{"id":136421,"date":"2014-01-30T09:19:34","date_gmt":"2014-01-30T08:19:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=136421"},"modified":"2014-01-30T09:20:38","modified_gmt":"2014-01-30T08:20:38","slug":"bunt-u-neoliberalizmu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/30\/bunt-u-neoliberalizmu\/","title":{"rendered":"Bunt u neoliberalizmu"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Branko Mi\u0161ovi\u0107<\/strong><\/p>\n

U jeku nadolaze\u0107ih socijalnih reformi, ja\u010danja principa autoritarnog i harizmatskog politi\u010dkog vo\u0111e, kao i javno sve otvorenijeg (neoliberalnog) kapitalizma, nemogu\u0107e je ne primetiti odsustvo omladinskog kolektivnog bunta. \u0160ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka omladina je bila najradikalniji politi\u010dki subjekt koji je zastupao ideje socijalne pravde, dostupnost resursima i lak\u0161u vertikalnu pokretljivost oslobo\u0111enu tereta kapitala, dok je po osamostaljenju i oslobo\u0111enju nacionalisti\u010dkog duha omladinski bunt postao a-ideolo\u0161ki. Manifestno, delovalo je da se ponavlja devetnaesti vek i bu\u0111enje nacionalizma, svojevrsni neoromantizam se ponovio kao farsa, odnosno kao ki\u010d, a politi\u010dka atmosfera je \u017eivela iluziju \u201ezlatnog srednjeg veka\u201c. Latentno, iza kulisa su se pomaljali novi socio-ekonomski odnosi, koji su ovog puta doga\u0111ajnu i politiku kratkog daha fundirali dugoro\u010dno, o\u017eivljavaju\u0107i nove podani\u010dke odnose po uzoru na \u201ezlatni srednji vek\u201c.<\/p>\n

Tako je nacionalno poluosve\u0161\u0107ena Srbija zakora\u010dila u poslednju deceniju dvadesetog veka, ali vi\u0161e kao antipod materijalno degenrisanom Zapadu, nego kao dr\u017eava \u201epravoslavne etike i duha kapitalizma\u201c. Milo\u0161evi\u0107u je, kao bankaru, bio jasan globalni ekonomski trend i prihvatio je neoliberalni princip vo\u0111enja ekonomije dozvoliv\u0161i pojedincima da zapo\u010dnu sa srbijanskom prvobitnom akumulacijom kapitala. Sa druge strane, nije dovodio u pitanje kult titoizma svestan \u010dinjenice da bi ga to verovatno ko\u0161talo statusa evropskog Kastra, pa bi se takva orijentacija mogla definisati kao nacional-bolj\u0161evizam. Upravo taj desetogodi\u0161nji period vanrednog stanja koji je trajao tokom frontovskih devedesetih godina, stvorio je klimu nesigurnosti i \u017eivota u getu. Odsustvo funkcionalnih institucija sistema uslovilo je da se pojave neformalni i radikalni kanali regulacije ekonomskog (crno tr\u017ei\u0161te) i parapoliti\u010dkog \u017eivota, ali i omladinske gangsterske subkulture. Upravo ova poslednja, gangsterska subkultura, predstavlja depolitizaciju na mikro dru\u0161tvenom planu, dok se na makro dru\u0161tvenom planu vra\u0107a kao bumerang u vidu konzervativizma uvode\u0107i u javni diskurs principe \u201efamilijarnog biznisa\u201c. Takva evolucija politi\u010dkog \u017eivota u skladu je sa progla\u0161enom smrti ideologija i postavljanjem pragmatizma kao politi\u010dkog na\u010dela.[1]<\/p>\n

Trickle Down EffectU skladu sa pragmatizmom kao politi\u010dkim principom i nacionalizmom kao zami\u0161ljenom krvnom zajednicom, u javnu sferu ulaze ornamenti plemenskog dru\u0161tva gde su svi \u201ebra\u0107a\u201c i \u201esestre\u201c. Na ovo se direktno naslanja, ili podupire, gangsterska subkultura u kojoj osloviti nekoga sa \u201ebrate\u201c ne zna\u010di i bukvalno ga do\u017eiveti bratom, ve\u0107 fati\u010dkom ekspresijom reprodukovati diskurs.[2] U takvom diskursu, koji je parapoliti\u010dan, podani\u010dki, lojalisti\u010dki, oslonjen na sopstvene snage kao \u0161to su dovitljivost, prevare i iznu\u0111ivanja, neoliberalna ideologija dolazi kao duhovna nadgradnja. Na prvi pogled deluje da je ovakvo subkulturno stanje zaista neideolo\u0161ko (ili nadideolo\u0161ko), ali su\u0161tinski predstavlja drugu stranu iste medalje. Mi\u0161el Fuko u svojoj analizi prestupni\u0161tva, ka\u017enjavanja i kontrole, govori da su prestupnici\/kriminalci\/mafija uvek slu\u017eili sistemu u obra\u010dunu sa radnicima. Takve primere nalazi u Francuskoj devetnaestog, kao i u Americi dvadesetog veka. Me\u0111utim, dovoljno je pogledati dokumentarni film D\u017eo\u0161ue Openhajmera \u201e\u010cin ubijanja\u201c (\u201eThe Act of Killing\u201c) i shvatiti o kakvoj sprezi kapitala i mafije\/gangstera se radi, na koji na\u010din su gangsteri anga\u017eovani na re\u0161avanju \u201eproblema\u201c komunista i Kineza posle vojnog udara 1965. g. i pada Sukarna. Jedan od glavnih protagonista filma kao mantru ponavlja, time tra\u017ee\u0107i legitimitet u svom i sabratskom \u201e\u010dinu ubijanja\u201c, da re\u010d gangster zna\u010di slobodan \u010dovek (\u201efree man\u201c), time odaju\u0107i po\u010dast (neo)liberalnom kapitalizmu.[3]<\/p>\n

