{"id":134505,"date":"2014-01-08T08:14:08","date_gmt":"2014-01-08T07:14:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=134505"},"modified":"2014-01-08T08:14:08","modified_gmt":"2014-01-08T07:14:08","slug":"rehabilitacijama-se-kriminalizuje-partizanski-pokret","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2014\/01\/08\/rehabilitacijama-se-kriminalizuje-partizanski-pokret\/","title":{"rendered":"Rehabilitacijama se kriminalizuje partizanski pokret"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/p>\n

Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107 radi na Institutu za noviju istoriju Srbije, a bavi se istorijom Srbije i Jugoslavije u 20. veku, posebno problemom istorijskog revizionizma. Njegova knjiga \u201cIstorija pred sudom: interpretacija pro\u0161losti i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Kara\u0111or\u0111evi\u0107a\u201d, koju je objavila beogradska Fabrika knjiga, bila je povod ovom razgovoru.<\/p>\n

Zanimljiv je naslov knjige, savr\u0161eno opisuje ono \u0161ta se u Srbiji de\u0161ava pod krinkom procesa rehabilitacije?<\/em><\/p>\n

\u010cini mi se da sam bio dovoljno, mo\u017eda \u010dak i brutalno jasan, jer se zaista u procesu rehabilitacija, naro\u010dito sude\u0107i po tome kako se on do\u017eivljava u javnosti, sudi jednom delu istorije, jednoj epohi na koju se i sam proces rehabilitacija u najve\u0107em broju slu\u010dajeva odnosi. U tom smislu nisam bio suvi\u0161e zagonetan. Na kraju, to se nametnulo kao rezultat mog uvida u na\u010din na koji se ovo dru\u0161tvo suo\u010dava sa pro\u0161lo\u0161\u0107u, pre svega sa pro\u0161lo\u0161\u0107u socijalizma.<\/p>\n

Ma\u010dek i knez Pavle<\/strong><\/p>\n

Koliko je \u010dinjenica da sud prepravlja istoriju relevantna za istori\u010dare?<\/em><\/p>\n

Na svu sre\u0107u, ne mnogo. Me\u0111utim, nikada ne treba zaboraviti da je odnos prema pro\u0161losti ne\u0161to sa \u010dim nemaju veze samo istori\u010dari nego i javnost kao celina, odnosno dru\u0161tvo. U tom su smislu intervencije suda u razumevanju pro\u0161losti va\u017ene, \u010dak i uticajnije od onoga \u0161ta bi o pro\u0161losti imali da ka\u017eu istori\u010dari. Jedan od problema jeste svojevrsni ambivalentni odnos prema rehabilitacijama onih koji te rehabilitacije zagovaraju. Sa jedne strane, govori se da se uop\u0161te ne donose sudovi o pro\u0161losti, tvrdi se da je to samo tehni\u010dki postupak utvr\u0111ivanja da li je bilo proceduralnih propusta prilikom dono\u0161enja presuda u vreme socijalisti\u010dke Jugoslavije. Sa druge strane, kada pogledate re\u0161enja o rehabilitacijama, tu se \u010desto referi\u0161e na istorijske doga\u0111aje, daju se ocene o istorijskim li\u010dnostima, epohi i procesima. U re\u0161enju o rehabilitaciji kneza Pavla \u010dak se eksplicitno ka\u017ee da pravni interes za rehabilitaciju postoji \u201csa istorijskog aspekta\u201d. Dakle, sud je procenio da postoji relevantnost rehabilitacije sa tog stajali\u0161ta, sud zauzima stav prema istorijskim doga\u0111ajima i li\u010dnostima.<\/p>\n

Taj su proces pratili brojni propusti, a neki su \u010dak groteskni \u2013 to govori o ozbiljnosti procesa?<\/em><\/p>\n

