{"id":136170,"date":"2014-01-27T12:40:59","date_gmt":"2014-01-27T11:40:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=136170"},"modified":"2014-01-27T12:40:59","modified_gmt":"2014-01-27T11:40:59","slug":"opasno-kombinovanje-tableta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/27\/opasno-kombinovanje-tableta\/","title":{"rendered":"Opasno kombinovanje tableta"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Nekontrolisana primena acetilsalicilne kiseline (ASA) – \u201easpirin\u201c, \u201eandol\u201c, \u201ekardiopirin\u201c, pogotovo ako se uz ove preparate istovremeno koriste nesteroidni antiupalni lekovi (NSAIL) – \u201ediklofen\u201c, \u201ebrufen\u201c, \u201eketonal\u201c, naj\u010de\u0161\u0107i su uzroci krvarenja iz digestivnog trakta.<\/p>\n

Mnogi ne znaju da ve\u0107ina standardnih, nespecifi\u010dnih NSAIL pove\u0107avaju rizik od krvarenja iz digestivnog trakta za dva do \u010detiri puta u odnosu na rizik koji imaju osobe koje ne uzimaju ove lekove.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci upozoravaju da su poslednje tri decenije lekovi postali naj\u010de\u0161\u0107i uzroci krvarenja iz gornjeg dela digestivnog trakta, i odgovorni su za vi\u0161e od 65 odsto svih krvarenja. Me\u0111u njima, acetilsalicilna kiselina u maloj dozi od 75 do 100 mg je vode\u0107i faktor koji uzrokuje oko 30 odsto krvarenja. Klasi\u010dni NSAIL su na drugom mestu i uzrokuju 18 odsto, a slede oralni antikoagulansi, oralni glikokortikoidi i inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) – i svi su odgovorni za oko pet odsto krvarenja. Istovremeno, davanje vi\u0161e potencijalno ulcerogenih lekova, na\u017ealost, pove\u0107ava mogu\u0107nost krvarenja, a to su i naj\u010de\u0161\u0107e kombinacije zbog kojih se pacijenati javljaju lekaru sa simptomima krvarenja iz digestivnog trakta.<\/p>\n

– Na 100.000 stanovnika gastrointestinalna krvarenja se otkriju kod 100 novih pacijenata godi\u0161nje, \u0161to je izuzetno veliki broj – ka\u017ee profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog-onkolog Vojnomedicinske akademije.<\/p>\n

– U\u010destalost krvarenja zavisi i od starosne dobi. Kod starijih od 80 godina je 10 puta ve\u0107a nego kod osoba starosti od 40 do 60 godina. Smrtnost u prvih 30 dana nakon digestivnih krvarenja varira od 4,6 do 15 odsto. Va\u017eno je ista\u0107i da najve\u0107i broj pacijenata ne umire od iskrvarenja, ve\u0107 od kardiorespiratornih, cerebrovaskularnih i bubre\u017enih komplikacija, ili zbog pogor\u0161anja postoje\u0107e osnovne bolesti.<\/p>\n

Iako nema ta\u010dnih podataka koliko je ovaj problem zastupljen u Srbiji, procenjuje se da u na\u0161oj zemlji godi\u0161nje gastrointestinalno krvarenje ima oko 8.000 ljudi. Ako su lekovi odgovorni za 65 odsto krvarenja, a mortalitet u 30 dana nakon krvarenja je od 10 do 14 odsto, proisti\u010de da oko 750 ljudi godi\u0161nje umre zbog krvarenja uzrokovanih lekovima!<\/p>\n

– ASA i NSAIL, kao i druge grupe potencijalno ulcerogenih lekova su svakako neophodni i njihova primena se ne mo\u017ee i ne sme izbe\u0107i – obja\u0161njava dr Tarabar. – S druge strane, poslednjih decenija su razvijene brojne strategije za\u0161tite sluznica digestivnog trakta koje su dramati\u010dno smanjile rizik od krvarenja, ali ga nisu eleminisale potpuno. Najve\u0107a do sada objavljena studija koja je analizirala vi\u0161e od 600.000 pacijenata ukazala je da preventivna za\u0161tita sluznica gornjeg dela digestivnog trakta umanjuje rizik za krvarenje gotovo dvostruko. Ali gastroprotekcija mora da se primenjuje onoliko dugo koliko se uzima ulcerogeni lek, jer prestanak uzimanja lekova koji \u0161tite sluznicu pove\u0107ava rizik za krvarenje za 45 odsto.<\/p>\n

Podaci pokazuju da svega 22 odsto starijih od 65 godina koristi neku za\u0161titu sluznica \u017eeluca i dvanaestopala\u010dnog creva, iako je starost najva\u017eniji faktor rizika za krvarenje. Mali procenat pacijenata na hroni\u010dnoj ASA terapiji sa multiplim faktorima rizika uzima gastroprotekciju, \u010dak iako su prethodno krvarili.<\/p>\n

– Za za\u0161titu digestivnog trakta treba koristiti inhibitore protonske pumpe (PPI) kao \u201eomeprazol\u201c, \u201epantoprazol\u201c, \u201elansoprazol\u201c, \u201eesomeprazol\u201c i \u201erabeprazol\u201c – napominje dr Tarabar. – Oni se daju u jutarnjoj dozi pola sta pre doru\u010dka (20mg \u201eomeprazola\u201c, \u201epantoprazola\u201c i \u201eesomeprazola\u201c, odnosno 15mg \u201elansoprazola\u201c). U ovoj indikaciji nema mesta za H2 blokatore (\u201eranitidin\u201c, \u201efamotidin\u201c), jer su daleko manje efikasni u primarnoj i sekundarnoj prevenciji krvarenja kod pacijenata na terapiji sa ASA.<\/p>\n

Terapiju treba sprovoditi bar onoliko dugo koliko se uzimaju potencijalno agresivni lekovi. Tako\u0111e, ASA i NSAIL nikako ne treba uzimati istovremeno, a kod primene nekog od navedenih lekova obavezno treba uzimati lekove koji \u0161tite sluznicu digestivnog trakta (PPI). U slu\u010daju novonastalih bolova, prehlade i povi\u0161ene temperature trebalo bi se posavetovati sa lekarom kada i koje lekove uzimati ili izbegavati.<\/p>\n

FAKTORI RIZIKA<\/p>\n

Faktori rizika za pojavu krvarenje kod primene ASA i NSAIL su:<\/p>\n

* starost preko 60 godina<\/p>\n

* prethodno ili sada\u0161nje prisustvo ulkusne bolesti<\/p>\n

* prethodno krvarenja iz digestivnog trakta<\/p>\n

* istovremeno uzimanja drugih antiagregacionih lekova, antikoagulanasa, glikokortikoida, NSAIL ili SSRI<\/p>\n

* ranije dijagnostikovana dispepsija<\/p>\n

* ranije dijagnostikovana refluksna bolest jednjaka<\/p>\n

Novosti.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji oko 750 ljudi godi\u0161nje umre zbog krvarenja uzrokovanih ljekovima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-136170","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136170","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136170"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136170\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136170"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136170"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136170"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}