{"id":136053,"date":"2014-01-26T10:55:23","date_gmt":"2014-01-26T09:55:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=136053"},"modified":"2014-01-26T11:08:05","modified_gmt":"2014-01-26T10:08:05","slug":"zdravstveni-savjeti-koji-bas-i-nisu-tacni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/26\/zdravstveni-savjeti-koji-bas-i-nisu-tacni\/","title":{"rendered":"Zdravstveni savjeti koji ba\u0161 i nisu ta\u010dni…"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Koliko ste puta \u010duli savete koji obe\u0107avaju du\u017ei \u017eivot? Me\u0111utim, veliki broj tih saveta ba\u0161 i nije istinit, a neke od njih trebalo bi \u010dak i izbegavati u \u0161irokom luku.<\/p>\n

Verovatno ste \u010duli kako nekoliko \u0161oljica kafe na dan mo\u017ee biti lo\u0161e po zdravlje, ali istra\u017eivanje objavljeno u \u010dasopisu “New Egland Journal of Medicine” dokazuje potpuno suprotno. Rezultati 14 godina dugog istra\u017eivanja pokazali su kako su mu\u0161karci i \u017eene koji su dnevno pili dve do tri \u0161oljice kafe, a nisu pu\u0161ili, imali 10, odnosno 13 odsto manju smrtnost u pore\u0111enju sa ispitanicima koji nikada nisu ili su jako retko pili kafu. Mu\u0161karci i \u017eene koji su pili jednu \u0161oljicu kafe na dan imali su smrtnost manju za \u0161est, odnosno pet, odsto.<\/p>\n

Prema re\u010dima istra\u017eiva\u010da, vi\u0161e kafe zna\u010di manji rizik od mo\u017edanog udara, dijabetesa i sr\u010danih i respiratornih bolesti. Me\u0111utim, trebalo bi pripaziti na sve ostalo \u0161to stavljamo u kafu poput mleka i \u0161e\u0107era jer te dodatne masno\u0107e i \u0161e\u0107er mogu eliminisati zdravstvene prednosti kafe.<\/p>\n

Svake no\u0107i spavajte osam sati<\/p>\n

Iako istra\u017eivanja pokazuju kako spavanje \u0161est ili vi\u0161e od devet sati tokom no\u0107i podi\u017ee nivo smrtnosti, prema re\u010dima doktorke \u0160elbi Haris, \u010dinjenica je da svako ima razli\u010dite potrebe za spavanjem. Zato, ako se sami od sebe probudite nakon \u0161est i po sati sna, prisiljavanje da odspavate jo\u0161 koji sat ne\u0107e vam produ\u017eiti \u017eivot.<\/p>\n

Smanjite indeks telesne mase<\/p>\n

Prema studiji objavljenoj u \u010dasopisu “Journal of American Medica Association”, pokoji kilogram vi\u0161ka mogao bi da produ\u017ei du\u017einu \u017eivota. Odrasle osobe s indeksom telesne mase koji ih stavlja u grupu onih sa vi\u0161kom kilograma, ali ne gojaznih, a to je indeks izme\u0111u 25 i 29.9, imale su \u0161est odsto manji rizik od smrtnosti.<\/p>\n

I dok indeks telesne mase nije uvek ta\u010dna mera za zdravstvene rizike, registrovani dijabeti\u010dar D\u017een Bruer ka\u017ee da ako dodatna te\u017eina dolazi iz mi\u0161i\u0107ne mase, verovatnije je da \u0107e osoba imati ni\u017ei nivo holesterola i bolji odnos dobrog i lo\u0161eg holesterola.<\/p>\n

