskav, ali su njegovi pokreti hitri i skladni. Nerazvijen gimnasti\u010dkim ve\u017ebama, on je knji\u017eevni tip koji \u010duva snagu za umne stvari. To je mo\u017eda zbog toga \u0161to je razo\u010daran \u0161to nije bio u stanju da stekne gipke udove i da oja\u010da svoje mi\u0161i\u0107e\u2026\u201d Na kraju teksta autor postavlja ironi\u010dno pitanje: \u201cZar nije Seneka veli\u010dao prezir prema bogata\u0161ima, on koji je bio razmetljiv i koji se valjao u novcu?\u201d Novinar \u201cFigaro\u201d-a bio je u pravu: Kuberten je bio \u017eiva demonstracija pogre\u0161nosti njegove olimpijske filozofije za koju se fanati\u010dno zalagao. Naime, polazna teza njegove \u201cutilitarne pedagogije\u201d bila je ne samo \u201cu zdravom telu zdrav duh\u201d (mens sana in corpore sano), ve\u0107 \u201cborbeni duh u mi\u0161i\u0107avom telu\u201d (mens vervida in corpore lacertoso). Imaju\u0107i u vidu njegovo telo, pogotovu njegove mi\u0161i\u0107e koji su odgovarali muskulaturi neodraslog de\u010daka (po tvr\u0111enju Mekaluna i drugih Kubertenovih biografa, Kuberten je bio \u201cneobi\u010dno malog rasta\u201d, a sport se pojavljue kao \u201ckompenzacija za njegov rast\u201d), i polaze\u0107i od njegove koncepcije, te\u0161ko da bi Kuberten mogao da raspola\u017ee takvim borbenim karakterom i duhovnom energijom bez koje nikada ne bi mogao ni da krene ka Olimpu, a kamo li da realizuje ideje do kojih su drugi do\u0161li, ali nisu uspeli da ih ostvare. Kuberten se na\u0161ao u polo\u017eaju u kome su se na\u0161le i nacisti\u010dke glave\u0161ine: veli\u010dali su \u201carijevsku nadrasu\u201d, a izgledali su kao karikatura prototipa nacisti\u010dkog \u201cnat\u010doveka\u201d!<\/p>\n

Sa finansijskom podr\u0161kom Evangelosa Zapasa, Grci \u0107e 1859. godine organizovati panhelenisti\u010dke \u201cOlimpijske igre\u201d. One \u0107e nanovo biti odr\u017eane 1870, 1875. i 1889. godine. Kuberten u svojim spisima stvara utisak da nije znao za te igre iako je sasvim izvesno da ga je o tome obavestio Grk Demetrius Vikelas koji je bio povezan sa tim igrama i koji se u Parizu upoznao sa Kubertenom postaju\u0107i, upravo kao predstavnik novouspostavljenog gr\u010dkog olimpijskog pregala\u0161tva, prvi predsednik Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta. One su po svojoj prirodi bile bitno druga\u010dije od olimpijskih igara koje se organizuju od 1896. godine. Pre svega, one su organizovane u \u010dast osloba\u0111anja Grka od turskog ropstva, \u0161to zna\u010di da su imale nacionalno-oslobodila\u010dki i antikolonijalni karakter, \u0161to je su\u0161ta suprotnost duhu Kubertenovih olimpijskih igara. Zatim, kod njih ne postoji te\u017enja ka globalizaciji (kao \u0161to to nije bio slu\u010daj ni u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj) olimpizma, ve\u0107 su izvorni oblik nastojanja da se obnove kulturne tradicije drevne Helade na gr\u010dkom tlu, odnosno, svojevrsni izraz duhovnog i nacionalnog kontinuiteta Grka. Treba re\u0107i i to da se \u201cobnovljene\u201d olimpijske igre na gr\u010dkom tlu odr\u017eavaju u senci hri\u0161\u0107anstva, \u0161to zna\u010di da su li\u0161ene svoje izvornosti kao najvi\u0161eg oblika religioznog \u017eivota Helena. Ve\u0107 su prve zvani\u010dne Olimpijske igre, koje \u0107e se 1896. godine odr\u017eati u Atini, bile bitno odstupanje od helenisti\u010dke kulturne tradicije koje je tebalo da simbolizuju \u201cPanhelenisti\u010dke igre\u201d. Atinske Olimpijske igre su odbacivanje izvornog duha helenskog olimpizma (slu\u017eba posve\u0107ena najvi\u0161im bo\u017eanstvima helenskog sveta) i \u201cnastavak\u201d olimpizma iz perioda njihove romanizacije.<\/p>\n

Kubertenu je bilo jasno da samo u rukama najmo\u0107nijih imperijalisti\u010dkih sila Evrope moderni olimpizam mo\u017ee da dobije kolonijalni karakter i zato je, protivno volji Grka, nastojao da po svaku cenu spre\u010di da se budu\u0107e olimpijske igre odr\u017eavaju na \u201csvetoj\u201d gr\u010dkoj zemlji. Kuberten se pla\u0161io da \u0107e kulturne tradicije helenske civilizacije na tlu novovekovne Gr\u010dke, koja nije bila imperijalna sila i koja je u novouspostavljenim olimpijskim igrama videla potvrdu svoje slobode i nacionalnog dostojanstva, dovesti u pitanje osnovnu intenciju njegove olimpijske ideje koja je trebalo da postane glavno ideolo\u0161ko oru\u0111e evropskog kapitalizma za vo\u0111enje uspe\u0161ne kolonijalne politike. On je znao da je bez podr\u0161ke evropskih kolonijalnih metropola njegova olimpijska ideja mrtva. Kubertenovo prihvatanje da Atina bude organizator prvih Olimpijskih igara modernog doba, kao i prihvatanje da Grk Demetrius Vikelas bude prvi predsednik MOK-a, samo su bili takti\u010dki (iznu\u0111eni) potezi da bi se iskoristilo \u201csveto\u201d gr\u010dko tle, kao simboli\u010dni prostor hiljadugodi\u0161njeg olimpizma za pokretanje modernog olimpijskog zamajca, da bi i to anti\u010dko kulturno nasle\u0111e kona\u010dno pre\u0161lo u ruke evropskih kolonijalnih sila. Bez preterivanja se mo\u017ee re\u0107i da je Gr\u010dkoj u novom veku oteto pravo da na svom tlu organizuje olimpijske igre koje joj legitimno pripadaju, isto kao \u0161to su joj oteta brojna anti\u010dka blaga koja se nalaze po muzejima i privatnim zbirkama u evropskim kolonijalnim metropolama. Otuda ne \u010dudi \u0161to Kuberten nije ni pomenut na zvani\u010dnoj ceremoniji otvaranja Atinskih olimpijskih igara, i da mu je bilo uskra\u0107eno da se pojavi na po\u010dasnom mestu predvi\u0111enom za najvi\u0161e zvani\u010dnike. Za vreme trajanja Atinskih igara Kuberten nije postojao za Grke.<\/p>\n

Sahrana Kubertenovog srca u Olimpiji i promena imena \u201cOlimpijske doline\u201d u \u201cDolina Pjera de Kubertena\u201d je izrugivanje helenskoj civilizaciji, Grcima kao i evropskoj kulturi koja se temelji na helenisti\u010dkoj kulturnoj ba\u0161tini. Spre\u010davanje Atine da organizuje olimpijske igre na njihovu stogodi\u0161njicu i sramna prodaja olimpijskih igara Atlanti (zapravo \u201eKoka-koli\u201c) samo ukazuje na kontinuitet u dominaciji svetskih mo\u0107nika nad olimpijskim pokretom. Ina\u010de, ve\u0107 su prve Olimpijske igre koje su 1986. godine odr\u017eane u Atini, i po mi\u0161ljenju francuske javnosti, \u201czna\u010dajno doprinele izbijanju rata\u201d izme\u0111u Gr\u010dke i Turske, i poslu\u017eile su kao \u201czavesa za pripremanje ratoborne inicijative\u201d (Mekalun). U \u201cDvadeset jednogodi\u0161njoj kampanji\u201d Kuberten pi\u0161e: \u201cNema nikakve sumnje da je uspeh Igara na neki na\u010din zatrovao javno mnenje i pru\u017eio Helenima opasno samopouzdanje koliko u sopstvene snage, tako i u podr\u0161ku drugih nacija.\u201d<\/p>\n

Da li savremene olimpijske igre pre odgovaraju rimskim gladijatorskim borbama, nego helenskim olimpijskim igrama?<\/em><\/p>\n

