{"id":137997,"date":"2014-02-17T07:59:28","date_gmt":"2014-02-17T06:59:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=137997"},"modified":"2014-02-16T23:04:29","modified_gmt":"2014-02-16T22:04:29","slug":"zasto-olimpijske-igre-mnogo-lice-na-igre-gladi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/02\/17\/zasto-olimpijske-igre-mnogo-lice-na-igre-gladi\/","title":{"rendered":"Za\u0161to olimpijske igre mnogo li\u010de na ‘Igre gladi’"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autorka: Samantha Retrosi<\/strong><\/p>\n

Kao biv\u0161a olimpijka, mogu na osnovu li\u010dnog iskustva da vam ka\u017eem da olimpijske igre imaju mnogo vi\u0161e zajeni\u010dkog sa Igrama gladi (The Hunger Games) nego \u0161to bi to bilo ko hteo da prizna.<\/p>\n

Ja dovodim u vezu (olimpijske igre) sa Igarama gladi zato \u0161to sam bila tamo, kao sanka\u010dica na zimskim olimpijskim igrama 2006. u Torinu, Italija. Ne, ja nisam usisana na dno ve\u0161ta\u010dkog jezera, poput lika koji je igrala D\u017eenifer Lorens (Jennifer Lawrence). Ali ja sam usisana u rogove ve\u0161ta\u010dki proizvedene cevi sjajnog leda, samo da bih pala u drugoj trci svog olimpijskog trenutka.<\/p>\n

Veli\u010danstvenost sve\u010danog otvaranja Igara gladi osmi\u0161ljena je s ciljem da maskira surovost samog takmi\u010denja. Sve\u010danosti otvaranja olimipijade slu\u017ee sli\u010dnoj svrsi. Poput dece koja predstavljaju distrikt Panem, sportisti svake nacije prokaskali su oko ogromne arene poput paradnih konja, zaodenuti patriotskim sjajem odre\u0111ene zastave. Pa\u017eljivo orkestrirana velelepnost je varljiva, ona nam govori da su olimpijske igre slavljanje ljudske sposobnosti za ostvarivanje postignu\u0107a, za prevazila\u017eenje prepreka i da najbolji sportisti sveta predstavljaju ne\u0161to \u0161to je ve\u0107e od njih samih.<\/p>\n

Ali da ne bude zabune: za globalnu elitu, olimpijske igre su investicija \u2013 i to ona kojoj rapidno brzo raste cena. Na londonskim igrama, cena samo sve\u010danog otvaranja iznosila je ogromnih 42,3 miliona dolara. Ove godine, Rusija \u0107e potro\u0161iti vi\u0161e od 51 milijarde dolara tokom dvonedeljnog de\u0161avanja, \u010dine\u0107i ove igre skupljim od svih prehodnih zimskih olimpijada zajedno.<\/p>\n

U Igrama gladi, D\u017eenifer Lorens je \u017ertveno jare Distrikta 12. Kao jedan od paradnih konja tima SAD, ja sam poslu\u017eila sli\u010dnoj svrsi na igrama u Torinu. Timarena od kada sam imala svega 11 godina, provela sam svoje detinjstvo jure\u0107i za olimpijskom slavom, \u0161to sa\u017eima ameri\u010dki san o uspehu na temelju zasluga.<\/p>\n

Kada se sada osvrnem za sobom, ja kona\u010dno razumem iskustvo koje ba\u0161 i nisam mogla da shvatim kao dete. Ja vidim da je divna iluzija za kojom sam nekada tragala bila izmi\u0161ljotina, kreacija genijalnih marketin\u0161kih mehanizama od strane onih koji upravljaju olimpijskom predstavom. Ja sam se nekada nadala da \u0107e patriotska slava o kojoj mi je toliko govoreno dati smisao fizi\u010dkom i emotivnom bolu moje sportske borbe. Ja sam se navikla da \u0161krgu\u0107em zubima pod pritiskom raznih oblika bola: svakodnevno mlevenje vi\u0161e\u010dasovnim treniranjem na elitnom nivou, i danak koji je uzelo mom telu u razvoju; bol koji sam osetila nakon \u0161to sam udarila u ledeni zid pri brzini od 80 milja na sat; jeziva zimska hladno\u0107a \u0161ibala me je po slabo za\u0161ti\u0107enom, elastinom prekrivenom telu dok sam sedela povrh zale\u0111enog zimskog pejza\u017ea. Zatim je tu bio emocionalni bol i strah, koji je poprimao razne oblike: konstantni strah od telesne povrede koji mi je ostavljao o\u017eiljke na umu, ba\u0161 kao \u0161to su mi po telu ostali o\u017eiljci od preko sto \u0161avova; strah da \u0107u razo\u010darati one koje volim i one koji su ulo\u017eili vreme i novac u moju sportsku karijeru. Zatim bio je tu bol neuspeha, nade koju su progutali \u010desti porazi. Zatim tu je bio rodni bol: bol adolescentkinje koja stoji u donjem ve\u0161u pod lupom sportske nauke, svako podru\u010dje akumulacije masti je klini\u010dki stiskano metalnim klje\u0161tima od strane mu\u0161karaca. Nekada sam se nadala da \u0107e mi se trpljenje svog tog bola jednog dana isplatiti, \u010dak iako samo na emicionalnom planu.<\/p>\n

