{"id":136238,"date":"2014-01-28T08:50:17","date_gmt":"2014-01-28T07:50:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=136238"},"modified":"2014-01-28T08:53:42","modified_gmt":"2014-01-28T07:53:42","slug":"dezerterec-domovine-sin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/28\/dezerterec-domovine-sin\/","title":{"rendered":"Dezerterec, domovine sin"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Jelisavac<\/strong><\/p>\n

A \u0161to je ovo, mom\u010de?!\u201c, uzviknula je gospo\u0111a Savjest i, trznuv\u0161i rukom kao da izvla\u010di revolver, pru\u017eila mi po\u017eutjelu novinsku stranicu. Jedan pogled na pohabanu tiskanu gra\u0111u bio je dovoljan da mi se zaljulja pred o\u010dima.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eU pi\u010dku materinu!\u201c, zgrozio sam se.<\/em><\/p>\n

Novinski corpus delicti nosio je u zaglavlju davni datum, 24.srpnja 1991. Pa ispod toga masni nadnaslov: \u201ePjesma u dezertercu\u201c. Pa ispod jo\u0161 masniji naslov: \u201eDezerteri svih zemalja, ujedinite se!\u201cPa ispod stihotvorina otisnuta krupnim slovima, preko \u010ditave stranice, sve uz crte\u017e prokletog \u0160vejka.<\/em><\/p>\n

\u201eNe samo da si pribjegao sramotnome dezerterstvu\u201c, siktala je gospo\u0111a Savjest, \u201enego si jo\u0161 pozivao i druge da to \u010dine! Bio si dezert-agitator, gade!\u201c<\/em><\/p>\n

Ja sem dezerterec, dezerterec,<\/em><\/p>\n

domovine sin!<\/em><\/p>\n

(Viktor Ivan\u010di\u0107, Ispovijest kukolja, Ta\u010dno.net, 23.01.2014.)<\/em><\/p>\n

Ranih devedesetih godina pro\u0161log veka, na po\u010detku poslednjih balkanskih ratova, nisam bio spreman da se opredelim niti za jednu od zara\u0107enih, bratoubila\u010dkih strana\u2026 To je bio za mene prljav rat (a koji je \u010dist), gde su lokalne plemsko-balkanske poglavice odlu\u010dile da ratuju me\u0111usobno pri tome ne \u017eale\u0107i \u017ertava \u201eobi\u010dnih\u201c pripadnika zalu\u0111eno-zavedenog naroda; naci-tribuni su ubedili doskora\u0161nje gra\u0111anke&gra\u0111ane jedne ulju\u0111ene, kulturne, evropske dr\u017eave, kakva je bila Jugoslavija, da nije u njihovom interesu da \u017eive u takvoj jednoj zemlji i da moraju da se vrate na nivo plemenske (ne)svesti i tamo potra\u017ee svoje misti\u010dno-mitske korene koje su pripadnici drugih lokalnih plemena uporno poku\u0161avali da uni\u0161te. Mr\u017enja prema drugom plemenu i ljubav prema sopstvenom \u2013 postali su motivi-pokreta\u010di \u0161to zaljubljenog gledanja u \u201etek umiveno lice svog naciona\u201c, a \u0161to mrzila\u010dkih pogleda na druge nacione koji su kroz istoriju egzistirali isklju\u010divo iz razloga da bi uni\u0161tili i zatrli trag \u201eizabranog\u201c naroda\u2026<\/p>\n