Kada je re\u010d o istorijskim analogijama, savremene olimpijske igre po svojoj biti bli\u017ee su borbama u rimskom Koloseumu nego u starogr\u010dkoj Olimpiji. Anti\u010dke olimpijske igre su, u svom izvornom obliku, bile sredstvo za duhovno ujedinjenje helenske kao \u201cgospodarske\u201d rase i za njeno moralno (religiozno) uzdizanje. Istovremeno, one su bile sredstvo za militarizovanje vladaju\u0107eg sloja i za njegovo uklju\u010denje u vr\u0161enje poslova od kojih je zavisio opstanak polisa (ratovanje, \u201clov\u201d na robove i njihovo dr\u017eanje u pokornosti, u\u010destvovanje u dr\u017eavnim poslovima i sl.). Za razliku od Gr\u010dke, Rim je imao staja\u0107u (pla\u0107eni\u010dku) vojsku i smisao borila\u010dkih predstava, u vidu gladijatorskih borbi, nije bio borbeno aktiviranje, nego pasiviziranje plebsa. Juvenalova maksima panem et circences na najbolji na\u010din izra\u017eava duh koji je vladao u anti\u010dkom Rimu. U\u010desnici gladijatorskih borbi nisu slobodni gra\u0111ani ve\u0107, ne ra\u010dunaju\u0107i retke izuzetke, robovi. Njihova borba ne te\u017ei moralnom (religioznom) uzdizanju gra\u0111ana ve\u0107 je, kao krvava \u201czabava\u201d, simbol nemorala i bezumlja koji je vladao u Rimu i kao takva je glavna duhovna hrana za mase. U godinama propasti \u201cve\u010dnog\u201d Rima i narastanja nezadovoljstva plebsa, \u201cigre\u201d se dopunjuju novim \u201cscenama\u201d kao \u0161to su masovna klanja hri\u0161\u0107ana i njihovo bacanje zverima. Sve ve\u0107e porcije krvi postaju zamena za sve manje porcije hleba.<\/p>\n

Bitno druga\u010diji polo\u017eaj radni\u010dke klase razvijenih kapitalisti\u010dkih zemalja Zapada u odnosu prema robovskoj radnoj snazi u antici, iz \u010dega sledi nastojanje bur\u017eoazije da integri\u0161e radni\u010dku klasu u njenu duhovnu orbitu, uslovljava su\u0161tinsku razliku izme\u0111u anti\u010dkog i modernog olimpizma. Istovremeno, promenjeni polo\u017eaj radni\u010dke klase u odnosu prema polo\u017eaju i stremljenjima rimskog plebsa \u010dini novi kvalitet olimpijskih igara u odnosu prema Juvenalovoj maksimi panem et circences, koja je bila \u201csveta formula\u201d za pacifikovanje parazitskih masa Rima. Kuberten je bio protiv olimpijskih igara kao cirkusa, ve\u0107 je u njima video \u201ccrkvu\u201d u kojoj ljudi treba da se poklone najvi\u0161im vrednostima kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva i napoje se njegovim \u201cbesmrtnim\u201d duhom. Za njega su olimpijske igre bile najvi\u0161a religiozna ceremonija. Zbog toga je Kuberten insistirao na amaterizmu i religio athletae, a profesionalne sportiste nazivao \u201ccirkuskim gladijatorima\u201d. On u \u201csvojim\u201d olimpijskim igrama nije video kompenzaciju za nezadovoljstvo radnih \u201cmasa\u201d, ve\u0107 oblik njihovog \u201cvaspitanja\u201d, \u0161to zna\u010di uni\u0161tavanja kriti\u010dkog odnosa prema vladaju\u0107em poretku. Njihov karakter je trebalo da bude religiozno-sve\u010darski (trijumfalisti\u010dki, pompezan, monumentalan \u2013 impresivan), budu\u0107i da se sa njima pribavlja bo\u017eanski legitimitet vladaju\u0107im vrednostima: sa olimpijskim igrama trebalo je izazvati divljenje potla\u010denih prema vladaju\u0107em duhu kapitalizma i zauvek ih integrisati u njegovu duhovnu orbitu na nivou \u201ccivilizovanih\u201d robova.<\/p>\n

Ko je, zapravo, tvorac olimpijske maksime \u201cVa\u017eno je u\u010destvovati!\u201d?<\/em><\/p>\n

Jedna od naj\u010de\u0161\u0107e izricanih la\u017ei, na kojoj se i danas gradi \u201chumanisti\u010dki lik\u201d Pjera de Kubertena, je ona da je Kuberten tvorac najpoznatije olimpijske maksime \u201cVa\u017eno je u\u010destvovati!\u201c i da je ona bila njegov vodi\u010d na putu ka olimpijskim vrhovima. U stvari, stav da je \u201cVa\u017enije u\u010destvovati na olimpijskim igrama nego pobediti.\u201d \u2013 izrekao je 19. jula 1908. godine pensilvanijski biskup Talbot u katedrali \u201eSvetog Pavla\u201c na misi koja je uprili\u010dena povodom Olimpijskih igara koje \u0107e se odr\u017eati u Londonu. Ubrzo \u0107e re\u010di pensilvanijskog biskupa postati sastavni deo Kubertenovih olimpijskih govora, \u0161to je trebalo da uka\u017ee na njegova \u201cinternacionalisti\u010dka\u201d ose\u0107anja i prikrije prave motive koji su ozna\u010dili po\u010detak njegove olimpijske misije. Kuberten nastupa na olimpijskoj pozornici ne kao \u201cinternacionalist\u201d, ve\u0107 kao zagri\u017eeni francuski nacionalist koji je u olimpijskim igrama, kao takmi\u010denju izme\u0111u \u201ccivilizovanih\u201d naroda, video sredstvo za reformu francuskog obrazovnog sistema koja \u0107e omogu\u0107iti da oja\u010da borbeni i osvaja\u010dki duh kod mladih francuskih bur\u017euja. Pro\u0161irenje francuskog kolonijalnog carstva \u2013 to je bio osnovni \u201chumanisti\u010dki\u201d motiv mladog skorojevi\u0107a koji je u britanskoj imperiji video uzor kome je Francuska trebalo da te\u017ei. \u201cEnrichissez vous!\u201d (\u201cObogatite se!\u201d) \u2013 uzvikuje egzalti\u010dno Kuberten, svojim piskavim glasom, sa olimpijske govornice pozivaju\u0107i francusku aristokratiju i bur\u017eoaziju na osvajanje i plja\u010dku u Africi, Aziji\u2026 Ubijanje \u201curo\u0111enika\u201d, koje je Kuberten davno pre Hitlera sveo na \u201cni\u017ee rase\u201d, i otimanje njihove zemlje bilo je za Kubertena \u201ccivilizacijsko delo\u201d i potvrda \u201csuperiornosti bele rase\u201d (\u010ditaj: evropske aristokratije i bur\u017eoazije) \u2013 koja se temeljila na \u201epravu ja\u010dega\u201c. \u201cVeliki humanist\u201d Kuberten, da bi opravdao tla\u010denje i plja\u010dku slabijih od strane mo\u0107nih, odnose koji vladaju u \u010doporu digao je na nivo principa na kome treba da se temelje odnosi izme\u0111u ljudi i naroda.<\/p>\n

Da li je Kuberten bio rasist?<\/em><\/p>\n

Kuberten je bio odlu\u010dni protivnik me\u0161anja bele sa drugim rasama. Tokom \u010ditave svoje olimpijske karijere Kuberten isti\u010de da je bela rasa \u201cnaj\u010distija, nainteligentnija i najja\u010da\u201d i poziva belce da ne dozvole (\u201cBorba za \u010distotu bele rase ostaje osnovni cilj svakog njenog pripadnika\u2026\u201d) da njihova krv bude zagadjena krvlju \u201cobojenih\u201d naroda \u2013 uklju\u010duju\u0107i tu i Jevreje koje Kuberten svodi na \u201cAzijate\u201d. U vezi s tim napomena da nije Everi Brendid\u017e bio prvi predsednik MOK-a koji je podr\u017eao ju\u017enoafri\u010dki rasisti\u010dki re\u017eim i njegov sistem aparthejda, ve\u0107 je to bio \u201cotac\u201d modernog olimpizma, Pjer de Kuberten. Po\u010detkom 20. veka, u doba svog najve\u0107eg olimpijskog nadahnu\u0107a, Kuberten pi\u0161e: \u201cNe zaboravite pod kojim re\u017eimom su se razvijali ju\u017enoafri\u010dki rudnici. (\u2026) Da nema ni\u0161ta bli\u017ee ropstvu nego ta institucija tamo? Ali ona uop\u0161te ne povre\u0111uje ljudsko dostojanstvo jer je engleska \u2013 razume se!\u201d Evo kako Iv Pjer Bulonj tuma\u010di Kubertenovo shvatanje kolonijalizma i rasizma: \u201cOsvajanje kolonija po\u010diva, po njegovom mi\u0161ljenju, na na\u010delu bo\u017eanskog prava, to jest na ube\u0111enju da se ljudske rase me\u0111u sobom razlikuju po svojoj vrednosti i da beloj rasi, koja je po svojoj prirodi iznad drugih rasa, sve one treba da se podrede\u201d. O tome Kuberten: \u201cTvrditi da niko ne mo\u017ee s pravom da pristupi evropeizovanju drugih naroda, da su etni\u010dke religije po svojoj vrednosti ravne hri\u0161\u0107anskoj religiji, da je pripadnik crne ili \u017eute rase druga\u010diji od belca, ali da kao \u010dovek vredi koliko i on \u2013 to su prijatni sofizmi \u010dija se valjanost brani u salonu za pu\u0161a\u010de, ali koji nemaju vrednost, niti su efikasni: oni predstavljaju za dekadenciju vezani paradoks koji mo\u017ee trenutno da nam izazove osmeh na licu, ali koji nikada ne treba usvojiti kao pravilo pona\u0161anja.\u201d (Kurz.Lj.S.)<\/p>\n