Sada shvatam svoj neuspeh da pove\u017eem pompu sve\u010danih otvaranja, konfuznu prazninu koja me je pro\u017eela dok sam stajala na hladno\u0107i torinske zime, zavijena u ameri\u010dku zastavu, trep\u0107u\u0107i pod okrutnim bljescima hiljade bliceva. Prava funkcija olimpijke\/ca u svetu korporatizovanog sporta mi je sada jasnija.<\/p>\n

Amaterski status je obavezan za bilo koju olimpijku i olimpijca koji obe\u0107ava, ali sportski trening na elitnom nivou je posao sa punim radnim vremenom. Ve\u0107ina nacija zabilaze ovaj problem tako \u0161to vlada pru\u017ea veliku pomo\u0107 olimpijcima i olimpijkama, ali na\u0161i najbolji sportisti i sportistknje su maltene potpuno zavisni od korporativnog sponzorisanja. Za sportiste\/kinje, posledice te zavisnosti mogu biti katastrofalne.<\/p>\n

Socijalizacija moje vernosti Verajzonu (Verizon) po\u010dela je onog trenutka kada sam odabrana \u2013 kao 11-godi\u0161njakinja \u2013 za razvojni tim SAD. Kultura Sanka\u0161kog udru\u017eenja SAD podrazumevala je da je lojalnost brendu sastavni deo opstanka te organizacije. Sva moja ode\u0107a je bila prekrivena logom Verajzona. Nije mi bilo dozvoljeno da pri\u0111em bilo kojoj kameri a da ne dam vizuelnu i verbalnu izjavu zahvalnosti Verajzonu zato \u0161to mi je omogu\u0107io da ostvarim svoje snove. Ja sam svake godine prolazila kroz intenzivni medijski trening da bi dodatno oja\u010dala tu vernost \u2013 da bi nau\u010dila kako da budem bolja portparolka Verajzona. Tokom olimpijske godine, potpisala sam predaju svojih prava na upotrebu medijskog vremena za maltene bilo \u0161ta drugo sem izra\u017eavanja zahvalnosti sponzorima. Bio je to uslov za ulazak u olimpijsko selo.<\/p>\n

Nakon recesije iz 2008, Verajzon se na\u0161ao u problemima, pa je zbog toga po\u010deo da raskida mnoge ugovore o sponzorstvu sa amaterskim sportskim organizacijama. Jedna od njih je bilo Sanka\u0161ko udru\u017eenje SAD, kojem je godi\u0161nje davao vi\u0161e miliona dolara. Sanka\u0161i SAD, koji su proveli decenije neguju\u0107i taj odnos na u\u0161trb svih drugih izvora finansiranja, nisu bili u stanju da na\u0111u zamenu za Verajzon. Dana\u0161nji sanka\u0161i su morali da potra\u017ee podr\u0161ku na drugom mestu, a mnogi od njih nisu imali puno izbora i morali su da se uklju\u010de u sportski program svetske klase pri armiji SAD (\u0161to ne iznena\u0111uje, s obzirom na sli\u010dnost vrednosnih sistema: i oru\u017eane snage i elitni sportovi neguju ekstremnu disciplinu, patriotozam i pobedu po svaku cenu). Po svemu sude\u0107i, \u010dovek mora da bude spreman da se prijavi u vojsku \u2013 da bi pokrio tro\u0161kove me\u0111unarodnih takmi\u010denja. Mnogi od onih koji nisu krenuli tim putem nastavljaju da rade sa strane pored punog rasporeda treninga.<\/p>\n

Mnogo para se mo\u017ee zaraditi na olimpijskim sportovima, tom ogromnom globalnom medijskom de\u0161avanju koje se de\u0161ava svake \u010detiri godine. Profitni motiv korporativnih sponzora samo je jedan indikator ogromnih suma koje su igri. Da biste videli ko generi\u0161e to bogatstvo, samo treba da pogledate sam \u010din sponzorstva, sa individualnim sportistima i \u010ditavim timovima koji su kupljeni i kojima se trguje unutar korporativne elite kao sa vrednim dodacima nabreklih investicionih portfolija. Kao sportistkinja u sportu koji je toliko bezna\u010dajan koliko je to sankanje u SAD, ja se nikada nisam mogla nadati da \u0107u videti svoje lice na kutiji korn fleksa (Wheaties). Ipak, ja nisam bila toliko nepoznata da bih umakla oku genijalaca rodne komodifikacije iz Maksima (Maxim). Po svemu sude\u0107i, uniforme od elastina \u010dine sanka\u010dice SAD seksi robom. Blago meni.<\/p>\n