Poneki slaba\u0161an glas razuma naprosto se nije \u010duo u sveop\u0161toj halabuci i popaljivoj retorici re\u017eanja koja je bila dominantna u to vreme. Teorija (a i praksa) krvi i tla je prevladala na \u201ebrdovitom Balkanu\u201c i samo se \u010dekalo na mig naci-vo\u0111a, pa da se krene u ritualno klanje, plja\u010dkanje, silovanje, ru\u0161enje, \u010di\u0161\u0107enje i sl. Kao \u0161to rekoh, nisam bio spreman da se odazovem na poziv bilo kojeg \u201evo\u0111e\u201c i be\u017eao sam od svih vojski i uniforma kao \u0111avo od krsta\u2026 Tako be\u017ee\u0107i, zgodih se u Novom Sadu, gde sam po\u010deo i da studiram i tu sam proveo sve ratne godine be\u017ee\u0107i od vojne policije, a pred kraj i od obi\u010dne, tzv. civilne, jer je i ona u to doba radila za vojnu i skupljala sve \u201edo\u0111o\u0161e\u201c koji su bili poreklom iz BiH i slala ih direktno na front. Nikada ne\u0107u zaboraviti epizodu kada sam ba\u0161 u to vreme, dakle pred kraj rata, sreo prijatelja iz mog mesta u Bosni koga nisam godinama video\u2026 Seli smo da popijemo pivo i ja ga pitam \u010dime se bavi i \u0161ta radi u Novom Sadu? Ka\u017ee mi prijatelj da vozi autobus sa \u201eregrutima\u201c koje pokupi vojno-civilna policija. Umalo se nisam udavio u gutljaju piva, ali mi prijatelj rekao da se ne pla\u0161im i da me on sigurno ne\u0107e otkucati. Krio sam se tih meseci kod prijatelja i stalno menjao lokaciju kako me ne bi na\u0161li i onda sam lepo sam do\u0161ao do \u010doveka koji vozi dezertere back to the front \u2013 o tempora, o mores\u2026 Ali eto, imao sam sre\u0107e i do\u010dekao kraj rata bez vojnog anga\u017emana. Bio sam ono \u0161to se zove dezerter i da se, ne daj Bo\u017ee, ponovi rat bio bi opet to isto \u2013 dezerter iz nacionalnog ludila, a \u201edomovine (Jugoslavije) sin\u201c!<\/p>\n

Tih mra\u010dnih, ranih devedestih godina pro\u0161log veka ose\u0107ao sam se usamljeno u svojoj dezerterskoj \u201edijalektici\u201c i posle nekoliko \u017eestokih rasprava sa \u201ekolegama\u201c na fakultetu koje sam smatrao da su prisebniji i da ne veruju na u nacionalisti\u010dko ludilo, odlu\u010dio sam da se povu\u010dem (a zbog mog tada\u0161njeg statusa to je bilo i pametnije) i da ne poku\u0161avam da isterujem pravdu i obja\u0161njavam tada\u0161nju ratnu situaciju u BiH; tada sam shvatio koliko ve\u0107ina ljudi nema pojma \u0161ta se tamo doga\u0111a i to ne zato \u0161to su glupi i nezainteresovani ve\u0107 zato \u0161to su ili bili indoktrinirani tada\u0161njom nacionalnom retorikom ili pak su odbijali da razumeju jer za njih su to bila \u0161panska (bosanska) sela i glupi i ruralni Bosanci\u2026 Vi\u0161e nisam imao snage da obja\u0161njavam ljudima oko sebe \u0161ta se doga\u0111a u Bosni jer sam ili nailazio na neodobravanje pa i mr\u017enju ili na hladnu nezainteresovanost i prezir, tako da sam se vremenom potpuno povukao.<\/p>\n

