{"id":135953,"date":"2014-01-25T09:45:43","date_gmt":"2014-01-25T08:45:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=135953"},"modified":"2014-01-25T09:45:43","modified_gmt":"2014-01-25T08:45:43","slug":"nacionalizam-je-lazan-odgovor-na-pravo-pitanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/25\/nacionalizam-je-lazan-odgovor-na-pravo-pitanje\/","title":{"rendered":"Nacionalizam je la\u017ean odgovor na pravo pitanje"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Razgovarala: Paulina Janusz<\/strong><\/p>\n

\u201ePoljska nije dr\u017eava bez gre\u0161aka, ali nema bezgre\u0161nih dr\u017eava\u201c, ka\u017ee Adam Mihnik, poljski intelektualac, disident, a danas glavni urednik uticajnih novina \u201eGazeta Vibor\u010da\u201c. Mihnik ne krije da je zadovoljan putem koji je njegova domovina pre\u0161la u poslednjih 25 godina i iz komunisti\u010dkog satelite Sovjetskog saveza prerasla u prvaka Evropske unije. Ipak, tokom razgovora koji vodimo u impozantnom sjedi\u0161tu \u201eVibor\u010de\u201c u Var\u0161avi vi\u0161e puta savjetuje oprez. Diktatura je sru\u0161ena, ali je bauk nacionalizma ponovo za\u017eivio u Evropi i predstavlja realnu opasnost za demokratiju.<\/p>\n

Mihnik je jedan od najdoslednijih boraca u ovom dijelu svijeta za ovaj oblik vlasti. Svoj \u017eivotni put po\u010deo je jo\u0161 famozne 1968. Dugih 20 godina se borio protiv komunisti\u010dkog re\u017eima, da bi 1989. zajedno sa politi\u010dkim liderima demokratske opozicije krunisao svoju djelatnost pregovorima Okruglog stola. Brzo je progla\u0161en za enfant terriblea re\u017eimskih promjena. Razo\u010daran \u201eSolidarno\u0161\u0107u\u201c nije se ustru\u010davao da je kritikuje, a znao je i da otvoreno stane na strani reformisanih komunista. Mihnik nikad nije krio svoje politi\u010dke simpatije, ali za razliku od ostalih u\u010desnika Okruglog stola nije direktno u\u0161ao u politiku.<\/p>\n

U vrtlogu raskida prijateljstava i sticanja novih saveznika najtrajnijom se pokazala njegova suradnja s \u010de\u0161kim liderom Vaclavom Havelom te prvim poljskim demokratskim premjerom Tadeuszom Mazowieckim, li\u010dnostima poznatim Balkancima i \u0161to je za Mihnika apsurdno, za njih kontroverznima. Nakon smrti Havela likovali su srpski nacionalisti prigovaraju\u0107i mu podr\u0161ku bombardovanju SRJ 1999. godine, a prije mjesec dana Mazowieckog su oplakivali uglavnom Bo\u0161njaci uvjereni da je uvijek bio na njihovoj strani. Ako tome dodamo (navodnu) tradicionalnu bliskost Poljaka i Hrvata-katolika, te\u0161ko je odoljeti pomalo provokativnom pitanju:<\/p>\n

* A na \u010dijoj ste vi strani?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Nije mi jasna ova vrsta kvalifikacija. Bio sam blizak i s Vaclavom Havelom i s Tadeuszem Mazowieckim i nisu oni bili ni prosrpski ni antisrpski raspolo\u017eeni. Bili su antinacionalisti i nisu voljeli nijedan nacionalizam. Bili su protiv netolerancije. Bili su protiv diktatura. Dakle, kad je Slobodan Milo\u0161evi\u0107 imao svoju velikosrpsku viziju oni su bili protiv Milo\u0161evi\u0107a, bili su prijatelji srpskih demokrata. Ja bih i sebe na taj na\u010din definisao. Uvijek sam bio prijatelj srpskih demokrata, u Beogradu sam imao i imam dan-danas puno prijatelja tako da ni na kakav na\u010din nisam bio antisrpski, iako sam bio protiv Milo\u0161evi\u0107a i to nikad nisam krio.<\/p>\n

* Taj antimilo\u0161evi\u0107izam je u skladu za Va\u0161im izrazito antinacionalisti\u010dkim stavovima. Vi i \u201eGazeta Vibor\u010da\u201c u\u0161li ste po tom pitanju i u poprili\u010dno o\u0161tar konflikt s djelom politi\u010dke scene u Poljskoj.<\/em><\/p>\n