Da li olimpijske igre imaju pacifisti\u010dki karakter?<\/em><\/p>\n

Ako su \u201cmoderne\u201d olimpijske igre u ne\u010demu sli\u010dne anti\u010dkim olimpijskim igrama, onda je to njihov beliciozni karakter. Anti\u010dke olimpijske igre nisu bile posve\u0107ene miru, nego ratu. One su bile primirje u toku kojeg su se slobodni Grci, kao pripadnici helenske rase i predstavnici svojih gradova-dr\u017eava (polisa), borili za naklonost olimpijskih bogova, pre svega Zevsa, vrhovnog boga i boga rata. Na kraju olimpijskog turnira izvodi se trka hoplita i to u ratnoj opremi (\u0161titi, \u0161lem i za\u0161titnici za noge) \u0161to simboli\u010dno izra\u017eava da je kraj primirja i da po\u010dinju pripreme za rat. Zavr\u0161etak olimpijskih borbi ozna\u010dava se zvukom trube kojim se takmi\u010dari pozivaju u rat.<\/p>\n

Oslanjaju\u0107i se na anti\u010dku tradiciju, Kuberten u olimpijskim igrama vidi \u201csveto primirje\u201d, \u0161to zna\u010di duhovnu pripremu za rat. Polaze\u0107i od stava da \u201cbratstvo nije za ljude nego za an\u0111ele\u201d, Kuberten progla\u0161ava rat ne samo za neminovnost, ve\u0107 za najvi\u0161i ispit ljudske (mu\u0161ke) zrelosti. Govore\u0107i o svom duhovnom uzoru Kubertenu, Karl Dim, jedan od vode\u0107ih ideologa nacisti\u010dkog olimpizma, konstatuje: \u201cU modernom dobu o\u017eiveo je ovaj militaristi\u010dki duh Igara. Kuberten, njihov obnovitelj, imao je vojni\u010dku krv u svojim venama. On se gnu\u0161ao pacifizma i svih nebuloznih utopija o miru. Njegova pedago\u0161ka, istorijska, politi\u010dka dela nam ukazuju na jedan neustra\u0161ivi karakter, onaj pravog ratnika\u201d. Koliko je Dim bio u pravu govori i Kubertenov ratno-hu\u0161ka\u010dki stav koji je objavljen u zvani\u010dnom olimpijskom glasilu \u201cRevue Olympique\u201d 1913. godine: \u201cKontakt s oru\u017ejem \u010dini mladi\u0107a \u010dovekom. Divna tradicija koju su uspostavili Nemci i iz koje izvire svo vite\u0161tvo\u201d. Tek \u0161to je okon\u010dan Prvi svetski rat koji je usmrtio i osakatio milione mladih ljudi, Kuberten dr\u017ei u Lozani, februara 1918. godine, govor u kome, izme\u0111u ostalog, ka\u017ee da je istorija omogu\u0107ila Francuskoj da u poslednjih \u010detrdeset godina zabele\u017ei \u201cnajdivniju od kolonijalnih epopeja\u201d i da \u201cvodi omladinu preko opasnosti od nekog pacifizma i neke slobode dovedene do ekstrema\u201d sve do mobilizacije iz avgusta 1914. \u201ckoja \u0107e ostati jedan od najlep\u0161ih spektakala koje je demokratija dala svetu\u201d. Za \u201cmirotvorca\u201d Kubertena pacifisti\u010dko vaspitanje mlade\u017ei predstavlja najgori zlo\u010din.<\/p>\n

Kakav je bio odnos Kubertena prema nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj i Hitleru?<\/em><\/p>\n

Hitler je na Berlinskim olimpijskim igrama izgovorio \u201c\u010duvene\u201d re\u010di: \u201cNeka se olimpijski plamen nikada ne ugasi!<\/p>\n

Neki istra\u017eiva\u010di (kao \u0161to je to Bulonj) tvrde da je Kuberten bio kolonijalista i rasista do Prvog svetskog rata, a da su se nakon toga njegova shvatanja radikalno promenila. Kubertenov odnos prema nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj i Hitleru pokazuju da je ta tvrdnja neta\u010dna. Kuberten je u rasisti\u010dkoj i osvaja\u010dkoj Nema\u010dkoj video otelotvorenje svoje olimpijske filozofije, a u Hitleru \u201cjednog od najve\u0107ih graditelja modernog doba\u201d. Mnoga dokumenta, koja su godinama skrivana od strane olimpijske gospode od o\u010diju svetske javnosti, nedvosmisleno ukazuju kako na bliske odnose Kubertena i nacisti\u010dkog re\u017eima, tako i na bliskost Kubertenove olimpijske filozofije i nacisti\u010dke ideologije.<\/p>\n

Nacisti su, ne bez razloga, u Kubertenu videli iskrenog prijatelja \u201cnove\u201d Nema\u010dke. Govore\u0107i 1938. godine na Berlinskom radiju o Kubertenovoj pisanoj zaostav\u0161tini Karl Dim, organizator nacisti\u010dkih Olimpijskih igara i odani sledbenik Kubertena, ka\u017ee i slede\u0107e: \u201cNema\u010dkoj je pripao zadatak da bude duhovni \u010duvar olimpijske ideje. Osniva\u010d modernih olimpijskih igara, Pjer de Kuberten, kratko vreme pre svoje smrti predlo\u017eio je nema\u010dkoj vladi da osnuje Olimpijski institut kojem je zave\u0161tao svoju pisanu zaostav\u0161tinu. Tako su spisi Kubertena, koji obuhvataju 60 000 kucanih strana, po\u010dev\u0161i od njegove prve sveske sa koled\u017ea, pre\u0161li u nema\u010dke ruke, pa se \u017eivotno delo velikog pedagoga i svetskog uma neposredno mo\u017ee pratiti po\u010dev\u0161i od njegovih prvih studentskih sastava o Rusou do dana kada je koplje u njegovim rukama postalo prete\u0161ko i kada ga je nama poverio. On je smatrao da mi Nemci imamo puno razumevanja za obuhvatnu kulturnu snagu olimpijske ideje, a mi smo i pored toga osvojili njegovo srce.\u201d<\/p>\n

Jedan od povoda da Kuberten proglasi naciste za \u010duvare njegove olimpijske ideje bila je \u017eelja Hitlera da se olimpijske igre, sa kojih \u0107e biti isklju\u010dene \u201cni\u017ee rase\u201d, zauvek odr\u017eavaju u \u201cnovoj Nema\u010dkoj\u201d. Nakon zavr\u0161etka Berlinskih olimpijskih igara Hitler je dao nalog svom arhitekti Albertu \u0160peru (koji \u0107e postati ministar privrede u vreme agonije nacisti\u010dkog re\u017eima) da napravi planove za \u201cNema\u010dki stadion\u201d koji je trebalo da se do 1945. godine izgradi u Nirnbergu i na kome je trebalo da se smesti vi\u0161e od 400 000 gledalaca (!). Nije to bio jedini li\u010dni Hitlerov \u201cdoprinos razvoju olimpizma\u201d. Na predlog nacisti\u010dkog ministra za sport, Hansa fon \u010camera i Ostena, Hitler finansira iz fonda koji mu je bio na raspolaganju (sa 300 000 rajhs maraka) arheolo\u0161ka iskopavanja u anti\u010dkoj Olimpiji, koja su zapo\u010deta jo\u0161 u vreme Bizmarka (i trajala od 1875-1881. godine). Trebalo je da anti\u010dko svetili\u0161te bude jo\u0161 jedan \u201cspomenik Tre\u0107eg Rajha\u201d koji \u0107e \u201cizazvati divljenje\u201d.<\/p>\n

Kuberten je imao jo\u0161 jedan razlog da bude zahvalan Hitleru. Naime, ostarelom Kubertenu gotovo ni\u0161ta nije preostalo od ogromnog imetka (500 000 zlatnih francuskih franaka) koji je nasledio. Jedan deo Kuberten je ulo\u017eio u svoju olimpijsku kampanju, a vi\u0161e od polovine je propalo u berzanskim \u0161pekulacijama tokom Prvog svetskog rata. Na predlog Kubertenovog naslednika na mestu predsednika MOK-a, belgijskog grofa Anri de Baje-Latura, osnovan je \u201cFond Pjera de Kubertena\u201d sa kojim je trebalo pomo\u0107i Kubertenu da premosti finansijske pote\u0161ko\u0107e. Shvataju\u0107i da bi to bio dobar propagandni potez, nacisti\u010dka vrhu\u0161ka predla\u017ee Hitleru da bude \u201c\u0161iroke ruke\u201d prema Kubertenu. Hitler je odmah odobrio da se Kubertenu isplati 10 000 rajhs maraka. Po svedo\u010denju Levalda, koji je drugu ratu li\u010dno uru\u010dio Kubertenu, \u201cotac modernog olimpizma\u201d je \u201csa velikim zadovoljstvom i velikom zahvalno\u0161\u0107u primio \u010dek\u201d.<\/p>\n

