{"id":135769,"date":"2014-01-23T10:22:50","date_gmt":"2014-01-23T09:22:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=135769"},"modified":"2014-01-23T10:22:50","modified_gmt":"2014-01-23T09:22:50","slug":"privatni-zivot","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/23\/privatni-zivot\/","title":{"rendered":"Privatni \u017eivot"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Adam Curtis<\/strong><\/p>\n

Mnogi su fascinirani ljubavnom aferom Fransoa Olanda \u2013 i to na dva nivoa.<\/p>\n

Jedan nivo je fascinacija ne samo detaljima, nego i \u010dinjenicom da tako neatraktivan \u010dovek mo\u017ee da ima toliko glamurozan ljubavni \u017eivot.<\/p>\n

Drugi nivo je neobi\u010dan utisak da se Francuzi izgleda ne potresaju kao mi. Izgleda da imaju \u010dudno i staromodno uverenje da postoji granica izme\u0111u ne\u010dijeg privatnog \u017eivota i detalja iz njegovog javnog \u017eivota.<\/p>\n

Ispod svega ovoga krije se nostalgija \u2013 \u010de\u017enja za ne tako davnim vremenom kada smo i mi u Britaniji bili takvi. Za vremenom pre nego \u0161to su u\u017easni ljudi poput Ruperta Mardoka do\u0161li i pretvorili sve \u2013 \u010dak i najintimnije detalje \u017eivota \u2013 u surovu, javnu melodramu.<\/p>\n

Nisam siguran da je takav dojam opravdan.<\/p>\n

Naleteo sam na jedan fascinantan film iz 1967. o razvodu \u2013 gde su pripadnici britanske vi\u0161e i vi\u0161e srednje klase govorili iskreno, uzbudljivo i ponekad strahovito potresno o najintimnijim detaljima svog privatnog \u017eivota.<\/p>\n

Film je navodno snimljen zato \u0161to je parlament trebalo da glasa o promenama zakona o razvodu. Ali zapravo se radi o istinitoj drami u kojoj osmoro ljudi iz samog sredi\u0161ta londonskog visokog bur\u017eoaskog \u017eivota sredinom 60-ih pred kamerama otkriva svoj privatni \u017eivot.<\/p>\n

Taj svet je veoma nalik svetu koji danas okru\u017euje Fransoa Olanda i \u017duli Gaje u Parizu. Svet poznatih pisaca, ljudi iz marketinga, prelepih manekenki, samozatajnih aristokrata i jednog sina poznatog istra\u017eiva\u010da.<\/p>\n

Ono \u0161to ovaj film \u010dini toliko zanimljivim je njegova struktura. Uporedo teku dve pri\u010de \u2013 obe se vrte oko jednog protagoniste. Prvi je poznati pisac, a druga protagonistkinja je lepa manekenka.<\/p>\n

Oko njih ima jo\u0161 troje likova \u2013 i tih \u010detvoro ljudi sudeluju u razvodu. Svi govore jedni o drugima \u2013 ponekad veoma surovo. A drugih \u010detvoro opisuju kroz \u0161ta prolaze na tako dirljiv na\u010din da vas tera na pla\u010d.<\/p>\n

Svi oni zajedno slikaju portret unutra\u0161njeg \u017eivota mo\u0107ne kulturne elite \u2013 sveta izokrenutog naopa\u010dke i prikazanog u emocionalnim detaljima. Dok ovo gledate, shvatate da ne\u0161to ovako danas nikada ne bi bilo prikazano na televiziji.<\/p>\n

I pored silne pri\u010de o tome kako je dana\u0161nje dru\u0161tvo otvorenije i transparentnije od nekada\u0161njeg \u2013 istina je da su dana\u0161nji ljudi na vlasti daleko za\u0161ti\u0107eniji i skriveniji nego \u0161to su bili onda\u0161nji.<\/p>\n

\u010cetvoro od osmoro likova \u010dine emocionalno sredi\u0161te filma \u2013 i dodao sam neke detalje o tome \u0161ta im se doga\u0111alo tokom narednih \u010detrdeset godina. Mo\u017eda \u0107ete \u017eeleti da ovo pro\u010ditate pre nego \u0161to pogledate film, a mo\u017eda i ne\u0107ete.<\/p>\n

Elizabet D\u017eejn Hauard je bila spisateljica. Za Pitera Skota udala se 1942, a razveli su se 1951. Zatim je 1962. upoznala Kingzlija Ejmisa, i do\u0161la na ve\u010deru u njegovu ku\u0107u sa njim i njegovom suprugom. Supruga je oti\u0161la na spavanje, oni ostali da pri\u010daju \u2013 i zapo\u010deli su vezu. Ven\u010dali su se 1965.<\/p>\n

Do 1972. smu\u010dilo joj se pijan\u010denje Kingzlija Ejmisa \u2013 i ostavila ga je 1980. Zatim je dosta pose\u0107ivala psihoterapeuta jer je patila od depresije. Ali 1990. stanje joj se popravilo i napisala je The Cazalet Chronicles.<\/p>\n