Mihnik: Konflikt jeste o\u0161tar i vezan je za spor oko toga kakva treba biti Poljska. Postoji jedan projekt koji se od 30-ih godina zove \u201ekatoli\u010dka dr\u017eava poljske nacije\u201c. Mi smo u opoziciji spram njega, ali to ne zna\u010di da smo protiv crkve ili protiv nacije. Me\u0111utim, smatramo da crkva treba biti odvojena od dr\u017eave. \u017delimo da odnos me\u0111u crkovm i dr\u017eavom bude prijateljski, ali istovremeno i da kanoni religije ne mogu dominirati u Ustavu. Model dr\u017eave kojeg se bojimo je model putinovsko-ma\u0111arski, a ranije bismo rekli i srpski (milo\u0161evi\u0107evski, prim. aut.) ili tu\u0111manovski, iako su barjaci prvog bili crveni, dok je na drugima bila hrvatska \u0161ahovnica. No, to nije bitno. Bitna je forma dr\u017eave, da li imamo demokratsku dr\u017eavu, dr\u017eavu svih gra\u0111ana, ili dr\u017eavu koja selektira gra\u0111ane prvog i drugog reda. Ja sam bio izrazito protiv filozofije ekskluzivne dr\u017eave, jako sam se toga pla\u0161io i znao sam da su za dr\u017eavu koja izlazi iz komunisti\u010dke diktature to glavne opsanosti \u2013 nacionalizam i politizirana i nacionalizirana religija.<\/p>\n

* Da li danas ova putinovsko-ma\u0111arska opasnost za Poljsku jo\u0161 uvijek postoji?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Moj pokojni prijatelj Bronislav Geremek (nekada\u0161nji poljski ministar inostranih poslova, prim. aut.) imao je uzre\u010dicu da idemo pravim putem, ali po rubu. Dovoljan je jedan nepa\u017eljiv korak i past \u0107emo u provaliju. I ima ne\u0161to u tome.<\/p>\n

* Neki su zaista pali u provaliju. Istog dana kad su 1990. godine u Poljskoj odr\u017eani prvi predsjedni\u010dki izbori koji su na vlast doveli Lecha Walensu, u Srbiji je pobijedio Milo\u0161evi\u0107. Poljska je od tada pro\u0161la poprili\u010dno bezbolnu tranziciju, dok je Balkan krenuo prema nacionalizmu. Odakle ovako razli\u010diti putevi?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Ja smatram da je opasanost zaokreta prema nacionalizmu bila svuda, ne samo na Balkanu. \u010cini mi se da u njegovom slu\u010daju glavnu krivicu snosi strana velikospskog nacionalizma, ali naravno dijeli je s nacionalisti\u010dkim tendencijama u Hrvatskoj. Ova je opasnost bila prisutna u svim dr\u017eavama isto\u010dne Evrope i mislim da jo\u0161 uvijek postoji. Vidimo \u0161ta se doga\u0111a u Ma\u0111arskoj, vidimo sve autoritarne tendencije u Rusiji, u Ukrajini.<\/p>\n

* U Poljskoj?<\/em><\/p>\n

Mihnik: U Poljskoj tako\u0111er. Mada moram re\u0107i da su iz vi\u0161e razloga Poljaci imali puno sre\u0107e. U Poljskoj smo dvije godine imali na vlasti autoritarno-populisti\u010dku formaciju (vlada desni\u010darske stranke \u201ePravo i Pravda\u201c, populisti\u010dke \u201eSamoodbrane\u201c i klerikalne \u201eLige poljskih porodica\u201c, od 2005. do 2007., prim. aut.) i, na sre\u0107u, zbog svoje arogancije su izgubili izbore. Oni su jo\u0161 uvijek jaki. Naravno, ja se nadam da taj etni\u010dki nacionalizam podr\u017ean od strane religijske retorike ne\u0107e dominirati Poljskom, ali smatram da moramo biti oprezni i da moram pa\u017eljivo posmatrati zbivanja, jer ovo \u0161to se dogodilo u Ma\u0111arskoj bi trebala biti opomena demokratama u cijeloj regiji.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, i u zapadnoj Evropi o\u017eivjele su nacionalisti\u010dke, populisti\u010dke, autoritarne tendencije. U Francuskoj je na prvom mjestu u istra\u017eivanjima Nacionalni front Marine le Pen, u Italiji je jo\u0161 uvijek jaka koalicija oko Berlusconija, u Engleskoj konzervativni premijer igra s jezikom antiimigrantske retorike \u0161to je apsolutno poricanje konzervativne tradicije. Drugim rije\u010dima, ovo je vrlo opasno vrijeme po demokrate. S druge strane, pak, ima i pozitivnih signala kao \u0161to je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju \u0161to pove\u0107ava mogu\u0107nost demokratskih rje\u0161enja, zato \u0161to posebno za na\u0161e dr\u017eave, za mlade demokratije, \u010dlanstvo u Uniji je neka vrsta demokratskog sidra. Ovo zna\u010di da \u0107e te\u017ee biti populisti\u010dko-autoritarnom tendencijom ove demokratije prevrnuti.<\/p>\n