U dramati\u010dnim danima pred Drugi svetski rat Kuberten ne krije svoje odu\u0161evljenje fa\u0161izmom. U svojoj \u201cPoslanici nosiocima olimpijske baklje\u201d, koja \u0107e biti \u010ditana tokom puta koju \u0107e nacisti\u010dka olimpijska baklja prevaliti od anti\u010dke Olimpije do nacisti\u010dkog Berlina, Kuberten konstatuje: \u201cPre\u017eivljavamo sve\u010dane \u010dasove, jer oko nas vaskrsavaju neo\u010dekivani doga\u0111aji. Dok se, kao u jutarnjoj magli, otkriva oblik (nove) Evrope i nove Azije, izgleda da \u0107e najzad \u010dove\u010danstvo uvideti da kriza s kojom se bori jeste pre svega kriza vaspitanja\u201d. A o kakvom se zapravo vaspitanju radi pokazuje i Kubertenovo odu\u0161evljenje sa \u201cveli\u010danstvenim\u201d kulturnim programom nacisti\u010dkih Olimpijskih igara \u010diji je sastavni deo bila i tada\u0161nja najpopularnija nacisti\u010dka kora\u010dnica, \u201cHorst Wessel Lied\u201d, koju je, pozdravljaju\u0107i nacisti\u010dki, pevalo preko 100 000 prisutnih na Berlinskom olimpijskom stadionu.<\/p>\n

Kubertenova bliskost i lojalnost nacisti\u010dkom re\u017eimu bila je tolika, da je nacisti\u010dka olimpijska vrhu\u0161ka, uz Hitlerovu saglasnost, odlu\u010dila da Berlinske olimpijske igre budu okon\u010dane Kubertenovim snimljenim govorom u kome je on, naravno, veli\u010dao nacisti\u010dki re\u017eim i Hitlera. Evo kako glasi taj \u201c\u010duveni\u201d Kubertenov olimpijski govor:<\/p>\n

\u201c\u010cuvajte sveti plamen! XI olimpijske igre uskoro \u0107e biti samo uspomene, ali kako sna\u017ene i bogate uspomene! Pre svega, uspomene na lepotu. Od onog trenutka upravo pre trideset godina, kada sam u Parizu sazvao konferenciju o umetnosti, knji\u017eevnosti i sportu, s ciljem da se uspostavi stalna veza izmedju obnovljenog olimpizma i duhovnog stvarala\u0161tva, mudri napori su pomogli u realizaciji ovog ideala, od Stokholma do Los An\u0111elesa. Sada ga Berlin zauvek posve\u0107uje sa smelim novinama krunisanim s potpunim uspehom, kao \u0161to je \u0161tafetno preno\u0161enje svete baklje od Olimpije i veli\u010danstvena sve\u010danost na monumentalnom stadionu prve ve\u010deri Igara, \u010diji je idejni tvorac moj genijalni prijatelj i entuzijast Karl Dim.<\/p>\n

Uspomene na hrabrost, jer je hrabrost bila neophodna da bi se savladale te\u0161ko\u0107e s kojima se Firer sreo od trenutka kada je postavio zahtev \u201cWir wollen bauen!\u201d (\u201cHo\u0107emo da gradimo!\u201d), i da bi se suprodstavio nelojalnim i podmuklim napadima sa raznih strana koji nastoje da zaustave progresivno stvarala\u010dko delo (re\u010d je o bojkotu nacisti\u010dke Olimpijade od strane anti-fa\u0161ista, prim.aut.).<\/p>\n

Najzad, uspomene na nadu, jer se pod okriljem simboli\u010dne zastave s pet krugova s mi\u0161i\u0107ima kovalo razumevanje sna\u017enije nego sama smrt\u2026 \u201cFreude, Tochter aus\u2026 \u201d (po\u010detne re\u010di \u0160ilerove \u201cOde radosti\u201d, prim.aut.) Istorijsko kretanje i borba \u0107e se nastaviti, ali malo-pomalo nauka \u0107e zameniti opasno neznanje; uzajamno razumevanje \u0107e ubla\u017eiti slepu mr\u017enju. Tako \u0107e gra\u0111evina koju sam pola veka podizao biti u\u010dvr\u0161\u0107ena. A vi, atlete, ne zaboravite vatru koju je sunce zapalilo i koja vam je do\u0161la s Olimpije da bi osvetlila i zagrejala na\u0161u epohu. \u010cuvajte je ljubomorno u dubini va\u0161eg bi\u0107a, da bi opet mogla da se pojavi na drugoj strani sveta kada, za \u010detiri godine, budete slavili XII olimpijadu na dalekim obalama velikog Pacifika!\u201d Re\u010d je o fa\u0161isti\u010dkom Japanu, jo\u0161 jedan \u201cpun pogodak\u201d MOK-a!<\/p>\n

Kuberten je imao isti odnos prema nacisti\u010dkim Olimpijskim igrama kao i \u010dlanovi MOK-a. Na to upu\u0107uje i intervju koji je Kuberten dao Andre Langu i koji je 27.8.1936. godine objavljen u francuskom magazinu \u201cLe Journal\u201d. Razgovor je vo\u0111en povodom \u010dlanka koji je \u017dak Gode objavio u \u010dasopisu \u201cL\u2019Auto\u201d pod naslovom pozajmljenim od Emila Zole \u2013 \u201cJ\u2019accuse!\u201d (\u201cOptu\u017eujem!\u201d) u kome Gode dovodi u pitanje legitimnost Berlinskih olimpijskih igara. Evo \u0161ta tom prilikom, izme\u0111u ostalog, ka\u017ee Kuberten: \u201c\u0160ta, Igre su izopa\u010dene? Olimpijska ideja je \u017ertvovana propagandi? To je potpuno neta\u010dno. Veli\u010danstveni uspeh berlinskih Igara krasno je poslu\u017eio olimpijskoj ideji. Samo Francuzi, ili gotovo samo Francuzi, igraju Kasandru\u2026\u201d I dalje: \u201cU Francuskoj izaziva uznemirenje to \u0161to su Igre iz 1936. obasjane hitlerovskom snagom i disciplinom. Kako bi druga\u010dije moglo biti? Naprotiv, treba \u0161to sna\u017enije \u017eeleti da se igre uvek tako sretno organizuju, da svaki narod tokom \u010detiri godine u\u010destvuje u njihovom pripremanju.\u201d<\/p>\n

O\u010digledno, Kuberten je bio vi\u0161e nego \u201cveliki prijatelj\u201d nacisti\u010dke Nema\u010dke. On je, kao vrhovni sve\u0161tenik olimpijskog pokreta modernog doba, bio organska spona izmedju (rasisti\u010dke) stare Gr\u010dke i \u201cnove Nema\u010dke\u201d, odnosno, olimpijski glasnik koji \u0107e svetu saop\u0161titi da su olimpijski bogovi, pre svih Zevs \u2013 bog rata, svoju naklonost zauvek podarili \u201carijevskoj nadrasi\u201d. Stoga nije \u010dudo \u0161to je Hitler (28.1.1936. godine) prihvatio predlog da se prostor ispred ju\u017enog ulaza na olimpijski stadion u Berlinu nazove po Kubertenu. S tim u vezi je i izjava Dima, iz 1946. godine, da je samo u (nacisti\u010dkoj) Nema\u010dkoj podignut spomenik Kubertenu i da je samo u njoj jedno mesto dobilo njegovo ime.<\/p>\n

Istovremeno, nacisti (koji su vladali u MOK-u), na zasedanju MOK-a u Garmi\u0161partenkirhenu za vreme Zimskih olimpijskih igara iz 1936. godine, predla\u017eu Kubertena za Nobelovu nagradu za mir kao protivkandidata Karl fon Osijeckom, koji je kao i mnogi drugi protivnici nacisti\u010dkog re\u017eima trunuo u tamnici, iza koga je stajala svetska demokratska javnost. Kuberten je prihvatio kandidaturu nacista ra\u010dunaju\u0107i na podr\u0161ku Norve\u0161kog olimpijskog komiteta. Nakon \u0161to je Norve\u0161ki mirovni komitet Nobelovu nagradu dodelio Osijeckom, Kuberten, razo\u010daran, pi\u0161e nacisti\u010dkom ministru za sport, Hansu fon \u010cameru i Ostenu: \u201cZato znam da sam tokom pedeset godina vi\u0161e doprineo miru time \u0161to sam izgra\u0111ivao me\u0111unarodni sport, nego \u0161to bih to mogao da u\u010dinim uzaludnim govorima i beskorisnim primedbama. Va\u0161e priznanje u tom pogledu mi je dragoceno.\u201d<\/p>\n