\u010citav je postupak, od po\u010detka do kraja, bio pogre\u0161an. Najpre je problem u tome \u0161ta se knez Pavle rehabilituje poni\u0161tavanjem odluke Dr\u017eavne komisije za utvr\u0111ivanje zlo\u010dina okupatora i njihovih pomaga\u010da, kojoj je dodeljen status i pravna snaga presude, \u0161ta ona nikada nije bila. Zato je komi\u010dno da se u re\u0161enju o rehabilitaciji zvani\u010dno knez Pavle progla\u0161ava neosu\u0111ivanim, a da osu\u0111en nikada nije ni bio. Postoji \u010ditav niz materijalnih i \u010dinjeni\u010dnih pogre\u0161aka, po\u010dev od imena li\u010dnosti i nekih mesta, pa do imena dr\u017eave \u010dija je komisija donela tu odluku 1945. godine (pominje se Demokratska Federativna Republika Jugoslavija, \u0161ta joj nikada nije bio naziv). Neve\u0161te su i neke druge formulacije, na primer ona da je Kraljevina Jugoslavija posle 1939. bila \u201cpomalo federalna, \u010dak i konfederalna\u201d. To su neozbiljne ocene. Pogre\u0161no je protuma\u010deno posleratno pravo. Tvrdi se da su 1945. na snazi bili svi pravni propisi iz Kraljevine Jugoslavije, \u0161ta je nemogu\u0107e, jer su u toku rata dono\u0161eni propisi kojima su poni\u0161tavani pojedini pravni akti iz perioda Kraljevine. Problemati\u010dno je, pa i komi\u010dno, to \u0161ta se tvrdi da knez Pavle nije odgovoran za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu: to se argumentuje \u010dinjenicom da on nije imao ustavno ni zakonsko pravo da o tome odlu\u010duje, \u0161ta je besmislica \u2013 su\u0161tina svakoga protivpravnog delovanja je da neko upravo kr\u0161i normu, dok se ovde, eto, sama norma uzima kao argumenat da njenog kr\u0161enja nije bilo. Zatim je u javnosti otpo\u010dela tirada o tome kako knez Pavle nije li\u010dno potpisao dokumenta, odnosno protokol o pristupanju Paktu, kako je to tek na sudu 2011. utvr\u0111eno, da je nekakva la\u017ena komunisti\u010dka istoriografija predstavljala da je on bio potpisnik Pakta. Sve je to jedna ogromna konfuzija, \u010dijem je poku\u0161aju razja\u0161njenja posve\u0107eno tih sto i ne\u0161to strana moje studije.<\/p>\n

Neko studiju nije dobro i\u0161\u010ditao. Ili jeste, pa je iz svega zaklju\u010dio da ste kneza Pavla poistovetili sa fa\u0161istima?<\/em><\/p>\n

Ovde se stvari uvek posmatraju u toj optici binarnih opozicija, ili si na jednoj ili na drugoj strani. Razume se, drugo je pitanje izbora strane u ratu, ta podela je bila fakti\u010dka, istorijska \u2013 ili uz Osovinu ili uz antihitlerovsku koaliciju. Kada je re\u010d o knezu Pavlu Kara\u0111or\u0111evi\u0107u i postupku njegove rehabilitacije, uglavnom se insistiralo na prete\u017eno neta\u010dnim interpretacijama, mediji su obilovali pojednostavljenim izve\u0161tajima u kojima su glorifikovali Pavla, a potpisivanje Pakta predstavljali kao mudru politi\u010dku odluku. Ako se govorilo o predstavnicima drugih naroda u tom namesni\u010dkom re\u017eimu, mislim na Vladka Ma\u010deka, insistiralo se na tome da je on tako\u0111e bio zagovornik potpisivanja Pakta, ali da je to radio sa nekakvim profa\u0161isti\u010dkim stavovima. U Ma\u010dekovom slu\u010daju, potpis bi trebalo da zna\u010di rad na rasturanju Jugoslavije; u slu\u010daju kneza Pavla, sa kojim je Ma\u010dek u to doba delio isto mi\u0161ljenje o spoljnoj politici, mudru odluku usmerenu ka o\u010duvanju zemlje i spasavanju naroda. Sme\u0161no je tvrditi da se jedan isti \u010din, postignut dogovorom relevantnih aktera, mo\u017ee tuma\u010diti zavisno od nacionalne pripadnosti pomenutih aktera. I onda se stvorio utisak da kroz knjigu nastojim da odbranim Ma\u010deka i da poka\u017eem posebno razumevanje prema njemu, iako je jasno da smatram podjednako odgovornima sve aktere koji su u\u010destvovali u dono\u0161enju odluke i potpisivanju Trojnog pakta, \u0161ta je u tom istorijskom trenutku bilo neprihvatljivo i u moralnom i u svakom drugom smislu, ma koliko da se ta odluka \u010dinila pragmati\u010dnom: 1941. nije vi\u0161e bilo prostora za pragmatizam, bilo je neophodno na\u010diniti ispravan izbor izme\u0111u dve strane u sukobu. Pristupanje Paktu predstavljalo je odluku suprotnu imperativu tog trenutka: da se bori protiv fa\u0161izma na svakom frontu. Javnost treba da ima jasnu predstavu o tome \u0161ta je 1941. godine bila prava strana u ratu.<\/p>\n