* No, ovaj razgovor vodimo u trenutku kad Unijom predsjedava bankrotirana Gr\u010dka. Da li takva Unija u kojoj je mogu\u0107 \u201egr\u010dki scenario\u201c jo\u0161 uvijek privla\u010di?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Na ovo pitanje ne mogu odgovoriti druga\u010dije nego da jedne privla\u010di, a druge odbija. Protivnici Evropske unije su bili i u Poljskoj, i u \u010ce\u0161koj, i u Hrvatskoj, svuda. Zato ja na ovo pitanje mogu odgovoriti samo ovako \u2013 ona dru\u0161tva u kojima \u0107e protivnici Unije biti u ve\u0107ini, u EU ne\u0107e u\u0107i i tada \u0107emo vidjeti da li su zaista druga rje\u0161enja bolja. Imamo primjer \u0160vajcarske, ali da Bosna i Hercegovina postane nova \u0160vajcarska morao bi se dogoditi veliki historiozofski zaokret.<\/p>\n

* Pitanje je i da li Evropska unija uo\u0161te \u017eeli biti privla\u010dna za Balkan. Da li imate osje\u0107aj da je Evropa Balkan gurnula pod tepih, jer je u jednom trenutku situacija postala za nju prekomplicirana?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Ona je uvijek bila komplicirana, a pod tepih su se gurnule same dr\u017eave. Niko nije natjerao Srbe da diktiraju svoju nacionalisti\u010dku retoriku svim dr\u017eavama jugoslovenske federacije i da dovedu do situacije ili-ili: ili Jugoslavija ili demokratija.<\/p>\n

Ja ne vjerujem u istorijsku nu\u017edu. Jugoslavija se nije morala raspasti i potonuti u ovaj u\u017easan rat.<\/p>\n

Ja sam filozofski i kulturno jugonostalgi\u010dar, ali ovo je stvarnost i tu se ni\u0161ta ne mo\u017ee. Mislim da je Milo\u0161evi\u0107 u jednom trenutku prestao vjerovati u Jugoslaviju. Prirodan odgovor je bio velikohrvatski jezik i tako su se sa sobom sukobile istorijske sjenke \u010detnika i usta\u0161a. Ali nije moralo biti tako. Ja ne vjerujem u istorijsku nu\u017edu. Jugoslavija se nije morala raspasti i potonuti u ovaj u\u017easan rat.<\/p>\n

* A da li vjerujete u teorije zavjere i velike geopoliti\u010dke manevre?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Ne, u zavjere ne vjerujem. Ja smatram da su se pod tepih gurnule same balkanske nacije, da je Jugoslavija imala ve\u0107e \u0161anse od Poljske da se na\u0111e u Evropskoj uniji i da je ove \u0161anse prokockala sopstvenom \u017eeljom. U jednom trenutku je izgledalo da \u0107e svoje \u0161anse prokockati Slova\u010dka. No, tada su se Slovaci opametili, dali Me\u010djaru (Vladimir Me\u010djar, nacionalisti\u010dki premjer Slova\u010dke, od 1994. do 1998., prim. aut.) crveni karton i nenacionalisti\u010dka koaliciona vlada je uvela Slova\u010dku u Uniju i u NATO. Ali sve je ovo bilo otvoreno.<\/p>\n

Dakle, na sla\u017eem se da je Evropa gurnula Balkan pod tepih. Jer se u ovoj tezi krije druga teza \u2013 da je neko drugi kriv \u0161to je kod nas pakao. A nije tako. Niko izvana nije napao Jugoslaviju, ona je napala samu sebe. I ne mo\u017eemo re\u0107i da su zbog toga \u0161to su Austrijanci i Nijemci vrlo brzo priznali Sloveniju, pa Hrvatsku, oni krivi. Da su jugoslovenski narodi \u017eeljeli \u017eivjeti zajedno i da njihovi lideri imaju dogovorenu dobru ideju oni bi \u017eivjeli zajedno i ni\u0161ta ne bi promijenile diplomatske demonstracije Austrije i Njema\u010dke. Naravno, to mo\u017ee ubrzati neke procese, mo\u017ee ih stimulirati, ali osnovna odgovornost za rat u Jugoslaviji i za raspad Jugoslavije je na Jugoslaviji.<\/p>\n