Na bliskost Kubertena i nacisti\u010dog re\u017eima upu\u0107uje i Kubertenovo pismo Hitleru od 17. marta 1937. godine: \u201cEkselencijo, bio sam duboko ganut posetom koju mi je u\u010dinio dr\u017eavni ministar H. Eser u ime i po nalogu Va\u0161e ekselencije, i \u017eurim da zbog toga izrazim svoju zahvalnost. Nema\u010dka se time – i to na najdivniji na\u010din \u2013 pridru\u017euje mojem jubileju koji je 20. januara ove godine bio sve\u010dano proslavljen na Univerzitetu u Lozani, povodom \u010dega sam pozvan da zaokru\u017eim pedeset godina ostvarenog rada koji se sav, na ovaj ili onaj na\u010din, odnosi na reformu i usavr\u0161avanje obrazovanja. Nema\u010dka je vi\u0161e puta pokazala svoje simpatije za taj rad, i ja joj za to dugujem najdublju zahvalnost. Ukoliko mi u prole\u0107e moje obnovljeno zdravlje dopusti, ima\u0107u u vidu mogu\u0107nost da iskoristim tako ljubazan poziv koji mi je dostavljen u ime Va\u0161e ekselencije, i koji je jo\u0161 jedan dokaz blagonaklonosti koji treba pridodati onima koje sam ve\u0107 primio. Molim Va\u0161u ekselenciju da izvoli primiti izraze mog po\u0161tovanja i duboke odanosti. Pjer de Kuberten.\u201c<\/p>\n

Ko je prvi organizovao no\u0161enje \u201eolimpijske baklje\u201c?<\/em><\/p>\n

Svetskoj javnosti gotovo je nepoznato da su no\u0161enje olimpijske baklje od drevne Olimpije do mesta na kome se odr\u017eavaju olimpijske igre prvi organizovali nacisti u \u010dast Berlinskih olimpijskih igara iz 1936. godine \u2013 da bi \u201cdokazali\u201d da postoji neposredna veza izme\u0111u helenskog dru\u0161tva, duhovne kolevke evropske civilizacije, i nacisti\u010dkog re\u017eima. Ideja je potekla iz pred-nacisti\u010dkog vremena od jevrejskog arheologa Alfreda \u0160ifa, a realizovao ju je Karl Dim, organizator nacisti\u010dkih Olimpijskih igara.<\/p>\n

Tzv. \u201eolimpijska baklja\u201d je zloupotreba anti\u010dkog duhovnog blaga na nacisti\u010dki na\u010din, u \u010demu je u\u010destvovao gr\u010dki dvor, vlasti zemalja koje su dozvolile prolazak baklje, kao i sportisti. 20. jula 1936. godine u Olimpiji je odr\u017ean ceremonijal paljenja olimpijske baklje. Dok je \u0161ezdeset mladi\u0107a u horu recitovalo Pindarovu \u201eOsmu olimpijsku odu\u201c, petnaest devica je, pomo\u0107u jakog so\u010diva, upalilo olimpijsku vatru. Nakon \u0161to je pro\u010ditana Kubertenova \u201ePoslanica nosiocima olimpijske baklje\u201d, odjeknuo je, u dvanaest sati, topovski pucanj sa Kronosovog brda i Konstantin Kondilis, najbolji gr\u010dki trka\u010d, poneo je olimpijsku baklju ka nacisti\u010dkom Berlinu. Da bi perverziju doveli do kraja, nacisti su tra\u017eili da se proveri da li su devojke stvarno device. Ceremonija paljenja \u201colimpijske vatre\u201d bila je jedan od najvulgarnijih oblika skrnavljenja anti\u010dke duhovne (religiozne) tradicije.<\/p>\n

Ina\u010de, baklja je no\u0161ena i preko jugoslovenske teritorije (pravac Ni\u0161-Beograd-Subotica). Povodom njenog prolaska kroz gradove vlasti su organizovale sve\u010dane do\u010deke. Prilikom \u201eboravka\u201d baklje u Beogradu sa njom je upaljena sve\u0107a na grobu kralja Aleksandra \u2013 \u010dije ubistvo su organizovali nacisti. Prolazak baklje kroz Gr\u010dku, Bugarsku, Jugoslaviju, Ma\u0111arsku, Austriju i \u010cehoslova\u010dku dao je novi podstrek \u201edoma\u0107im\u201d fa\u0161istima i doprineo popularizaciji nacisti\u010dke Nema\u010dke i nacisti\u010dke ideologije. To je bio pravi rezultat ove \u201epacifisti\u010dke manifestacije\u201d. \u201eMost prijateljstva me\u0111u narodima\u201d koji su nosioci nacisti\u010dke baklje uspostavili bio je, u stvari, put smrti kojim \u0107e se uskoro krenuti nema\u010dka soldateska s namerom da uni\u0161ti balkanske narode.<\/p>\n

Kakav je bio odnos Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta prema fa\u0161istima?<\/em><\/p>\n

Gospoda iz Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta imala su isti odnos prema nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj kao i njihov \u201eduhovni otac\u201d Kuberten. U tome je pednja\u010dio njegov naslednik na mestu predsednika MOK-a, belgijski grof Anri de Baje-Latur koji je bio saglasan sa nacisti\u010dkim zahtevom, nakon prvih uspeha nema\u010dke armije, da se olimpijske igre zauvek presele u \u201enovu\u201d Nema\u010dku. I jedan od ameri\u010dkih predstavnika u MOK-u, general \u0160eril nije krio svoje odu\u0161evljenje fa\u0161izmom. On je oti\u0161ao na hodo\u010da\u0161\u0107e Musoliniju da bi od njega zatra\u017eio da do\u0111e u SAD i \u201esredi\u201d komuniste. \u0160eril je 1936. godine dobio iz svoje zemlje zna\u010dajano poja\u010danje. Bio je to Everi Brendid\u017e, tada\u0161nji predsednik Olimpijskog komiteta Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, koji \u0107e postati \u010dlan MOK-a umesto svog zemljaka Ernesta Li Jankea, jedinog \u010dlana MOK-a koji se javno suprodstavio pronacisti\u010dkoj politici me\u0111unarodne olimpijske gospode i zbog toga, jednoglasno, bio izba\u010den iz MOK-a. Everi Brendid\u017e je postao \u201e\u010duven\u201d ne samo po svom fanati\u010dnom rasizmu, ve\u0107 i po tome \u0161to je, u osvit nema\u010dke invazije na Poljsku, dr\u017eao govore po SAD-u u kojima je tra\u017eio da se i u Americi, po uzoru na nacisti\u010dku Nema\u010dku, otvore koncentracioni logori za Jevreje i komuniste. Za vreme Drugog svetskog rata je postao \u010dlan Lindbergove Fa\u0161isti\u010dke partije, a nakon rata bio je rame-uz-rame sa D\u017eozefom Makartijem, zloglasnim \u201elovcem na ve\u0161tice\u201d, u jednom od najsramnijih perioda u novijoj ameri\u010dkoj istoriji.<\/p>\n

Everi Brendid\u017e, koji je inspiraciju za svoj nadahnuti olimpizam prona\u0161ao u Hitlerovom \u201eMein Kampf\u201d-u i Kubertenovom olimpijskoj filozofiji, 1952. godine postavljen je za predsednika Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta. Koriste\u0107i svoj uticaj i veze u ameri\u010dkoj vlasti, Brendid\u017e \u0107e spasti zatvora svog predratnog prijatelja iz MOK-a, SA grupenfirera i nacisti\u010dkog ratnog zlo\u010dinca Karl fon Halta. Halt postaje ne samo po\u010dasni predsednik Lakoatletskog saveza Zapadne Nema\u010dke, ve\u0107 ostaje u MOK-u i 1957. godine postaje \u010dlan Izvr\u0161nog odbora MOK-a. 1951. godine Halt \u0107e, zbog njegovih \u201ezasluga u borbi za olimpijske ideale\u201d, postati predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Zapadne Nema\u010dke. Pored nacisti\u010dkog zlo\u010dinca Halta, u MOK-u \u0107e posle Drugog svetskog rata ostati i saradnik Nemaca (proveo \u0161est meseci u francuskom zatvoru) francuski markiz Mel\u0161ior de Polinjak. Zatim, fa\u0161isti\u010dki general \u0110or\u0111o Vakaro, kao i fa\u0161isti grof Paolo Taon di Revel, grof Alberto Bonakoza, saradnik nacista vojvoda Adolf Fridrih Meklenburg-\u0160verin (prvi predsednik Zapadno-nema\u010dkog olimpijskog komiteta nakon rata), prista\u0161a nacista \u0161vedski grof Klarens fon Rozen i drugi.<\/p>\n