A onda sam jednog dana svratio u knji\u017earu Prostor u Novom Sadu i tamo video Feral Tribjun\u2026 Prelistao sam te novine i iznena\u0111en konstatovao da dolaze iz Hrvatske i to jo\u0161 iz Splita; se\u0107am se da sam na brzaka pro\u010ditao tekst \u201etamo nekog\u201c Vikora Ivan\u010di\u0107a i od tada sam redovno kupovao Feral. Feral je za mene bio otkrovenje, ne\u0161to potpuno druga\u010dije, dokaz da nisam lud i da ima jo\u0161 \u201edezertera\u201c na svetu; Feralovci su tako dobro ismejavali tada\u0161nji Tu\u0111manov re\u017eim u Hrvatskoj, ali su imali i sjajne satiri\u010dne recepcije i iz drugih delova ex Jugoslavije \u2013 na primer kolumna Pere Lukovi\u0107a \u201ePero s onog sveta\u201c, koju sam \u010ditao nekim mojim kolegama u studentskoj kantini i posle nekoliko javnih i\u0161\u010ditavanja to je postao na\u0161 mali ritual. Se\u0107am se da smo plakali od smeha \u010ditaju\u0107i Perine cini\u010dno-zajedljive analize situacije u Srbiji, ali nije nama bilo samo do smeha \u2013 osetio se tu u njegovim tekstovima neki druga\u010diji duh, slobodniji, neupla\u0161en od lokalno-politi\u010dkih satrapa. Tada sam prvi put \u010ditao tekstove (pored Lukovi\u0107evih i Ivan\u010di\u0107evih) Predraga Luci\u0107a i Borisa De\u017eulovi\u0107a, koji, kao i danas, bespo\u0161tedno kritikuju plemensko-bratoubila\u010dku psihologiju balkanskih naroda. Ali ovi ljudi nisu bili samo \u201epuki\u201c analiti\u010dari\/kriti\u010dari sistema, naprotiv oni su li\u010dnim anga\u017emanom pokazali kako se mo\u017ee boriti protiv represivnog re\u017eima i volje ve\u0107ine. Ni\u010deg se nisu pla\u0161ili, ni pretnji, ni ucena, ni maltretiranja\u2026 Oni su u vreme naj\u017ee\u0161\u0107e ekspanzije tu\u0111manovskog usta\u0161luka objavili na naslovnoj strani fotomonta\u017eu Tu\u0111mana i Mil\u0161evi\u0107a kako se grle goli u krevetu; da se samo re\u017eim Tu\u0111mana pitao verovatno bi ih pove\u0161ali na Ba\u010dvicama gde im je bila redakcija u Splitu, ali \u201emlada demokracija\u201c ipak nije smela da ih direktno napadne jer je Feral ve\u0107 bio poznat i u nekim zapadnoevropskim zemljama koje su u njemu prepoznali pravi demokratski potencijal. Zato je tu\u0111manovska vlast poku\u0161avala da Feralu zavrnne \u0161iju na druga\u010dije na\u010dine (porez na pornografiju zbog objavljene gole slike Tu\u0111mana i Milo\u0161evi\u0107a, a prema li\u010dnom svedo\u010denju Viktora Ivan\u010di\u0107a, koji je bio glavni urednik Ferala, stigli su i vojni pozivi za \u201eodabrane\u201c) i trudila se da ih tiho i polako udavi, ali d\u017eaba\u2026 Bili su ludo hrabri i odgovorni sami sebi! Prvi su izve\u0161tavali u Hrvatskoj o tome \u0161ta se zaista desilo sa srpskim narodom u akcijama Bljesak i Oluja i to direktno sa fronta \u2013 tako je kasnije Boris De\u017eulovi\u0107 svoje ratne do\u017eivljaje opisao u romanu \u201eJebo sada hiljadu dinara\u201c. Feralovci nisu posredno i \u201ezvani\u010dno\u201c izve\u0161tavali \u0161ta se doga\u0111a na frontu, ve\u0107 su bili na terenu i opisivali doga\u0111aje koji nisu bili nimalo po ukusu tada\u0161nje vlasti. Feral je tada bio mala svetlost u samo-na\u0161em-balkanskom mraku, a i danas, kada \u010ditam tekstove ve\u0107 spomenutih Feralovaca (list na\u017ealost vi\u0161e ne postoji; ono \u0161to nije uspeo da uradi Tu\u0111manov re\u017eim, uspela je tr\u017ei\u0161na trka koju nisu izdr\u017eali jer nisu \u017eeleli da se prilagode tajkunizaciji medija), u\u017eivam u njihovom originalnom, lucidnom i beskompromisnom stilu jer jo\u0161 uvek nemaju dlake na jeziku niti milosti za raznorazne lokalne \u201epojave\u201c.<\/p>\n

Od njih sam nau\u010dio da si ponekada u pravu i kada niko drugi vi\u0161e ne misli da jesi; da se za to vredi boriti pa makar pri\u010dao \u201esebi u bradu\u201c; da ve\u0107ina nije u pravu; da ne sme\u0161 izdati sebe, pa koliko god to ko\u0161talo; da je kritika politi\u010dkog establi\u0161menta (ma kakav on bio) jedini na\u010din da ostane\u0161 po\u0161ten u pisanju i prema sebi i prema drugima; da rezultati ne vidi\u0161 odmah, ali da zbog tog ne treba posustajati; da lep\u0161e i zdravije di\u0161e\u0161; da si \u201eisti, poseban, slobodan\u201c \u2013 kako to ka\u017ee Cane; da sme\u0161 dezertirati ako ti savest ne dopu\u0161ta da se bori\u0161 za nacionalne interese; da je svaka vlast nasilje nad ljudima.<\/p>\n

Autonomija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kritika politi\u010dkog establi\u0161menta (ma kakav on bio) jedini je na\u010din da ostane\u0161 po\u0161ten u pisanju i prema sebi i prema drugima…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":136239,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-136238","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136238","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136238"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136238\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/136239"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136238"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136238"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136238"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}