* Odakle u dana\u0161njoj Evropi renesansa nacionalizma?<\/em><\/p>\n

Mihnik: To je vrlo dobro pitanje, koje sebi danas postavljaju svi u Evropi. Nema jednog odgovora. Prije svega, u Evropi su se istovremeno odvijala dva procesa \u2013 integracije i dezintegracije. Integracioni procesi su ubrzali dezintegracione tendencije u Kataloniji, na Korzici, u \u0160kotskoj ili u sjevjernoj Italiji.<\/p>\n

S druge strane, nacionalizam je odgovor na situaciju pove\u0107ane nesigurnosti. Dru\u0161tva tra\u017ee tada ne\u0161to sigurno. Nacionalni identitet je ne\u0161to sigurno. I to je istovremeno na\u010din da se da la\u017ean odgovor na pravo pitanje. Dakle, pitanje o nesigurnost je pravo, odgovor da je kriv kom\u0161ija, stranac, imigrant, centar, Madrid, Pariz, Prag ili London je la\u017ean odgovor. Postoji ta ideja, prema meni nerealisti\u010dna, Evropa-regija umjesto Evropa-nacija, ali \u201eprojekt Evropa\u201c nije zatvoren i jo\u0161 dugo ne\u0107e biti zatvoren. Ovo \u0107e biti entitet sui generis koji \u0107e se konstituisati metodom poku\u0161aja i pogre\u0161aka, kriza i prevladavanja ovih kriza.<\/p>\n

* A crni scenario, odnosno da li se Evropska unija mo\u017ee raspasti? I kako bi to izgledalo?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Izgledalo bi lo\u0161e. Raspad EU predvi\u0111aju mnogi u Poljskoj, na \u0161ta ja odgovaram da mi naravno nemamo dovoljno snage da odr\u017eavamo Uniju kad je niko drugi ne \u017eeli, ali barem nemojmo ovaj raspad ubrzavati. Na\u0161 je interes jednostavno trajanje Unije. Poljska ima isklju\u010divo korist od \u010dlanstva u Evropskoj uniji i nijednog problema.<\/p>\n

* Odakle onda evroskepticizam u Poljskoj?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Iz gluposti. Oni ka\u017eu da je to strah od gubitka nezavisnosti, nacionalnog identiteta, da je Evropska unija paganska jer su tamo razvodi, abortusi, kontracepcija i droga. Mislim da je ovo jednostavno strah barbarina kojemu iznenada ka\u017eu da mora nau\u010diti da jede ribu vilju\u0161kom. On to ne zna, a u Evropi to treba znati. Tada on izmi\u0161lja neke budala\u0161tine o identitetu. Da li je Njema\u010dka izgubila identitet? Da li je Italija izgubila identitet? Taman posla.<\/p>\n

* Kad pogledamo iz perspektive Poljske, ona je imala izuzetnu sre\u0107u i veliki je pobjednik tranzicije. Za\u0161to?<\/em><\/p>\n

Mihnik: \u010citava filozofija se konstituisala na Okruglom stolu, zna\u010di da pored svih razlika ima ne\u0161to \u0161to nas spaja, ne\u0161to zajedni\u010dko. Ova je filozofija pobijedila. I zahvaljuju\u0107i tome Poljska je danas stabilna, demokratska, normalna, tr\u017ei\u0161na, ljudska prava su respektovana, u NATO-u smo i u Uniji, odnosno bezbjedni, nemamo konflikata sa susjedima, nemamo konflikata s nacionalnim manjinama. Ovo je veliki uspjeh, istorijski. Ovo je s jedne strane determinisala volja na\u0161ih elita, a s druge ovo \u0161to ste vi rekli \u2013 sre\u0107a.<\/p>\n

* A ova klju\u010dna vrijednost oko koje su se slo\u017eili svi na Okruglom stolu, \u0161ta je to bilo?<\/em><\/p>\n

Mihnik: Ja sam sve ovo definirao u jeziku \u0161panske tranzicije. Bili smo u dugom ratu. Nismo se slagali i jo\u0161 uvijek se ne sla\u017eemo. No, s jednim je gotovo \u2013 ko pobjedi ne trpa u zatvor onog koji izgubi. Ovo ne mo\u017ee biti demokratija kanibala da jedni pobje\u0111uju na izborima pa da za ve\u010deru pojedu gubitnike. Ovo ne mo\u017ee biti dr\u017eava ljudo\u017eera, moramo se prebaciti na politi\u010dki vegetarijanizam. I prebacili smo se.<\/p>\n

Kontrapress<\/a>\/Dani<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Adam Mihnjih: Nacionalizam je odgovor na situaciju pove\u0107ane nesigurnosti. Dru\u0161tva tra\u017ee tada ne\u0161to sigurno. Nacionalni identitet je ne\u0161to sigurno. I to je istovremeno na\u010din da se da la\u017ean odgovor na pravo pitanje…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-135953","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135953","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=135953"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135953\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=135953"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=135953"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=135953"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}