Interesantno je da je Brendid\u017e sa\u010duvao fa\u0161isti\u010dku strukturu MOK-a pozivaju\u0107i se na \u201esveto\u201d geslo da \u201esport nema ni\u0161ta sa politikom\u201d. Dr\u017ee\u0107i se tog gesla, Brendid\u017e \u0107e se zbli\u017eiti sa jo\u0161 jednim \u201eodu\u0161evljenim olimpijcem\u201d, fa\u0161isti\u010dkim diktatorom Frankom. Da bi krunisao pribli\u017eavanje izme\u0111u fa\u0161isti\u010dke \u0160panije i SAD (u pitanju je bilo otvaranje ameri\u010dkih vojnih baza na \u0161panskom tlu, jo\u0161 jedna \u201cmirotvora\u010dka\u201d akcija MOK-a), Brendid\u017e je 1965. godine odr\u017eao zasedanje MOK-a u Madridu. Predsedavao je, ko bi drugi, poznati \u201emirotvorac\u201d Franko \u2013 do\u010dekan freneti\u010dnim aplauzom \u010dlanova MOK-a. Fa\u0161isi\u010dki diktator je sa usklikom \u201e\u017divela smrt!\u201d (\u201eViva la muerte!\u201d) i uz obilatu pomo\u0107 Musolinija i Hitlera i pre\u0107utnu saglasnost \u201cdemokratskog\u201d Zapada (upravo u vreme masakra \u0161panskih rodoljuba i internacionalnih brigadista odr\u017eavaju se nacisti\u010dke Olimpijske igre u Berlinu na kojima zvani\u010dnici \u201eslobodnog sveta\u201d veli\u010daju Hitlerovo \u201emirotvorstvo\u201d) u krvi ugu\u0161io \u0161pansku republiku. Ubijeno je milion ljudi, a kolja\u010dki zanos falangista nastavlja se i nakon pada republike. Preko dvesta hiljada antifa\u0161ista obe\u0161eno je i masakrirano u prvim mesecima nakon \u0161to su fa\u0161isti do\u0161li na vlast. Stotine hiljada ljudi je izbeglo iz \u0160panije tra\u017ee\u0107i spas po okolnim zemljama. Za ve\u0107inu onih koji su ostali, \u0160panija je postala koncentracioni logor.<\/p>\n

\u0160ta je sa doskora\u0161njim predsednikom MOK-a, Huanom Antoniom Samaran\u010dem?<\/em><\/p>\n

Vrtoglava olimpijska karijera Huana Antonia Samara\u010da, predsednika MOK-a od 1980. godine, jedan je od neposrednih rezultata zbli\u017eavanja MOK-a sa fa\u0161isti\u010dkim diktatorom. Brendid\u017e je \u201clansirao\u201d Samaran\u010da u me\u0111unarodnu olimpijsku orbitu kao bliskog saradnika (i porodi\u010dnog prijatelja) diktatora Franka i kao \u201epreduzimljivog \u010doveka\u201d koji je stekao ugled kao uspe\u0161ni reklmani agent fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima \u0160panije. Rukovode\u0107i se geslom da \u201esport nema ni\u0161ta sa politikom\u201d Samaran\u010d \u0107e, upravo se koriste\u0107i sportom kao prvorazrednim politi\u010dkim sredstvom, dospeti do najvi\u0161ih vrhova u fa\u0161isti\u010dkoj hijerarhiji mo\u0107i. Kupovanje \u0160panske federacije hokeja na koturaljkama i u\u010destvovanje u organizaciji II Mediteranskih igara u Barceloni (1955. godine) bili su samo prvi koraci koji su ga uveli u Nacionalni olimpijski komitet \u0160panije i doveli do mesta ministra za sport \u2013 na koje \u0107e ga li\u010dno postaviti fa\u0161isti\u010dki diktator Franko. Pozicije koje je stekao putem sporta omogu\u0107i\u0107e mu da ga Karero Blanko, zloglasni i nesu\u0111eni \u201cnaslednik\u201d Franka, postavi za predsednika regionalnog ve\u0107a Katalonije u vreme po\u010detka agonije fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima. U pristupnoj besedi Samaran\u010d izjavljuje: \u201eIzra\u017eavam svoju iskrenu odanost i vernost re\u017eimu, vernost principima \u201eMovimienta\u201d (fa\u0161isti\u010dki pokret, prim. aut.), svoju pokornost \u0161panskom princu i svoju apsolutnu odanost Franku\u201d. Nakon atentata na Karera Blanku (koji su 1973. godine izveli komandosi ETA), Samaran\u010d je dobio zadatak da rukovodi merama odmazde. Po izjavama svedoka, u toku 1974. i 1975. godine \u201edo\u0161lo je do represije u obliku tolikog broja hap\u0161enja, mu\u010denja i ve\u0161anja, koja nije zabele\u017eena jo\u0161 od kasnih \u010detrdesetih godina\u201d. Za ubijanje levi\u010dara policija je koristila poseban metod falangista, davljenje uz pomo\u0107 metalne ogrlice (\u201egarrote vil\u201d), koji je primenjivan sve do Frankove smrti.<\/p>\n

Samaran je ostao veran fa\u0161isti\u010dkom re\u017eimu sve do njegovog kraja. Dan uo\u010di smrti fa\u0161isti\u010dkog diktatora, 20. novembra 1975. godine, Samaran\u010d u fa\u0161isti\u010dkoj uniformi, koju nije skidao \u010detrdeset godina, u\u010destvuje u proslavi posve\u0107enoj osniva\u010du \u201eFalange\u201d, jedne od najkrvavijih zlo\u010dina\u010dkih organizacija za koju istorija zna. Ono \u0161to je zapanjuju\u0107e, ukoliko se po\u0111e od proklamovanog karaktera medjunarodnog olimpijskog pokreta, je da je Samaran\u010d mar\u0161irao u fa\u0161isti\u010dkoj uniformi ulicama Barcelone i pozdravljao fa\u0161isti\u010dkim pozdravom u svojstvu potpredsednika Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta i uz njegovu bezrezervnu podr\u0161ku. Uostalom, samo nekoliko godina kasnije, \u201cstoprocentni frankovac\u201d, kako je Samaran\u010d sebi voleo pred prijateljima da tepa, postao je predsednik MOK-a. Nakon smrti fa\u0161isti\u010dkog diktatora Samaran\u010d izjavljuje: \u201eFrankov primer \u0107e nas uvek pratiti u na\u0161oj borbi za jednu bolju \u0160paniju!\u201d<\/p>\n

Samaran\u010deva politi\u010dka karijera u \u0160paniji je okon\u010dana 23. aprila 1977. godine. Sto hiljada ljudi okupilo se ispred zgrade katalonskog regionalnog ve\u0107a u Braceloni upu\u0107uju\u0107i poruge Samaran\u010du, koji je jo\u0161 uvek bio predsednik regionalnog ve\u0107a Katalonije, i uzvikuju\u0107i \u201eSamaran\u010d, gubi se!\u201d<\/p>\n

Samaran\u010d, kao i njegovi fa\u0161isti\u010dki saborci, imao je sre\u0107e. Pla\u0161e\u0107i se gra\u0111anskog rata, nova vlast je proglasila op\u0161tu amnestiju tako da nije do\u0161lo do su\u0111enja fa\u0161isti\u010dkim zlo\u010dincima. Koriste\u0107i se novcem i vezama, Samaran\u010d \u0107e se 18. jula 1977. godine na\u0107i u Moskvi u svojstvu ambasadora \u0160panije u Sovjetskom Savezu. \u201eLukavi kameleon\u201d (nadimak koji je dobio u Kataloniji) znala\u010dki \u0107e iskoristiti svoj boravak u Moskvi sa ciljem da postane predsednik Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta. Odlazak u Moskvu, samo tri godine pred odr\u017eavanje Moskovskih olimpijskih igara, trebalo je da mu oja\u010da polo\u017eaj me\u0111u sovjetskom olimpijskom birokratijom \u010dija pomo\u0107 mu je bila neophodna za zadobijanje olimpijskog trona.<\/p>\n