Tranzicija u maglinu pro\u0161losti<\/strong><\/p>\n

\u010cak je i savetnik predsednika Srbije istakao kako bi, da nije bilo pu\u010da, Srbija danas bila nova \u0160vajcarska, sa preko 30 miliona stanovnika. Kako sagledati takvu retoriku, posebno ako uzmemo u obzir onu vezanu uz Prvi svetski rat, gde se glorifikuju srpske \u017ertve, a izgubljena je tre\u0107ina stanovni\u0161tva? Po takvim ar\u0161inima, nisu li obe odluke za osudu?<\/p>\n

Naravno. Odavno sam ukazivao na te nelogi\u010dnosti. Obi\u010dno se insistira na tome da su Nikola Pa\u0161i\u0107 i plejada politi\u010dara i vojnika koji su izneli Prvi svetski rat mudri politi\u010dari i junaci, da su oni ne\u0161to \u0161ta treba da bude deo identiteta naroda, a da su oni koji su zemlju od 1941. branili od fa\u0161isti\u010dkog okupatora nekakvi banditi, hoh\u0161tapleri, odgovorni za besmislene \u017ertve. Obnavlja se \u010ditava retorika koju su ideolo\u0161ki protivnici partizana koristili protiv njih do 1945. Takva predstava je posledica ideolo\u0161ke borniranosti, ideolo\u0161kog antikomunizma.<\/p>\n

U tom se kontekstu rehabilituje i Dra\u017ea Mihailovi\u0107, a kada govorimo o \u201cneprijateljima\u201d, onda to ipak na prvom mestu nisu bili okupatori i saradnici, nego komunisti?<\/em><\/p>\n