Za sponzore, put do zarade je o\u010digledan. Sportistknje i sportisti su spremne da budu prodate na razne na\u010dine. Izve\u0161tavanje sa olimpijskih de\u0161avanja, razra\u0111ena marketin\u0161ka aparatura i plasman proizvoda, prava na brending, i ekskluzivno pravo za upotrebu slika sportista i identiteta kori\u0161\u0107eni su ne samo za prodaju medijskih proizvoda, ve\u0107 u \u010ditavom nizu drugih roba koje su prika\u010dene olimpijskom brendu tokom trajanja olimpijske godine. Sama olimpijska prava su za\u0161ti\u0107ena autorskim pravom od strane MOK-a, rezervisana isklju\u010divo za upotrebu od strane korporativnih sponzora.<\/p>\n

Kao oni koji sponzorima generi\u0161u super profite, dana\u0161nji olimpijci i olimpijke su radnici i radnice. Poput bilo kojih drugih radnika, sportisti su ograni\u010deni svojom ekonomskom ranjivo\u0161\u0107u \u2013 u ovom slu\u010daju, kontrolom od strane sportske hijerarhije. Neumoljiva korporativna kontrola sprovodi dru\u0161tvenu disciplinu nad samim sportist(k)i(nja)ma, ali i nad ekonomijom olimpijade u celini. MOK, OKSAD i nacionalni upravni organi svakog sporta samo su posrednici izme\u0111u sportista i korporativnih sponzora, koji u\u010dvr\u0161\u0107uju odnos eksploatacije.<\/p>\n

Korporativna dominacija olimpijske ekonomije je bez premca. A ipak kao \u0161to svaki dobri kapitalista zna, najbolji na\u010din da se osigura nastavak kontrole odozgo nadole je uspe\u0161na psiholo\u0161ka manipulacija. Isuvi\u0161e \u010desto, gledi\u0161ta sportista na prirodu svog dru\u0161tvenog polo\u017eaja su oblikovana istim PR kampanjama koje potpoma\u017eu eksploataciju njihovog rada. Za sponzore, vrednost sportist(kinj)e se sastoji u tome koliko novca mo\u017ee biti napravljeno od odre\u0111ene individue ne u samom \u010dinu takmi\u010denja ve\u0107, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, od poboede. Ne iznena\u0111uje da su indikatori sportskog uspeha isti oni koji pogone tr\u017ei\u0161ni uspeh, i da su oba proizvodi iste ideologije: takmi\u010denja, individualizma, dominacije. Kada se te vrednosti iskombinuju sa slabim ekonomskim identitetom sportist(kinj)a kao eksploatisane rezerve radne snage, takmi\u010denje za resurse cementira odnos zavadi pa vladaj koji podriva njihovu sposobnost da misle i deluju u smislu solidarnosti sa svojim koleginicama i kolegama sportskim radnicama i radnicima. Ubacite jo\u0161 i ka\u0161i\u010dicu patriotizma i trunku nacionalizma, i recept za zavadi pa vladaj je gotov. Rezultat je pot\u010dinjena klasa koja igra po pravilima korporativnih sponzora i sportske menad\u017eerske klase \u2013 MOK, OKSAD i drugih nacionalnih upravnih organa.<\/p>\n

Ekonomija olipijskog pokreta odra\u017eava globalnu sliku. Privatizacija, deregulacija i mere \u0161tednje preuzele su svet sporta, ba\u0161 kao \u0161to su u\u010dinile sa svim drugim aspektima globalne ekonomije. Ali u svakoj lo\u0161oj situaciji ima ne\u010deg dobrog, zar ne? Mo\u017eda izgleda da \u0107e nas privatizacija odvesti u distopijsku budu\u0107nost, ali ostaje potencijal za nevi\u0111eno eksplozivni, i mo\u017eda transformativni, otpor. Korporativna supremacija u olimpijskom pokretu je ostvarila kontrolu nad najboljim sportistkinjama i sportistima sveta. U prethodnim epohama rasta radni\u010dke klase, klasna svest je neizbe\u017eno bila u cvatu. Kako bude napredovala realizacija plana mera \u0161tednje, vlade \u0107e verovatno nastaviti da kre\u0161u svoje bud\u017eetske alokacije za \u201enepotrebne tro\u0161kove\u201c. O\u010digledno, dobrobit paradnih konja sveta sporta je na panju za klanje. Privatizacija sporta \u0107e se najverovatnije nastaviti na globalnom nivou. Da li \u0107e uslediti stvaranje internacionalizovanog otpora? To je na sportistima \u2013 i onima koji se solidari\u0161u sa njima.<\/p>\n

Kontrapunkt<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao sanka\u010dica na zimskim olimpijskim igrama 2006, videla sam dehumanizaciju i korporativnu dominaciju koja se krije iza olimpijskog ideala.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-137997","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/137997","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=137997"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/137997\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=137997"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=137997"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=137997"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}