Sovjetski re\u017eim je imao velike probleme sa organizovanjem Olimpijskih igara \u2013 zbog vojne intervencije u Avganistanu. Samaran\u010d je bio veoma predusretljiv. Trudio se da uradi sve \u0161to je u njegovoj mo\u0107i da bi zadovoljio sovjetsku birokratiju ne bi li je privoleo da izvr\u0161i pritisak na svoje \u201esaveznike\u201d iz \u201eIsto\u010dnog bloka\u201d, kao i na zemlje \u201eTre\u0107eg sveta\u201d u kojima je dominirao sovjetski uticaj da bi, prilikom izbora za predsednika MOK-a (koji je 1980. trebalo da se obavi u Moskvi) glasali za njega. O tome engleski novinari Simson i D\u017eenings: \u201eUbe\u0111eni sledbenik Franka, koji je \u010detrdeset godina podr\u017eavao istrebljivanje komunista u \u0160paniji hap\u0161enjem, mu\u010denjem i ve\u0161anjem, izveo je za njega tipi\u010dni salto i svuda naokolo po\u010deo da se ulaguje. Ironija je bila savr\u0161ena. U toku \u010ditavog \u017eivota Samaran\u010d se borio protiv \u201ecrvenih\u201d \u2013 a sada je nastojao da im se dodvori da bi se domogao najvi\u0161eg polo\u017eaja u sportu. Na dan nacionalnog praznika \u0160panije Samaran\u010d se pojavio na sovjetskoj Televiziji i odr\u017eao tro-minutni govor o prijateljstvu \u2013 na ruskom. Namu\u010dio se da bi savladao jezik, a govor je nau\u010dio napamet. Taj \u010dovek stvarno nije znao za sram.\u201d<\/p>\n

Svoj put ka vrhu Olimpa Samaran\u010d je poplo\u010dao i pijankama koje je, u \u0161panskoj ambasadi u Moskvi, organizovao za sovjetsku birokratsku vrhu\u0161ku. \u201e\u0160panske no\u0107i\u201d i podrumi puni vina zbli\u017eili su fa\u0161isti\u010dkog zlikovca, koji je po svaku cenu hteo da zavlada svetskim sportom, i beskrupuloznu sovjetsku birokratiju koja je po svaku cenu htela da sa\u010duva vlast. Nije nikakvo \u010dudo \u0161to se Samaran\u010d tako dobro sna\u0161ao u tada\u0161njoj Moskvi: on se na\u0161ao me\u0111u svojim istomi\u0161ljenicima koji su se kao i on \u010ditavog \u017eivota borili protiv emancipatorskog nasle\u0111a gra\u0111anskog dru\u0161tva. I dok su sovjetski bombarderi sravnjivali sa zemljom avganistanska sela Samaran\u010d se, sa svojim doma\u0107inima u Moskvi, pripremao da proslavi svoj izbor na mesto predsednika Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta i da, naravno, odr\u017ei olimpijsku zdravicu u \u201eslavu mira\u201d i \u201esaradnje me\u0111u narodima\u201d!<\/p>\n

Pridobijanje sovjetske birokratije bio je samo jedan od Samaran\u010devih poteza da bi zadobio \u0161to vi\u0161e glasova u MOK-u. Njegov slede\u0107i potez bio je pridobijanje \u010dlanova MOK-a iz latino-ameri\u010dkih zemalja. U tome \u0107e mu pomo\u0107i njegov stari prijatelj \u017doao Avelan\u017e, mo\u0107ni predsednik Svetske fudbalske federacije, ina\u010de trgovac oru\u017ejem i \u201ean\u0111eo \u010duvar\u201d krvavih vojnih hunti Ju\u017ene Amerike. Slede\u0107a, ali ne manje va\u017ena li\u010dnost, bio je Horst Dasler, vlasnik firme \u201eAdidas\u201d, \u201esiva eminencija\u201d svetskog sporta i Samaran\u010dev patron. Uz pomo\u0107 Daslera (kome \u0107e Samaran\u010d u znak zahvalnosti dodeliti \u201cZlatni olimpijski orden\u201d \u2013 najvi\u0161e priznanje MOK-a za \u201eizuzetne zasluge u razvoju olimpizma\u201d) Samaran\u010d je omogu\u0107io Avelan\u017eu da prebrodi finansijske te\u0161ko\u0107e oko organizovanja Svetskog prvenstvau fudbalu 1982. godine, a za uzvrat Avelan\u017e \u0107e iskoristiti svoj uticaj na latino-ameri\u010dke zemlje i obezbediti glasove za Samaran\u010da.<\/p>\n

16. jula 1980. godine obavljen je u Moskvi izbor za predsednika MOK-a. Samaran\u010d je izabran u prvom krugu. U zemlji u kojoj je fa\u0161izam naneo neopisiva zla i usmrtio vi\u0161e od dvadeset pet miliona ljudi i stotine hiljada dece, za predsednika Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta, organizacije koja je zvani\u010dno simbol najvi\u0161ih ljudskih vrednosti i stremljenja, izabran je \u010dovek koji je imao dva puta du\u017ei fa\u0161isti\u010dki sta\u017e od Hitlera ili Musolinija i koji je bio jedan od vode\u0107ih fa\u0161ista \u0160panije!<\/p>\n

Samaran\u010dev boravak u Moskvi bio je samo uvod u uspe\u0161nu saradnju sa birokratskim re\u017eimima Isto\u010dne Evrope. Zadobiti njihovu podr\u0161ku bio je zadatak od strate\u0161kog zna\u010daja za Samaran\u010devu \u201eolimpijsku politiku\u201d. Za vreme zasedanja MOK-a u Isto\u010dnom Berlinu Samaran\u010du je dobrodo\u0161licu po\u017eeleo Manfred Evald, predsednik Olimpijskog komiteta Isto\u010dne Nema\u010dke i rukovodilac doping-programa. Njemu je Samaran\u010d ve\u0107 dodelio \u201cSrebrni olimpijski orden\u201d. Ovom prilikom \u201eZlatni olimpijski orden\u201d bi\u0107e dodeljen Erihu Honekeru za njegov \u201eogromni doprinos u razvoju olimpizma\u201d. Iste (1985.) godine Samaran\u010d dodeljuje \u201eZlatni olimpijski orden\u201d Nikolae \u010cau\u0161eskuu, \u201ekasapinu iz Bukure\u0161ta\u201d, za njegov \u201enemerljivi doprinos razvoju olimpijskog pokreta\u201c. Dve godine kasnije Samaran\u010d putuje u Sofiju da bi bugarskom diktatoru i vode\u0107em bugarskom olimpijcu, Todoru \u017divkovu, oka\u010dio oko vrata najvi\u0161e olimpijsko odlikovanje. Ve\u0107 slede\u0107e godine Samaran\u010d se obreo u Ju\u017enoj Koreji da bi sa olimpijske govornice dao sramnu podr\u0161ku jednoj od najkrvavijih vojnih hunti 20. veka i odlikovao njene vo\u0111e \u201eZlatnim olimpijskim ordenom\u201c. Za vreme trajanja Olimpijskih igara u Seulu vojna hunta je zatvorila u koncentracione logore vi\u0161e od 250 000 protivnika re\u017eima. \u010clanovi MOK-a, kao i predstavnici \u201edemokratskih zemalja\u201c Zapada, nisu imali nikakve primedbe. Za njih, Olimpijske igre u Seulu odr\u017eane su u po \u201enajvi\u0161im olimpijskim standardima\u201c.<\/p>\n

Da li se, u me\u0111uvremenu, ne\u0161to promenilo?<\/em><\/p>\n

Stvari se utoliko menjaju \u0161to tvrdokorne predstavnike totalitarnih re\u017eima zamenjuju pragmati\u010dni \u201enovi momci\u201c koje, pre i iznad svega, interesuje novac. Mesta nekada\u0161njih \u201e\u010duvara olimpijske ideje\u201c zauzimaju skorojevi\u0107i koje svoje pozicije u MOK-u vide kao mogu\u0107nost da se \u0161to vi\u0161e obogate. To je logi\u010dno jer, kao \u0161to vidimo, na olimpijskim borili\u0161tima sve manje dominiraju nacionalne, a sve vi\u0161e zastave multinacionalnih kompanija. Sve bespo\u0161tedniji ekonomski rat, koji se vodi na svetskom prostoru, neposredno odre\u0111uje granice \u201eslobode\u201c sportista koji su samo oru\u0111e kapitala za ostvarivanje profita i u tom smislu roba (radna snaga), kao i reklamni panoi i reklamni agenti kapitalisti\u010dkih firmi. Astronomske cifre koje se vrte u industriji zabave, u kojoj sport ima sve ve\u0107i udeo, samo govore o njenom sve ve\u0107em zna\u010daju kao izvoru profita, kao i reklamnog medija koji dobija sve ve\u0107i zna\u010daj u borbi kapitalisti\u010dkih grupacija za tr\u017ei\u0161te. Sve manja mogu\u0107nost za oplodnju kapitala u tradicionalnim bran\u0161ama proizvodnje; nastojanje da se kolonizuje dokolica potla\u010denih i na taj na\u010din predupredi borba za novi svet; relativno visok nivo potro\u0161a\u010dkog standarda zaposlenih u razvijenim kapitalisti\u010dkim zemljama \u2013 uslovljava prelivanje kapitala u zabavlja\u010dke bran\u0161e.<\/p>\n

