{"id":136679,"date":"2014-02-02T08:26:17","date_gmt":"2014-02-02T07:26:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=136679"},"modified":"2014-02-02T08:26:17","modified_gmt":"2014-02-02T07:26:17","slug":"hoking-sada-kaze-da-crne-rupe-ne-postoje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/02\/02\/hoking-sada-kaze-da-crne-rupe-ne-postoje\/","title":{"rendered":"Hoking sada ka\u017ee da crne rupe ne postoje"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Ian Steadman<\/strong><\/p>\n

Za nau\u010dnika koju je svoju karijeru izgradio na crnim rupama, mo\u017eda deluje malo \u010dudno da Stiven Hoking sada smatra da one ne postoje. Ali upravo je to poruka \u201eO\u010duvanja informacija i prognoze vremena za crne rupe\u201c, Hokingovog rada objavljenog pro\u0161le nedelje na arXivu: \u201ene postoje crne rupe\u201c.<\/p>\n

Iako to mo\u017eda deluje iznena\u0111uju\u0107e \u2013 na kraju krajeva, postoji ogromna koli\u010dina (posrednih) dokaza da crne rupe postoje, uklju\u010duju\u0107i jednu ogromnu \u010dija je masa nekoliko miliona puta ve\u0107a od mase na\u0161eg Sunca u sredi\u0161tu Mle\u010dnog puta \u2013 zapravo i nije. To je Hokingov najnoviji poku\u0161aj da re\u0161i paradoks sa kojim se on i drugi astrofizi\u010dari bore ve\u0107 par godina.<\/p>\n

Dakle, o \u010demu on govori? Ovo je kontekst: crne rupe su objekti tolike mase, sa toliko jakom gravitacijom, da \u010dak ni svetlost ne mo\u017ee da pobegne iz njih. Rastojanje od crne rupe posle kojeg ni\u0161ta ne mo\u017ee da pobegne zove se horizont doga\u0111aja. Me\u0111utim, Hoking se proslavio sedamdesetih godina kada je objavio rad u kome je pokazao da crne rupe ne usisavaju druge stvari beskona\u010dno \u2013 one i izbacuju zrak takozvanog \u201eHokingovog zra\u010denja\u201c dok apsorbuju drugu materiju. To zna\u010di da crne rupe zapravo vremenom gube masu i na kraju i\u0161\u010deznu.<\/p>\n

Me\u0111utim, crne rupe su frustriraju\u0107e jer njihova ekstremna gravitacija otkriva veliki nedostatak u na\u0161em trenutnom razumevanju svemira \u2013 ne znamo kako da pomirimo kvantnu mehaniku i op\u0161tu relativnost. Pomo\u0107u op\u0161te relativnosti mo\u017eemo sa sigurno\u0161\u0107u izneti precizne prognoze o objektima, ali na si\u0107u\u0161noj ravni kvantne mehanike mo\u017ee se jedino govoriti o pona\u0161anju objekata u pogledu verovatno\u0107e. Kada izra\u010dunamo \u0161ta se de\u0161ava sa onim \u0161to upada u crne rupe, upotreba relativnosti daje rezultate koji kr\u0161e kvantnu mehaniku; va\u017ei i obrnuto.<\/p>\n

Jedna od klju\u010dnih stvari u kvantnoj mehanici jeste da nam ona govori da se informacije ne mogu uni\u0161titi \u2013 to jest, ako izmerite zra\u010denje crne rupe, trebalo bi da mo\u017eete da izgradite sliku o tome \u0161ta je upalo u crnu rupu i stvorilo ovo zra\u010denje. Me\u0111utim, ako je op\u0161ta relativnost ta\u010dna i ni\u0161ta ne mo\u017ee da pobegne iz okvira horizonta doga\u0111aja, onda bi to trebalo da va\u017ei za kvantne informacije \u2013 sve informacije koje izlaze, pokazao je Hoking, nasumi\u010dne su. To je \u201einformacioni paradoks\u201c crne rupe. Ili batalite kvantnu mehaniku, ili prihvatite da informacije mogu da umru.<\/p>\n

Hoking je pripadao taboru \u201einformacije mogu da umru\u201c sve do 2004, kada je postalo jasno \u2013 zahvaljuju\u0107i teoriji struna \u2013 da je kvantna mehanika ispravna (postoji odli\u010dno detaljno obja\u0161njenje ovoga u \u010dasopisu Nature ako je neko zainteresovan). Postojao je samo jedan problem \u2013 niko nije mogao da shvati kako informacije izlaze iz crnih rupa, \u010dak iako se to de\u0161ava matemati\u010dki.<\/p>\n

I, u slu\u010daju da vas ovo nije potpuno zbunilo, ispostavilo se da je na\u0161a najbolja teorija posle 2004. o tome \u0161ta se de\u0161ava iznedrila potpuno novi paradoks \u2013 \u201eza\u0161titni zid\u201c.<\/p>\n