U Srbiji je najpre postignut relativno \u0161irok konsenzus oko toga da je fa\u0161izam, a naro\u010dito kolaboracija, me\u0111u Srbima jedna sasvim marginalna i u su\u0161tini iznu\u0111ena pojava. \u010cetni\u0161tvo je sasvim amnestirano od kolaboracije i zlo\u010dina: pojavila su se dva antifa\u0161isti\u010dka pokreta, jedan \u201cnacionalni\u201d i drugi komunisti\u010dki, internacionalni, anacionalni, tj. \u201cantisrpski\u201d, zavisno ve\u0107 od interpretacije. Kada je ta paradigma preovladala, slede\u0107i je korak bio da se na svaki na\u010din kriminalizuje partizanski pokret, \u010demu zapravo slu\u017ee i rehabilitacije o kojima smo govorili. Ali to se ne uklapa najbolje u mantru o nacionalnom pomirenju, pa se u su\u0161tini kriminalizuje vrh Narodnooslobodila\u010dkog pokreta, dok se njegovi pripadnici srpskog porekla sve vi\u0161e posmatraju kao manje-vi\u0161e iskreni borci za slobodu, ali naivni, zavedeni i zloupotrebljeni. Onda se licemerno, pod firmom nacionalnog pomirenja, ono vr\u0161i na \u010detni\u010dkoj platformi. O\u010digledno je da su simpatije dru\u0161tva isklju\u010divo na jednoj strani. Proces rehabilitacija u Srbiji odraz je na\u010dina na koji se odigrava tranzicija: ona nije shva\u0107ena kao prelazak u gra\u0111ansko dru\u0161tvo, kao alternativa socijalizmu, ve\u0107 kao svojevrsna restauracija. Tu je su\u0161tinska protivre\u010dnost \u2013 na staro se ne mo\u017eete vratiti, pa se pro\u0161lost konstrui\u0161e i prilago\u0111ava, kako bi se uskladila sa savremenim ciljevima koji su vi\u0161e opredeljeni prema izma\u0161tanim i romantiziranim ar\u0161inima pro\u0161losti, nego prema savremenim potrebama dru\u0161tva. A kada se tr\u010di za nedosti\u017enim ciljem, imate permanentnu tranziciju u kojoj be\u017eite od iskustva socijalisti\u010dkog razdoblja, koje je zemlju najvi\u0161e pribli\u017eilo relevantnim svetskim tokovima i, mutatis mutandis, bilo jedna sna\u017ena kop\u010da sa glavnim tokovima istorije na koje je bilo potrebno kreativno se nadovezati. Umesto toga, krenulo se suprotnim putem. I onda imate i logi\u010dki, i istorijski, i prakti\u010dni, pa i eti\u010dki problem. Rehabilitacije su deo tog procesa permanentne tranzicije u maglinu pro\u0161losti. One se predstavljaju kao nekakvo uspostavljanje istorijske pravde i vladavine prava, ali to se de\u0161ava u dru\u0161tvu u kom nema ni prava ni pravde, pa se manifestuju samo kao obra\u010dun sa nekim ko je vi\u0111en kao ideolo\u0161ki \u201cdrugi\u201d.<\/p>\n

Kako sagledati Srbiju u evropskom kontekstu, pre svega ako imamo na umu biv\u0161e zemlje Isto\u010dnog bloka? Vidimo da je u Ma\u0111arskoj proces rehabilitovanja daleko odmakao?<\/em><\/p>\n

\u010cini se da su jedan blok one dr\u017eave koje su bile pod sna\u017enim uticajem Moskve. To su sve isto\u010dnoevropske i deo srednjoevropskih dr\u017eava. Druga\u010diji je slu\u010daj u Jugoslaviji, koja je imala druga\u010diji put i istorijski razvoj. Izgleda mi se da se i na tom nivou uspostavlja zna\u010dajna razlika. Mora se priznati da je neosetljivost na fa\u0161izaciju dru\u0161tva, na rehabilitacije fa\u0161isti\u010dkih saradnika mnogo ve\u0107a u zemljama Isto\u010dne Evrope: \u0161ta je neka zemlja bila bli\u017ee i pod ve\u0107im uticajem SSSR-a, to je prisutnija rehabilitacija otvorenih fa\u0161isti\u010dkih saradnika i onih koji su bili pristalice te ideologije. U Srbiji to jo\u0161 uvek nije dobilo zvani\u010dnu potvrdu. Ljudi koji su bili pandan Nedi\u0107u i Ljoti\u0107u u Ukrajini, Ma\u0111arskoj, Rumuniji, prakti\u010dno su rehabilitovani, neki od njih zvani\u010dnim dr\u017eavnim odlukama. Situacija je razli\u010dita jer je i nivo kolaboracije bio razli\u010dit. U Srbiji je za sada prevashodni fokus na poku\u0161aju rehabilitacije \u010detnika i vladaju\u0107e strukture od 1934. do 1941. Ve\u0107ina tih ljudi je rehabilitovana. Ipak, ne treba zaboraviti da su rehabilitovane i neke li\u010dnosti iz kolaboracionisti\u010dkoga Nedi\u0107evog re\u017eima. Re\u010d je o ministru Mom\u010dilu Jankovi\u0107u i generalu Aleksandru Stojanovi\u0107u.<\/p>\n