U Srbiji smo imali prilike da vidimo kako izgledaju obra\u010duni vlasnika kapitala sa radnicima – anga\u017eovanjem privatnog obezbe\u0111enja, razli\u010ditih huliganskih\/navija\u010dkih grupa i sl., dakle upravo onako kako to Fuko konstatuje (zastra\u0161ivanje, prebijanje). Me\u0111utim, pored ovog ciljanog pristupa u kona\u010dnom re\u0161avanju konkretnog radni\u010dkog problema, opasniji je onaj koji se odnosi na uni\u0161tavanje ideje o socijalno odgovornom dru\u0161tvu i stvaranjem gangsterskog ambijenta. Kako stvari danas stoje, \u010dini se da su, uslovno re\u010deno, proleteri desno. Omladinski bunt, naravno, nije nestao, prisutan je ali je kvalitativno druga\u010diji u odnosu na ono \u0161to se de\u0161avalo \u0161ezdesetih i sedamdesetih \u2013 tada je bunt bio inherentan rok kulturi, dok danas to polje pokriva hip-hop kultura i njeni derivati. \u017divot pripadnika ove kulture je orijentisan na lokalnost, pragmati\u010dnost, konkretnost i teritorijalnu podeljenost \u2013 li\u0161en internacionalizma \u2013 time ipak ostaju\u0107i vi\u0161e kultura zajednice, a ne dru\u0161tva. Na prvi pogled paradoksalno, ali ova kultura su\u0161tinski jeste internacionalna ako se imaju u vidu dru\u0161tveni odnosi koji vladaju me\u0111u pripadnicima zajednice, a \u0161to je globalni trend. Dakle, za njih se mo\u017ee re\u0107i da su \u201eklasa po sebi\u201c, ali jo\u0161 uvek ne i \u201eklasa za sebe\u201c. Na sli\u010dan na\u010din se mo\u017ee posmatrati i fenomen turbo-folka koji u esencijalnom i vrednosnom smislu njegovih lu\u010dono\u0161a mo\u017ee biti percipiran kao nacionalisti\u010dki, ali socijalna klima koja dominira ispod matrice nacionalizma pokazuje da bez obzira na etni\u010dku stigmu ova (sub)kultura ima upori\u0161te u svim tranzicionim dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n

[1] Valja imati na umu da je Zoran \u0110in\u0111i\u0107 bio jedan od protagonista ovog politi\u010dkog principa, po sopstvenom priznanju inspirisan idejama Karla \u0160mita, s obzirom na to da je, po \u0110in\u0111i\u0107u, srpski narod protra\u0107io dvadeseti vek na besmislene ideolo\u0161ke koncepte nacionalizma (srpskog i jugoslovenskog) i komunizma.<\/p>\n

[2]\u201eFati\u010dka ekspresija\u201c je pojam u lingvistici koji se odnosi na obja\u0161njenje da odre\u0111ena komunikacija izme\u0111u osoba ne slu\u017ei da zaista prenese konkretnu informaciju, ve\u0107 da odr\u017ei dru\u0161tveno po\u017eeljan kontekst izme\u0111u tih osoba. O ovome je prvi pisao antropolog Bronislav Malinovski.<\/p>\n

[3]Indone\u017eanski termin za gangstera zapravo je re\u010d \u201epreman\u201c, re\u010d koja je izvedena od holandske re\u010di za slobodnog \u010doveka \u201evrijman\u201c. Kroz kolonijalnu istoriju Indonezije preman je osoba koja ne priznaje holandsku kolonijalnu vlast, nacionalno je svesna i vodi svoj sopsveni biznis.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka omladina je bila najradikalniji politi\u010dki subjekt koji je zastupao ideje socijalne pravde…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-136421","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136421","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136421"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136421\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}