To ima veze sa kvantnom isprepleteno\u0161\u0107u, gde se stvaraju dve \u010destice koje su identi\u010dne na kvantnom nivou. Jo\u0161 uvek nije potpuno jasno kako se to de\u0161ava \u2013 mo\u017eda ima veze sa teorijom struna i crvoto\u010dinama \u2013 ali to zna\u010di da \u0107e merenje svojstva jedne \u010destice dati o\u010ditavanja koja odra\u017eavaju svojstva njene isprepletenosti. To bi moglo da dovede do teleportacijske tehnologije, ali nau\u010dnici jo\u0161 uvek nisu potpuno sigurni.<\/p>\n

D\u017eozef Pol\u010dinski iz Kavli instituta za teorijsku fiziku u Santa Barbari objavio je jedan rad 2012. u kome pokazuje da se informacioni paradoks mo\u017ee re\u0161iti ako se Hokingovo zra\u010denje kvantno ispreplete sa stvarima koje upadaju unutra. Ali usled ograni\u010denja isprepletenosti, ako je ovo ta\u010dno, to bi zna\u010dilo da na horizontu doga\u0111aja \u010destice koje ulaze i izlaze osloba\u0111aju ogromnu koli\u010dinu energije.<\/p>\n

Otuda \u201eza\u0161titni zid\u201c \u2013 sve \u0161to prelazi horizont doga\u0111aja bi\u0107e spaljeno do pepela. Iako ve\u0107ina nau\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i Pol\u010dinskog, smatra da ova teorija ne mo\u017ee da bude ta\u010dna \u2013 jer potpuno kr\u0161i mnoge osnove op\u0161te relativnosti, na primer \u2013 niko jo\u0161 nije uspeo da je opovrgne.<\/p>\n

Izbor za fizi\u010dare je ponovo bio da: a) prihvate za\u0161titni zid i odbace op\u0161tu relativnost, ili b) da prihvate da informacije umiru u crnim rupama i da kvantna mehanika gre\u0161i.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek me pratite? Evo gde poslednji Hokingov rad stupa na scenu.<\/p>\n

(Onaj naslov \u2013 O\u010duvanje informacija i prognoza vremena za crne rupe \u2013 \u0107e mo\u017eda biti malo logi\u010dniji, nadam se.)<\/p>\n

Hokingovo predlo\u017eeno re\u0161enje, izgra\u0111eno na ideji prvi put spomenutoj 2005, jeste da horizont doga\u0111aja nije definisan onako kako smo ga zami\u0161ljali. On umesto toga predla\u017ee ne\u0161to \u0161to se zove \u201eprividni horizont\u201c iz koga mogu da pobegnu svetlost i druge stvari:<\/p>\n

\u201eOdsustvo horizonata doga\u0111aja zna\u010di da ne postoje crne rupe \u2013 u smislu poretka iz koga svetlost ne mo\u017ee da pobegne do beskona\u010dnosti. Postoje me\u0111utim prividni horizonti koji traju u odre\u0111enom vremenskom periodu.\u201c<\/p>\n

Crne rupe treba posmatrati vi\u0161e kao ogromne galakti\u010dke ve\u0161 ma\u0161ine. Stvari upadaju i po\u010dinju da se tumbaju, me\u0161aju\u0107i se sa drugim stvarima, i tek na kraju uspevaju da iza\u0111u kada su za to spremne. Ovo se de\u0161ava zato \u0161to se kvantni efekti oko crne rupe, poput vremenskih uslova na Zemlji, menjaju toliko silovito i nepredvidivo da je prosto nemogu\u0107e predvideti poziciju horizonta doga\u0111aja ili o\u010dekivati istovetne efekte za stvari koje ga prelaze. Iako teorijska osnova da su informacije o\u010duvane i dalje va\u017ei, u praksi je to toliko te\u0161ko da je neprakti\u010dno.<\/p>\n

To je zbrkana ideja koji poku\u0161ava pomiri op\u0161tu relativnost i kvantnu mehaniku. Mogu\u0107e slabosti, kao \u0161to Nature isti\u010de, jesu \u0161to ona nagove\u0161tava da je bekstvo iz crne rupe lak\u0161e nego \u0161to zaista jeste. Moglo bi da zna\u010di i da su prividni horizonti u jednakoj meri za\u0161titni zidovi kao \u0161to je i tradicionalno shva\u0107en horizont doga\u0111aja. Hokingove kolege tek treba da poku\u0161aju da procene njegovu ideju, tako da \u0107emo morati da sa\u010dekamo da vidimo ima li ta ideja neku te\u017einu \u2013 ili prosto stvara nove paradokse.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/New Statesman<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Crne rupe su frustriraju\u0107e jer njihova ekstremna gravitacija otkriva veliki nedostatak u na\u0161em trenutnom razumevanju svemira \u2013 ne znamo kako da pomirimo kvantnu mehaniku i op\u0161tu relativnost.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-136679","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136679","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136679"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136679\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136679"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136679"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136679"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}