Godine 1995. gostovala je u emisiji Desert Island Discs. Neki obo\u017eavatelj joj je pisao da \u017eeli da se upoznaju \u2013 zatim ju je o\u010darao, uvukao se u njen \u017eivot i imali su ljubavnu aferu. Pozajmila mu je novac.<\/p>\n

Njena \u0107erka je ne\u0161to posumnjala i otkrila da je \u010dovek prevarant i la\u017eov i da je prou\u010dio njen \u017eivot kako bi je zaveo. To joj je slomilo srce \u2013 ali iz njenih memoara sti\u010de se utisak da je sa 72 godine u\u017eivala u krevetu sa prevarantom. Mnogo vi\u0161e nego sa mnogim drugim svojim udvara\u010dima. Umrla je po\u010detkom ove godine.<\/p>\n

Kingsli je umro 1995. Nije \u017eeleo da vidi Elizabet D\u017eejn Hauard, \u010dak ni kada je umirao. Rekao je jednom novinaru pre nego \u0161to je umro:<\/p>\n

Da li je vi\u0111am? Ne. Dovoljno je stra\u0161no bilo biti s njom u braku.<\/p>\n

On je bio \u010dovek koji je izgovarao takve stvari.<\/p>\n

\"\"<\/a>Sandra Pol je bila prelepa manekenka i sa 18 godina udala se za Robina Daglasa Houma. On je bio plejboj, sinovac biv\u0161eg premijera Aleka Daglasa Houma. Imali su jednog sina \u2013 zvao se \u0160olto \u2013 kome je kum bio Frenk Sinatra.<\/p>\n

Ali stvari nisu i\u0161li dobro. Alek je nastavio da odlazi na zabave bez nje. A zatim ga je ona navodno uhvatila u preljubi sa markizom od Londonerija na zadnjem sedi\u0161tu auta.<\/p>\n

Sandra i Robin Daglas Houm pro\u0161li su kroz brutalan razvod \u2013 o \u010demu detaljno govore u filmu. Sandra otvoreno opisuje \u0161ta je morala da uradi da iza\u0111e iz braka:<\/p>\n

Morala sam da budem nemilosrdna kako bih se oslobodila.<\/p>\n

Autori filma upotrebili su njen citat za naslov filma.<\/p>\n

Zatim je upoznala ambicioznog direktora marketin\u0161ke firme Dejvida Vina Morgana i ven\u010dali su se. Ali njihova veza je trajala samo \u010detiri godine. Nakon toga se udala marketin\u0161kog direktora po imenu Najd\u017eel. Ali to je trajalo samo dve godine.<\/p>\n

Na kraju je 1975. upoznala mladog advokata sa politi\u010dkim ambicijama po imenu Majkl Hauard. Razgovarali su o Ficd\u017eeraldu \u2013 on joj je sutradan poslao knjigu Tender is the Night. I preselila se kod njega.<\/p>\n

Jo\u0161 uvek su u braku. Napisala je nekoliko romana \u2013 uklju\u010duju\u0107i i jedan pod nazivom \u201eBiv\u0161e \u017eene\u201c. Evo je sa mu\u017eem na dan kada je postao lider Konzervativne partije.<\/p>\n

U filmu Robin Daglas Houm detaljno opisuje kako je njegov brak sa Sandrom Pol po\u0161ao naopako. To je vrlo dirljivo.<\/p>\n

Godinu dana posle snimanja filma, izvr\u0161io je samoubistvo \u2013 nakon \u0161to ga je odbila princeza Margaret. To je u\u010dinio popiv\u0161i me\u0161avinu alkohola i amobarbitala.<\/p>\n

Ostavio je snimljenu opro\u0161tajnu poruku u kojoj je rekao:<\/p>\n

Do\u0111e vreme kada \u010dovek zaklju\u010di da bi bilo besmisleno da nastavi da \u017eivi.<\/p>\n

Do\u0111e.<\/p>\n

Romen je prva supruga Dejvida Vina Morgana \u2013 koji ju je ostavio zbog Sandre Pol.<\/p>\n

Upoznali su se i ven\u010dali kada je bila njegova sekretarica. U vreme snimanja filma \u017eivela je sama u londonskom predgra\u0111u sa njihovo dvoje dece.<\/p>\n

Romen je zvezda filma. Ona je neverovatno potresna. Za razliku od svih ostalih u filmu, za koje ne znate \u0161ta da mislite, ona je stvarno simpati\u010dna. Voleo bih da znam \u0161ta se sa njom dogodilo.<\/p>\n

(Jedan zanimljiv podatak o Dejvidu Vinu Morganu. Uprkos tome \u0161to je imao tipi\u010dnu karijeru uspe\u0161nog londonskog PR stru\u010dnjaka, po\u010detkom 2000. odlu\u010dio je da zastupa optu\u017eenog Lokerbi bomba\u0161a \u2013 Libijca Abdula Baseta al-Megrahija. Smatrao je da je Megrahi nedu\u017ean.)<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izgleda da Francuzi imaju \u010dudno i staromodno uverenje da postoji granica izme\u0111u ne\u010dijeg privatnog \u017eivota i detalja iz njegovog javnog \u017eivota…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":135771,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-135769","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135769","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=135769"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/135769\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/135771"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=135769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=135769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=135769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}