Presti\u017e MOK-a, kao i njegovu materijalnu dobit, obezbe\u0111uju sportisti. MOK je, zapravo, parazitska organizacija koja \u017eivi od nadljudskih napora sportista celog sveta. Bez njihovih rezultata i \u017ertvovanja MOK ne bi imao nikakav dru\u0161tveni zna\u010daj. Za razliku od sportista, od kojih samo neki bivaju nagra\u0111eni novcem i lovorikama (a mnogi zavr\u0161avaju svoju sportsku karijeru u bolnici ili na groblju), olimpijska gospoda su uvek na dobitku. \u0160to je jo\u0161 gore, zahvaljuju\u0107i tome \u0161to imaju monopol na olimpijski pokret, gospoda iz MOK-a manipuli\u0161u ne samo nacionalnim olimpijskim komitetima, ve\u0107 i sportistima \u0161irom sveta. Takozvani \u201evrhunski sportisti\u201c postali su roblje MOK-a sa kojim olimpijski menad\u017eeri trguju nastoje\u0107i da ostvare \u0161to ve\u0107u dobit. Istovremeno, sportisti su, zbog egzistencijalne zavisnosti od sporta, primorani da prihvate da u\u010destvuju na olimpijskim igrama \u010dak i onda, kada je o\u010digledno da one slu\u017ee za me\u0111unarodnu promociju fa\u0161izoidnih re\u017eima.<\/p>\n

Ne treba biti mnogo uman da bi se shvatilo kako \u0107e stvari dalje da se razvijaju ukoliko se ne stane na put samovolji kapitalista. Sve ve\u0107a sirotinja i sve ve\u0107i novac koji se ula\u017ee u sportski show-business neminovno dovodi do toga, da sportisti postaju kaskaderi, gladijatori i cirkuzaneri najni\u017eeg ranga. Istovremeno, rizik smrti postao je sastavni deo dana\u0161nje \u201esportske borbe\u201c. MOK-u, kao ni drugim organizatorima sportskih \u201espektakala\u201c, nije u interesu da se spre\u010di upotreba \u201estimulativnih sredstava\u201c u sportu jer bez njih nema rekorda, a bez ovih nema publike, televizijskih prenosa, reklama \u2013 \u0161to zna\u010di zarade. Budu\u0107i da se organizuje sve ve\u0107i broj me\u0111unarodnih takmi\u010denja na kojima svaki sportista (zavisno od rezultata na svetskim rang-listama) ima svoju cenu i gde se dobijaju posebne (sve ve\u0107e) nagrade za postizanje pobede i rekorda, logi\u010dno je da sportisti, koji \u017eive od sporta i za sport, mora da upotrebe sva sredstva koja im pru\u017eaju mogu\u0107nost da ostanu na vrhu. Sportisti se danas masovno dopinguju ne zato \u0161to je to \u201elak\u0161i na\u010din\u201c da se do\u0111e do rezultata, nego zato \u0161to je klasi\u010dnim treningom nemogu\u0107e posti\u0107i takav \u201etelesni razvoj\u201c koji je neophodan da bi se postigao rekord. Doping je ve\u0107 dugi niz godina sastavni deo svakodnevnog jelovnika sportista \u0161irom sveta i, kao takav, nu\u017eno zlo bez koga se, slede\u0107i logiku \u201erekord po svaku cenu\u201c, ne mo\u017ee i\u0107i dalje.<\/p>\n

Mere za kontrolu dopinga koje je predlo\u017eio MOK samo su, kao \u0161to je to i do sada bio slu\u010daj, bacanje pra\u0161ine u o\u010di me\u0111unarodnoj javnosti i na\u010din da se ona ubedi da je MOK-u stalo da \u201eiza\u0111e na kraj s tim zlom\u201c. Jer, kako se mo\u017ee voditi uspe\u0161na borba protiv upotrebe \u201estimulativnih sredstava\u201c u sportu kada kapitalisti\u010dke firme, u borbi za tr\u017ei\u0161te, nude sportistima basnoslovne sume za reklamiranje svojih proizvoda \u2013 zahtevaju\u0107i od njih pobede i rekorde? Kako se mo\u017ee o\u010dekivati uspe\u0161na borba protiv dopinga kada je najve\u0107em broju sportista sport prakti\u010dno jedina mogu\u0107nost da se izbave iz sirotinjskog geta? Kada se do\u0161lo do takvih rezultata koji se ne mogu prevazi\u0107i bez sve stravi\u010dnijeg uni\u0161tavanja ljudskog organizma \u201edodatnim sredstvima\u201c? Kako se boriti za \u201e\u010distotu\u201c sporta kad on izrasta u svetu u kome je sve podre\u0111eno profitu; u kome je \u010dovek sveden na radno-potro\u0161a\u010dki mehanizam; u kome se logika kupi-upotrebi-baci uvla\u010di u sve pore ljudskog \u017eivljenja? U takvom svetu, u kome je borba za pobedu postizanjem ve\u0107eg rezultata (bez obzira na ljudsku cenu) uslov opstanka, iluzorno je o\u010dekivati da \u0107e sport, koji je upravo kondenzovani izraz tih odnosa, mo\u0107i da sa\u010duva \u201e\u010distotu\u201c.<\/p>\n

Sport je od svog nastanka samo pratio razvoj kapitalizma. Nekada je atletika, kao \u201ekraljica sportova\u201c, bila simboli\u010dni izraz razvojnih mogu\u0107nosti kapitalizma. Danas, kada \u010dovek vidi deformisana tela sportista, dece i \u017eena pogotovu, malo ostane od odu\u0161evljenja sa kojim su nekada pra\u0107ena sportska nadmetanja. Telo \u010doveka u sportu sve vi\u0161e postaje deo dekora kapitalisti\u010dkog sveta na zalasku: klimatske promene, zaga\u0111en vazduh, uni\u0161tene reke i \u0161ume, sve ve\u0107i broj istrebljenih \u017eivotinjskih vrsta\u2026 Dalji \u201eprogres\u201c na temelju logike profita mogu\u0107e je ostvariti samo sve ve\u0107om zloupotrebom \u010doveka i njegovog organizma. Ne radi se samo o dopingu tela, ve\u0107 o stvaranju fanatizovane, gladijatorsko-kaskaderske svesti koja je u stanju da dovede telo do cilja po cenu njegovog uni\u0161tenja. Stvaranje \u201epsihe rekordera\u201c podrazumeva uni\u0161tavanje li\u010dnosti \u010doveka i kriti\u010dke svesti koja mo\u017ee da postavi pitanje o smislu tog, sve o\u010diglednije, samoubila\u010dkog poduhvata. Zbog toga se ide na sve mla\u0111e uzraste: \u0161to se ranije po\u010dne, ve\u0107a je mogu\u0107nost da se sveukupni psiho-fizi\u010dki razvoj deteta uklopi u zadati model \u201erekordera\u201c koji se mora ostvariti da bi se postigao projektovani rezultat.<\/p>\n

Posle svega, ne mo\u017eemo a da se ne zapitamo kakva je uloga sporta u stvaranju budu\u0107nosti?<\/em><\/p>\n

Sport ima neskrivenu ulogu kada se radi o ostvarivanju i za\u0161titi strate\u0161kih interesa vladaju\u0107eg poretka. Za Kubertena i Brendid\u017ea olimpizam je trebalo da postane najvi\u0161a religija 20. veka koja \u0107e sa\u010duvati kapitalisti\u010dko dru\u0161tvo od raspada. Tu ulogu sport ni danas nije izgubio, mada se ona pojavljuje u mnogo banalnijem obliku. U Kubertenovo vreme, posebno u vreme vladavine nacisti\u010dkog re\u017eima u Nema\u010dkoj, sport je kori\u0161\u0107en kao sredstvo za stvaranje masovnog fanatizma. U dana\u0161njem kapitalisti\u010dkom dru\u0161tvu, u kome je destrukcija temelj razvoja vladaju\u0107eg sistema, kapitalisti koriste sport da bi stvorili masovni idiotizam. Sport je postao sredstvo za ispiranje mozga i za sterilisanje menjala\u010dkih potencijala \u010doveka, oblik masovne psihoterapije, na\u010din da se ljudi spre\u010de da bace pogled izvan zidina kapitalisti\u010dkog sveta. Te\u0161ko da bi dana\u0161nji sport mogao da bude progla\u0161en za religiju u onom smislu koji ima kod Kubertena. Dana\u0161nja sportska ideologija ne te\u017ei da stvori Kubertenovog \u201enovog \u010doveka\u201c, ali je bliska Kubertenovom olimpizmu po tome, \u0161to te\u017ei da ubije slobodarsko dostojanstvo \u010doveka i veru u budu\u0107nost \u2013 da \u010dovekovo vi\u0111enje \u201ebudu\u0107nosti\u201c traje onoliko dugo koliko mu treba da ispije \u010da\u0161u bljutave \u201ekoka-kole\u201c.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Duci Simonovi\u0107:Sport je postao sredstvo za ispiranje mozga i za sterilisanje menjala\u010dkih potencijala \u010doveka, oblik masovne psihoterapije, na\u010din da se ljudi spre\u010de da bace pogled izvan zidina kapitalisti\u010dkog sveta…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-138642","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/138642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=138642"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/138642\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=138642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=138642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=138642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}