Usta\u0161e su rehabilitovani posredno, preko prava na penziju<\/strong><\/p>\n

Kako po pitanju rehabilitacija sagledati Srbiju u odnosu na zemlje biv\u0161e Jugoslavije, pre svega Hrvatsku?<\/em><\/p>\n

Na osnovu moga dosada\u0161njeg bavljenja temama rehabilitacije i odnosa prema Drugome svetskom ratu, glavni je utisak da se u Srbiji uvek ima u vidu da su razmeri i karakter usta\u0161kih zlo\u010dina ne\u0161to \u0161ta svako pore\u0111enje srpskog sa hrvatskim \u201cslu\u010dajem\u201d \u010dini neprihvatljivim. Kada se tome doda potpuno ignorisanje \u010detni\u010dkih zlo\u010dina nad nesrpskim stanovni\u0161tvom, osobito muslimanima, onda se stvara jedna iskrivljena predstava koja opravdava i fakti\u010dku i formalnu (sudsku) rehabilitaciju \u010detnika, odnosno fakti\u010dku rehabilitaciju kvislin\u0161kog re\u017eima Milana Nedi\u0107a u nekim krugovima, ne tako marginalnima. Dakle postoji veli\u010danje i te ideje i te struje u izvesnim krugovima, ali za sada zvani\u010dne rehabilitacije najevidentnijih kolaboracionista, u smislu sudskih odluka, nema, iako su procesi pokrenuti. Kao \u0161ta sam rekao, pojedini slu\u010dajevi su se dogodili, ali je indikativno da se o tome u javnosti nije previ\u0161e govorilo.<\/p>\n

Kada je o Hrvatskoj re\u010d, ne postoji zakon o rehabilitaciji. Odre\u0111ene li\u010dnosti, pre svega mislim na Alojzija Stepinca, rehabilitovane su parlamentarnom odlukom. Sa druge strane, posredna zakonska rehabilitacija pripadnika usta\u0161kih jedinica dogodila se preko zakona koji reguli\u0161e bora\u010dka pitanja, tako da u Hrvatskoj danas oni koji su bili pripadnici usta\u0161kog pokreta ostvaruju pravo na penziju kao borci \u201cdomovinske vojske\u201d u Drugome svetskom ratu. Nema rehabilitacija tih li\u010dnosti na sudovima, ti procesi su pokretani i propadali su, ali imate situaciju da pripadnici jedne zlo\u010dina\u010dke strukture u\u017eivaju prava kakva u\u017eivaju i borci protiv fa\u0161izma. U Srbiji je donet i tzv. zakon o izjedna\u010davanju \u010detnika i partizana, ali penzije ravnogorcima, zbog raznih problema, nisu bile ispla\u0107ivane, a onda je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim pojedina akta sa time u vezi. Sa druge strane, nigde kao u Srbiji nije na\u010dinjen otklon od antifa\u0161izma Narodnooslobodila\u010dkog pokreta: to je jedina dr\u017eava nastala raspadom Jugoslavije koja u svom dr\u017eavnom prazni\u010dnom kalendaru nema dan se\u0107anja na NOP. To su dakle razli\u010dite dr\u017eavne politike, razli\u010dite strategije usmerene ka istom cilju: \u201cpranju\u201d nacionalnih istorija, bilo pre\u0107utkivanjem, bilo normalizacijom fa\u0161izma.<\/p>\n

Novossti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107: U Srbiji je najpre postignut relativno \u0161irok konsenzus oko toga da je fa\u0161izam, a naro\u010dito kolaboracija, me\u0111u Srbima jedna sasvim marginalna i u su\u0161tini iznu\u0111ena pojava. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-134505","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134505","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=134505"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/134505\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=134505"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=134505"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=134505"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}