Uzmite jedan aspirin dnevno<\/p>\n

Smatra se kako uzimanje jednog aspirina dnevno omogu\u0107ava du\u017ei \u017eivot i u odre\u0111enoj meri spre\u010dava sr\u010dani i mo\u017edani udar. Me\u0111utim, prema re\u010dima doktorke Nis Goldberg, ako ste zdrava \u010detrdesetpetogodi\u0161nja \u017eena, mo\u017eda ne\u0107ete ni primetiti razliku. Me\u0111utim, svakodnevno uzimanje aspirina mo\u017ee dovesti do krvarenja, alergija i problema sa \u017eelucem.<\/p>\n

Dnevno popijte osam \u010da\u0161a vode<\/p>\n

Smatra se kako je upravo ta koli\u010dina vode potrebna organizmu. Me\u0111utim, studija koju je sprovela Medicinska \u0161kola Darmut iz Hanovera 2002. godine, otkrila je kako jednostavno ne postoji “magi\u010dan broj \u010da\u0161a” vode koje je potrebno popiti svaki dan. Osim toga, te\u010dnost se ne mora u organizam unositi isklju\u010divo putem vode. Biljni \u010dajevi i prirodni sokovi dobar su izvor hidratacije, ali treba izbegavati gazirane sokove. Vo\u0107e i povr\u0107e su jo\u0161 zdraviji na\u010din uno\u0161enja te\u010dnosti u organizam.<\/p>\n

Mleko je zdravo za telo<\/p>\n

Uvre\u017eeno je mi\u0161ljenje da pijenje \u010da\u0161e mleka na dan odr\u017eava kosti zdravima i spre\u010dava povrede. Me\u0111utim, dvanaestogodi\u0161nja studija koja je sprovedena na Harvardu otkrila je kako \u017eene koje mleko piju tri puta na dan slome vi\u0161e kostiju nego \u017eene koje piju manje od jedne \u010da\u0161e mleka nedeljno. \u010cinjenica je da kosti jakima \u010dini kalcijum koji se, osim u mleku, nalazi i u zelenom povr\u0107u, mahunarkama…<\/p>\n

Pijte manje alkohola<\/p>\n

Jedna \u010da\u0161a vina na dan ne samo da blagotvorno deluje na srce, ve\u0107 i produ\u017eava \u017eivot. Nau\u010dnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu otkrili su kako umereno pijenje, kao \u0161to je mala \u010da\u0161a vina dnevno, smanjuje mortalitet u srednjoj i starijoj \u017eivotnoj dobi. Doktori ka\u017eu da je to zato \u0161to su sr\u010dane bolesti vode\u0107i uzrok smrtnosti kod \u017eena, a vino sadr\u017ei antioksidanse, koji spre\u010davaju ozbiljne bolesti.<\/p>\n

Pijte multivitamine<\/p>\n

Iako multivitamine pije gotovo polovina odraslih osoba, studija koju je 2011. sproveo “Women\u2019s Health”, otkrila je kako \u017eene koje piju multivitamine ne \u017eive du\u017ee u pore\u0111enju sa \u017eenama koje nutrijente dobijaju samo iz hrane. Jedino su dodaci sa kalcijumom povezani s manjom stopom smrtnosti pa tako osobe koje piju kalcijum imaju smrtnost od 37 odsto, a taj postotak kod osoba koje ih ne piju iznosi 43 odsto. Zato je, prema re\u010dima nau\u010dnika, vitamine i minerale najbolje uzimati direktno iz vo\u0107a i povr\u0107a.<\/p>\n

021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko ste puta \u010duli savete koji obe\u0107avaju du\u017ei \u017eivot? Me\u0111utim, veliki broj tih saveta ba\u0161 i nije istinit, a neke od njih trebalo bi \u010dak i izbegavati u \u0161irokom luku. Verovatno ste \u010duli kako nekoliko \u0161oljica kafe na dan mo\u017ee biti lo\u0161e po zdravlje, ali istra\u017eivanje objavljeno u \u010dasopisu “New Egland Journal of Medicine” dokazuje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-136053","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136053","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=136053"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/136053\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=136053"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=136053"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=136053"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}